Изворни код странице Литијум

{{Друге употребе}}
{{infobox element| опис_слике =плута у уљу
|name=Литијум
|number=3
|symbol=Li
|abundance= 0,006<ref name="dtv" /><ref name="harry" />
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[хелијум]]
|right=[[берилијум]]
|above=[[водоник|H]]
|below=[[натријум|Na]]
|category=алкални метал
|category comment=
|group=1
|period=2
|block=s
|appearance=сребрнобео
|image name=Lithium paraffin.jpg
|electron configuration=&#91;-{[[хелијум|He]]&#93; 2s<sup>1</sup>}-<ref name="wieser" />
|electrons per shell=2, 1
|phase=чврсто
|phase comment=
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=0,534<ref name="greenwood" /><ref name="gale" />
|density gpcm3mp=0,512<ref name="harry" />
|melting point K=453,65
|melting point C=180,50
|boiling point K=1603<ref name="zhang" />
|boiling point C=1330
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=3220
|critical point MPa=67
|critical point comment=''(екстраполирано)''<ref name="ludwig" />
|heat fusion=3,00
|heat vaporization=136
|heat capacity=24,860
|vapor pressure 1=797
|vapor pressure 10=885
|vapor pressure 100=995
|vapor pressure 1 k=1144
|vapor pressure 10 k=1337
|vapor pressure 100 k=1610
|vapor pressure comment=
|crystal structure=body-centered cubic
|oxidation states='''+1'''
|oxidation states comment=(веома [[база (хемија)|кисео]] оксид)
|electronegativity=0,98
|number of ionization energies=3
|ionization energy 1=520,2
|ionization energy 2=7298,1
|ionization energy 3=11815,0
|atomic radius=152
|atomic radius calculated=
|covalent radius=128±7
|Van der Waals radius=182
|magnetic ordering=парамагнетичан<br>(<math>\chi_{m}</math>= 1,4 · 10<sup>−5</sup>)<ref name="crc" />
|electrical resistivity=
|electrical resistivity unit prefix=n
|electrical resistivity comment=
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=92,8
|thermal conductivity=84,8
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=46
|speed of sound=
|speed of sound rod at 20=6000
|speed of sound rod at r.t.=
|magnetic susceptibility= +14,2·10<sup>−6</sup>
|magnetic susceptibility ref=&nbsp;(298&nbsp;K)<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=978-0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110}}</ref>
|Young's modulus=4,9
|Shear modulus=4,2
|Bulk modulus=11
|Poisson ratio=
|Mohs hardness=0,6
|Vickers hardness=
|Brinell hardness=5
|CAS number=7439-93-2
|isotopes=
{{Infobox element/isotopes stable | mn=6 | sym=Li | na=5% | n=3 |firstlinks=yes}}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=7 | sym=Li | na=95% | n=4 |firstlinks=no}}
|isotopes comment=<sup>6</sup>Li садржај може бити низак и до 3,75% у<br />природним узорцима. <sup>7</sup>Li стога може да има<br />садржај до 96,25%.
|predicted by=
|prediction date=|discovered by=[[Johan August Arfwedson|Јохан Август Арфведсон]]
|discovery date=1817|first isolation by=[[William Thomas Brande|Вилијам Томас Бранд]]|first isolation date=1821
|history comment label=
|history comment=
|QID=Q568
}}
'''Литијум''' ({{јез-грч|lithos}} — камен), ознака '''-{Li}-''', је најлакши од свих познатих [[метал]]а.<ref name="британика">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. Л-М |date=2005 |publisher=Политика : Народна књига |location=Београд |isbn=86-331-2116-6 |pages=49}}</ref> Има редни број 3 у [[Периодни систем елемената|периодном систему елемената]], [[атомска тежина|атомску тежину]] 6,94, специфичну тежину 0,534 (при 20&nbsp;°C). Он представља [[смеше|смешу]] два [[изотоп]]а <sup>7</sup>Li(92,6%) и <sup>6</sup>Li(7,4%).<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Литијум је мек, сребрнасто-бео [[алкални метали|алкални метал]] у другој периоди [[периодни систем елемената|периодног система елемената]]. Литијум је врло лак метал и има најмању густину међу свим чврстим елементима (под [[Стандардни услови за температуру и притисак|стандардним условима]]), а такође је и елемент најмање густине међу чврстим елементима. Због своје велике [[реактивност]]и и запаљивости, у природи се не налази у елементарном стању. На собној температури, само на потпуно сувом ваздуху је постојан дуже време, при чему врло споро реагује дајући [[литијум нитрид]]. У влажном ваздуху, на површини литијума врло брзо се формира мат сиви слој [[литијум хидроксид]]а. Литијум се мора чувати у вакууму, инертној атмосфери, или под инертном течношћу као што је пречишћени керозин<ref>{{cite book|author=Spellman, F. R|title=The Science of Lithium |location= |publisher= |year=2023}}. CRC Press. </ref> или минерално уље. Као и сви алкални метали, елементарни литијум реагује одмах већ при додиру са влагом на кожи, те тако може проузроковати тешке опекотине и озледе због нагризања. Многа једињења литијума, која у воденим растворима дају [[јон]]е литијума сматрају се опасним за здравље, за разлику од аналогних једињења [[натријум]]а и [[калијум]]а.

Литијум се не јавља слободан у природи, већ се јавља углавном у виду [[пегматит]]ских минерала, који су некада били главни извор литијума. Због своје растворљивости као јона, присутан је у океанској води и обично се добија из сланих раствора. Метални литијум се изолује [[електролиза|електролитички]] из смеше [[литијум хлорид]]а и [[калијум хлорид]]а. Као микроелемент, литијум у облику својих соли је често саставни део минералних вода. 

[[Атомско језгро|Језгро]] литијумовог атома је гранично стабилно, пошто два стабилна [[изотоп]]а литијума пронађена у природи имају веома ниске [[нуклеарна енергија везања|енергије везивања]] по [[нуклеон|нуклеону]]. Због своје релативне нуклеарне нестабилности, литијум је мање заступљен у соларном систему од 25 од првих 32 хемијска елемената, иако су његова језгра веома лагана: то је изузетак од тренда по коме су тежа језгра ређа.<ref name="Lodders2003">Numerical data from: {{cite journal| doi = 10.1086/375492| last = Lodders| first = Katharina|author-link=Katharina Lodders| date = 10 July 2003| title = Solar System Abundances and Condensation Temperatures of the Elements| journal = The Astrophysical Journal| publisher = The American Astronomical Society| volume = 591| issue = 2| pages = 1220–1247| url = http://weft.astro.washington.edu/courses/astro557/LODDERS.pdf| bibcode = 2003ApJ...591.1220L| s2cid = 42498829| archive-url = https://web.archive.org/web/20151107043527/http://weft.astro.washington.edu/courses/astro557/LODDERS.pdf| archive-date = 7 November 2015| access-date = 1 September 2015}} Graphed at [[:File:SolarSystemAbundances.jpg]]</ref> Из сродних разлога, литијум има важну употребу у [[nuclear physics|нуклеарној физици]]. [[Nuclear transmutation|Трансмутација]] атома литијума у [[хелијум]] 1932. године била је прва [[нуклеарна реакција]] коју је у потпуности извршио човек, а [[Litijum hidrid|литијум деутерид]] служи као гориво за [[нуклеарна фузија|фузију]] у [[Хидрогенска бомба|термонуклеарном оружју]].<ref>[https://web.archive.org/web/20160604211457/https://fas.org/nuke/intro/nuke/design.htm Nuclear Weapon Design]. Federation of American Scientists (21 October 1998). fas.org</ref>

Литијум и његова једињења имају неколико индустријских примена, укључујући стакло и [[керамика|керамику]] отпорне на топлоту, [[литијумски сапун|литијумска мазива]], топионичке адитиве за производњу гвожђа, челика и алуминијума, [[литијумска метална батерија|литијум-металне батерије]] и [[Litijum-jonska baterija|литијум-јонске батерије]].

У људском организму налазе се врло мале количине овог елемента. Не сматра се неопходним за живот и нема познате биолошке функције у организму. Међутим, неке соли литијума показују медицинско деловање и употребљавају се у [[Литијум (лек)|литијумској терапији]] при лечењу [[биполарни поремећај|биполарних поремећаја]], манија, депресија и других сличних болести.

== Особине ==
=== Физичке ===
[[Датотека:Limetal.JPG|thumb|left|Инготи литијума са танким слојем црног нитрида]]
[[Датотека:Cubic-body-centered.png|мини|250п|Кристална структура литијума, -{a&nbsp;=&nbsp;351&nbsp;pm}-<ref name="Schubert" />]]

[[Алкални метал]]и се такође називају породицом литијума, по њиговом водећем елементу. Као и други алкални метали (а то су [[натријум]] (Na), [[калијум]] (K), [[рубидијум]] (Rb), [[цезијум]] (Cs) и [[францијум]] (Fr), литијум има један [[валентни електрон]] који се, у присуству растварача, лако се ослобађа да формира Li<sup>+</sup>.<ref name="krebs" /> Због тога је литијум добар проводник топлоте и струје, као и високо реактиван елемент, мада је најмање реактиван од алкалних метала. Нижа реактивност литијума је последица близине његовог валентног електрона његовом [[атомско језгро|језгру]] (преостала [[двоелектронски атом|два електрона]] су у [[Атомска орбитала|1s орбитали]], много мање енергије и не учествују у хемијским везама).<ref name="krebs" /> Растопљени литијум је знатно реактивнији од његовог чврстог облика.<ref>{{Cite journal|last1=Huang|first1=Chuanfu|last2=Kresin|first2=Vitaly V.|date=June 2016|title=Note: Contamination-free loading of lithium metal into a nozzle source|journal=Review of Scientific Instruments|language=en|volume=87|issue=6|page=066105|doi=10.1063/1.4953918|pmid=27370506|issn=0034-6748|bibcode=2016RScI...87f6105H}}</ref><ref>{{Cite book|title=The chemistry of the liquid alkali metals|author=Addison, C. C.|date=1984|publisher=Wiley|isbn=978-0-471-90508-0|location=Chichester [West Sussex]|oclc=10751785}}</ref>

У чистом стању и у одсуству [[ваздух]]а, има сребрнастометални сјај, по чему личи на [[натријум]] и [[калијум]], али од њих је тврђи. Метал литијум је довољно мекан да се може сећи ножем. На ваздуху оксидира у [[литијум оксид]].<ref name="krebs" /> Такође, има и вишу [[тачка топљења|тачку топљења]], која износи {{Cvt|180,50|C|K|disp=|abbr=unit}},<ref name="pubchemLithium">{{cite web|title=PubChem Element Summary for AtomicNumber 3, Lithium|url=https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/element/Lithium|work=National Center for Biotechnology Information|date=2021|access-date=10 September 2021|archive-date=10 September 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210910175321/https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/element/Lithium|url-status=live}}</ref> а [[тачка кључања|кључа]] на {{Cvt|1342|C|K|disp=|abbr=unit}}<ref name="pubchemLithium" />, што су највише вредности од свих алкалних метала. [[Густина]] износи свега 0,534 -{g/cm}-<sup>3</sup><ref name="Holleman-Wiberg" /> и представља најмању густину од свих чврстих елемената.<ref name="мелор"/><ref>{{Cite web|url=https://education.jlab.org/itselemental/ele003.html|title=It's Elemental - The Element Lithium|website=education.jlab.org|access-date=9 October 2019|archive-date=5 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191005165125/https://education.jlab.org/itselemental/ele003.html|url-status=live}}</ref> Само [[водоник]] у чврстом стању при температури од −260&nbsp;°C има мању густину од 0,0763&nbsp;-{g/cm}-<sup>3</sup>.<ref name="Holleman-Wiberg" /><ref>{{cite web |url=http://encyclopedia.airliquide.com/Encyclopedia.asp?LanguageID=11&CountryID=19&Formula=&GasID=5&UNNumber=&EquivGasID=32&VolLiquideBox=&MasseLiquideBox=&VolGasBox=&MasseGasBox=&RD20=29&RD9=8&RD6=64&RD4=2&RD3=22&RD8=27&RD2=20&RD18=41&RD7=18&RD13=71&RD16=35&RD12=31&RD19=34&RD24=62&RD25=77&RD26=78&RD28=81&RD29=82 |title=Nitrogen, N2, Physical properties, safety, MSDS, enthalpy, material compatibility, gas liquid equilibrium, density, viscosity, inflammability, transport properties |publisher=Encyclopedia.airliquide.com |access-date=29 September 2010 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20110721162642/http://encyclopedia.airliquide.com/Encyclopedia.asp?LanguageID=11&CountryID=19&Formula=&GasID=5&UNNumber=&EquivGasID=32&VolLiquideBox=&MasseLiquideBox=&VolGasBox=&MasseGasBox=&RD20=29&RD9=8&RD6=64&RD4=2&RD3=22&RD8=27&RD2=20&RD18=41&RD7=18&RD13=71&RD16=35&RD12=31&RD19=34&RD24=62&RD25=77&RD26=78&RD28=81&RD29=82 |archive-date=21 July 2011}}</ref> Литијум може да плута на најлакшим угљоводоничним уљима и један је од само три метала који могу да плутају на води, при чему су друга два [[натријум]] и [[калијум]].
[[File:Lithium element.jpg|thumb|left|upright=0.7|Литијум плута у уљу]]

Прилично је испарљив и његова пара боји [[пламен]] [[Бунзенова грејалица|Бунзенове грејалице]] кармин црвено, што се користи приликом квалитативне анализе његових соли.<ref>Рондовић, Д. 1991. Квалитативна хемијска анализа. [[Научна књига]]: Београд.</ref> Има највећу [[специфична топлота|специфичну топлоту]] од свих елемената и она износи 0,96 на 50&nbsp;°C. Литијум међу осталим [[алкални метали|алкалним металима]] има највише [[талиште|тачке топљења]] и [[тачка кључања|кључања]] као и највећи [[Специфична топлота|специфични топлотни капацитет]]. Иако он има највећу тврдоћу од свих алкалних метала, може се резати ножем а његова [[Тврдоћа по Мосовој скали|Мосова тврдоћа]] износи 0,6.<ref name="gale" /><ref name="webelements" /> Као типичан метал, добар је проводник струје (проводљивост око 18% од проводљивости бакра<ref name="dtv" />) као и топлоте.

Литијумски [[термичка дилатација|коефицијент топлотног ширења]] је два пута већи од [[алуминијум]]а и скоро четири пута већи од [[гвожђе|гвожђа]].<ref>{{cite web|url = http://www.engineeringtoolbox.com/linear-expansion-coefficients-d_95.html|title = Coefficients of Linear Expansion|publisher = Engineering Toolbox|archive-url = https://web.archive.org/web/20121130215248/http://www.engineeringtoolbox.com/linear-expansion-coefficients-d_95.html|archive-date = 30 November 2012|access-date = 9 January 2011}}</ref> Литијум је [[Суперпроводност|суперпроводљив]] испод 400 [[келвин|μK]] при стандардном притиску<ref>{{cite journal |last1=Tuoriniemi |first1=Juha |last2=Juntunen-Nurmilaukas |first2=Kirsi |last3=Uusvuori |first3=Johanna |last4=Pentti |first4=Elias |last5=Salmela |first5=Anssi |last6=Sebedash |first6=Alexander |title=Superconductivity in lithium below 0.4 millikelvin at ambient pressure |journal=Nature |volume=447 |issue=7141 |pages=187–9 |year=2007 |pmid=17495921 |doi=10.1038/nature05820 |bibcode=2007Natur.447..187T |s2cid=4430500 |url=https://zenodo.org/record/996565 |access-date=20 April 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190625233052/https://zenodo.org/record/996565 |archive-date=25 June 2019 |url-status=live }}</ref> и на вишим температурама (више од 9 К) при веома високим притисцима (>20 GPa).<ref>{{Cite journal|doi=10.1126/science.1078535|date=2002|author=Struzhkin, V. V.|author2=Eremets, M. I.|author3=Gan, W|author4=Mao, H. K.|author5=Hemley, R. J.|title=Superconductivity in dense lithium|volume=298|issue=5596|pages=1213–5|pmid=12386338|journal=Science|bibcode = 2002Sci...298.1213S |s2cid=21030510}}</ref> На температурама испод 70 K, литијум, као и натријум, пролази кроз [[бездифузиона трансформација|фазну трансформацију без дифузије]]. На 4,2 K има [[хексагонална кристална система|ромбоедарски кристални систем]] (са размаком понављања у девет слојева); на вишим температурама трансформише се у [[Тесерална кристална система|тесерални]], а затим у [[Тесерална кристална система|кубни кристални систем]]. На температурама течног хелијума (4 K) преовладава ромбоедарска структура.<ref name="overhauser">{{Cite journal|first = A. W.|last = Overhauser|title=Crystal Structure of Lithium at 4.2 K|doi=10.1103/PhysRevLett.53.64|volume=53|issue = 1|pages=64–65|date=1984|journal = Physical Review Letters|bibcode=1984PhRvL..53...64O}}</ref> Вишеструки алотропни облици су идентификовани за литијум при високим притисцима.<ref>{{cite journal|last1=Schwarz|first1=Ulrich|title=Metallic high-pressure modifications of main group elements|journal=Zeitschrift für Kristallographie|volume=219|pages=376–390|date=2004|doi=10.1524/zkri.219.6.376.34637|issue=6–2004|bibcode = 2004ZK....219..376S |s2cid=56006683}}</ref>

Литијум има [[топлотни капацитет|специфични топлотни капацитет]] масе од 3,58 килоџула по килограм-келвину, највећи од свих чврстих материја.<ref name="CRC">{{Cite book|author=Hammond, C. R.|title=The Elements, in Handbook of Chemistry and Physics|url=https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_u9i8|date=2000|publisher=CRC press|isbn=978-0-8493-0481-1|edition=81st}}</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20140823211840/http://hilltop.bradley.edu/~spost/THERMO/solidcp.pdf SPECIFIC HEAT OF SOLIDS]. bradley.edu</ref> Због тога се метални литијум често користи у [[расхладна течност|расхладним течностима]] за апликације [[пренос топлоте|преноса топлоте]].<ref name="CRC" />

Попут других алкалних метала, и литијум се кристализује у кубном, просторно центрираном, густо пакованом [[Кубни кристални систем|кристалном систему]] у просторној групи -{''I''m<span style="text-decoration:overline">3</span>''m''}- са параметром решетке -{a&nbsp;=&nbsp;351&nbsp;pm}- и две формулске јединице по елементарној ћелији. На изузетно ниским [[температура]]ма од 78&nbsp;-{K}- мења се кристална структура спонтаним прелазом било у хексагоналну структуру типа магнезијума са параметрима решетке -{a&nbsp;=&nbsp;311&nbsp;pm}- и -{c&nbsp;=&nbsp;509&nbsp;pm}- или изменом у изобличену кубну структуру типа [[бакар|бакра]] (кубна површинско центрирана) са параметром решетке -{a&nbsp;=&nbsp;438&nbsp;pm}-. Тачан узрок због чега се јавља једна од ових структура није познат.<ref name="Schubert" />

Литијум испољава велики број сличности са [[магнезијум]]ом, што се, између осталог, исказује и у чињеници јављања хетеротипских мешаних кристала од литијума и магнезијума, а који имају особину изодиморфије. Иако се магнезијум најгушће кристализује хексагонално, док се насупрот њега литијум кристализује у кубину просторно центрирану кугласту решетку, оба метала се могу ''хетеротипски'' мешати.<ref name="malissa" /> Међутим, ово се дешава само у врло ограниченом распону концентрација, при чему код вишка неке од компоненти, једна од њих ''намеће'' (присиљава да промени) кристалну решетку другој.

[[Јон]] литијума са −520&nbsp;-{kJ/mol}-<ref name="Binnewies241" /> има највишу [[енталпија|енталпију]] хидратације међу свим јонима алкалних метала. Стога се он у [[вода|води]] у потпуности хидратизује и снажно привлачи молекуле воде. Јон литијума гради две хидратне љуске, једну унутрашњу са четири молекула воде, која је изузетно снажно повезана са литијумовим јоном преко својих атома кисеоника, те једну спољну љуску, која је повезана са јоном -{Li[H<sub>2</sub>O]<sub>4</sub><sup>+</sup>}- преко „[[водонична веза|водоничних мостова]]” са другим молекулима воде. Због тога је [[јонски радијус]] хидратизованих јона литијума веома велик, већи чак и од неких јона тешких алкалних метала као што су [[рубидијум]] и [[цезијум]], који у воденим растворима не граде такву врсту снажно везаних хидратних љуски.

[[Датотека:Dilithium-2D-dimensions.svg|мини|лево|Луисова формула дилитијума]]
У [[гас]]овитом стању, литијум се не налази у виду појединачних атома, већ у молекуларном стању као дилитијум -{Li}-<sub>2</sub>. На тај начин једновалентни литијум достиже попуњену -{''s''}--атомску орбиталу а тиме и енергетски повољнију ситуацију. [[Дилитијум]] има дужину везе од 267,3&nbsp;-{pm}- и енергију везе од 101&nbsp;-{kJ/mol}-.<ref name="winter" />

=== Хемијске ===
[[Датотека:Lithiumnitrid.jpg|мини|Метални литијум обложен нитридом због контакта са ваздухом]]

Литијум је, као и сви други алкални метали, врло реактиван и врло лако реагује са многим елементима и једињењима (попут [[вода|воде]] дајући топлоту). Међу свим алкалним металима, он је највише реактиван. Посебност, по којој се литијум разликује од других алкалних метала је његова реакција са молекуларним [[азот]]ом градећи [[литијум нитрид]], реакција која се полако одвија већ и на собној температури:

:<math>\mathrm{6\ Li \ + N_2 \ \xrightarrow{20\,^{\circ}C}\ 2 \ Li_3N }</math>.

Ово је могуће због велике [[густина набоја|густине набоја]] јона литијума -{Li}-<sup>+</sup> те тако и велике енергије решетке литијум нитрида. Литијум са -3,04&nbsp;-{V}-<ref name="Binnewies241" /> има најнижи [[електродни потенцијал]] у целом периодном систему, те је стога и најмање племенити елемент од свих. Као и сви алкални метали, елементарни литијум се може чувати у [[керозин]]у (петролеуму) или [[парафин]]ском уљу, јер у супротном реагује са азотом и [[кисеоник]]ом из ваздуха.

Пошто су радијуси јона литијума -{Li}-<sup>+</sup> и магнезијума -{Mg}-<sup>2+</sup> слични по величини, такође постоје и одређене сличности у особинама литијума односно његових једињења са [[магнезијум]]ом или једињењима магнезијума. Ова сличност у особинама између два елемента из суседних група периодног система позната је и као ''дијагонална веза'' (дијагонални ефект). Тако литијум, за разлику од [[натријум]]а, гради многа металноорганска једињења (органолитијумска једињења), попут [[бутил литијум]]а или [[метил литијум]]а. Иста сличност уочена је и између [[берилијум]]а и [[алуминијум]]а, као и између [[бор (елемент)|бора]] и [[силицијум]]а.

На ваздуху гори бљештавом белом светлошћу попут [[магнезијум]]а, градећи мон[[оксид]], али друге оксиде гради теже. Са [[водоник]]ом се једини на [[црвено усијање|црвеном усијању]] градећи [[литијум хидрид]], а са [[азот]]ом [[литијум нитрид]]. Директно се једини и са [[халоген]]има и [[сумпор]]ом и може се рећи да је хемијски активан, али мање од других алкалних метала. Бурно реагује са [[киселина]]ма, а у реакцији са водом се не пали, чак ни ако вода кључа. Тада настаје реакција:<ref name="мелор"/>
:<math>\mathrm{2Li + 2H_2O \longrightarrow \; 2LiOH + H_2}</math>

=== Изотопи ===
{{Main|Изотопи литијума}}

У природи се јављају оба стабилна [[изотоп]]а литијума <sup>6</sup>Li (7,6%) и <sup>7</sup>Li (92,4%).<ref>{{NUBASE2020}}</ref> Осим њих, познато је још неколико нестабилних изотопа почев од <sup>4</sup>Li преко <sup>8</sup>Li до <sup>12</sup>Li, који се могу добити само вештачким путем. Њихова [[време полураспада|времена полураспада]] износе само неколико милисекунди.<ref name="nndcbnlgov" /> Оба природна изотопа имају аномално ниску [[нуклеарна енергија везања|нуклеарну енергију везивања]] по нуклеону (у поређењу са суседним елементима у [[Периодни систем|периодном систему]], [[хелијум]]ом и [[берилијум]]ом); литијум је једини елемент са малим бројем који може произвести нето енергију кроз [[нуклеарна фисија|нуклеарну фисију]]. Два литијумова језгра имају нижу енергију везивања по нуклеону него било који други стабилни нуклиди осим [[изотопи водоника|водоника-1]], [[деутеријум]]а и [[хелијум]]а-3.<ref name="bind">[[:File:Binding energy curve - common isotopes.svg]] shows binding energies of stable nuclides graphically; the source of the data-set is given in the figure background.</ref> Као резултат овога, иако веома мале атомске тежине, литијум је мање заступљен у соларном систему од 25 од прва 32 хемијска елемента.<ref name="Lodders2003" /> Окарактерисано је седам [[радиоизотоп]]а, од којих су најстабилнији <sup>8</sup>Li са [[време полураспада|временом полураспада]] од 838 [[секунд|ms]] и <sup>9</sup>Li са полуживотом од 178&nbsp;ms. Сви преостали [[радиоактивност|радиоактивни]] изотопи имају период полураспада који је краћи од 8,6&nbsp;ms. Најкраће живећи изотоп литијума је <sup>4</sup>Li, који се распада [[емисија протона|емисијом протона]] и има време полураспада од 7,6 × 10<sup>−23</sup> s.<ref name="nuclidetable">{{cite web|url=http://www.nndc.bnl.gov/chart/reCenter.jsp?z=104&n=158|title=Interactive Chart of Nuclides|publisher=Brookhaven National Laboratory|author=Sonzogni, Alejandro|location=National Nuclear Data Center|access-date=6 June 2008|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20070723192118/http://www.nndc.bnl.gov/chart/reCenter.jsp?z=104&n=158|archive-date=23 July 2007}}</ref> Изотоп <sup>6</sup>Li је један од само [[стабилан нуклид|пет]] стабилних нуклида који имају непаран број протона и непаран број неутрона, док су остала четири стабилна [[парна и непарна атомска језгра|непарна-непарна]] нуклида [[деутеријум|водоник-2]], [[бор (хемијски елемент)|бор-10]], [[изотопи азота|азот-14]] и [[изотопи тантала|тантал-180m]].<ref>{{cite book|last=Various|editor=Lide, David R.|year=2002|title=Handbook of Chemistry & Physics|edition=88th|publisher=CRC|url=http://www.hbcpnetbase.com/|access-date=2008-05-23|isbn=978-0-8493-0486-6|oclc=179976746|archive-date=24 July 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170724011402/http://www.hbcpnetbase.com/}}</ref>

<sup>7</sup>Li је један од [[примордијални нуклид|примордијалних елемената]] (или, тачније, примордијалних [[нуклид]]а) произведених у [[примордијална нуклеосинтеза|нуклеосинтези Великог праска]]. Мала количина <sup>6</sup>Li и <sup>7</sup>Li се производи у звездама током [[звездана нуклеосинтеза|звездане нуклеосинтезе]], али се даље „[[литијумско сагоревање|сагорева]]” онолико брзо колико се производи.<ref>{{Cite journal|title=Lithium Isotopic Abundances in Metal-poor Halo Stars |date=2006|journal=The Astrophysical Journal|doi = 10.1086/503538|volume=644|issue=1|pages=229–259|author=Asplund, M.|bibcode=2006ApJ...644..229A|arxiv = astro-ph/0510636|display-authors=1|last2=Lambert|first2=David L.|last3=Nissen|first3=Poul Erik|last4=Primas|first4=Francesca|last5=Smith|first5=Verne V. |s2cid=394822}}</ref> <sup>7</sup>Li се такође може генерисати у [[carbon star|угљеничним звездама]].<ref>{{Cite journal|title=Episodic lithium production by extra-mixing in red giants |bibcode=2000A&A...358L..49D |first1=P. A. |last1=Denissenkov |first2=A. |last2=Weiss |journal=Astronomy and Astrophysics |volume=358 |pages=L49–L52 |date=2000|arxiv = astro-ph/0005356 }}</ref> Додатне мале количине и <sup>6</sup>Li и <sup>7</sup>Li могу се генерисати из соларног ветра, космичких зрака који ударају у теже атоме и из раног <sup>7</sup>[[берилијум|Be]] радиоактивног распада у соларном систему.<ref>{{Cite journal |url=http://sims.ess.ucla.edu/PDF/Chaussidon_et_al_Geochim%20Cosmochim_2006a.pdf |doi=10.1016/j.gca.2005.08.016 |first1=M. |last1=Chaussidon |first2=F. |last2=Robert |first3=K. D. |last3=McKeegan |journal=Geochimica et Cosmochimica Acta |volume=70 |issue=1 |date=2006 |pages=224–245 |title=Li and B isotopic variations in an Allende CAI: Evidence for the in situ decay of short-lived <sup>10</sup>Be and for the possible presence of the short−lived nuclide <sup>7</sup>Be in the early solar system |bibcode=2006GeCoA..70..224C  |archive-url=https://web.archive.org/web/20100718065257/http://sims.ess.ucla.edu/PDF/Chaussidon_et_al_Geochim%20Cosmochim_2006a.pdf |archive-date=18 July 2010}}</ref>

Изотопи литијума се у великој мери фракционишу током широког спектра природних процеса,<ref>{{Cite journal|date=2004 |first1=H. M. |last1=Seitz |first2=G. P. |last2=Brey |first3=Y. |last3=Lahaye |first4=S. |last4=Durali |first5=S.|last5=Weyer |title=Lithium isotopic signatures of peridotite xenoliths and isotopic fractionation at high temperature between olivine and pyroxenes |journal=Chemical Geology |volume=212 |issue=1–2|doi=10.1016/j.chemgeo.2004.08.009|pages=163–177|bibcode=2004ChGeo.212..163S }}</ref> укључујући формирање минерала (хемијске преципитације), [[метаболизам]] и [[ion exchange|размену јона]]. Јони литијума замењују [[магнезијум]] и гвожђе на октаедарским местима у минералима [[Глина|глине]], где је <sup>6</sup>Li пожељнији од <sup>7</sup>Li, што резултира обогаћивањем светлосног изотопа у процесима хиперфилтрације и промене стена. Познато је да егзотични <sup>11</sup>Li показује [[Halo nucleus|неутронски ореол]], са 2 неутрона који круже око његовог језгра од 3 протона и 6 неутрона. Процес познат као [[atomic vapor laser isotope separation|ласерско одвајање изотопа]] може се користити за одвајање литијумских изотопа, посебно <sup>7</sup>Li од <sup>6</sup>Li.<ref>{{Cite book| page=[https://archive.org/details/tunablelaserappl0000unse/page/330 330]|title = Tunable Laser Applications| url=https://archive.org/details/tunablelaserappl0000unse| author = Duarte, F. J| author-link = F. J. Duarte| publisher= CRC Press| date = 2009| isbn=978-1-4200-6009-6}}</ref>

Производња нуклеарног оружја и друге примене у нуклеарној физици су главни извор вештачког фракционисања литијума, при чему се лаки изотоп <sup>6</sup>Li задржан у индустрији и војним залихама до те мере да је то изазвало благу, али мерљиву промену у односу <sup>6</sup>Li према <sup>7</sup>Li у природним изворима, као што су реке. Ово је довело до необичне несигурности у стандардизованој [[atomic weight|атомској тежини]] литијума, пошто ова количина зависи од природног односа обиља ових природно присутних стабилних изотопа литијума, као што су они доступни у комерцијалним изворима минерала литијума.<ref name = "Coplen2002">{{cite journal|doi=10.1351/pac200274101987|title=Isotope-abundance variations of selected elements (IUPAC Technical Report)|date=2002|last1=Coplen|first1=T. B.|last2=Bohlke|first2=J. K.|last3=De Bievre|first3=P.|last4=Ding|first4=T.|last5=Holden|first5=N. E.|last6=Hopple|first6=J. A.|last7=Krouse|first7=H. R.|last8=Lamberty|first8=A.|last9=Peiser|first9=H. S.|last10=N.N.|journal=Pure and Applied Chemistry|volume=74|issue=10|page=1987|display-authors=9|doi-access=free}}</ref> Оба стабилна изотопа литијума могу се [[laser cooling|ласерски хладити]] и коришћена су за производњу прве квантно дегенерисане [[Бозе-Ајнштајнов кондензат|Бозе]]–[[Fermionic condensate|Фермијеве]] мешавине.<ref>{{Cite journal|last1=Truscott|first1=Andrew G.|last2=Strecker|first2=Kevin E.|last3=McAlexander|first3=William I.|last4=Partridge|first4=Guthrie B.|last5=Hulet|first5=Randall G.|date=2001-03-30|title=Observation of Fermi Pressure in a Gas of Trapped Atoms|journal=Science|language=en|volume=291|issue=5513|pages=2570–2572|doi=10.1126/science.1059318|issn=0036-8075|pmid=11283362|bibcode=2001Sci...291.2570T|s2cid=31126288}}</ref>

[[Датотека:Castlebravodiagram.svg|мини|Реакције изотопа литијума и водоника у Кастл-Браво термонуклеарној бомби. Планиране (очекиване) и стварне реакције изотопа <sup>7</sup>Li]]
Изотоп <sup>6</sup>Li има врло важну улогу у технологији нуклеарне фузије. Поред улоге у нуклеарним фузијским реакторима, служи и као полазни материјал за добијање [[трицијум]]а у хидрогенској бомби, који је неопходан за фузију са [[деутеријум]]ом којом се производи енормна количина енергије. Трицијум настаје у плашту фузијског реактора (такозваном ''бланкету'') или унутар хидрогенске бомбе поред хелијума бомбардирањем литијума <sup>6</sup>Li [[неутрон]]има, који настају током фузије, а према следећој нуклеарној реакцији:

: <math>\mathrm{\,^6 _3Li + n \rightarrow \,^4 _2He + \,^3 _1T + 4{,}78\ MeV}</math>.
Такође, могућа је и реакција
: <math>\mathrm{\,^7 _3Li + n \rightarrow \,^4 _2He + \,^3 _1T + n -2{,}74\ MeV}</math>
али је она мање погодна.

Из овог разлога, изотоп <sup>6</sup>Li се издваја при производњи литијума.<ref name="berndde" /> Раздвајање изотопа се може вршити на примјер путем размене изотопа литијум [[амалгам]]а и неког раствореног литијумовог једињења (попут литијум хлорида у [[етанол]]у). При томе се може достићи принос од око 50%.<ref name="bauer" />

Изотоп <sup>7</sup>Li настаје у незнатним количинама у нуклеарним централама путем нуклеарне реакције изотопа [[бор (елемент)|бора]] <sup>10</sup>B (кориштен као успоривач неутрона) са неутронима.<ref name="volkmer" />

: <math>\mathrm{\,^{10} _{\ 5}B + n \rightarrow \,^7 _3Li + \,^4 _2He + \gamma}</math>

Оба изотопа литијума <sup>6</sup>Li и <sup>7</sup>Li кориштена су у експериментима са ултрахладним квантним гасовима. Тако је начињен и први [[Бозе-Ајнштајнов кондензат]] са ([[бозон]]) изотопом <sup>7</sup>Li.<ref name="sackett" /> Међутим <sup>6</sup>Li је [[фермион]]<ref name="atomcool" /><ref name="ling" /> те су научници 2003. године успели да молекул овог изотопа претворе у [[суперфлуид]].<ref name="selim" />

== Налажење у природи ==
[[File:Elemental abundances.svg|thumb|upright=1.6|Литијум је уобичајен као [[хлор]] у горњој Земљиној [[Земљина кора|кори]], по атомској основи.]]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018%, али је и поред мале процентуалне заступљености веома чест. За разлику од осталих [[Алкални метали|алкалних метала]], литијум се у природи налази у облику [[Силикати|силиката]]. Минерали који га садрже су [[лепидолит]], [[сподумен]], [[амблигонит]] и [[петалит]], од којих неки и служе као полазна [[сировина]] за његово добијање. Највећа лежишта руде литијума су у [[Боливија|Боливији]], [[Чиле]]у, [[Аргентина|Аргентини]], [[Кина|Кини]] и [[Аустралија|Аустралији]].<ref name="reser" /> Пронађен је и у [[пепео|пепелу]] многих [[биљке|биљака]] као што је [[Дуван (род)|дуван]], али и у [[млеко|млеку]] и [[крв]]и.<ref name="мелор"/>

=== Астрономска заступљеност ===
{{Main|Нуклеосинтеза|Звездана нуклеосинтеза|Литијумско сагоревање}}

Иако је синтетисан у [[Big Bang|Великом праску]], литијум (заједно са берилијумом и бором) је знатно мање заступљен у универзуму од других елемената. Ово је резултат релативно ниских звезданих температура неопходних за уништавање литијума, заједно са недостатком уобичајених процеса за његово формирање.<ref name="wesleyan">{{cite web|url=http://www.astro.wesleyan.edu/~bill/courses/astr231/wes_only/element_abundances.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20060901133923/http://www.astro.wesleyan.edu/~bill/courses/astr231/wes_only/element_abundances.pdf |archive-date=1 September 2006 |title=Element Abundances |access-date=17 November 2009}}</ref>

Према савременој космолошкој теорији, литијум — у оба стабилна изотопа (литијум-6 и литијум-7) — је био један од три елемента синтетисана у Великом праску.<ref>{{cite journal | bibcode= 1985ARA&A..23..319B | title= Big bang nucleosynthesis – Theories and observations | last1= Boesgaard | first1=A. M. | last2= Steigman | first2= G. | volume= 23 |date= 1985 | pages= 319–378 | journal= Annual Review of Astronomy and Astrophysics |id=A86-14507 04–90 |location=Palo Alto, CA | doi= 10.1146/annurev.aa.23.090185.001535}}</ref> Иако количина литијума генерисана у [[Big Bang nucleosynthesis|нуклеосинтези]] Великог праска зависи од броја [[фотон]]а по [[барион]]у, за прихваћене вредности може се израчунати заступљеност литијума, мада постоје „космолошка литијумска неслагања“ у универзуму: постоје индикације да старије звезде имају мање литијума него што би требало, а неке млађе звезде имају много више.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.com/earth/story/20170220-the-cosmic-explosions-that-made-the-universe |title=The Cosmic Explosions That Made the Universe |last=Woo |first=Marcus |date=21 February 2017 |website=earth |publisher=BBC |access-date=21 February 2017 |quote=A mysterious cosmic factory is producing lithium. Scientists are now getting closer at finding out where it comes from |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170221214442/http://www.bbc.com/earth/story/20170220-the-cosmic-explosions-that-made-the-universe |archive-date=21 February 2017}}</ref> Недостатак литијума у старијим звездама је очигледно узрокован „мешањем“ литијума у унутрашњост звезда, где се уништава,<ref name="cld">{{Cite news |url=http://www.universetoday.com/476/why-old-stars-seem-to-lack-lithium/ |title=Why Old Stars Seem to Lack Lithium |date=16 August 2006 |author=Cain, Fraser |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160604044857/http://www.universetoday.com/476/why-old-stars-seem-to-lack-lithium/ |archive-date=4 June 2016}}</ref> док се литијум производи у млађим звездама. Иако се [[lithium burning|трансмутира]] у два атома [[хелијум]]а услед судара са [[протон]]ом на температурама изнад 2,4 милиона степени Целзијуса (већина звезда лако достиже ову температуру у својој унутрашњости), литијум је у заступљенији него што би прорачуни предвидели за звезде касније генерације.<ref name="emsley" />

[[File:Nova Centauri 2013 ESO.jpg|thumb|[[Nova Centauri 2013|Кентаур 2013]] је прва звезда у којој су пронађени докази о литијуму.<ref>{{cite web|title=First Detection of Lithium from an Exploding Star|url=http://www.eso.org/public/news/eso1531/|access-date=29 July 2015|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150801001700/http://www.eso.org/public/news/eso1531/|archive-date=1 August 2015}}</ref>]]

Литијум се такође налази у [[Смеђи патуљак|смеђим патуљастим]] субзвезданим објектима и појединим аномалним наранџастим звездама. Пошто је литијум присутан у хладнијим, мање масивним смеђим патуљцима, али је уништен у топлијим [[red dwarf|црвеним патуљцима]], његово присуство у спектру звезда може се користити у „литијумском тесту“ да се прави разлика између њих, јер су оба мања од Сунца.<ref name="emsley" /><ref>{{cite news|url=http://www.universetoday.com/24593/brown-dwarf/|archive-url=https://web.archive.org/web/20110225032434/http://www.universetoday.com/24593/brown-dwarf/|archive-date=25 February 2011|title=Brown Dwarf |access-date=17 November 2009 |last=Cain |first=Fraser |work=Universe Today}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www-int.stsci.edu/~inr/ldwarf3.html |archive-url=https://archive.today/20130521055905/http://www-int.stsci.edu/~inr/ldwarf3.html  |archive-date=21 May 2013 |title=L Dwarf Classification|access-date=6 March 2013 | first =Neill | last = Reid | date = 10 March 2002}}</ref> Одређене наранџасте звезде такође могу садржати високу концентрацију литијума. Те наранџасте звезде за које је утврђено да имају већу концентрацију литијума од уобичајене (као што је [[Centaurus X-4|Кентаур X-4]]) круже око масивних објеката — неутронских звезда или црних рупа — чија гравитација очигледно повлачи тежи литијум на површину водонично-хелијумске звезде, узрокујући да се више литијума да се запажа.<ref name="emsley" />

Дана 27. маја 2020, астрономи су известили да су експлозије [[classical nova|класичних нова]] галактички произвођачи литијума-7.<ref name="EA-20200601">{{cite news |author=[[Arizona State University]] |title=Class of stellar explosions found to be galactic producers of lithium |url=https://www.eurekalert.org/pub_releases/2020-06/asu-cos060120.php |date=1 June 2020 |work=[[EurekAlert!]] |access-date=2 June 2020 |archive-date=3 June 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200603070318/https://www.eurekalert.org/pub_releases/2020-06/asu-cos060120.php |url-status=live }}</ref><ref name="AJ-20200527">{{cite journal|author1-link=Sumner Starrfield |author=Starrfield, Sumner |display-authors=et al. |title=Carbon–Oxygen Classical Novae Are Galactic 7Li Producers as well as Potential Supernova Ia Progenitors |date=27 May 2020 |journal=[[The Astrophysical Journal]] |volume=895 |number=1 |page=70 |doi=10.3847/1538-4357/ab8d23|arxiv=1910.00575 |bibcode=2020ApJ...895...70S |s2cid=203610207 |doi-access=free }}</ref>

=== Копнена заступљеност ===
{{See also|:Категорија:Једињења литијума|l1=Lithium compounds|:Категорија:Минерали литијума|l2=литијумски минерали}}

Иако је литијум широко распрострањен на Земљи, он се природно не јавља у елементарном облику због своје високе реактивности.<ref name="krebs">{{Cite book|last = Krebs|first = Robert E.|date = 2006|title = The History and Use of Our Earth's Chemical Elements: A Reference Guide|url = https://archive.org/details/historyuseofoure0000kreb|publisher = Greenwood Press|location = Westport, Conn.|isbn = 978-0-313-33438-2}}</ref> Укупни садржај литијума у морској води је веома велик и процењује се на 230 милијарди тона, при чему елемент постоји у релативно константној концентрацији од 0,14 до 0,25 делова на милион (ppm),<ref>{{cite web|url=http://www.ioes.saga-u.ac.jp/ioes-study/li/lithium/occurence.html |archive-url=https://web.archive.org/web/20090502142924/http://www.ioes.saga-u.ac.jp/ioes-study/li/lithium/occurence.html |archive-date=2 May 2009 |title=Lithium Occurrence|access-date=13 March 2009|publisher=Institute of Ocean Energy, Saga University, Japan}}</ref><ref name="enc" /> или 25 [[micromolar|микромола]];<ref>{{cite book|chapter=Extraction of metals from sea water|date=1984|publisher=Springer Berlin Heidelberg|doi=10.1007/3-540-13534-0_3|volume=124|pages=91–133|series=Topics in Current Chemistry|last1=Schwochau|first1=Klaus|title=Inorganic Chemistry|isbn=978-3-540-13534-0|s2cid=93866412 }}</ref> веће концентрације које се приближавају 7 ppm налазе се у близини [[hydrothermal vents|хидротермалних извора]].<ref name="enc" />

Процене за садржај [[Земљина кора|Земљине коре]] крећу се од 20 до 70 ppm по тежини.<ref name="kamienski" /> Литијум чини око 0,002 процента Земљине коре..<ref>{{cite web |url=https://www.britannica.com/science/lithium-chemical-element |title=lithium |website=Britannica encyclopedia |access-date=4 August 2020 |archive-date=5 August 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200805231540/https://www.britannica.com/science/lithium-chemical-element |url-status=live }}</ref> У складу са својим именом, литијум чини мањи део [[igneous rock|магматских стена]], са највећим концентрацијама у [[гранит]]има. Гранитни [[pegmatite|пегматити]] такође обезбеђују највеће обиље минерала који садрже литијум, а [[spodumene|сподумен]] и [[petalite|петалит]] су комерцијално најисплативији извори.<ref name="kamienski" /> Још један значајан минерал литијума је [[lepidolite|лепидолит]] што је сада застарео назив за серију коју чине полилитионит и трилитионит.<ref>{{cite book|title=Shriver & Atkins' Inorganic Chemistry|url=https://archive.org/details/shriveratkinsino0000unse_m2r9|edition=5th|publisher=W. H. Freeman and Company|place= New York|date= 2010|page=[https://archive.org/details/shriveratkinsino0000unse_m2r9/page/296 296]|isbn=978-0-19-923617-6|author=Atkins, Peter }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.mindat.org/|title=Mindat.org - Mines, Minerals and More|website=www.mindat.org|access-date=4 August 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20110422205859/http://www.mindat.org/|archive-date=22 April 2011|url-status=live}}</ref> Други извор литијума је [[hectorite|хекторитна]] глина, чији се једини активни развој остварује преко Вестерн литијум корпорације у Сједињеним Државама.<ref>{{Cite journal|author= Moores, S.|title= Between a rock and a salt lake|journal= Industrial Minerals|date= June 2007|page=58|volume=477}}</ref> Са 20&nbsp;mg литијума по kg Земљине коре,<ref>Taylor, S. R.; McLennan, S. M.; The continental crust: Its composition and evolution, Blackwell Sci. Publ., Oxford, 330 pp. (1985).</ref> литијум је 25. најзаступљенији елемент.

Према ''Приручнику литијума и природног калцијума'', „литијум је релативно редак елемент, иако се налази у многим стенама и делу солана, увек је заступљен у веома ниским концентрацијама. Постоји прилично велики број минералних и соних наслага литијума, али само релативно мали број њих има стварну или потенцијалну комерцијалну вредност. Многе наслаге су веома мале, док су друге прениског садржаја.”<ref>{{cite book|author=Garrett, Donald|title=Handbook of Lithium and Natural Calcium |location= |publisher= |year=2004}}, Academic Press, cited in ''[http://www.meridian-int-res.com/Projects/Lithium_Microscope.pdf The Trouble with Lithium 2] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110714074508/http://www.meridian-int-res.com/Projects/Lithium_Microscope.pdf |date=14 July 2011 }}'', Meridian International Research (2008)</ref>

Процењује се да Чиле (2020) има далеко највеће резерве (9,2 милиона тона),<ref name="uslit" /> а Аустралија највећу годишњу производњу (40.000 тона).<ref name="uslit" /> Једна од највећих ''резервних база''<ref group=note name=res>[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/mcs/2011/mcsapp2011.pdf Appendixes] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111106013449/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/mcs/2011/mcsapp2011.pdf |date=6 November 2011 }}. By USGS definitions, the reserve base "may encompass those parts of the resources that have a reasonable potential for becoming economically available within planning horizons beyond those that assume proven technology and current economics. The reserve base includes those resources that are currently economic (reserves), marginally economic (marginal reserves), and some of those that are currently subeconomic (subeconomic resources)."</ref> литијума налази се у области [[Salar de Uyuni|Салар де Ујуни]] у Боливији, која има 5,4 милиона тона. Други велики добављачи су Аустралија, Аргентина и Кина.<ref name="minerals.usgs.gov">{{citation|title=Lithium Statistics and Information|date=2018|url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303175050/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/|publisher=U.S. Geological Survey|access-date=25 July 2002|archive-date=3 March 2016|url-status=live}}</ref><ref name="meridian">{{cite web |url=http://www.meridian-int-res.com/Projects/Lithium_Microscope.pdf |title=The Trouble with Lithium 2 |work=Meridian International Research |date=2008 |access-date=29 September 2010  |archive-url=https://web.archive.org/web/20110714074508/http://www.meridian-int-res.com/Projects/Lithium_Microscope.pdf |archive-date=14 July 2011}}</ref> Од 2015. године, [[Czech Geological Survey|Чешки геолошки завод]] је читаве [[Ore Mountains|Рудне планине]] у Чешкој сматра литијумском провинцијом. Регистровано је пет лежишта, једно у близини Циновека се сматра потенцијално економичним налазиштем, са 160 000 тона литијума.<ref>{{cite book |author=Czech Geological Survey |title=Mineral Commodity Summaries of the Czech Republic 2015 |url=http://www.geology.cz/extranet-eng/publications/online/mineral-commodity-summaries/mineral_comodity_summaries_2015.pdf |location=Prague |publisher=Czech Geological Survey |page=373 |date=October 2015 |isbn=978-80-7075-904-2 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170106015520/http://www.geology.cz/extranet-eng/publications/online/mineral-commodity-summaries/mineral_comodity_summaries_2015.pdf |archive-date=6 January 2017|author-link=Czech Geological Survey }}</ref> У децембру 2019, финска рударска компанија ''Келибер Ои'' је известила да њено лежиште литијума Рапасари садржи процењено доказане и вероватне резерве руде од 5,280 милиона тона.<ref>{{cite web |url=https://www.kitco.com/news/2019-12-06/Ore-Reserve-grows-its-Finland-lithium-deposit-by-50.html |title=Ore Reserve grows its Finland lithium deposit by 50% |date=2019 |access-date=10 December 2019 |archive-date=10 December 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191210073525/https://www.kitco.com/news/2019-12-06/Ore-Reserve-grows-its-Finland-lithium-deposit-by-50.html |url-status=live }}</ref>

У јуну 2010. године ''[[The New York Times|Њујорк Тајмс]]'' је известио да су амерички геолози спроводили истраживања на [[Dry lake|сувим]] [[salt lake|сланим језерима]] у западном [[Авганистан]]у верујући да се тамо налазе велика налазишта литијума.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2010/06/14/world/asia/14minerals.html?pagewanted=1&hp|title=U.S. Identifies Vast Riches of Minerals in Afghanistan|access-date=13 June 2010|work=The New York Times|first=James|last=Risen|date=13 June 2010|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20100617204210/http://www.nytimes.com/2010/06/14/world/asia/14minerals.html?pagewanted=1&hp|archive-date=17 June 2010}}</ref> Ове процене су „углавном засноване на старим подацима које су прикупили углавном [[Soviet Union|Совјети]] током своје [[Soviet occupation of Afghanistan|окупације]] Авганистана од 1979–1989.“<ref>{{cite news|url=http://business.timesonline.co.uk/tol/business/industry_sectors/natural_resources/article7149696.ece|location=London|work=The Times|title=Taleban zones mineral riches may rival Saudi Arabia says Pentagon|first1=Jeremy|last1=Page|first2=Michael|last2=Evans|date=15 June 2010|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20110514140029/http://business.timesonline.co.uk/tol/business/industry_sectors/natural_resources/article7149696.ece|archive-date=14 May 2011}}</ref> [[The Pentagon|Министарство одбране]] САД је проценило да су резерве литијума у Авганистану упоредиве са онима у Боливији и назвале су их потенцијалном „Саудијском Арабијом литијума“.<ref>{{Cite news|last=Hosp|first=Gerald|title=Afghanistan: die konfliktreichen Bodenschätze|url=https://www.nzz.ch/wirtschaft/afghanistan-die-konfliktreichen-bodenschaetze-ld.1642056|access-date=2021-09-01|website=[[Neue Zürcher Zeitung]]|date=30 August 2021|language=de|archive-date=8 September 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210908222650/https://www.nzz.ch/wirtschaft/afghanistan-die-konfliktreichen-bodenschaetze-ld.1642056?reduced=true|url-status=live}}</ref> У [[Корнвол]]у, Енглеска, присуство слане воде богате литијумом је било добро познато због историјске [[Mining in Cornwall and Devon|рударске индустрије]] у том региону, а приватни инвеститори су спровели тестове како би истражили потенцијалну екстракцију литијума у овој области.<ref>{{cite web |last1=Bliss |first1=Dominic |title=National Geographic |url=https://www.nationalgeographic.co.uk/science-and-technology/2021/05/in-cornwall-ruinous-tin-mines-are-yielding-battery-grade-lithium-heres-what-that-could-mean |website=In Cornwall, ruinous tin and copper mines are yielding battery-grade lithium. Here's what that means. |access-date=June 13, 2021 |date=May 28, 2021 |archive-date=13 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210613173804/https://www.nationalgeographic.co.uk/science-and-technology/2021/05/in-cornwall-ruinous-tin-mines-are-yielding-battery-grade-lithium-heres-what-that-could-mean  }}</ref><ref>{{cite news |title=Cornwall lithium deposits 'globally significant' |url=https://www.bbc.com/news/uk-england-cornwall-54188071 |access-date=June 13, 2021 |agency=BBC |date=September 17, 2020 |archive-date=13 June 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210613173803/https://www.bbc.com/news/uk-england-cornwall-54188071 |url-status=live }}</ref>

=== Биолошка заступљеност ===
{{See also|Калијум у биологији|Натријум у биологији|Салинитет земљишта}}

Литијум се налази у траговима у бројним биљкама, планктону и бескичмењацима, у концентрацијама од 69 до 5.760 [[делови на милијарду|делова на милијарду]] (ppb). Код кичмењака концентрација је нешто нижа, а скоро сва ткива и телесне течности кичмењака садрже литијум у распону од 21 до 763 ppb.<ref name="enc" /> Морски организми имају тенденцију да биоакумулирају литијум више од копнених организама.<ref>{{cite journal|last1=Chassard-Bouchaud |first1=C.| last2=Galle|first2=P.|last3=Escaig|first3=F.|last4=Miyawaki|first4=M.|title=Bioaccumulation of lithium by marine organisms in European, American, and Asian coastal zones: microanalytic study using secondary ion emission|journal=Comptes Rendus de l'Académie des Sciences, Série III|volume=299|issue=18|pages=719–24|date=1984|pmid=6440674}}</ref> Није познато да ли литијум има физиолошку улогу у било ком од ових организама.<ref name="enc">{{cite web|url=http://www.enclabs.com/lithium.html|access-date=15 October 2010|title=Some Facts about Lithium|publisher=ENC Labs|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20110710191644/http://www.enclabs.com/lithium.html|archive-date=10 July 2011}}</ref> [[Composition of the human body|Концентрације]] литијума у људском ткиву су у просеку око 24 [[Parts per billion|ppb]] (4 ppb у [[крв]]и и 1,3 [[Parts per million|ppm]] у [[кост]]има).<ref name="Emsley2011">{{cite book|last=Emsley|first=John|author-link=John Emsley|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|url=https://books.google.com/books?id=2EfYXzwPo3UC&pg=PA290|access-date=17 June 2016|date=25 August 2011|publisher=OUP Oxford|isbn=978-0-19-960563-7|pages=290–298|archive-date=26 August 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230826192732/https://books.google.com/books?id=2EfYXzwPo3UC&pg=PA290|url-status=live}}</ref>

[[Биљке]] лако апсорбују литијум<ref name="Emsley2011" /> и концентрација литијума у биљном ткиву је типично око 1 [[Part per million|ppm]].<ref name="Lithium and Cell Physiology 1990 Ch. 3 Lithium in Plants" /> Неке [[Family (biology)|породице]] биљака [[Bioaccumulation|биоакумулирају]] више литијума од других.<ref name="Lithium and Cell Physiology 1990 Ch. 3 Lithium in Plants" /> Концентрације литијума у [[Dry weight|сувој тежини]] за чланове [[Family (biology)|породице]] [[Solanaceae]] (која укључује [[кромпир]] и [[парадајз]]), на пример, могу бити и до 30 ppm, док за зрна [[кукуруз]]а могу садржати и до 0,05 ppb.<ref name="Emsley2011" /> Студије концентрације литијума у земљишту богатом минералима дају распон између 0,1 и 50–100 [[Parts per million|ppm]], са неким концентрацијама и до 100–400 ppm, иако је мало вероватно да ће све то бити доступно биљкама.<ref name="Lithium and Cell Physiology 1990 Ch. 3 Lithium in Plants">{{cite book|editor-last=Bach|editor-first=Ricardo O.|editor-last2=Gallicchio|editor-first2=Vincent S.|title=Lithium and Cell Physiology|publisher=Springer New York|publication-place=New York, NY|year=1990|isbn=978-1-4612-7967-9|doi=10.1007/978-1-4612-3324-4|pages=25–46|s2cid=44374126}}</ref> Сматра се да акумулација литијума не утиче на састав [[essential nutrient|есенцијалних]] хранљивих састојака биљака.<ref name="Lithium and Cell Physiology 1990 Ch. 3 Lithium in Plants" /> Толеранција на литијум варира у зависности од биљних врста и обично је паралелна са [[Halotolerance|толеранцијом на натријум]]; [[Кукуруз]] и [[Chloris gayana|Родсова трава]], на пример, веома су толерантни на литијумске повреде, док су [[авокадо]] и [[соја]] веома осетљиви.<ref name="Lithium and Cell Physiology 1990 Ch. 3 Lithium in Plants" /> Слично, литијум у концентрацији од 5 ppm смањује [[seed germination|клијавост семена]] код неких врста (нпр. [[Oryza sativa|азијски пиринач]] и [[леблебија]]), али не и код других (нпр. [[јечам]] и [[пшеница]]).<ref name="Lithium and Cell Physiology 1990 Ch. 3 Lithium in Plants" />

Многи од главних биолошких ефеката литијума могу се објаснити његовом конкуренцијом са другим јонима.<ref name="Jakobsson Argüello-Miranda Chiu Fazal pp. 587–604">{{cite journal|last1=Jakobsson|first1=Eric|last2=Argüello-Miranda|first2=Orlando|last3=Chiu|first3=See-Wing|last4=Fazal|first4=Zeeshan|last5=Kruczek|first5=James|last6=Nunez-Corrales|first6=Santiago|last7=Pandit|first7=Sagar|last8=Pritchet|first8=Laura|title=Towards a Unified Understanding of Lithium Action in Basic Biology and its Significance for Applied Biology|journal=[[The Journal of Membrane Biology]]|publisher=Springer Science and Business Media LLC|volume=250|issue=6|date=2017-11-10|issn=0022-2631|doi=10.1007/s00232-017-9998-2|pmid=29127487|pages=587–604|pmc=5696506}}</ref> [[Monovalent ion|Једновалентни]] литијумски [[катјон]] {{chem|Li|+}} такмичи се са другим јонима као што је [[натријум]] (непосредно испод литијума у [[periodic table|периодичној табели]]), који је као и литијум такође моновалентни [[алкални метал]]. Литијум се такође такмичи са [[Bivalent (chemistry)|бивалентним]] јонима [[магнезијум]]а, чији је [[јонски радијус]] (86 [[Picometre|pm]]) приближно једнак литијумском јону<ref name="Jakobsson Argüello-Miranda Chiu Fazal pp. 587–604" /> (90 pm). Механизми који транспортују натријум кроз ћелијске мембране такође транспортују литијум. На пример, [[sodium channel|натријумски канали]] ([[Voltage-gated sodium channel|напонски]] и [[Epithelial sodium channel|епителни]]) су главни путеви уласка литијума.<ref name="Jakobsson Argüello-Miranda Chiu Fazal pp. 587–604" /> Јони литијума такође могу да [[permeate|продиру]] кроз [[ligand-gated ion channel|лигандно зависне]] јонске канале, као и да прођу кроз [[Nuclear membrane|нуклеарне]] и [[Mitochondrion|митохондријске]] [[membrane|мембране]].<ref name="Jakobsson Argüello-Miranda Chiu Fazal pp. 587–604" /> Као и натријум, литијум може да уђе и делимично блокира (иако не [[permeate|прожима]]) [[potassium channel|калијумове]] и [[calcium channel|калцијумове канале]].<ref name="Jakobsson Argüello-Miranda Chiu Fazal pp. 587–604" /> Биолошки ефекти литијума су бројни и разноврсни, али су [[Mechanism of action|механизми]] његовог деловања само делимично схваћени.<ref name="Alda pp. 661–670">{{cite journal|last=Alda|first=M|title=Lithium in the treatment of bipolar disorder: pharmacology and pharmacogenetics|journal=[[Molecular Psychiatry]]|publisher=[[Nature Publishing Group]]|volume=20|issue=6|date=17 February 2015|issn=1359-4184|doi=10.1038/mp.2015.4|pages=661–670|pmid=25687772|pmc=5125816}}</ref> На пример, студије пацијената [[Lithium (medication)|лечених литијумом]] са [[bipolar disorder|биполарним поремећајем]] показују да, између многих других ефеката, литијум делимично преокреће [[Telomere shortening|скраћивање]] [[telomere|теломера]] код ових пацијената и такође повећава митохондријалну функцију, иако није разјашњено како литијум производи ове [[pharmacological effect|фармаколошке ефекте]].<ref name="Alda pp. 661–670" /><ref name="Martinsson Wei Xu Melas 2013 pp. e261–e261">{{cite journal|last1=Martinsson|first1=L|last2=Wei|first2=Y|last3=Xu|first3=D|last4=Melas|first4=P A|last5=Mathé|first5=A A|last6=Schalling|first6=M|last7=Lavebratt|first7=C|last8=Backlund|first8=L|title=Long-term lithium treatment in bipolar disorder is associated with longer leukocyte telomeres|journal=[[Translational Psychiatry]]|publisher=[[Nature Publishing Group]]|volume=3|issue=5|year=2013|issn=2158-3188|doi=10.1038/tp.2013.37|pages=e261–|pmid=23695236|pmc=3669924}}</ref> Чак ни тачни механизми укључени у [[lithium toxicity|токсичност литијума]] нису у потпуности схваћени.

== Историја ==
[[Датотека:Arfwedson Johan A.jpg|мини|лево|[[Johan August Arfwedson|Јохан Август Арфведсон]] је открио литијум]]

[[Petalite|Петалит]] (LiAlSi<sub>4</sub>O<sub>10</sub>) је 1800. године открио бразилски хемичар и државник [[José Bonifácio de Andrada e Silva|Хосе Бонифацио де Андрада е Силва]] у руднику са острва [[Utö, Sweden|Уте]] у [[Шведска|Шведској]].<ref>{{cite journal | url = https://www.biodiversitylibrary.org/item/29658#page/256/mode/1up | page = 239 | title = Des caractères et des propriétés de plusieurs nouveaux minérauxde Suède et de Norwège, avec quelques observations chimiques faites sur ces substances | last = D'Andraba | author-link = José Bonifácio de Andrada | journal = Journal de Physique, de Chimie, d'Histoire Naturelle, et des Arts | volume = 51 | date = 1800 | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20150713145045/http://www.biodiversitylibrary.org/item/29658#page/256/mode/1up | archive-date = 13 July 2015}}</ref><ref name="mindat">{{cite web|url=http://www.mindat.org/min-3171.html|title=Petalite Mineral Information|access-date=10 August 2009|publisher=Mindat.org|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20090216020902/http://www.mindat.org/min-3171.html|archive-date=16 February 2009}}</ref><ref name="webelementshistory">{{cite web|url=http://www.webelements.com/lithium/history.html|title=Lithium:Historical information|access-date=10 August 2009|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20091016023617/http://www.webelements.com/lithium/history.html|archive-date=16 October 2009}}</ref><ref name="discovery">{{Cite book |title=Discovery of the Elements |last=Weeks |first=Mary |date=2003 |page=124 |publisher=Kessinger Publishing |location=Whitefish, Montana, United States |isbn=978-0-7661-3872-8 |url= |access-date=10 August 2009 }}</ref> Међутим, тек 1817. [[Јохан Арфведсон|Јохан Аугуст Арфведсон]], тада радећи у лабораторији хемичара [[Jakob Bercelijus|Јенса Јакоба Берцелијуса]], [[откриће хемијских елемената|открива]] присуство непознатог елемента док је анализирао руду петалита (-{Li<sup>[4]</sup>Al<sup>[4]</sup>[Si<sub>4</sub>O<sub>10</sub>]}-),<ref>{{cite journal | author = Berzelius | date = 1817 | title = Ein neues mineralisches Alkali und ein neues Metall | trans-title = A new mineral alkali and a new metal | journal = Journal für Chemie und Physik | volume = 21 | pages = 44–48 | url = {{google books|plainurl=y|id=kAsAAAAAMAAJ|page=PA44}}| url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20161203044634/https://books.google.com/books?id=kAsAAAAAMAAJ&pg=PA44 | archive-date = 3 December 2016}} From p. 45: ''"Herr ''August Arfwedson'', ein junger sehr verdienstvoller Chemiker, der seit einem Jahre in meinem Laboratorie arbeitet, fand bei einer Analyse des Petalits von Uto's Eisengrube, einen alkalischen Bestandtheil, … Wir haben es ''Lithion'' genannt, um dadurch auf seine erste Entdeckung im Mineralreich anzuspielen, da die beiden anderen erst in der organischen Natur entdeckt wurden. Sein Radical wird dann Lithium genannt werden."'' (Mr. ''August Arfwedson'', a young, very meritorious chemist, who has worked in my laboratory for a year, found during an analysis of petalite from Uto's iron mine, an alkaline component … We've named it ''lithion'', in order to allude thereby to its first discovery in the mineral realm, since the two others were first discovered in organic nature. Its radical will then be named "lithium".)</ref><ref name="berzelius">{{cite web|url=http://www.chemeddl.org/collections/ptl/ptl/chemists/bios/arfwedson.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20101007084500/http://www.chemeddl.org/collections/ptl/ptl/chemists/bios/arfwedson.html|archive-date=7 October 2010 |title=Johan August Arfwedson |access-date=10 August 2009 |work= Periodic Table Live!}}</ref><ref name="uwis">{{cite web|url=http://genchem.chem.wisc.edu/lab/PTL/PTL/BIOS/arfwdson.htm|archive-url=https://web.archive.org/web/20080605152857/http://genchem.chem.wisc.edu/lab/PTL/PTL/BIOS/arfwdson.htm|archive-date=5 June 2008 |title=Johan Arfwedson |access-date=10 August 2009}}</ref><ref name="vanderkrogt">{{cite web|publisher = Elementymology & Elements Multidict|title = Lithium|first = Peter|last = van der Krogt|url = http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=Li|access-date = 5 October 2010|archive-url = https://web.archive.org/web/20110616005621/http://elements.vanderkrogt.net/element.php?sym=li|archive-date = 16 June 2011}}</ref> а недуго касније и у [[минерал]]има [[сподумен]]у (-{LiAl[Si<sub>2</sub>O<sub>6</sub>]}-) и [[лепидолит]]у (-{K(Li,Al)<sub>3</sub>[(Al,Si)<sub>4</sub>O<sub>10</sub>](F,OH)<sub>2</sub>}-), након анализе минералних узорака са острва Уте.<ref>See:
* Arfwedson, Aug. (1818) {{Cite web |url=https://books.google.com/books?id=71QrAAAAcAAJ&pg=PA145 |title=Afhandlingar i fysik, kemi och mineralogi |year=1818 |access-date=27 July 2017 |archive-date=25 November 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171125213610/https://books.google.com/books?id=71QrAAAAcAAJ&pg=PA145 |url-status=bot: unknown }}, ''Afhandlingar i Fysik, Kemi och Mineralogi'', '''6''' : 145–172. (in Swedish)
* Arfwedson, Aug. (1818) [https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=njp.32101076802493;view=1up;seq=105 "Untersuchung einiger bei der Eisen-Grube von Utö vorkommenden Fossilien und von einem darin gefundenen neuen feuerfesten Alkali"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20210313170552/https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=njp.32101076802493&view=1up&seq=105 |date=13 March 2021 }} (Investigation of some minerals occurring at the iron mines of Utö and of a new refractory alkali found therein), ''Journal für Chemie und Physik'', '''22''' (1) : 93–117. (in German)</ref><ref name="webelementshistory" /> Овај елемент је формирао једињења слична онима [[натријум]]а и [[калијум]]а, иако су његови [[карбонат]] и [[хидроксид]] били мање [[solubility|растворљиви у води]] и мање [[Base (chemistry)|алкални]].<ref name="compounds">{{cite web|url=http://www.chemguide.co.uk/inorganic/group1/compounds.html|title=Compounds of the Group 1 Elements|access-date=10 August 2009|last=Clark|first=Jim|date=2005|archive-url=https://web.archive.org/web/20090311150044/http://www.chemguide.co.uk/inorganic/group1/compounds.html|archive-date=11 March 2009}}</ref> Његов академски учитељ [[Јакоб Берцелијус]] предложио је назив -{''lithion''}-, изведеницу из грчког λίθος -{''líthos''}-‚ ''камен'', име које је изведено из материјала из којег је изолован, слично као и код других, до тада познатих, алкалних метала [[натријум]]а и [[калијум]]а, а касније се то име усталило у својој латинизираној форми -{''lithium''}-.<ref name="figurowski" /><ref name="krebs" /><ref name="webelementshistory" /><ref name="vanderkrogt" /> Немачки [[хемичар]] [[Christian Gmelin|Кристиан Готлоб Гмелин]] приметио је 1818. године да соли литијума боје пламен у црвену боју.<ref name="webelementshistory" /><ref>{{cite journal|author=Gmelin, C. G.|year=1818|url={{google books|plainurl=y|id=E2OTAAAAIAAJ|page=238}}|title=Von dem Lithon|trans-title=On lithium|journal=Annalen der Physik|volume=59|issue=7|pages=238–241|doi=10.1002/andp.18180590702|quote=p. 238 Es löste sich in diesem ein Salz auf, das an der Luft zerfloss, und nach Art der Strontiansalze den Alkohol mit einer purpurrothen Flamme brennen machte. (There dissolved in this [solvent; namely, absolute alcohol] a salt that deliquesced in air, and in the manner of strontium salts, caused the alcohol to burn with a purple-red flame.)|bibcode=1818AnP....59..229G|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20151109122750/https://books.google.com/books?id=E2OTAAAAIAAJ&pg=PA238|archive-date=9 November 2015}}</ref> 

Оба научника су наредних година покушавали да добију овај елемент у чистом стању.<ref name="webelementshistory" /><ref name="vanderkrogt" /><ref name="eote">{{Cite book|date = 2004|title = Encyclopedia of the Elements: Technical Data&nbsp;– History&nbsp;–Processing&nbsp;– Applications|url = https://archive.org/details/encyclopediaofel0000engh|publisher = Wiley|isbn = 978-3-527-30666-4|pages = [https://archive.org/details/encyclopediaofel0000engh/page/287 287]–300|author = Enghag, Per}}</ref> Ово је успело исте године [[William Thomas Brande|Бранду]] и [[Хамфри Дејви|Дејвију]] помоћу поступка [[електролиза|електролизе]] [[литијум оксид]]а (-{Li<sub>2</sub>O}-), процеса који је раније користио хемичар сер [[Humphry Davy|Хамфри Дејви]] за изоловање алкалних метала калијума и натријума.<ref name="emsley">{{Cite book|last=Emsley |first=John |title=Nature's Building Blocks |publisher=Oxford University Press |location=Oxford|date=2001 |isbn=978-0-19-850341-5}}</ref><ref name="eote" /><ref>{{cite book|author=Brande, William Thomas|title=A Manual of Chemistry |url=https://archive.org/details/amanualchemistr02brangoog|location= |publisher= |year=1821}}, 2nd ed. London, England: John Murray, vol. 2, {{Cite web |url=https://books.google.com/books?id=ERgAAAAAQAAJ&pg=PA57 |title=A manual of chemistry |access-date=13 August 2015 |archive-date=19 January 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230119063555/https://books.google.com/books?id=ERgAAAAAQAAJ&pg=PA57 |url-status=bot: unknown |last1=Brande |first1=William Thomas |year=1821 }}</ref><ref>{{cite journal|publisher=Royal Institution of Great Britain|journal=The Quarterly Journal of Science and the Arts|volume=5|title=The Quarterly journal of science and the arts|date=1818|page=338|access-date=5 October 2010|url={{google books|plainurl=y|id=D_4WAAAAYAAJ}}|archive-date=13 March 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210313170619/https://books.google.com/books?id=D_4WAAAAYAAJ|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url = http://www.diracdelta.co.uk/science/source/t/i/timeline/source.html|title = Timeline science and engineering|publisher = DiracDelta Science & Engineering Encyclopedia|access-date = 18 September 2008|archive-url = https://web.archive.org/web/20081205043252/http://www.diracdelta.co.uk/science/source/t/i/timeline/source.html|archive-date = 5 December 2008}}</ref> Бранд је такође описао неке чисте соли литијума, као што је хлорид, и процењујући да литија ([[литијум оксид]]) садржи око 55% метала, претпоставио је да је атомска тежина литијума око 9,8&nbsp;g/mol (модерна вредност ~6,94 g/mol).<ref>{{cite book|first1=William Thomas|last1=Brande|first2=William James|last2=MacNeven|title=A manual of chemistry|url=https://archive.org/details/amanualchemistr01macngoog|date=1821|page=[https://archive.org/details/amanualchemistr01macngoog/page/n207 191]|access-date=8 October 2010|publisher=Long}}</ref> [[Robert Wilhelm Bunsen|Роберт Бунзен]] i [[Augustus Matthiessen|Огастус Матиесен]] успели су 1855. помоћу електролизе [[литијум хлорид]]а (-{LiCl}-) да добију још веће количине елементарног литијума.<ref name="webelementshistory" /><ref>{{cite journal|author=Bunsen, R.|year=1855|url=http://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=uva.x002457943;view=1up;seq=517|title=Darstellung des Lithiums|trans-title=Preparation of lithium|journal=Annalen der Chemie und Pharmacie|volume=94|pages=107–111|doi=10.1002/jlac.18550940112|access-date=13 August 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20181106181113/https://babel.hathitrust.org/cgi/pt?id=uva.x002457943;view=1up;seq=517|archive-date=6 November 2018|url-status=live}}</ref> Атомску тежину литијума је одредио [[Teodor Vilijam Ričards|Ричардс]] претварањем литијум-хлорида у [[литијум перхлорат]].<ref name="мелор">Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. [[Научна књига]]. Београд.</ref>

Прва комерцијална производња почела је 1923. у немачкој компанији -{''[[Metallgesellschaft AG]]''}- (данас -{''Chemetall GmbH''}-), где се добијао помоћу електролизе истопљене смесе [[литијум хлорид|литијум-]] (-{LiCl}-) и калијум хлорида (-{KCl}-).<ref name="webelementshistory" /><ref>{{cite web|url = http://www.echeat.com/free-essay/Analysis-of-the-Element-Lithium-29195.aspx|title = Analysis of the Element Lithium|first = Thomas|last = Green|date = 11 June 2006|publisher = echeat|url-status = live|archive-url = https://web.archive.org/web/20120421105704/http://www.echeat.com/free-essay/Analysis-of-the-Element-Lithium-29195.aspx|archive-date = 21 April 2012}}</ref><ref>{{cite book | url = {{google books|plainurl=y|id=Ua2SVcUBHZgC|page=99}} | page = 99 | title = Handbook of Lithium and Natural Calcium Chloride | isbn = 978-0-08-047290-4 | last1 = Garrett | first1 = Donald E. | date = 5 April 2004 | publisher = Elsevier | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20161203010924/https://books.google.com/books?id=Ua2SVcUBHZgC&pg=PA99 | archive-date = 3 December 2016}}</ref> Вилхелм Шленк је 1917. синтетисао прво литијуморганско једињење из органских једињења [[жива|живе]].<ref name="elschenbroich" /> Све до краја Другог светског рата, осим употребе као средство за подмазивање (минерално уље са додатком [[литијум стеарат]]а) и у индустрији [[стакло|стакла]] ([[литијум карбонат]] или литијум оксид), готово да и нису постојале апликације у којима се користио литијум. Међутим, то се променило након што је САД-у затребао [[трицијум]] за прављење [[Хидрогенска бомба|хидрогенске бомбе]], а који се може добити из литијума. Почела је знатна производња литијума, а једно од најиздашнијих налазишта био је рудник у близини града [[Кингс Маунтин (Северна Каролина)|Кингс Маунтин]] у Северној Каролини.<ref name="IMR" /> Пошто трицијум има врло кратко [[време полураспада]], неопходне количине литијума су константно расле, те су у САД у периоду од 1953. до 1963. нагомилане огромне залихе овог метала, које су тек након завршетка [[Хладни рат|Хладног рата]] 1993. доспеле на светско тржиште.<ref name="IMR" />

Осим класичних рударских извора, јефтиније добијање литијума је могуће и из сланих вода. Данас се литијум користи у великим количинама за разне сврхе као што је производња батерија, за [[полимеризација|полимеризацију]] еластомера, у грађевинарству, те за органске синтезе у фармацији и аргохемијској индустрији. Од 2007. најважнији сегмент употребе литијума су примарне (такозване „литијумске”) батерије и [[акумулатор]]и (секундарне или [[литијум-јонска батерија|литијум-јонске батерије]]).<ref name="mineralsusgs" />

Аустралијски психијатар [[John Cade|Џон Кејд]] је заслужан за поновно увођење и популаризацију употребе литијума за лечење [[mania|маније]] 1949. године.<ref>{{Cite journal|last=Shorter|first=Edward|date=June 2009|title=The history of lithium therapy|journal=Bipolar Disorders|volume=11|issue=Suppl 2|pages=4–9|doi=10.1111/j.1399-5618.2009.00706.x|issn=1398-5647|pmc=3712976|pmid=19538681}}</ref> Убрзо након тога, током средине 20. века, примењивост литијума за стабилизацију расположења пацијената са манијом и [[Depression (mood)|депресијом]] узела је маха у Европи и Сједињеним Државама.

Производња и употреба литијума претрпела је неколико драстичних промена у историји. Прва велика примена литијума била је у високотемпературним [[lithium grease|литијумским мастима]] за авионске моторе и сличне примене у [[World War II|Другом светском рату]] и убрзо након тога. Ова употреба је подржана чињеницом да сапуни на бази литијума имају вишу тачку топљења од других алкалних сапуна и да су мање корозивни од сапуна на бази калцијума. Мала потражња за литијумским сапунима и мастима за подмазивање била је подржана од стране неколико малих рударских операција, углавном у САД. Потражња за литијумом се драматично повећала током [[Cold War|Хладног рата]] са производњом [[Nuclear weapon design|нуклеарно фузионих]] оружја. Литијум-6 и литијум-7 производе [[трицијум]] када су озрачени неутронима, те су стога корисни за производњу самог трицијума, као и облик чврстог фузионог горива који се користи у водоничним бомбама у облику [[lithium deuteride|литијум деутерида]]. САД су постале главни произвођач литијума између касних 1950-их и средине 1980-их. На крају, залихе литијума биле су отприлике 42.000 тона литијум хидроксида. Залихе литијума су исцрпљене у погледу литијума-6 за 75%, што је било довољно да се утиче на измерену [[atomic weight|атомску тежину]] литијума у многим стандардизованим хемикалијама, те чак и на атомску тежину литијума у неким „природним изворима“ литијумских јона који су били „контаминирани“ литијумовим солима испуштеним из постројења за сепарацију изотопа, које су нашле пут у подземне воде.<ref name = "Coplen2002" /><ref name="USGSCR1994">{{cite web|url = http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/450494.pdf|title = Commodity Report 1994: Lithium|publisher = United States Geological Survey|access-date = 3 November 2010|date = 1994|first = Joyce A.|last = Ober|url-status = live|archive-url = https://web.archive.org/web/20100609113707/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/450494.pdf|archive-date = 9 June 2010}}</ref>

{{multiple image
| align = right
| direction =
| width =
| footer = Сателитски снимци [[Салар дел Хомбре Муерто]], [[Аргентина]] (лево) и [[Salar de Uyuni|Ујуни]], [[Боливија]] (десно), [[Salt pan (geology)|слане површине]] које су богате литијумом. Слани раствор богат литијумом се концентрише пумпањем у соларне [[Salt evaporation pond|базене за испаравање]] (приказано на левој слици).
| image1 = Lithium mine, Salar del Hombre Muerto, Argentina.jpg
| width1 = 225
| alt1 = alt1
| caption1 =
| image2 = Uyuni landsat.JPG
| width2 = 150
| alt2 = alt2
| caption2 =
}}

Литијум се користи за смањење температуре топљења стакла и за побољшање понашања при топљењу [[aluminium oxide|алуминијум оксида]] у [[Hall-Héroult process|Хол-Хероултовом процесу]].<ref name="DeberitzBoche2003">{{cite journal|last1=Deberitz|first1=Jürgen|last2=Boche|first2=Gernot|title=Lithium und seine Verbindungen - Industrielle, medizinische und wissenschaftliche Bedeutung|journal=Chemie in unserer Zeit|volume=37|issue=4|year=2003|pages=258–266|doi=10.1002/ciuz.200300264}}</ref><ref name="Bauer1985">{{cite journal|last1=Bauer|first1=Richard|title=Lithium - wie es nicht im Lehrbuch steht|journal=Chemie in unserer Zeit|volume=19|issue=5|year=1985|pages=167–173|doi=10.1002/ciuz.19850190505}}</ref> Ове две употребе су доминирале тржиштем све до средине 1990-их. Након завршетка [[nuclear arms race|трке у нуклеарном наоружању]], потражња за литијумом је опала, а продаја залиха Министарства енергије на отвореном тржишту додатно је смањила цене.<ref name="USGSCR1994" /> Средином 1990-их, неколико компанија је почело да изолује литијум из слане воде, што се показало као јефтинија опција од подземног или отвореног рударства. Већина рудника се затворила или се фокусирала на друге материјале, јер се само руда из зонираних пегматита могла копати по конкурентној цени. На пример, амерички рудници у близини [[Kings Mountain, North Carolina|Кингс планине]] у Северној Каролини затворени су пре почетка 21. века.

Развој литијум-јонских батерија повећао је потражњу за литијумом и постао је доминантан вид употребе 2007. године.<ref name="USGSYB1994">{{cite web|url = http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/myb1-2007-lithi.pdf|title = Minerals Yearbook 2007: Lithium|publisher = United States Geological Survey|access-date = 3 November 2010|date = 1994|first = Joyce A.|last = Ober|url-status = live|archive-url = https://web.archive.org/web/20100717174958/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/myb1-2007-lithi.pdf|archive-date = 17 July 2010}}</ref> Са порастом потражње за литијумом у батеријама током 2000-их, нове компаније су прошириле напоре за изолацију из слане воде како би задовољиле растућу потражњу.<ref name="IMR"/><ref>{{Cite book|url={{google books|plainurl=y|id=8erDL_DnsgAC|page=339}}|title=Encyclopedia of Chemical Processing and Design: Volume 28&nbsp;– Lactic Acid to Magnesium Supply-Demand Relationships|publisher=M. Dekker|author=McKetta, John J.|date=18 July 2007|isbn=978-0-8247-2478-8|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20130528093232/http://books.google.com/books?id=8erDL_DnsgAC&pg=PA339|archive-date=28 May 2013}}</ref>

Сматра се да ће литијум бити један од главних објеката геополитичке конкуренције у свету који ради на обновљиву енергију и зависи од батерија, али ова перспектива је такође критикована због потцењивања моћи економских подстицаја за проширену производњу.<ref>{{Cite journal|last=Overland|first=Indra|date=2019-03-01|title=The geopolitics of renewable energy: Debunking four emerging myths|journal=Energy Research & Social Science|volume=49|pages=36–40|doi=10.1016/j.erss.2018.10.018|issn=2214-6296|url=https://nupi.brage.unit.no/nupi-xmlui/bitstream/11250/2579292/2/2019%2b-%2bThe%2bgeopolitics%2bof%2brenewable%2benergy%252C%2bdebunking%2bfour%2bemerging%2bmyths.pdf|access-date=25 August 2019|archive-date=13 March 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210313170552/https://nupi.brage.unit.no/nupi-xmlui/bitstream/handle/11250/2579292/2019+-+The+geopolitics+of+renewable+energy%2C+debunking+four+emerging+myths.pdf?sequence=2|url-status=live|doi-access=free|bibcode=2019ERSS...49...36O }}</ref>

== Хемија ==
{{main|Категорија:Једињења литијума}}
{{Redirect|Литијумова со|литијумове соли које се користе у лековима|Литијум (лек)}}

=== Метал ===

Литијум лако реагује са водом, али са приметно мањом снагом од других алкалних метала. Реакција формира гас [[водоник]] и [[lithium hydroxide|литијум хидроксид]].<ref name="krebs" /> Када се ставе изнад пламена, једињења литијума дају упадљиву гримизну боју, док кад метал снажно гори, пламен постаје бриљантно сребрн. Литијум се пали и сагорева у кисеонику када је изложен води или воденој пари. У влажном ваздуху, литијум брзо тамни и формира црну превлаку од [[lithium hydroxide|литијум хидроксида]] (LiOH и LiOH·H<sub>2</sub>O), [[литијум нитрид]]а (Li<sub>3</sub>N) и [[литијум карбонат]]а (Li<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>, насталог секундарном реакцијом између LiOH и [[carbon dioxide|CO<sub>2</sub>]]).<ref name="kamienski" /> Литијум је један од ретких метала који реагују са гасовитим [[азот]]ом.<ref>{{cite book|page=47|url={{google books|plainurl=y|id=yb9xTj72vNAC|page=47}}|title=The history and use of our earth's chemical elements: a reference guide|author=Krebs, Robert E.|publisher=Greenwood Publishing Group|date=2006|isbn=978-0-313-33438-2|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160804025424/https://books.google.com/books?id=yb9xTj72vNAC&pg=PA47|archive-date=4 August 2016}}</ref><ref>{{Cite journal|author1=Institute, American Geological|author2=Union, American Geophysical|author3=Society, Geochemical|title=Geochemistry international|volume=31|issue=1–4|page=115|date=1 January 1994|url={{google books|plainurl=y|id=77McAQAAIAAJ}}|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160604195805/https://books.google.com/books?id=77McAQAAIAAJ|archive-date=4 June 2016 |website=Google Books }}</ref>

Због своје реактивности са водом, а посебно са азотом, метални литијум се обично складишти под угљоводоничним заптивачем, често под [[вазелин]]ом. Иако се тежи алкални метали могу складиштити под [[mineral oil|минералним уљем]], литијум није довољно густ да се потпуно урони у ове течности.<ref name="emsley" />

Литијум има [[Дијагонални ефекат|дијагонални однос]] са [[магнезијум]]ом, елементом сличног атомског и [[ionic radius|јонског радијуса]]. Хемијске сличности између два метала укључују формирање [[нитрид]]а реакцијом са N<sub>2</sub>, формирање [[lithium oxide|оксида]] ({{chem|Li|2|O}}) и пероксида ({{chem|Li|2|O|2}}) при сагоревању у O<sub>2</sub>, [[salt (chemistry)|соли]] сличне [[solubility|растворљивости]] и термичке нестабилности [[карбонат]]а и нитрида.<ref name="kamienski">{{Cite book|first = Conrad W. |last = Kamienski |author2 = McDonald, Daniel P. |author3 = Stark, Marshall W. |author4 = Papcun, John R. |chapter =Lithium and lithium compounds|title =Kirk-Othmer Encyclopedia of Chemical Technology|publisher = John Wiley & Sons, Inc.| date = 2004|doi =10.1002/0471238961.1209200811011309.a01.pub2|isbn = 978-0-471-23896-6 }}</ref><ref name = "Greenwood">{{Greenwood&Earnshaw1st|pages=97–99}}</ref> Метал реагује са гасовитим водоником на високим температурама да би се добио [[литијум хидрид]] (LiH).<ref>{{cite web |url=http://www.lyon.edu/webdata/users/fbeckford/CHM%20120/Lecture%20Notes/Chapter-14.ppt |archive-url=https://web.archive.org/web/20051104025202/http://www.lyon.edu/webdata/users/fbeckford/CHM%20120/Lecture%20Notes/Chapter-14.ppt |archive-date=4 November 2005 |title=University of Lyon course online (powerpoint) slideshow |access-date=27 July 2008 |author=Beckford, Floyd
|quote=definitions:Slides 8–10 (Chapter 14) }}</ref>

Литијум формира различите бинарне и тернарне материјале директном реакцијом са елементима главне групе. Ове [[Zintl phase|Зинтлове фазе]],<ref name="Sevov">Sevov, S.C., Zintl Phases in Intermetallic Compounds, Principles and Practice: Progress, Westbrook, J.H.; *Freisher, R.L.: Eds.; John Wiley & Sons. Ltd., Chichester, England, 2002, pp. 113–132 [http://www3.nd.edu/~sevovlab/articles/SlaviChapter.pdf Slavi Chapter]</ref><ref>{{Cite journal |last1=Zintl |first1=E |last2=Goubeau |first2=J |last3=Dullenkopf |first3=W |date=1931 |title=Metals and alloys. I. Salt-like compounds and intermetallic phases of sodium in liquid ammonia. |journal=Z. Phys. Chem. A |issue=154 |pages=1–46}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Diehl |first1=Lothar |last2=Khodadadeh |first2=Keyumarss |last3=Kummer |first3=Dieter |last4=Strähle |first4=Joachim |date=October 1976 |title=Anorganische Polyederverbindungen, III. Zintl's "Polyanionige Salze"︁: Darstellung und Eigenschaften der kristallinen Verbindungen [Na4·7 en]Sn9, [Na4·5 en]Ge9 und [Na3·4 en]Sb7 und ihrer Lösungen Die Kristallstruktur von [Na4·7 en]Sn9 |url=https://doi.org/10.1002/cber.19761091018 |journal=Anorganische Chemie |volume=109 |issue=10 |pages=3404–3418 |doi=10.1002/cber.19761091018 |via=Chemistry Europe}}</ref> иако високо ковалентне, могу се посматрати као соли полиатомских ањона као што су Si<sub>4</sub><sup>4-</sup>, P<sub>7</sub><sup>3-</sup>, и Te<sub>5</sub><sup>2-</sup>. Са графитом, литијум формира низ [[Interkalacija (hemija)|интеркалационих једињења]].<ref name = "Greenwood" />

Литијум се раствара у амонијаку (и аминима) дајући [Li(NH<sub>3</sub>)<sub>4</sub>]<sup>+</sup> и [[solvated electron|солватирани електрон]].<ref name = "Greenwood" />

=== Неорганска једињења ===

Литијум формира деривате сличне солима са свим [[halide|халогенидима]] и псеудохалидима. Неки примери укључују халогениде [[lithium fluoride|LiF]], [[lithium chloride|LiCl]], [[lithium bromide|LiBr]], [[Lithium iodide|LiI]], као и [[pseudohalide|псеудохалиде]] и сродне анјоне. Литијум карбонат је описан као најважније једињење литијума.<ref name = "Greenwood" /> Ова бела чврста супстанца је главни производ оплемењивања литијумових руда. То је претходник другим солима укључујући керамику и материјале за литијумске батерије.

Једињења [[Lithium borohydride|{{chem|LiBH|4}}]] и [[Lithium aluminium hydride|{{chem|LiAlH|4}}]] су корисни реагенси. Ове соли и многе друге литијумове соли показују изразито високу растворљивост у етрима, за разлику од соли тежих алкалних метала.

У воденом раствору, [[coordination complex|координациони комплекс]] [Li(H<sub>2</sub>O)<sub>4</sub>]<sup>+</sup> преовлађује за многе литијумове соли. Сродни комплекси су познати са аминима и етрима.

=== Органска хемија ===
[[File:Butyllithium-hexamer-from-xtal-3D-balls-A.png|thumb|left|Хексамерна структура фрагмента [[N-Butyllithium|''n''-бутиллитијума]] у кристалу]]

[[Organolithium compound|Органолитијумова једињења]] су бројна и корисна. Дефинисана су присуством [[covalent bond|везе]] између [[угљеник]]а и литијума. Она служе као [[carbanion|карбанјони]] стабилизовани металом, иако су њихови раствори и структуре чврстог стања сложеније од овог поједностављеног погледа.<ref>{{Cite book|url= {{google books|plainurl=y|id=z76sVepirh4C|page=16}}|title=Lithium chemistry: a theoretical and experimental overview|author=Sapse, Anne-Marie|author2=von R. Schleyer, Paul|date=1995|publisher=Wiley-IEEE|isbn=978-0-471-54930-7|pages=3–40|archive-url=https://web.archive.org/web/20160731221323/https://books.google.com/books?id=z76sVepirh4C&pg=PA16|archive-date=31 July 2016|url-status=live }}</ref> Дакле, ово су изузетно моћне [[base (chemistry)|базе]] и [[carbon nucleophile|нуклеофили]]. Такође су примењују у асиметричној синтези у фармацеутској индустрији. За лабораторијску органску синтезу, многи органолитијумски реагенси су комерцијално доступни у облику раствора. Ови реагенси су веома реактивни, а понекад су и [[pyrophoricity|пирофорни]].

Као и његова неорганска једињења, скоро сва органска једињења литијума формално следе [[duet rule|дуетно правило]] (нпр. [[N-Butyllithium|BuLi]], [[Methyllithium|MeLi]]). Међутим, важно је напоменути да у одсуству координирајућих растварача или лиганада, органолитијумова једињења формирају димерне, тетрамерне и хексамерне кластере (нпр. BuLi је заправо [BuLi]<sub>6</sub>, а MeLi је заправо [MeLi]<sub>4</sub>) који имају вишеструке центре везивања, чиме се повећава координациони број око литијума. Ови кластери се разлажу на мање или мономерне јединице у присуству растварача као што је [[dimethoxyethane|диметоксиетан]] (DME) или лиганда као што је [[tetramethylethylenediamine|тетраметилетилендиамин]] (TMEDA).<ref>{{Cite journal|last1=Nichols|first1=Michael A.|last2=Williard|first2=Paul G.|date=1993-02-01|title=Solid-state structures of n-butyllithium-TMEDA, -THF, and -DME complexes|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=115|issue=4|pages=1568–1572|doi=10.1021/ja00057a050|issn=0002-7863}}</ref> Као изузетак од правила дуета, кристалографски је окарактерисан двокоординатни литатни комплекс са четири електрона око литијума, [Li(thf)<sub>4</sub>]<sup>+</sup>[((Me<sub>3</sub>Si)<sub>3</sub>C)<sub>2</sub>Li]<sup>–</sup>.<ref>{{Cite book|title=Organometallic chemistry: a unified approach.|last=C.|first=Mehrotra, R.|date=2009|publisher=New Age International Pvt|isbn=978-81-224-1258-1|location=[Place of publication not identified]|oclc=946063142}}</ref>

=== Структура ===

Иако су једноставне врсте алкиллитијума често представљене као мономер RLi, оне постоје као агрегати ([[олигомер]]и) или полимери.<ref name=leadstructure /> Степен агрегације зависи од органског супституента и присуства других лиганада.<ref name=Reich>{{cite journal|last=Reich|first=Hans J.|title=Role of Organolithium Aggregates and Mixed Aggregates in Organolithium Mechanisms|journal=Chemical Reviews|year=2013|volume=113|issue=9|pages=7130–7178|doi=10.1021/cr400187u|pmid=23941648}}</ref><ref name=Strohmann /> Ове структуре су разјашњене различитим методама, посебно <sup>6</sup>Li, <sup>7</sup>Li, and <sup>13</sup>C [[NMR spectroscopy|НМР спектроскопијом]] и анализом дифракције рендгенских зрака.<ref name=analytical>{{cite book| last = Zabicky | first = Jacob | chapter = Analytical aspects of organolithium compounds| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi =  10.1002/9780470682531.pat0304}}</ref> [[Computational chemistry|Рачунарска хемија]] подржава ове задатке.<ref name =leadstructure>{{cite book| last1 = Stey |first1 = Thomas |last2 = Stalke |first2 = Dietmar |chapter = Lead structures in lithium organic chemistry|title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.|publisher = John Wiley & Sons, Ltd |year = 2009|isbn = 9780470682531|doi = 10.1002/9780470682531.pat0298}}</ref>

==== Природа везе угљеник-литијум ====
[[File:Allyllithium.svg|thumb|right|150x120px|Делокализована електронска густина у алилитијумским реагенсима]] 

Релативна [[electronegativity|електронегативност]] угљеника и литијума сугерише да је C−Li веза високо поларна.<ref name=gopakomar>{{cite book| last1 = Jemmis | first1 = E.D.| last2 = Gopakumar | first2 = G. | chapter = Theoretical studies in organolithium chemistry| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi = 10.1002/9780470682531.pat0297}}</ref><ref name=streiwieser>{{cite journal| title = Perspectives on Computational Organic Chemistry| author = Streiwieser, A.| journal = J. Org. Chem.| year = 2009| volume = 74| issue = 12| pages = 4433–4446| doi = 10.1021/jo900497s | pmid = 19518150| pmc = 2728082}}</ref><ref name=bickelhaupt>{{cite journal| title = Covalency in Highly Polar Bonds. Structure and Bonding of Methylalkalimetal Oligomers (CH3M)n (M = Li−Rb; n = 1, 4)| author = Bickelhaupt, F. M.| journal = J. Chem. Theory Comput.| year = 2006| volume = 2| issue = 4| pages = 965–980| doi = 10.1021/ct050333s | pmid = 26633056|display-authors=etal}}</ref> Међутим, одређена органолитијумова једињења поседују својства као што је растворљивост у неполарним растварачима која компликују проблем.<ref name="gopakomar"/> Док већина података сугерише да је C−Li веза у суштини јонска, било је дебате о томе колико [[covalent|ковалентног]] карактера постоји у њој.<ref name=streiwieser/><ref name=bickelhaupt/> Према једној процени проценат јонског карактера једињења алкиллитијума износи 80 до 88%.<ref>{{Cite journal|last=Weiss|first=Erwin|date=November 1993|title=Structures of Organo Alkali Metal Complexes and Related Compounds|journal=Angewandte Chemie International Edition in English|language=en|volume=32|issue=11|pages=1501–1523|doi=10.1002/anie.199315013|issn=0570-0833}}</ref>

У алил литијумским једињењима, литијумски катјон се координира према површини угљеничне π везе на η<sup>3</sup> начин уместо локализованог, карбанионског центра, тако да су алилитијуми често мање агрегирани од алкиллитијума.<ref name=Reich /><ref name=Fraenkelallyllithium>{{cite journal| title = Observation of a Partially Delocalized Allylic Lithium and the Dynamics of Its 1,3 Lithium Sigmatropic Shift| author = Fraenkel, G.|author2=Qiu, Fayang| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1996| volume = 118| issue = 24| pages = 5828–5829| doi = 10.1021/ja960440j}}</ref> У ариллитијумским комплексима, литијумски катјон се координира ка једном карбанјонском центру преко Li−C σ типа везе.<ref name=Reich /><ref name=Fraenkel>{{cite journal| title = The carbon-lithium bond in monomeric arllithium: Dynamics of exchange, relaxation and rotation| author = Fraenkel. G| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1995| volume = 117| issue = 23| pages = 6300–6307| doi = 10.1021/ja00128a020 |display-authors=etal}}</ref>
{{multiple image| direction = vertical| width = 180 |height = 400| footer = Структуре чврстог стања метиллитијумског тетрамера, ''n-''бутиллитијум хексамера и полимерне лествице фениллитијума | image1 = Methyllithium-tetramer-2-3D-balls.png| image2 = Butyllithium-hexamer-from-xtal-3D-balls-A.png| image3 = Phenyllithium-chain-from-xtal-Mercury-3D-balls.png}}

==== Структура чврстог стања ====
[[File:Building block of alkyllithium aggregates.png|thumb|200п|left|Тетраедарска и октаедарска метална језгра настала агрегацијом Li3 троугла - карбанјона координатног комплекса<ref name=leadstructure />]]

Као и друге врсте које се састоје од поларних подјединица, органолитијумске врсте се агрегирају.<ref name=Strohmann>{{cite journal|last=Strohmann|first=C|title=Structure Formation Principles and Reactivity of Organolithium Compounds.|journal= Chem. Eur. J.|year=2009|volume=15|issue=14|pages=3320–3334|url=http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1002/chem.200900041/asset/3320_ftp.pdf?v=1&t=hnc3zl4k&s=90cd763c5affe82ca5d8208a75ea074deede3187|doi=10.1002/chem.200900041|pmid=19260001|display-authors=etal}}</ref><ref name=Power>{{cite journal|last=Power|first=P.P|author2=Hope H.|title=Isolation and crystal structures of the halide-free and halide-rich phenyllithium etherate complexes [(PhLi.Et2O)4] and [(PhLi.Et2O)3.LiBr].|journal=Journal of the American Chemical Society|year=1983|volume=105|issue=16|pages=5320–5324|doi=10.1021/ja00354a022}}</ref> На формирање агрегата утичу [[electrostatic|електростатичке]] интеракције, координација између литијума и околних молекула растварача или поларних адитива, и стерички ефекти.<ref name=Strohmann />

Основни градивни блок за изградњу сложенијих структура је карбанјонски центар који остварује интеракцију са Li<sub>3</sub> троуглом на η<sup>3</sup>- начин.<ref name=leadstructure /> У једноставним алкиллитијумским реагенсима, ови троуглови се агрегирају и формирају тетраедарске или октаедарске структуре. На пример, [[methyllithium|метиллитијум]], [[ethyllithium|етиллитијум]] и [[tert-Butyllithium|''tert''-бутиллитијум]] постоје у тетрамеру [RLi]<sub>4</sub>. Метиллитијум постоји у виду тетрамера у кластеру [[Cubane-type cluster|кубног]] типа у чврстом стању, са четири центра литијума који формирају тетраедар. Сваки метанид у тетрамеру у метиллитијуму може имати [[agostic|агостичну]] интеракцију са литијумским катјонима у суседним тетрамерима.<ref name=leadstructure /><ref name=Strohmann /> Етиллитијум и ''tert''-бутиллитијум, с друге стране, не манифестују ову интеракцију, те су стога растворљиви у неполарним угљоводоничним растварачима. Друга класа алкиллитијума поприма хексамерне структуре, као што су [[n-butyllithium|''n''-бутиллитијум]], изопропиллитијум и циклохексаниллитијум.<ref name=leadstructure />

[[File:dimerliamide.jpg|thumb|200п|left|LDA димер са THF координисаним на Li катјонима]]
Уобичајени литијум амиди, нпр. [[lithium bis(trimethylsilyl)amide|литијум бис(триметилсилил)амид]] и [[lithium diisopropylamide|литијум диизопропиламид]], такође су подложни агрегацији.<ref name="Williard, P. G.; Salvino, J. M. 1993 1–3">{{cite journal|author1=Williard, P. G. |author2=Salvino, J. M. |journal=[[Journal of Organic Chemistry]]|year=1993| volume=58|issue=1|pages=1–3|title=Synthesis, isolation, and structure of an LDA-THF complex |doi=10.1021/jo00053a001}}</ref> Литијумски амиди усвајају структуре типа полимерне лествице у некоординационом растварачу у чврстом стању, и генерално постоје као димери у етеричним растварачима. У присуству снажно донирајућих лиганада, формирају се три- или тетрамерни литијумски центри.<ref name=Liamides>{{cite book| last1 = Hilmersson | first1 = Goran| last2 = Granander | first2 = Johan | chapter = Structure and dynamics of chiral lithium amides| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi = 10.1002/9780470682531.pat0342}}</ref> На пример, LDA постоји првенствено у виду димера у THF.<ref name="Williard, P. G.; Salvino, J. M. 1993 1–3"/> Структуре уобичајених литијумских амида, као што су литијум диизопропиламид (LDA) и литијум хексаметилдисилазид (LiHMDS) су свеобухватно проучавали Колам и његови сарадници користећи [[NMR spectroscopy|NMR спектроскопију]].<ref name=Collumamides>{{cite journal| title = Lithium Diisopropylamide: Solution Kinetics and Implications for Organic Synthesis| author = Collum, D.B.| journal = Angew. Chem. Int. Ed. | year = 2007| volume = 49| issue = 17| pages = 3002–3017| doi = 10.1002/anie.200603038 | pmid = 17387670|display-authors=etal}}</ref> Друга важна класа реагенса су силиллитијуми, који се екстензивно користе у синтези органометалних комплекса и полисиланских [[dendrimers|дендримера]].<ref name=Strohmann /><ref name=lithiosilanes>{{cite journal|title=Lithiosilanes and their application to the synthesis of polysilane dendrimers |url=https://archive.org/details/sim_coordination-chemistry-reviews_2000-12_210/page/n18 |author=Sekiguchi, Akira.|journal=Coord. Chem. Rev.|year=2000 |volume=210 |pages=11–45 |doi=10.1016/S0010-8545(00)00315-5 |display-authors=etal}}</ref> У чврстом стању, за разлику од алкиллитијумских реагенаса, већина силиллитијума тежи да формира мономерне структуре координисане са молекулима растварача као што је THF, а само неколико силиллитијума је окарактерисано као виши агрегати.<ref name=Strohmann /> Ова разлика може произаћи из методе припреме силиллитијума, стеричне сметње узроковане гломазним алкил супституентима на силицијуму и мање поларизоване природе Si−Li веза. Додавање снажно донирајућих лиганда, као што су TMEDA и (-)-[[sparteine|спартеин]], може заменити координирајуће молекуле растварача у силиллитијумима.<ref name=Strohmann />

==== Структура у раствору ====

Могуће је да органолитијумски реагенси у раствору усвоје структуре које се разликују од чврстог стања.<ref name=Reich /><ref name=solutionenolate>{{cite journal| title = Solution Structures of Lithium Enolates, Phenolates, Carboxylates, and Alkoxides in the Presence of N,N,N′,N′-Tetramethylethylenediamine: A Prevalence of Cyclic Dimers| author = Collum, D. B.| journal = J. Org. Chem.| year = 2008| volume = 73| issue = 19| pages = 7743–7747| doi = 10.1021/jo801532d | pmid = 18781812|display-authors=etal| pmc = 2636848}}</ref> NMR спектроскопија се појавила као моћно средство за проучавање органолитијумских агрегата у раствору. За алкиллитијумске врсте, C−Li ''Ј'' спрега се често може користити за одређивање броја литијума у интеракцији са карбанјонским центром, и да ли су ове интеракције статичке или динамичке.<ref name=Reich /> Одвојени NMR сигнали такође могу разликовати присуство вишеструких агрегата од заједничке мономерне јединице.<ref name=reich103>{{cite journal| title = Aggregation and reactivity of phenyllithium solutions| author = Reich, H. J.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1998| volume = 120| issue = 29| pages = 7201–7210| doi = 10.1021/ja980684z |display-authors=etal}}</ref>

Органолитијумова једињења везују [[Lewis base|Луисове базе]] као што су [[tetrahydrofuran|тетрахидрофуран]] (THF), [[diethyl ether|диетил етар]] (Et<sub>2</sub>O), тетраметилетилен диамин (TMEDA) или [[hexamethylphosphoramide|хексаметилфосфорамид]] (HMPA).<ref name=leadstructure /> [[Methyllithium|Метиллитијум]] је посебан случај: на његову тетрамерну структуру не утиче етар или чак HMPA.<ref name=Strohmann /> С друге стране, THF деагрегира хексамерни бутил литијум: тетрамер је главна врста, а ΔG за међуконверзију између тетрамера и димера је око 11 kcal/mol.<ref name=McGarrity>{{cite journal| title = High-field proton NMR study of the aggregation and complexation of n-butyllithium in tetrahydrofuran| author = McGarrity, J. F.|author2=Ogle, C.A.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1985| volume = 107| issue = 7| pages = 1805–1810| doi = 10.1021/ja00293a001}}</ref> TMEDA такође може да хелатира са литијумским катјонима у ''n''-бутиллитијуму и формира солватне димере као што је [(TMEDA) LiBu-n)]<sub>2</sub>.<ref name=leadstructure /><ref name = Reich /> Показано је да фениллитијум постоји као искривљени тетрамер у кристализованом етарском солвату и као мешавина димера и тетрамера у етарском раствору.<ref name =Reich />

{| border="1" class="wikitable"  style="text-align:center; margin-left: auto; margin-right: auto; border: none;"
|+ Солватиране алкиллитијумске агрегатне структуре<ref name=Reich />
! Алкил група
! Растварач
! Структура
|-
| rowspan=2 | метил || THF || тетрамер
|-
| етар/HMPA || тетрамер
|-
| rowspan=3 | ''n''{{nbh}}бутил || пентан || хексамер
|-
| етар || тетрамер
|-
| THF || тетрамер-димер
|-
| ''sec''{{nbh}}бутил || пентан || хексамер-тетрамер
|-
| изопропил || пентан || хексамер-тетрамер
|-
| rowspan=2 | ''tert''{{nbh}}бутил || пентан || тетрамер
|-
| THF || мономер
|-
| rowspan=2 | фенил || етар || тетрамер-димер
|-
| етар/HMPA || димер
|}

==== Структура и реактивност ====

Како се структуре органолитијумских реагенаса мењају у зависности од њиховог хемијског окружења, мења се и њихова реактивност и селективност.<ref name=Strohmann /><ref name=whatsgoingon>{{cite journal| title = What's going on with these lithium reagents| author = Reich, H. J.| journal = J. Org. Chem.| year = 2012| volume = 77| issue = 13| pages = 5471–5491| doi = 10.1021/jo3005155| pmid = 22594379}}</ref> Једно питање које обухвата однос структуре и реактивности је да ли постоји корелација између степена агрегације и реактивности органолитијумских реагенса. Првобитно је предложено да су нижи агрегати као што су мономери реактивнији у алкиллитијумима.<ref name=Strohmann44>{{cite book| last = Wardell| first = J.L. | chapter = Chapter 2| title = Comprehensive Organometallic Chemistry, Vol. 1| edition = 1st| editor = Wilinson, G. |editor2=Stone, F. G. A. |editor3=Abel, E. W.| publisher = Pergamon| location = New York| year = 1982| isbn = 978-0080406084}}</ref> Међутим, такође су откривени реакциони путеви у којима су димер или други олигомери реактивне врсте,<ref name=Strohmann24b>{{cite journal| title = Crystal Structures of n-BuLi Adducts with (R,R)-TMCDA and the Consequences for the Deprotonation of Benzene| author = Strohmann, C.|author2=Gessner, V.H.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 2008| volume = 130| issue = 35| pages = 11719–11725| doi =  10.1021/ja8017187| pmid=18686951}}</ref> а за литијум амиде као што је LDA, реакције засноване на димерима су уобичајене..<ref name=Collumldareview>{{cite journal| title = Lithium Diisopropylamide: Solution Kinetics and Implications for Organic Synthesis| author = Collum, D. B.| journal = Angew. Chem. Int. Ed.| year = 2007| volume = 46| issue = 17| pages = 3002–3017| doi = 10.1002/anie.200603038 | pmid = 17387670|display-authors=etal}}</ref> Серија студија кинетике раствора реакција којима посредује LDA сугерише да нижи агрегати енолата не доводе нужно до веће реактивности.<ref name=Collumamides/>

Такође, неке Луисове базе повећавају реактивност органолитијумских једињења.<ref name=Chalk>{{cite journal|last=Chalk|first=A.J|author2=Hoogeboom, T.J|title=Ring metalation of toluene by butyllithium in the presence of N,N,N′,N′-tetramethylethylenediamine|journal= J. Organomet. Chem.|year=1968|volume=11|pages=615–618|doi=10.1016/0022-328x(68)80091-9}}</ref><ref name=Reich2>{{cite journal|last=Reich|first=H.J|author2=Green, D.P|title=Spectroscopic and Reactivity Studies of Lithium Reagent - HMPA Complexes|journal=Journal of the American Chemical Society|year=1989|volume=111|issue=23|pages=8729–8731|doi=10.1021/ja00205a030}}</ref> Међутим, није увек јасно да ли ови адитиви функционишу као јаки хелатни лиганди и како се уочено повећање реактивности односи на структурне промене у агрегатима изазваним овим адитивима.<ref name=Chalk/><ref name=Reich2/> На пример, TMEDA повећава стопе и ефикасност у многим реакцијама које укључују органолитијумске реагенсе.<ref name =Strohmann /> Према алкиллитијум реагенсима, TMEDA делује као донорски лиганд, смањује степен агрегације,<ref name =leadstructure /> и повећава нуклеофилност ових врста.<ref name=Williard>{{cite journal|last=Williard|first=P.G|author2=Nichols, M.A|title=Solid-state structures of n-butyllithium-TMEDA, -THF, and -DME complexes|journal=Journal of the American Chemical Society|year=1993|volume=115|issue=4|pages=1568–1572|doi=10.1021/ja00057a050}}</ref> Међутим, TMEDA не функционише увек као донорски лиганд за литијумски катјон, посебно у присуству анјонских центара кисеоника и азота. На пример, он само слабо реагује са LDA и LiHMDS чак и у угљоводоничним растварачима без конкурентских донорских лиганда.<ref name=Collumtmedagood>{{cite journal| title = Is N,N,N,N-Tetramethylethylenediamine a Good Ligand for Lithium?| author = Collum, D.B.| journal = Acc. Chem. Res.| year = 1992| volume = 25| issue = 10| pages = 448–454| doi = 10.1021/ar00022a003}}</ref> У литирању имином, док THF делује као јак донирајући лиганд за LiHMDS, слабо координирајући TMEDA се лако одваја од LiHMDS, што доводи до формирања LiHMDS димера који су реактивније врсте. Дакле, у случају LiHMDS, TMEDA не повећава се реактивност смањењем агрегационог стања.<ref name=Collumimine>{{cite journal| title = Solvent- and substrate-dependent rates of imine metalations by lithium diisopropylamide: understanding the mechanisms underlying krel| author = Bernstein, M.P.|author2=Collum, D.B.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1993| volume = 115| issue = 18| pages = 8008–8010| doi = 10.1021/ja00071a011}}</ref> Такође, за разлику од једноставних алкиллитијумових једињења, TMEDA не деагрегира литио-ацетофенолат у THF раствору.<ref name=Reich /><ref name=Seebach>{{cite journal|last=Seebach|first=D|title=Structure and Reactivity of Lithium Enolates. From Pinacolone to Selective C-Alkylations of Peptides. Difficulties and Opportunities Afforded by Complex Structures.|journal=Angew. Chem. Int. Ed. |year=1988|volume=27|issue=12|pages=1624–1654|url=http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1002/anie.198816241/asset/198816241_ftp.pdf?v=1&t=hnc87p5u&s=0a5c03a2a79fd94ea5461e768687e4b5fc7d4f3b|doi=10.1002/anie.198816241}}</ref> Додавање HMPA литијум амидима као што су LiHMDS и LDA често резултира мешавином димер/мономерних агрегата у THF. Међутим, однос врста димер/мономер се не мења са повећањем концентрације HMPA, тако да уочено повећање реактивности није резултат деагрегације. Механизам којим ови адитиви повећавају реактивност се још увек истражује.<ref name=whatsgoingon />

=== Реактивност и примена ===

C−Li веза у органолитијумским реагенсима је високо поларизована. Као резултат тога, угљеник привлачи већину [[electron density|електронске густине]] у вези и подсећа на карбанјон. Дакле, органолитијумски реагенси су јако базични и нуклеофилни. Неке од најчешћих примена органолитијумских реагенаса у синтези укључују њихову употребу као нуклеофила, јаких база за депротонацију, иницијатора за полимеризацију и полазног материјала за припрему других органометалних једињења.

==== Као нуклеофил ====

===== Реакције карболитиције =====

Као нуклеофили, органолитијумски реагенси пролазе кроз реакције карболитијације, при чему се веза угљеник-литијум додаје преко двоструке или троструке везе угљеник-угљеник, формирајући нове органолитијумске врсте.<ref name=Intracarbolithiation> {{cite book| last1 = Fananas | first1 = Francisco | last2 = Sanz | first2 = Roberto| chapter = Intramolecular carbolithiation reactions| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi = 10.1002/9780470682531.pat0341}}</ref> Ова реакција је најраспрострањенија реакција органолитијумових једињења. Карболитијација је кључна у процесима анјонске полимеризације, а [[n-butyllithium|''n''-бутиллитијум]] се користи као катализатор за иницирање полимеризације [[styrene|стирена]], бутадиена или изопрена или њихових смеша.<ref name=Hsieh>Heinz-Dieter Brandt, Wolfgang Nentwig1, Nicola Rooney, Ronald T. LaFlair, Ute U. Wolf, John Duffy, Judit E. Puskas, Gabor Kaszas, Mark Drewitt, Stephan Glander "Rubber, 5. Solution Rubbers" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2011, Wiley-VCH, Weinheim. {{doi|10.1002/14356007.o23_o02}}</ref><ref name=anionicpolymer>{{cite book| last1 = Baskaran | first1 = D.| last2 = Müller | first2 = A.H.| chapter = Anionic Vinyl Polymerization| title = Controlled and living polymerizations: From mechanisms to applications| publisher = Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA| location = Weinheim, Germany| year = 2010| doi = 10.1002/9783527629091.ch1| isbn = 9783527629091}}</ref>

:[[File:Anionic polymerization of styrene initiated by sec-BuLi.png|450px|Анјонска полимеризација стирена иницирана ''sec''-бутиллитијумом|center]]

Друга примена која користи предност ове реактивности је формирање карбоцикличних и хетероцикличних једињења [[Intramolecular reaction|интрамолекуларном]] карболитијацијом.<ref name=Intracarbolithiation /> Као облик анјонске циклизације, реакције интрамолекуларне карболитијације нуде неколико предности у односу на [[radical cyclization|радикалну циклизацију]]. Прво, могуће је да цикличне органолитијумске врсте производа реагују са електрофилима, мада је често тешко изоловати радикални интермедијер кореспондирајуће структуре. Друго, анјонске циклизације су често регио- и стереоспецифичније од радикалне циклизације, посебно у случају 5-хексениллитијума. Интрамолекуларна карболитијација омогућава додавање алкил-, [[vinyllithium|виниллитијума]] на троструке везе и моно-алкил супституисане двоструке везе. Ариллитијуми такође могу бити подвргнути додавању ако се формира петочлани прстен. Ограничења интрамолекуларне карболитијације укључују потешкоће у формирању 3 или 4-чланих прстенова, пошто средње цикличне врсте органолитијума често имају тенденцију да се подвргавају отварању прстена.<ref name=Intracarbolithiation /> Испод је дат пример реакције интрамолекуларне карболитијације. Врсте литијума које потичу из литијум-халогенске размене циклизују се да формирају виниллитијум кроз 5-егзо-триг затварање прстена. Виниллитијумове врсте даље реагују са електрофилима и производе функционализована једињења циклопентилидена.<ref name=intra18>{{cite journal| title = Preparation and facile cyclization of 5-alkyn-1-yllithiums| author = Bailey, W.F.| journal = Tetrahedron Lett.| year = 1989| volume = 30| issue = 30| pages = 3901–3904| doi = 10.1016/S0040-4039(00)99279-7 |display-authors=etal}}</ref>

:[[File:Intramolecular carbolithiation'.png|470px|Пример реакције стереоселективне интрамолекуларне карболитијације|center]]

===== Додатак карбонилним једињењима =====

Нуклеофилни органолитијумски реагенси могу да се додају електрофилним карбонилним двоструким везама да би се формирале везе угљеник-угљеник. Они могу да реагују са [[алдехид]]има и [[кетон]]има да би произвели [[алкохол]]е. Додавање се одвија углавном поларном адицијом, у којој нуклеофилне органолитијумске врсте нападају из екваторијалног правца и стварају аксијални алкохол.<ref name=Carey>{{cite book| last = Carey | first = Francis A. | chapter = Organometallic compounds of Group I and II metals| title = Advanced Organic Chemistry: Reaction and Synthesis Pt. B| publisher = Springer| edition = Kindle| year = 2007| isbn = 978-0-387-44899-2}}</ref> Додавање литијумових соли као што је LiClO<sub>4</sub> може побољшати стереоселективност реакције.<ref name=Ashby>{{cite journal|last=Ashby|first=E.C.|author2=Noding, S.R.|title=The effects of added salts on the stereoselectivity and rate of organometallic compound addition to ketones|journal=J. Org. Chem.|year=1979|volume=44|issue=24|pages=4371–4377|doi=10.1021/jo01338a026}}</ref>

:[[File:LiClO4 increase selectivity.png|500px|center|LiClO4 повећава селективност t-BuLi]]

Када је кетон стерички ометан, употреба Григнардових реагенса често доводи до редукције карбонилне групе уместо адиције.<ref name=Carey /> Међутим, мање је вероватно да ће алкиллитијумски реагенси редуковати кетон и могу се користити за синтезу супституисаних алкохола.<ref name=Yamatakaddorgli>{{cite book| last = Yamataka | first = Hiroshi | chapter = Addition of organolithium reagents to double bonds| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi =  10.1002/9780470682531.pat0310}}</ref> Испод је пример додавања етиллитијума адамантону за производњу терцијарног алкохола.<ref name=adamantone>{{cite journal| title = Über adamantan und dessen derivate IX. In 2-stellung substituierte derivate| author = Landa, S.| journal = Collection of Czechoslovak Chemical Communications| year = 1967| volume = 72| issue = 2| pages = 570–575| doi = 10.1135/cccc19670570 |display-authors=etal}}</ref>

:[[File:Li add to adamantone.png|350px|center|Li додат у адамантон]]

Органолитијумски реагенси су такође бољи од Григнардових реагенса у погледу своје способности да реагују са карбоксилним киселинама и формирају кетоне.<ref name=Carey /> Ова реакција се може оптимизовати пажљивим контролисањем количине додатог органолитијумског реагенса, или коришћењем триметилсилил хлорида да се уклони вишак литијумског реагенса.<ref name=carey114>{{cite journal| title = Preparation of methyl ketones by the sequential treatment of carboxylic acids with methyllithium and chlorotrimethylsilane| author = Rubottom, G.M.|author2=Kim, C| journal = J. Org. Chem.| year = 1983| volume = 48| issue = 9| pages = 1550–1552| doi =  10.1021/jo00157a038}}</ref> Чешћи начин за синтезу кетона је додавање органолитијумских реагенаса [[Weinreb amide|Вајнребовим амидима]] (''N''-метокси-''N''-метил амиди). Ова реакција доводи до формирања кетона када се органолитијумски реагенси користе у вишку, услед хелације литијумских јона између ''N''-метокси кисеоника и карбонил кисеоника, који формира тетраедарски међупроизвод који колапсира након киселинског третмана.<ref name=weinreb>{{cite journal| title = A One-Pot Synthesis of Ketones and Aldehydes from Carbon Dioxide and Organolithium Compounds | author = Zadel, G.|author2=Breitmaier, E.| journal = Angew. Chem. Int. Ed.| year = 1992| volume = 31| issue = 8| pages = 1035–1036| doi = 10.1002/anie.199210351}}</ref>

:[[File:Li add to weinreb.png|450px|center|Li додат у веинреб]]

Органолитијумски реагенси такође реагују са [[угљен-диоксид]]ом да би након даљих корака формирали [[carboxylic acids|карбоксилне киселине]].<ref name=liaddtocbx>{{cite journal| title = Methoxymethyl ethers. An activating group for rapid and regioselective metalation| author = Ronald, R.C.| journal = Tetrahedron Lett.| year = 1975| volume = 16| issue = 46| pages = 3973–3974| doi = 10.1016/S0040-4039(00)91212-7}}</ref>

У случају [[enone|енонског]] супстрата, где су могућа два места нуклеофилне адиције (1,2 адиција карбонилном угљенику или 1,4 [[conjugate addition|конјугована адиција]] β угљенику), већина високо реактивних органолитијумских врста фаворизује 1,2 адицију, међутим, постоји неколико начина да се органолитијумски реагенси подвргну додавању конјугата. Прво, пошто је 1,4 адукт вероватно термодинамички повољнија врста, адиција конјугата се може постићи еквилибрацијом (изомеризација два производа), посебно када је литијумски нуклеофил слаб и 1,2 адиција је реверзибилна. Друго, додавање донорских лиганда у реакцију формира хетероатомом стабилизоване врсте литијума које фаворизују додавање 1,4 конјугата. У једном примеру, додавање ниског нивоа HMPA растварачу фаворизује 1,4 додавање. У одсуству донорског лиганда, литијум катјон је блиско координисан са атомом кисеоника, међутим, када је литијумски катјон растворен помоћу HMPA, координација између карбонилног кисеоника и литијумског јона је ослабљена. Овај метод се генерално не може користити да утиче на региоселективност алкил- и ариллитијумских реагенаса.<ref name=14conjugate>{{cite journal| title = Michael addition of organolithium compounds. A Review| author = Hunt, D.A.| journal = Org. Prep. Proc. Int.| year = 1989| volume = 21| issue = 6| pages = 705–749| doi = 10.1080/00304948909356219}}</ref><ref name=12vs14>{{cite journal| title = Regioselectivity of Addition of Organolithium Reagents to Enones: The Role of HMPA| author = Reich, H. J.|author2=Sikorski, W. H.| journal = J. Org. Chem.| year = 1999| volume = 64| issue = 1| pages = 14–15| doi = 10.1021/jo981765g| pmid = 11674078}}</ref>

:[[File:1,4vs1,2_addition1.sr.svg|мини|center|480px|Предложени механизам за 1,2 и 1,4 адицију у присуству HMPA]]

Органолитијумски реагенси такође могу извршити енантиоселективно нуклеофилно додавање карбонилу и његовим дериватима, често у присуству хиралних лиганда. Ова реактивност се широко примењује у индустријским синтезама фармацеутских једињења. Један пример је Мерк и Дупонтова синтеза [[ефавиренз]]а, снажног инхибитора реверзне транскриптазе [[HIV]]-а. Литијум ацетилид се додаје у прохирални кетон да би се добио производ хиралног алкохола. Структура активног реакционог интермедијера је одређена NMR спектроскопским студијама у стању раствора, и рендгенском кристалографијом чврстог стања, да је кубни 2:2 тетрамер.<ref name=MerckDupont>{{cite journal| title = NMR Spectroscopic Investigations of Mixed Aggregates Underlying Highly Enantioselective 1,2-Additions of Lithium Cyclopropylacetylide to Quinazolinones| author = Collum, D.B.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 2001| volume = 123| issue = 37| pages = 9135–9143| doi = 10.1021/ja0105616 | pmid = 11552822|display-authors=etal}}</ref>

:[[File:Merck synthesis of Efavirenz.sr.png|мини|center|700px|Енантиоселективна адиција литијум ацетилида у синтези HIV лека ефавиренза]]

===== S<sub>N</sub>2 тип реакција =====

Органолитијумски реагенси могу послужити као нуклеофили и спровести реакције S<sub>N</sub>2 типа са алкил или алил халидима.<ref name=inversionSn2>{{cite journal| title = Stereospecific coupling reactions between organolithium reagents and secondary halides| author = Sommmer, L.H.|author2=Korte, W. D.| journal = J. Org. Chem.| year = 1970| volume = 35| pages = 22–25| doi = 10.1021/jo00826a006}}</ref> Иако се сматрају реактивнијим од Григнардових реагенса у алкилацији, њихова употреба је и даље ограничена због конкурентских споредних реакција као што су радикалне реакције или метал-халогенска размена. Већина органолитијумских реагенса који се користе у алкилацијама је у већој мери стабилизована, мање базна и мање агрегирана, као што су стабилизовани хетероатоми, арил- или алиллитијумски реагенси..<ref name=Reich /> Показало се да HMPA повећава брзину реакције и приносе производа, а реактивност ариллитијумског реагенса је често побољшана додатком калијум алкоксида.<ref name=Carey /> Органолитијумски реагенси такође могу да изврше нуклеофилне нападе са [[епоксид]]има да би се формирали алкохоли.

:[[File:SN2 inversion with benzyllithium.sr.svg|мини|550px|center|Алкилација бензиллитијум реагенаса са секундарним алкил бромидом одвија се са SN2 инверзијом]]

==== Као база ====

Органолитијумски реагенси пружају широк спектар [[basicity|базичности]]. [[tert-Butyllithium|''tert''-Бутиллитијум]], са три алкил групе које слабо донирају електроне, је најјача комерцијално доступна база ([[pKa]] = 53). Као резултат тога, кисели протони на −OH, −NH и −SH су често заштићени у присуству органолитијумских реагенса. Неке од најчешће коришћених литијумских база су алкиллитијумове врсте као што су [[n-butyllithium|''n''-бутиллитијум]] и литијум диалкиламиди (LiNR<sub>2</sub>). Реагенси са гломазним R групама као што су литијум диизопропиламид (LDA) и литијум бис(триметилсилил)амид (LiHMDS) су често стерички ометани за нуклеофилно додавање, те су стога селективнији према депротонацији. Литијум диалкиламиди (LiNR<sub>2</sub>) се широко користе при формирању [[enolate|енолата]] и [[алдол]]ној реакцији.<ref name=Reich3 /> На реактивност и селективност ових база такође утичу растварачи и други контрајони.

===== Металација =====

Металација са органолитијумским реагенсима, такође позната као ''литијација'' или литијум-водонична размена, постиже се када органолитијумски реагенс, најчешће алкиллитијум, апстрахује протон и формира нову органолитијумску врсту.

{{NumBlk|:|<chem title="Lithium hydrogen exchange">R-H + R'Li -> RLi + R'H</chem>|{{EquationRef|1}}}}

Уобичајени реагенси за метализацију су бутиллитијуми. ''tert''-бутиллитијум и ''sec''-бутиллитијум су генерално реактивнији и имају бољу селективност од ''n''-бутиллитијума, међутим, они су такође скупљи и њима се тешко рукује.<ref name=Reich3 /> Метализација је уобичајен начин припреме разноврсних органолитијумских реагенаса. Позиција металације је углавном контролисана [[acidity|киселошћу]] C-H везе. Литијација се често јавља на позицији α према групама које повлаче електроне, пошто су оне добре у стабилизацији електронске густине анјона. Усмеравајуће групе на ароматичним и [[heterocyclic compound|хетероцикличним]] једињењима обезбеђују региоселективна места металације; усмерена орто металација је важна класа реакција металације. Металирани сулфони, ацил групе и α-металирани амиди су важни интермедијери у хемијској синтези. Металирање алил етра са алкиллитијумом или LDA формира анјон у α положају према кисеонику, и може да се настави до [[2,3-Wittig rearrangement|2,3-Витиговог преуређења]]. Додавање донорских лиганада као што су TMEDA и HMPA може повећати брзину металације и проширити обим супстрата.<ref name=Leroux>''The Preparation of Organolithium Reagents and Intermediates'' Leroux.F., Schlosser. M., Zohar. E., Marek. I., Wiley, New York. 2004. {{ISBN|978-0-470-84339-0}}</ref> [[Chiral|Хиралним]] органолитијумским реагенсима се може приступити асиметричном металацијом.<ref name=asymmetalation />

:[[File:Directed ortho metalation2.png|500px| Усмерена орто металација|center]]

[[Directed ortho metalation|Усмерена орто металација]] је важно средство у синтези региоспецифичних супституисаних [[aromatic|ароматичних]] једињења. Овај приступ литијацији и накнадном уклањању интермедијерних литијумских врста са електрофилом је често боље од електрофилне ароматичне супституције због своје високе региоселективности. Ова реакција се одвија депротонацијом органолитијумских реагенсима на позицијама α до директне металационе групе (DMG) на ароматичном прстену. DMG је често функционална група која садржи [[хетероатом]] који је Луисно базан и може да се координира са Луисно киселим литијум-катјоном. Ово генерише комплексно индуковани ефекат близине, који усмерава депротонацију на α позицији да би се формирала врста ариллитијума која може даље да реагује са електрофилима. Неки од најефикаснијих DMG агенаса су амиди, [[carbamate|карбамати]], [[sulfone|сулфони]] и [[sulfonamide|сулфонамиди]]. То су групе које јако повлаче електроне чиме повећавају киселост алфа-протона на ароматичном прстену. У присуству два DMG-а, металација се често јавља орто према јачој усмеравајућој групи, мада се примећују и мешовити производи. Бројна хетероциклична једињења који садрже киселе протоне такође могу бити подвргнута орто-металацији. Међутим, за хетероциклична једињења сиромашна електронима, генерално се користе литијум амидне базе као што је LDA, пошто је примећено да алкиллитијум врши адицију у хетероциклична једињења сиромашна електронима, а не депротонацију. У одређеним прелазним метал-аренским комплексима, као што је [[ferrocene|фероцен]], прелазни метал привлачи електронску густину из арена, чинећи тако ароматичне протоне киселијим и спремним за орто-металацију.<ref name=Clayden>{{cite book| last = Clayden| first = Jonathan | chapter = Directed metallization of aromatic compounds| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi = 10.1002/9780470682531.pat0306}}</ref>

===== Супербазе =====
{{main|Супербаза}}

Додавање калијум алкоксида алкиллитијуму у великој мери повећава базичност органолитијумских врста.<ref name=Schlosser2>{{cite journal|last=Schlosser|first=M|title=Superbases for organic synthesis|journal=Pure Appl. Chem.|year=1988|volume=60|issue=11|pages=1627–1634|doi=10.1351/pac198860111627|doi-access=free}}</ref> Најчешћа „супербаза” се може формирати додавањем KOtBu бутиллитијуму, често скраћено као „LiCKOR” реагенси. Ове „супербазе” су високо реактивни и често стереоселективни реагенси. У примеру испод, LiCKOR база генерише стереоспецифичну кротилборонатну врсту металацијом и накнадном литијум-металоидном разменом.<ref name=Roush>{{cite journal| title = Enantioselective synthesis using diisopropyl tartrate modified (E)- and (Z)-crotylboronates: Reactions with achiral aldehydes| author = Roush, W.R.| journal = Tetrahedron Lett.| year = 1988| volume = 29| issue = 44| pages = 5579–5582| doi = 10.1016/S0040-4039(00)80816-3 |display-authors=etal}}</ref>

:[[File:Superbase;.svg|мини|center|550px|Употреба супербазе за припрему (Z)-кротилборонатних реагенаса]]

====== Асиметрична металација ======

Енантиообогаћене органолитијумске врсте могу се добити [[asymmetric synthesis|асиметричном]] металацијом прохиралних супстрата. Асиметрична индукција захтева присуство [[chiral|хиралног]] лиганда као што је (-)-[[sparteine|спартеин]].<ref name=asymmetalation>{{cite book| last1 = Hoppe | first1 = Dieter | last2 = Christoph | first2 = Guido| chapter = Asymmetric deprotonation with alkyllithium– (−)-sparteine| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi = 10.1002/9780470682531.pat0313}}</ref> На енантиомерни однос хиралних врста литијума често утичу разлике у стопама депротонације. У примеру испод, третман ''N''-Boc-''N''-бензиламина са ''n''-бутиллитијумом у присуству (-)-спартеина даје један енантиомерни производ са високим [[enantiomeric excess|енантиомерним вишком]]. Трансметалација са триметилкалајхлоридом даје супротан енантиомер.<ref name=NBocbenzylamines>{{cite journal| title = (−)-Sparteine-Mediated α-Lithiation of N-Boc-N-(p-methoxyphenyl)benzylamine: Enantioselective Syntheses of (S) and (R) Mono- and Disubstituted N-Boc-benzylamines| author = Park, Y.S.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1996| volume = 118| issue = 15| pages = 3757–3758| doi = 10.1021/ja9538804 |display-authors=etal}}</ref>

:[[File:Asymmetric synthesis with nBuLi and (-)-sparteine.svg|мини|600px|center|Асиметрична синтеза са nBuLi и (-)-спартеином]]

===== Формирање енолата =====

Литијумски [[enolate|енолати]] се формирају депротонацијом C−H везе на α позицији у односу на карбонилну групу од стране органолитијумске врсте. Литијумски енолати се широко користе као нуклеофили у реакцијама формирања везе угљеник-угљеник као што су [[aldol condensation|алдолна кондензација]] и алкилација. Они су такође важан интермедијер у формирању [[silyl enol ether|силил енолног етра]].

:[[File:Li enolate 2.png|center|750x125px|Пример алдолсне реакције са литијум енолатом]]

Формирање литијум енолата може се генерализовати као кисело-базна реакција, у којој релативно кисели протон у α позицији у односу на карбонилну групу (pK =20-28 у DMSO) реагује са органолитијумском базом. Генерално се користе јаке, ненуклеофилне базе, посебно литијумски амиди као што су LDA, LiHMDS и LiTMP. THF и DMSO су уобичајени растварачи у реакцијама литијум енолата.<ref name=valnotenolate />

Стереохемија и механизам формирања енолата изазвали су велико интересовање у хемијској заједници. Многи фактори утичу на исход стереохемије енолата, као што су стерички ефекти, растварач, поларни адитиви и типови органолитијумских база. Међу многим моделима који се користе за објашњење и предвиђање селективности у стереохемији литијум енолата је ирски модел.<ref name=Ireland>{{cite journal| title = The ester enolate Claisen rearrangement. Stereochemical control through stereoselective enolate formation| author = Ireland. R. E.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1976| volume = 98| issue = 10| pages = 2868–2877| doi = 10.1021/ja00426a033 |display-authors=etal}}</ref>

У овој претпоставци, мономерни LDA реагује са карбонилним супстратом и формира циклично прелазно стање типа Зимерман-Тракслер. (E)-енолат је фаворизован због неповољне интеракције ''syn''-пентана у (Z)-енолатном прелазном стању.<ref name=valnotenolate />

:[[File:Ireland model enolate1.svg|center|540px|Ирски модел за стереоселективност литијум енолата. У овом примеру, (E) енолат је фаворизован.]]

Додавање поларних адитива као што су HMPA или DMPU фаворизује формирање (Z) енолата. Ирски модел наводи да се ови донорски лиганди координирају са литијумским катјонима, као резултат тога, интеракција карбонил кисеоника и литијума је смањена, а прелазно стање није тако чврсто везано као шесточлана столица. Проценат (Z) енолата се такође повећава када се користе литијумске базе са гломазнијим бочним ланцима (као што је LiHMDS).<ref name=valnotenolate /> Међутим, и даље се расправља о механизму путем ког ови адитиви преокрећу стереоселективност.

Било је извесних изазова у погледу применљивости ирског модела, јер он приказује литијумске ентитете као мономере у прелазном стању. У стварности, различити литијумски агрегати се често примећују у растворима литијум енолата, и у зависности од специфичног супстрата, растварача и реакционих услова, може бити тешко одредити који је агрегат стварна реактивна врста у раствору.<ref name=valnotenolate>{{cite book| last1 = Valnot | first1 = Jean-Yves | last2 = Maddaluno | first2 = Jacques| chapter = Aspects of the synthesis, structure and reactivity of lithium enolates| title = PATAI'S Chemistry of Functional Groups.| publisher = John Wiley & Sons, Ltd | year = 2009| isbn = 9780470682531 | doi = 10.1002/9780470682531.pat0345}}</ref>

==== Литијум-халогенска размена ====
{{main|Метал-халогенска размена}}

Литијум-халогенска размена укључује размену хетероатома између органохалида и органолитијумских врста.

{{NumBlk|:|<chem title="Lithium-Halogen exchange">R-Li + R'-X -> R-X + R'-Li</chem>|{{EquationRef|2}}}}

Литијум-халогенска размена је веома корисна у припреми нових органолитијумских реагенаса. Примена литијум-халогенске размене је илустрована Пархамовом циклизацијом.<ref name=parham>{{cite journal| title = Aromatic organolithium reagents bearing electrophilic groups. Preparation by halogen-lithium exchange| author = Parham, W.P.|author2=Bradsher, C.K.| journal = Acc. Chem. Res.| year = 1982| volume = 15| issue = 10| pages = 300–305| doi = 10.1021/ar00082a001}}</ref>

:[[File:Parham cyclization in MitoSpin'.svg|мини|center|580px|Пархамова циклизација у митоспину, која је пример синтезе нитронске „спинске замке”]]

==== Трансметалација ====

Органолитијумски реагенси се често користе за припрему других органометалних једињења трансметалацијом. Органобакар, органокалај, органосилицијум, органобор, органофосфор, [[organocerium|органоцеријум]] и органосумпорна једињења се често припремају реакцијом органолитијумских реагенса са одговарајућим електрофилима.

{{NumBlk|:|<math chem title="Transmetalation">\ce{R-M} + \textit{n-}\ce{BuLi -> {R-Li} +}\ \textit{n-}\ce{BuM}</math>|{{EquationRef|3}}}}

Уобичајени типови трансметалације укључују Li/Sn, Li/Hg, и Li/Te размену, која је брза на ниским температурама.<ref name=Reich3 /> Предност Li/Sn размене је у томе што прекурзори три-алкилстанана пролазе кроз неколико споредних реакција, пошто су резултујући нуспроизводи n-Bu<sub>3</sub>Sn нереактивни према алкиллитијумским реагенсима.<ref name=Reich3>''Organolithium Reagents'' Reich, H.J. 2002 https://organicchemistrydata.org/hansreich/resources/organolithium/organolithium_data/orgli-primer.pdf</ref> У следећем примеру, винилстанан, добијен [[hydrostannylation|хидростанилацијом]] терминалног алкина, формира виниллитијум трансметалацијом са n-BuLi.<ref name=stannane>{{cite journal| title = Useful new organometallic reagents for the synthesis of allylic alcohols by nucleophilic vinylation| author = Corey, E.J.|author2=Wollenberg, R.H.| journal = J. Org. Chem.| year = 1975| volume = 40| issue = 15| pages = 2265–2266| doi = 10.1021/jo00903a037}}</ref>

:[[File:Li Sn exchange.png|center|550px|Li Sn размена]]

Органолитијум се такође може користити за припрему органоцинкових једињења путем трансметалације са солима цинка.<ref name=organozinc>{{cite journal| title = An Improved Method for the Palladium Cross-Coupling Reaction of Oxazol-2-ylzinc Derivatives with Aryl Bromides| author = Reeder, M.R.| journal = Org. Process Res. Dev.| year = 2003| volume = 7| issue = 5| pages = 696–699| doi = 10.1021/op034059c |display-authors=etal}}</ref>

:[[File:Organozincfrom li.png|center|550px|Органоцинкови реагенси из алкиллитијума]]

Литијум диорганокупрати се могу формирати реакцијом алкил литијумских једињења са бакар(I) халидом. Добијени органокупрати су генерално мање реактивни према алдехидима и кетонима од органолитијумских реагенса или Григнардових реагенaса.<ref name=pathwayofcuprate>{{cite journal| title = Reaction Pathway of the Conjugate Addition of Lithium Organocuprate Clusters to Acrolein| author = Nakamura, E.| journal = J. Am. Chem. Soc.| year = 1997| volume = 119| issue = 21| pages = 4900–4910| doi = 10.1021/ja964209h |display-authors=etal}}</ref>

:[[File:1,4 cuprate addition.svg|мини|center|390px|Реакциони пут 1,4 конјугатне адиције органокупрата]]

=== Припрема ===

Већина једноставних алкиллитијумских реагенса, и уобичајених литијумских амида је комерцијално доступна у различитим растварачима и концентрацијама. Органолитијумски реагенси се такође могу припремити у лабораторији. Испод су наведене неке уобичајене методе за припрему органолитијумских реагенаса.

==== Реакција са металним литијумом ====

Редукција алкил халида металним литијумом може дати једноставне алкил и арил органолитијумске реагенсе.<ref name=Carey />

{{NumBlk|:|<chem title="Reduction with metal lithium">R-X + 2Li -> R-Li + Li-X</chem>|{{EquationRef|4}}}}

Индустријска припрема органолитијумског реагенаса се овим методом постиже третирањем алкил хлорида металним литијумом који садржи 0,5–2% [[натријум]]а. Конверзија је веома [[exothermic|егзотермна]]. Натријум покреће радикални пут и повећава стопу реакције.<ref name=Schlosser>"Organometallics in Organic Synthesis", Schlosser, M., Ed, Wiley: New York, 1994. {{ISBN|0-471-93637-5}}</ref> Редукција се одвија механизмом радикала. Испод је пример припреме функционализованог литијумског реагенса коришћењем редукције металним литијумом.<ref name=reductLi>{{cite journal| title = Obtention of 2,2-(diethoxy) vinyl lithium and 2-methyl-4-ethoxy butadienyl lithium by arene-catalysed lithiation of the corresponding chloro derivatives. Synthetic applications| author = Si-Fodil, M.| journal = Tetrahedron Lett.| year = 1998| volume = 39| issue = 49| pages = 8975–8978| doi = 10.1016/S0040-4039(98)02031-0 |display-authors=etal}}</ref> Понекад се метални литијум у облику финог праха користи у реакцији са одређеним катализаторима као што су [[naphthalene|нафтален]] или 4,4'-ди-t-бутилбифенил (DTBB). Још један супстрат који се може редуковати металним литијумом за генерисање алкиллитијумских реагенса су сулфиди. Редукција сулфида је корисна у формирању функционализованих органолитијумских реагенаса као што су алфа-лито етри, сулфиди и силани.<ref name=Cohen>{{cite journal|last=Cohen|first=T|author2=Bhupathy. M|title=Organoalkali compounds by radical anion induced reductive metalation of phenyl thioethers|journal=Acc. Chem. Res.|year=1989|volume=22|issue=4|pages=152–161|doi=10.1021/ar00160a006}}</ref>

:[[File:Reduction with li metal.svg|мини|center|480px|Припрема органолитијумских реагенаса путем редукције металним литијумом]]

==== Металација ====
{{Further|Металација#Реактивност и примена}}

Други метод припреме органолитијумских реагенаса је метализација (размена литијум водоника). Релативна киселост атома водоника контролише положај литијације.

Ово је најчешћи метод за припрему алкиниллитијумског реагенаса, јер је терминални водоник који је везан за ''sp'' угљеник веома кисео и лако се депротонира.<ref name=Carey /> За ароматична једињења, положај литијације је такође одређен усмеравајућим дејством супституентских група.<ref name=Snieckus>{{cite journal|last=Snieckus|first=V|title=Directed ortho metalation. Tertiary amide and O-carbamate directors in synthetic strategies for polysubstituted aromatics|journal=Chem. Rev.|year=1990|volume=90|issue=6|pages=879–933|doi=10.1021/cr00104a001}}</ref> Неке од најефикаснијих усмеравајућих група супституента су алкокси, амидо, сулфоксид, сулфонил. Металација се често јавља на орто позицији ових супституената. У хетероароматичним једињењима, метализација се обично дешава на орто позицији према хетероатому.<ref name=Carey /><ref name=Snieckus />

:[[File:Organolithium Reagents Prepared Metalation.2.svg|мини|center|700px|Органолитијумски реагенси који се обично припремају металацијом]]

==== Литијум-халогенска размена ====

Трећи метод за припрему органолитијумских реагенса је литијум-халогенска размена.

''tert-''бутиллитијум или ''n-''бутиллитијум су најчешће коришћени реагенси за генерисање нових органолитијумских врста путем литијум-халогенске размене. Литијум-халогенска размена се углавном користи за претварање арил и алкенил јодида и бромида са ''sp2'' угљеницима у одговарајућа органолитијумова једињења. Реакција је изузетно брза и често се одвија на -60 до -120&nbsp;°C.<ref name=Leroux />

==== Трансметалација ====
{{Further|Трансметалација#Апликације}}

Четврта метода за припрему органолитијумских реагенаса је трансметалација. Овај метод се може користити за припрему виниллитијума.

==== Шапирова реакција ====

У [[Shapiro reaction|Шапировој реакцији]], два еквивалента јаке алкиллитијумске базе реагују са једињењима p-тозилхидразона да би се произвео виниллитијум, као и олефинск производ.

=== Руковање ===

Органолитијумска једињења су високо реактивне материје и захтевају специјализоване технике руковања. Често су корозивна, запаљива, а понекад и [[pyrophoric|пирофорна]] (долази до спонтаног паљења када су изложена ваздуху или влази).<ref name=Letchford>{{cite journal|last1=Schwindeman|first1=James A.|last2=Woltermann|first2=Chris J.|last3=Letchford|first3=Robert J.|title=Safe handling of organolithium compounds in the laboratory|journal=Chemical Health and Safety|volume=9|issue=3|year=2002|pages=6–11|issn=1074-9098|doi=10.1016/S1074-9098(02)00295-2}}</ref> Алкиллитијумски реагенси такође могу да се подвргну термичкој разградњи да би се формирале одговарајуће алкил врсте и литијум хидрид.<ref name=Gellert>{{cite journal|last=Gellert|first=H|author2=Ziegler, K.|title=Organoalkali compounds. XVI. The thermal stability of lithium alkyls.|journal=Liebigs Ann. Chem.|year=1950|volume=567|pages=179–185|doi=10.1002/jlac.19505670110}}</ref> Органолитијумски реагенси се обично чувају на температури испод 10&nbsp;°C. Реакције се спроводе [[air-free technique|безваздушним техникама]].<ref name=Letchford /> Концентрација алкиллитијумског реагенса се често одређује [[titration|титрацијом]].<ref>{{cite journal|author1=Juaristi, E. |author2=Martínez-Richa, A. |author3=García-Rivera, A. |author4=Cruz-Sánchez, J. S. |title=Use of 4-Biphenylmethanol, 4-Biphenylacetic Acid and 4-Biphenylcarboxylic Acid/Triphenylmethane as Indicators in the Titration of Lithium Alkyls. Study of the Dianion of 4-Biphenylmethanol|journal=The Journal of Organic Chemistry|year=1983|volume=48|issue=15|pages=2603–2606|doi=10.1021/jo00163a038}}</ref><ref>{{cite web |url= http://www.scripps.edu/shenvi/Education_files/titration.pdf| title=Titrating Soluble RM, R2NM and ROM Reagents |access-date= 2014-06-04 }}</ref><ref>{{cite web |url= https://www.chem.tamu.edu/rgroup/gladysz/documents/alkylreagents.pdf |title= Methods for Standardizing Alkyllithium Reagents (literature through 2006) |access-date= 2014-06-04 }}</ref>

Органолитијумски реагенси реагују, често споро, са етрима, који се често користе као растварачи.<ref>{{cite journal | title = Directed Ortho-Lithiation of Phenylcarbamic Acid 1,l-Dimethylethyl Ester (N-Boc-aniline). Revision and Improvements |author1=Stanetty, P. |author2=Koller, H. |author3=Mihovilovic, M. | journal = [[J. Org. Chem.]] | year = 1992 | volume = 57 | pages =  6833–6837 | doi = 10.1021/jo00051a030 | issue = 25}}</ref>

{| class="wikitable"
|+ Приближни полуживот уобичајених литијумских реагенса у типичним растварачима
! Растварач!!Темп
! n-BuLi
! s-BuLi
! t-BuLi
! MeLi
! CH<sub>2</sub>=C(OEt)-Li
! CH<sub>2</sub>=C(SiMe<sub>3</sub>)-Li
|-
|THF || style="text-align:right;" | −40&nbsp;°C
|
|
|338 min
|
|
|
|-
| THF || style="text-align:right;" | −20&nbsp;°C
|
|
| 42 min
|
|
|
|-
| THF || style="text-align:right;" | 0&nbsp;°C
| 17 h
|
|
|
|
|
|-
| THF || style="text-align:right;" | 20&nbsp;°C
| 107 min
|
|
|
| >15 h
| 17 h
|-
| THF || style="text-align:right;" | 35&nbsp;°C
| 10 min
|
|
|
|
|
|-
| THF/TMEDA || style="text-align:right;" | −20&nbsp;°C
| 55 h
|
|
|
|
|
|-
| THF/TMEDA || style="text-align:right;" |  0&nbsp;°C
| 340 min
|
|
|
|
|
|-
| THF/TMEDA || style="text-align:right;" | 20&nbsp;°C
| 40 min
|
|
|
|
|
|-
| Етар || style="text-align:right;" | −20&nbsp;°C
|
|
| 480 min
|
|
|
|-
| Етар || style="text-align:right;" | 0&nbsp;°C
|
|
| 61 min
|
|
|
|-
| Етар || style="text-align:right;" | 20&nbsp;°C
| 153 h
|
| <30 min
|
|
| 17 d
|-
| Етар || style="text-align:right;" | 35&nbsp;°C
| 31 h
|
|
|
|
|
|-
| Етар/TMEDA || style="text-align:right;" |  20&nbsp;°C
| 603 min
|
|
|
|
|
|-
| DME || style="text-align:right;" | −70&nbsp;°C
|
| 120 min
| 11 min
|
|
|
|-
| DME || style="text-align:right;" | −20&nbsp;°C
| 110 min
| 2 min
| ≪2 min
|
|
|
|-
| DME || style="text-align:right;" | 0&nbsp;°C
| 6 min
|
|
|
|
|
|}

== Добијање ==
{{See also|Списак земаља по производњи литијума}}

Производња литијума је значајно порасла од краја [[World War II|Другог светског рата]]. Главни извори литијума су слана вода и [[руда|руде]]. Метални литијум се производи [[electrolysis|електролизом]] примењеном на мешавину са 55% [[литијум хлорид]]а и 45% [[калијум хлорид]]а на око 450&nbsp;°C.<ref>{{Greenwood&Earnshaw2nd|page=73}}</ref>

{|class="wikitable sortable" style="float:right; margin:5px; text-align:right;"
|+Производња рудника литијума (2022), резерве и ресурси у тонама према [[United States Geological Survey|USGS]]<ref name="uslit" />
|-
! Земља
! data-sort-type="number" | Продукција
! data-sort-type="number" | Резерве<ref group=note name=res/>
! data-sort-type="number" | Ресурси
|-
| style="text-align:left;" | [[Аргентина]]
| 6.590
| 3.600.000
| 22.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Lithium mining in Australia|Аустралија]]
| 74.700
| 6.200.000
| 8.700.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Аустрија]]
| -
| -
| 60.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Боливија]]
| -
| -
| 23.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Бразил]]
| 2.630
| 390.000
| 800.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Канада]]
| 520
| 930.000
| 3.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Чиле]]
| 38.000
| 9.300.000
| 11.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Кина]]
| 22.600
| 3.000.000
| 6.800.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Чешка]]
| -
| -
| 1.300.000
|-
| style="text-align:left;" | [[ДР Конго]]
| -
| -
| 3.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Финска]]
| -
| -
| 68.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Немачка]]
| -
| -
| 3.800.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Гана]]
| -
| -
| 200.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Индија]]
| -
| -
| 5.900.000<ref>{{Cite web |date=10 February 2023 |title=India finds 5.9 million tonnes lithium deposits in Jammu and Kashmir |url=https://www.hindustantimes.com/india-news/india-finds-5-9-million-tonnes-lithium-deposits-in-jammu-and-kashmir-101676000517859.html |website=Hindustan Times |access-date=11 February 2023 |archive-date=10 February 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230210044915/https://www.hindustantimes.com/india-news/india-finds-5-9-million-tonnes-lithium-deposits-in-jammu-and-kashmir-101676000517859.html |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite news |date=10 February 2023 |title=5.9 million tonnes Lithium deposits found in J&K: Why it's important |website=[[The Times of India]] |url=https://timesofindia.indiatimes.com/india/5-9-million-tonnes-lithium-deposits-found-in-jk-why-its-important/articleshow/97797384.cms |access-date=11 February 2023 |archive-date=10 February 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230210093404/https://timesofindia.indiatimes.com/india/5-9-million-tonnes-lithium-deposits-found-in-jk-why-its-important/articleshow/97797384.cms |url-status=live }}</ref>
|-
| style="text-align:left;" | [[Казахстан]]
| -
| -
| 50.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Мали]]
| -
| -
| 890.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Мексико]]
| -
| -
| 1.700.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Намибија]]
| -
| -
| 230.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Перу]]
| -
| -
| 1.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Португалија]]
| 380
| 60.000
| 270.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Русија]]
| -
| -
| 1.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Србија]]
| -
| -
| 1.200.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Шпанија]]
| -
| -
| 320.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Сједињене Државе]]
| 870<ref group=note>In 2013</ref>
| 1.100.000
| 14.000.000
|-
| style="text-align:left;" | [[Зимбабве]]
| 1.030
| 310.000
| 690.000
|-
| style="text-align:left;" | Друге земље
| -
| 2.800.000
| -
|-
| '''Светски тотал'''
| '''146.000'''<ref group=note>Excludes U.S. production</ref>
| '''28.000.000'''
| '''105.000.000+'''
|}

Добија се [[екстракција|екстракцијом]] из минерала на разне начине, али се сви они заснивају или на слабијој [[раствор]]љивости [[литијум карбонат|литијум-карбоната]], а у односу на [[карбонат]]е других [[алкални метали|алкалних метала]] или на растворљивости [[литијум хлорид]]а у [[алкохол]]у. Такође, литијум се може добити електролизом стопљеног литијум хлорида.<ref name="мелор"/> Из сланих раствора који садрже литијум, може се исталожити литијум-карбонат разблаживањем водом и додавањем [[натријум карбонат]]а (соде). Затим се упарава слана вода у ваздуху све док удео литијума не пређе 0,5%. Додавањем натријум карбоната из ње се почиње таложити тешко растворљиви литијум карбонат:

: <math>\mathrm{2\ LiCl \ + Na_2CO_3 \ \longrightarrow \ Li_2CO_3\downarrow +\ 2\ NaCl }</math>.

Не рачунајући производњу у САД, током 2008. године у свету је произведено око 27.400 тона литијума,<ref name="min" /> а углавном се на тржишту продавао у облику литијум карбоната (-{Li<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-). Од ове количине 12.000 тона отпада на [[чиле]]анску ''Салар де Атакама'', а готово 7.000 тона на аустралијски рудник ''Гринбушес''.

Да би се добио метални литијум, прво се литијум карбонату додаје [[хлороводонична киселина]]. При томе настаје [[угљен-диоксид]] који се издваја као гас, те преостаје растворени [[литијум хлорид]]. Овај раствор се ставља у [[вакуум]]ски испаривач где се упарава, све док се хлорид не искристализује:

:<math>\mathrm{Li_2CO_3 +\ 2\ H_3O^+ +\ 2\ Cl^- \longrightarrow \ 2\ Li^+ +\ 2\ Cl^- + CO_2\uparrow +\ 3\ H_2O}</math>

Уређаји и опрема која се користи за добијање литијум-хлорида морају бити начињени из посебних врста [[челик]]а или легура [[никл]]а, јер слани раствор делује изузетно корозивно. Метални литијум се добија [[електролиза|електролизом]] топивим електродама при температури од 352&nbsp;°C из истопљене [[Еутектичка тачка|еутектичне]] смесе из 52 масена постотка литијум хлорида и 48 масена постотка калијум хлорида:

: <math>\mathrm{Li^+ + \mathrm{e}^- \ \xrightarrow[elektroliza]{352\,^{\circ}C} \ Li}</math>
односно:
: <math>\mathrm{KCl + LiCl \ \xrightarrow[elektroliza]{352\,^{\circ}C}\ K + Li + Cl_2}</math>.

Међутим, у процесу електролизе, калијум се не издваја, јер у истопљеном хлориду он има нижи [[електродни потенцијал]]. За разлику од њега, трагови натријума се издвајају, те чине литијум изузетно реактивним (што је предност у [[органска хемија|органској хемији]], али не и за -{Li}--батерије). Течни литијум се скупља на површини [[електролит]]а, те се релатно лако може издвојити из електролитичке ћелије. Литијум је такође могуће добити и електролизом литијум-хлорида у [[пиридин]]у. Ова метода је посебно погодна за лабораторијско добијање мањих количина литијума.

=== Резерве и заступљеност ===

Мала јонска величина отежава укључивање литијума у ране фазе кристализације минерала. Као резултат, литијум остаје у растопљеним фазама, где се обогаћује, све док се не очврсне у завршним фазама. Такво обогаћивање литијумом је одговорно за настанак свих комерцијално обећавајућих лежишта литијумске [[руда|руде]]. Слане воде (и сува со) су још један важан извор Li<sup>+</sup>+. Иако је број познатих наслага и сланишта који садрже литијум велики, већина њих је или мала или има прениске концентрације Li<sup>+</sup>. Стога се сматра да само неколико има комерцијалну вредност.<ref> SGU. Mineralmarknaden, Tema: Litium [in Swedish]. Publication by the Swedish Geological Survey; 2009. ISSN 0283-2038</ref> 

[[US Geological Survey|Амерички геолошки завод]] (USGS) процењује да су широм света идентификоване резерве литијума у 2020. и 2021. години износиле 17 милиона и 21 милион [[тона]], респективно.<ref name="minerals.usgs.gov" /><ref name="uslit">{{Cite web|url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2024/mcs2024-lithium.pdf|title=Mineral Commodity Summaries 2024|date=29 January 2024|website=U.S. Geological Survey|access-date=21 March 2024|archive-date=21 March 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240321101655/https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2024/mcs2024-lithium.pdf|url-status=live}}</ref> Тачна процена светских резерви литијума је тешка.<ref name="gold">{{Cite journal|doi=10.1038/nchem.680 |pmid=20489722 |title=Is lithium the new gold? |journal=Nature Chemistry |volume=2 |issue=6 |page=510 |year=2010 |last1=Tarascon |first1=J. M. |author-link1=Jean-Marie Tarascon |bibcode=2010NatCh...2..510T|doi-access=free }}</ref><ref name="forbes">{{cite web|url=https://www.forbes.com/sites/toddwoody/2011/10/19/lithium-the-new-california-gold-rush/ |title=Lithium: The New California Gold Rush |last=Woody |first=Todd |archive-url=https://web.archive.org/web/20141219105058/http://www.forbes.com/sites/toddwoody/2011/10/19/lithium-the-new-california-gold-rush/print/ |archive-date=19 December 2014 |work=Forbes |date=19 October 2011 |url-status=live}}</ref> Један од разлога за ово је што је већина шема класификације литијума развијена за чврста лежишта руде, док је слани раствор [[флуид]] коју је проблематично третирати истом шемом класификације због различитих концентрација и ефеката пумпања.<ref name="Houston2011">{{cite journal|last1=Houston|first1=J.|last2=Butcher|first2=A.|last3=Ehren|first3=P.|last4=Evans|first4=K.|last5=Godfrey|first5=L.|title=The Evaluation of Brine Prospects and the Requirement for Modifications to Filing Standards|journal=Economic Geology|date=2011|volume=106|issue=7|pages=1225–1239|doi=10.2113/econgeo.106.7.1225|bibcode=2011EcGeo.106.1225H |url=http://nora.nerc.ac.uk/id/eprint/17086/1/THE_EVALUATION_OF_BRINE_PROSPECTS_final%20for%20submission.pdf|access-date=28 June 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20180720195919/http://nora.nerc.ac.uk/id/eprint/17086/1/THE_EVALUATION_OF_BRINE_PROSPECTS_final%20for%20submission.pdf|archive-date=20 July 2018|url-status=live}}</ref>

Године 2019, светска производња литијума из [[Spodumene|сподумена]]<ref>{{cite journal |last=Warr |first=L.N. |title=IMA–CNMNC approved mineral symbols |journal=Mineralogical Magazine |volume=85 |pages=291–320 |date=2021|issue=3 |doi=10.1180/mgm.2021.43 |bibcode=2021MinM...85..291W |s2cid=235729616 |doi-access=free }}</ref><ref name="Schwartz 1928">{{cite journal |last=Schwartz |first=G. |title=The Black Hills Mineral Region |url=http://www.minsocam.org/msa/collectors_corner/arc/black_hills.htm |journal=American Mineralogist |volume=13 |pages=56–63 |date=1928}}</ref><ref>Robert Louis Bonewitz, 2005, ''Rock and Gem'', London, Dorling Kindersley</ref> била је око 80.000 тона годишње, првенствено из [[Greenbushes, Western Australia|гринбушког]] пегматита и из неких [[China|кинеских]] и [[Chile|чилеанских]] извора. Рудник Талисон у Гринбушу је вероватно највећи, и сматра се да има највиши ниво руде са 2,4% Li<sub>2</sub>O (подаци из 2012. године).<ref>{{cite web |title=Greenbushes Lithium Mine |url=http://www.goldendragoncapital.com/greenbushes-lithium-mine/ |website=Golden Dragon Capital |access-date=18 January 2019 |language=en |archive-date=19 January 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190119121438/http://www.goldendragoncapital.com/greenbushes-lithium-mine/ |url-status=live }}</ref>

==== Литијумски троугао и други извори ====

Четири земље с највећом производњом литијума од 2019. године, према извештају Геолошког завода САД, су [[lithium mining in Australia|Аустралија]], [[Чиле]], [[Economy of China|Кина]] и [[Economy of Argentina|Аргентина]].<ref name="minerals.usgs.gov" />

Три земље [[Чиле]], [[Боливија]] и [[Аргентина]] садрже регион познат као [[Lithium Triangle|литијумски троугао]].<ref>{{cite book |last1=Anlauf |first1=Axel |editor-last1=Pichler |editor-first1=Melanie|editor-last2=Staritz |editor-first2=Cornelia |editor-last3=Küblböck |editor-first3=Karin |editor-last4=Plank |editor-first4=Christina |editor-last5=Raza |editor-first5=Werner |editor-last6=Ruiz Peyré |editor-first6=Fernando |date=2016 |chapter=Greening the imperial mode of living? Socio- ecological (in)justice, electromobility, and lithium mining in Argentina |title=Fairness and Justice in Natural Resource Politics }}</ref><ref name=Sizematters>{{Cite journal|title=Brine grades in Andean salars: When basin size matters A review of the Lithium Triangle|journal=[[Earth-Science Reviews]]|url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S001282522100115X|last1=López Steinmetz|first1=Romina Lucrecia|year=2021|doi=10.1016/j.earscirev.2021.103615|last2=Salvi|first2=Stefano|volume=217|bibcode=2021ESRv..21703615L |s2cid=233846211 }}</ref> Литијумски троугао је познат по својим висококвалитетним соланама, које укључују боливијски [[Salar de Uyuni|Салар де Ујуни]], чилеански [[Salar de Atacama|Салар де Атакама]] и аргентински [[Salar de Arizaro|Салар де Аризаро]]. Верује се да литијумски троугао садржи преко 75% постојећих познатих резерви литијума.<ref>{{cite web|title=The Lithium Triangle |url=https://latintrade.com/the-lithium-triangle/ |last=Halpern |first=Abel |work=Latin Trade |date=30 January 2014 |url-access=subscription |archive-url=https://web.archive.org/web/20180610055238/http://latintrade.com/the-lithium-triangle/ |archive-date=10 June 2018}}</ref> Наслаге се такође налазе у Јужној Америци широм планинског ланца [[Andes|Анда]]. Чиле је водећи произвођач, а следи му Аргентина. Обе земље извлаче литијум из базена слане воде. Према USGS-у, пустиња [[Uyuni|Ујуни]] у Боливији има 5,4 милиона тона литијума.<ref name="romero" /><ref>{{cite web|publisher=USGS|url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/mcs/2009/mcs2009.pdf|title=USGS Mineral Commodities Summaries 2009|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20100614002723/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/mcs/2009/mcs2009.pdf|archive-date=14 June 2010}}</ref> Половина светских познатих резерви налази се у [[Bolivia|Боливији]] дуж централно источних падина Анда. Боливијска влада је уложила 900 милиона долара у производњу литијума и 2021. године је успешно произведено 540 тона.<ref>{{Cite news|last=Dube|first=Ryan|title=The Place With the Most Lithium Is Blowing the Electric-Car Revolution|url=https://www.wsj.com/articles/electric-cars-batteries-lithium-triangle-latin-america-11660141017|access-date=11 August 2022|work=[[The Wall Street Journal]]|date=11 August 2022|language=en|issn=1042-9840|volume=CCLXXX|number=35|pages=A1, A8|archive-date=10 August 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220810225908/https://www.wsj.com/articles/electric-cars-batteries-lithium-triangle-latin-america-11660141017|url-status=live}}</ref><ref name="romero">{{Cite news |author= Romero Simon |title= In Bolivia, a Tight Grip on the Next Big Resource |url= https://www.nytimes.com/2009/02/03/world/americas/03lithium.html?ref=world |work= The New York Times |date= 2 February 2009 |url-status= live |archive-url= https://web.archive.org/web/20170701054223/http://www.nytimes.com/2009/02/03/world/americas/03lithium.html?ref=world |archive-date= 1 July 2017}}</ref> Расоли у соланама литијумског троугла веома варирају у садржају литијума.<ref name="cabello2022" /> Концентрације такође могу варирати током времена јер су слани раствори променљиве и покретне течности.<ref name="cabello2022" />

У САД, литијум се добија из сланих базена у [[Невада|Невади]].<ref name="CRC" /> Пројекти су такође у развоју у [[Lithium Valley|Литијумској долини]] у Калифорнији.<ref name="FM 2023-12-12">{{Cite magazine |last=Bernick |first=Michael |date=December 12, 2023 |title=The Jobs Perplex Of The Lithium Valley |url=https://www.forbes.com/sites/michaelbernick/2023/12/12/the-jobs-perplex-of-the-lithium-valley/ |access-date=2024-02-05 |magazine=Forbes |language=en |archive-date=5 February 2024 |archive-url=https://web.archive.org/web/20240205065011/https://www.forbes.com/sites/michaelbernick/2023/12/12/the-jobs-perplex-of-the-lithium-valley/ |url-status=live }}</ref>

==== Тврдостенске наслаге ==== 

Од 2018. познато је да [[Mining industry of the Democratic Republic of the Congo|Демократска Република Конго]] има једно од највећих налазишта на свету литијумских сподуменских депозита у виду тврдих стена.<ref>{{Cite news|date=December 10, 2018|title=This Congo project could supply the world with lithium|work=[[MiningDotCom]]|url=https://www.mining.com/one-congo-project-supply-world-lithium/|access-date=26 March 2021|archive-date=14 April 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210414030827/https://www.mining.com/one-congo-project-supply-world-lithium/|url-status=live}}</ref> Налазиште које се налази у [[Manono, Democratic Republic of the Congo|Манону]], [[Democratic Republic of the Congo|ДРК]], може да садржи до 1,5 милијарди тона литијумског сподумена. Два највећа налазишта пегматита (позната као ''Carriere de l'Este Pegmatite'' и ''Roche Dure Pegmatite'') су сличне величине или већi од познатог Гринбушког пегматита у [[Western Australia|Западној Аустралији]]. Стога се очекује да ће [[Mining industry of the Democratic Republic of the Congo|Демократска Република Конго]] бити значајан добављач литијума у свету високог квалитета и ниским садржајем нечистоћа.

Дана 16. јула 2018. године, 2,5 милиона тона висококвалитетних ресурса литијума и 124 милиона фунти ресурса уранијума пронађено је у тврдостенском лежишту Фалчани у региону Пуно, Перу.<ref>{{cite news|title=Plateau Energy Metals Peru unit finds large lithium resources|url=https://www.reuters.com/article/peru-lithium/update-1-plateau-energy-metals-peru-unit-finds-large-lithium-resources-idUSL1N1UC0XF|work=Reuters|date=16 July 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180726204758/https://www.reuters.com/article/peru-lithium/update-1-plateau-energy-metals-peru-unit-finds-large-lithium-resources-idUSL1N1UC0XF|archive-date=26 July 2018|url-status=live}}</ref> Аустралија је 2020. године доделила статус главног пројекта (MPS) [[Finniss Lithium Project|Финиском литијумском пројекату]] за стратешки важно налазиште литијума: процењених 3,45 милиона тона (Mt) минералних ресурса са 1,4 процента [[литијум оксид]]а.<ref name=miningnews20210317>{{cite news |title=Australia grants MPS for Core Lithium's Finniss lithium project |url=https://www.miningmetalnews.com/20210317/1786/australia-grants-mps-core-lithiums-finniss-lithium-project |last=Matthis |first=Simon |work=MiningMetalNews |date=17 March 2021 |access-date=13 October 2022 |archive-date=13 October 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221013033439/https://www.miningmetalnews.com/20210317/1786/australia-grants-mps-core-lithiums-finniss-lithium-project |url-status=dead }}</ref><ref name=primero20221013>[https://primero.com.au/projects/finniss-lithium/ CORE Lithium : Finnis Lithium] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221013033439/https://primero.com.au/projects/finniss-lithium/ |date=13 October 2022 }}, retrieved 13 October 2022</ref> Оперативно ископавање је почело 2022. године.<ref name=miningtech202201>{{cite news |title=Finniss Lithium Project, Northern Territory, Australia |url=https://www.mining-technology.com/projects/finniss-lithium-project/ |work=Mining Technology |date=13 January 2022 |access-date=13 October 2022 |archive-date=13 October 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221013033440/https://www.mining-technology.com/projects/finniss-lithium-project/ |url-status=live }}</ref>

Процењује се да лежиште откривено 2013. године у вајоминшком [[Rock Springs Uplift|Рок Спрингс]] уздизању садржи 228.000 тона. Додатна лежишта у истој формацији процењена су на чак 18 милиона тона.<ref>{{cite web|first=John C.K. |last=Daly |publisher=OilPrice.com |date=26 April 2013 |title=Researchers Have Stumbled On A Massive Lithium Mine That Could Meet All US Demand |url=http://www.businessinsider.com/new-wyoming-lithium-deposit-could-meet-all-us-demand-2013-4 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20130503085509/http://www.businessinsider.com/new-wyoming-lithium-deposit-could-meet-all-us-demand-2013-4|archive-date=3 May 2013 |website=[[Business Insider]] |location=New York City, U.S.}}</ref> Слично у Невади, [[McDermitt Caldera|Макдермитова калдера]] је локација вулканског блата са литијумом који се састоји од највећих познатих депозита литијума у Сједињеним Државама.<ref>{{cite journal |last1=Benson |first1=Tom |title=Lithium enrichment in intracontinental rhyolite magmas leads to Li deposits in caldera basins |journal=Nature Communications |date=16 August 2016 |volume=8 |issue=1 |page=270 |doi=10.1038/s41467-017-00234-y |pmid=28814716 |pmc=5559592 }}</ref>

Познато је да провинција [[Pampean Pegmatite Province|Пампеан Пегматит]] у Аргентини има тотал од најмање 200.000 тона сподумена са садржајем [[литијум оксид]]а (Li<sub>2</sub>O) који варира између 5 и 8 тежинских %.<ref name=minerals>{{Cite journal |title=The Li-Bearing Pegmatites from the Pampean Pegmatite Province, Argentina: Metallogenesis and Resources |journal=Minerals|publisher=[[MDPI]] |last1=Galliski |first1=Miguel Ángel |last3=Roda-Robles|first3=Encarnación |last4=von Quadt |first4=Albrecht |doi=10.3390/min12070841 |year=2022 |last2=Márquez-Zavalía |first2=María Florencia|volume=12|issue=7 |page=841 |bibcode=2022Mine...12..841G |doi-access=free }}</ref>

Колмозерскоје, највеће налазиште литијума у Русији, налази се у [[Мурманск]]ој области. Године 2023, Поларни литијум, заједничко предузеће Норникла и Росатома, добило је право да развија налазиште. Пројекат има за циљ производњу 45.000 тона литијум карбоната и хидроксида годишње и планира се достизање пуног пројектованог капацитета до 2030. године.<ref>{{Cite web |title=Polar Lithium awarded right to develop Russia's largest lithium deposit |date=9 February 2023 |url=https://metals-news.com/breaking-news/polar-lithium-awarded-right-to-develop-russias-largest-lithium-deposit/ |access-date=22 July 2023 |archive-date=22 July 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230722162141/https://metals-news.com/breaking-news/polar-lithium-awarded-right-to-develop-russias-largest-lithium-deposit/ |url-status=live }}</ref>

=== Извори ===

Још један потенцијални извор литијума према подацима из 2012. године идентификован је као процедне воде [[Geothermal electricity|геотермалних бунара]], које се извлаче на површину.<ref name="bourcier">Parker, Ann. [https://www.llnl.gov/str/JanFeb05/Bourcier.html Mining Geothermal Resources] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120917035952/https://www.llnl.gov/str/JanFeb05/Bourcier.html|date=17 September 2012}}. Lawrence Livermore National Laboratory</ref> Издвајање ове врсте литијума је демонстрирано на терену; литијум се одваја једноставном филтрацијом.<ref name="Simbol">Patel, P. (16 November 2011) [https://www.technologyreview.com/2011/11/16/21117/startup-to-capture-lithium-from-geothermal-plants/ Startup to Capture Lithium from Geothermal Plants] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20220721191404/https://www.technologyreview.com/2011/11/16/21117/startup-to-capture-lithium-from-geothermal-plants/ |date=21 July 2022 }}. technologyreview.com</ref> Резерве су ограниченије од резерви резервоара слане воде и тврдих стена.

=== Цене ===
[[File:Lithium prices.webp|thumb|300px|Цене литијума]]

Године 1998. цена литијум метала је била око {{nowrap|95 USD/kg}}.<ref name="ober">{{cite web |url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/450798.pdf |title=Lithium |access-date=19 August 2007 |last=Ober |first=Joyce A. |pages=77–78 |publisher=[[United States Geological Survey]] |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20070711062102/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/450798.pdf |archive-date=11 July 2007}}</ref> После [[Financial crisis of 2007–08|финансијске кризе 2007.]] године, водећи добављачи, као што је [[Sociedad Química y Minera|Сосиједад Кимика и Минера]] (SQM), снизили су цене [[литијум карбонат]]а за 20%.<ref>{{cite web |url=http://www.prnewswire.com/news-releases/sqm-announces-new-lithium-prices-62933122.html |title=SQM Announces New Lithium Prices – SANTIAGO, Chile|agency=PR Newswire |date=30 September 2009 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20130530015745/http://www.prnewswire.com/news-releases/sqm-announces-new-lithium-prices-62933122.html |archive-date=30 May 2013}}</ref> Цене су порасле 2012. године. У једном чланку објављеном у часопису [[Bloomberg Businessweek|Пословна недеља]] из 2012. описана је [[Oligopol|олигополија]] литијумског простора: „SQM, који контролише милијардер [[Julio Ponce Lerou|Хулио Понс]], је други по величини, а следи [[Albemarle Corporation#Acquisition of Rockwood Holdings|Роквуд]], који подржава ККР & Ко. [[Henry Kravis|Хенрија Крависа]], и филаделфијски FMC“, при чему се [[Talison Minerals|Талисон]] спомиње као највећи произвођач.<ref name="Riseborough-2012" /> Сматрало се да глобална потрошња може скочити на 300.000 метричких тона годишње до 2020. са око 150.000 тона у 2012. години, како би подмирила потражња за литијумским батеријама која расте за око 25% годишње, надмашујући укупни пораст производних капацитета литијума од 4% до 5%.<ref name="Riseborough-2012">{{cite web|last=Riseborough |first=Jesse |url=http://www.businessweek.com/news/2012-06-19/ipad-boom-strains-lithium-supplies-after-prices-triple |archive-url=https://web.archive.org/web/20120622183939/http://www.businessweek.com/news/2012-06-19/ipad-boom-strains-lithium-supplies-after-prices-triple  |archive-date=22 June 2012 |title=IPad Boom Strains Lithium Supplies After Prices Triple |work=Bloomberg BusinessWeek |access-date=1 May 2013}}</ref>

Информативни сервис о ценама ISE – Институт за елементе ретких земаља и стратешке метале – даје за различите литијумске супстанце у просеку од марта до августа 2022. године следеће цене килограма стабилне у току курса: литијум карбонат чистоће 99,5% мин, различитих произвођача између 63 и 72 EUR/kg. Литијум хидроксид монохидрат LiOH 56,5% мин, Кина, 66 до 72 EUR/kg; испоручено Јужној Кореји - 73 EUR/kg. Метални литијум 99,9% мин, испоручено Кини - 42 EUR/kg.<ref>{{Cite web|url=https://en.institut-seltene-erden.de/|title=ISE Metal-quotes|access-date=29 September 2022|archive-date=9 July 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230709151623/https://en.institut-seltene-erden.de/|url-status=live}}</ref>

=== Екстракција ===
[[File:Preliminary Design And Analysis of a process for the extraction of lithium from seawater.pdf|thumb|upright|Анализе екстракције литијума из морске воде. Рад објављен 1975. године.]]

Литијум и његова једињења су историјски изоловани и екстраховани из тврдих стена, али су до 1990-их [[mineral springs|минерални извори]], базени са сланом водом и слановодни депозити постали доминантни извор. Највише их је било у Чилеу, Аргентини и Боливији.<ref name="uslit" /> Велика лежишта литијумске глине која се развијају у Макдермитовој калдери (Невада, Сједињене Државе) захтевају концентровану сумпорну киселину да би се литијум извукао из глинене руде.<ref>{{cite tech report |title=Thacker Pass Lithium Mine Project Final Environmental Impact Statement |number=DOI-BLM-NV-W010-2020-0012-EIS |date=December 4, 2020 |publisher=[[Bureau of Land Management]] and the [[U.S. Fish and Wildlife Service]] |url=https://eplanning.blm.gov/public_projects/1503166/200352542/20030633/250036832/Thacker%20Pass_FEIS_Chapters1-6_508.pdf |access-date=March 16, 2021}}</ref>

До почетка 2021. године, велики део ископаног литијума на глобалном нивоу долази или из „[[spodumene|сподумена]], минерала садржаног у тврдим стенама које се налазе на локацијама као што су Аустралија и Северна Каролина“<ref name="wsj20210309">{{cite news|last1=Patterson|first1=Scott|last2=Ramkumar|first2=Amrith|date=9 March 2021|title=America's Battery-Powered Car Hopes Ride on Lithium. One Producer Paves the Way|work=[[The Wall Street Journal]]|url=https://www.wsj.com/articles/americas-battery-powered-car-hopes-ride-on-lithium-one-producer-paves-the-way-11615311932|url-status=live|access-date=13 March 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210312162240/https://www.wsj.com/articles/americas-battery-powered-car-hopes-ride-on-lithium-one-producer-paves-the-way-11615311932|archive-date=12 March 2021}}</ref> или из слане слане воде која се испумпава директно из земље, као што је на локацијама у Чилеу.<ref name="wsj20210309" /><ref name=cabello2022>{{cite journal | last1 = Cabello | first1 = J | year = 2022 | title = Reserves, resources and lithium exploration in the salt flats of northern Chile | url = http://www.andeangeology.cl/index.php/revista1/article/view/V49n2-3444/html | journal = [[Andean Geology]] | volume = 49 | issue = 2 | pages = 297–306 | doi = 10.5027/andgeoV49n2-3444] | access-date = 3 July 2022 | archive-date = 12 December 2022 | archive-url = https://web.archive.org/web/20221212053906/http://www.andeangeology.cl/index.php/revista1/article/view/V49n2-3444/html | url-status = live }}</ref> У чилеанској [[Salar de Atacama|Салар де Атаками]], концентрација литијума у сланој води се повећава соларним испаравањем у систему језера.<ref name=cabello2022/> За обогаћивање процесом испаравања може бити потребно и до годину и по, када слана вода достиже садржај литијума од 6%.<ref name=cabello2022/> Финална обрада у овом примеру се врши у близини града [[Антофагаста]] на обали где се чисти [[литијум карбонат]], [[литијум хидроксид]] и [[литијум хлорид]] производе из слане воде.<ref name=cabello2022/>

Очекује се да ће [[Lithium nickel manganese cobalt oxides|кобалтне катоде за литијумске батерије]] захтевати [[литијум хидроксид]], а не литијум карбонат као сировину, а тај тренд фаворизује стену као извор.<ref>{{cite web|url=http://www.wealthdaily.com/articles/lithium-a-long-term-investment/5064|title=Lithium: A Long-Term Investment Buy Lithium!|last=Cafariello|first=Joseph|date=10 March 2014|publisher=wealthdaily.com|access-date=2015-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20180612163110/https://www.wealthdaily.com/articles/lithium-a-long-term-investment/5064|archive-date=12 June 2018|url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.bloomberg.com/news/articles/2014-07-16/largest-lithium-deal-triggered-by-smartphones-and-teslas|title=Largest Lithium Deal Triggered by Smartphones and Teslas|last=Kaskey|first=Jack|date=16 July 2014|work=Bloomberg|access-date=2015-04-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20180612160423/https://www.bloomberg.com/news/articles/2014-07-16/largest-lithium-deal-triggered-by-smartphones-and-teslas|archive-date=12 June 2018|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |author1=Marcelo Azevedo |author2= Nicolò Campagnol |author3=Toralf Hagenbruch |author4=Ken Hoffman |author5=Ajay Lala |author6= Oliver Ramsbottom |title=Lithium and cobalt – a tale of two commodities |url=https://www.mckinsey.com/industries/metals-and-mining/our-insights/lithium-and-cobalt-a-tale-of-two-commodities |publisher=McKinsey |access-date=29 January 2020 |page=9 |date=June 2018 |archive-date=11 December 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191211121044/https://www.mckinsey.com/industries/metals-and-mining/our-insights/lithium-and-cobalt-a-tale-of-two-commodities |url-status=live }}</ref>

Једна метода за екстракцију литијума, као и других вредних [[минерал]]а, је обрада геотермалне слане воде кроз електролитичку ћелију која се налази унутар мембране.<ref name="Sun-2020">{{Cite journal |last1=Sun |first1=Sen |last2=Yu |first2=Xiaoping |last3=Li |first3=Mingli |last4=Duo |first4=Ji |last5=Guo |first5=Yafei |last6=Deng |first6=Tianlong |date=2020-02-20 |title=Green recovery of lithium from geothermal water based on a novel lithium iron phosphate electrochemical technique |url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S095965261934048X |journal=Journal of Cleaner Production |language=en |volume=247 |page=119178 |doi=10.1016/j.jclepro.2019.119178 |bibcode=2020JCPro.24719178S |s2cid=211445414 |issn=0959-6526}}</ref>

Предложена је употреба [[electrodialysis|електродијализе]] и електрохемијске интеркалације за екстракцију литијумових једињења из морске воде (која садржи литијум у количини од 0,2 [[parts per million|дела на милион]]).<ref>{{Cite journal|author=Chong Liu |author2=Yanbin Li |author3=Dingchang Lin |author4=Po-Chun Hsu |author5=Bofei Liu |author6=Gangbin Yan |author7=Tong Wu Yi Cui |author8=Steven Chu |title=Lithium Extraction from Seawater through Pulsed Electrochemical Intercalation|journal=Joule|date=2020|volume=4|issue=7|pages=1459–1469|doi=10.1016/j.joule.2020.05.017|bibcode=2020Joule...4.1459L |s2cid=225527170}}</ref><ref>{{Cite journal|author=Tsuyoshi Hoshino |title=Innovative lithium recovery technique from seawater by using world-first dialysis with a lithium ionic superconductor|journal=Desalination|volume=359|date=2015|pages=59–63|doi=10.1016/j.desal.2014.12.018|doi-access=free|bibcode=2015Desal.359...59H }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.science.org/content/article/seawater-could-provide-nearly-unlimited-amounts-critical-battery-material|title=Seawater could provide nearly unlimited amounts of critical battery material|author=Robert F. Service|date=July 13, 2020|magazine=Science|access-date=26 December 2020|archive-date=13 January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210113062048/https://www.sciencemag.org/news/2020/07/seawater-could-provide-nearly-unlimited-amounts-critical-battery-material|url-status=live}}</ref><ref name="Yang-2018">{{Cite journal |last1=Yang |first1=Sixie |last2=Zhang |first2=Fan |last3=Ding |first3=Huaiping |last4=He |first4=Ping |last5=Zhou |first5=Haoshen |date=2018-09-19 |title=Lithium Metal Extraction from Seawater |url=https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2542435118302927 |journal=Joule |language=en |volume=2 |issue=9 |pages=1648–1651 |doi=10.1016/j.joule.2018.07.006 |bibcode=2018Joule...2.1648Y |s2cid=189702476 |issn=2542-4351 |access-date=21 October 2020 |archive-date=19 January 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210119111157/https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2542435118302927 |url-status=live }}</ref> Јонско-селективне ћелије унутар мембране у принципу могу сакупљати литијум било коришћењем [[electric field|електричног поља]] или разликом у концентрацији.<ref name="Yang-2018" />

=== Еколошки проблеми ===
{{Further|Утицаји литијум-јонских батерија на животну средину}}

Производни процеси литијума, укључујући раствараче и [[mining waste|рударски отпад]], представљају значајне опасности по животну средину и здравље.<ref name="UNCTAD-2020-02">{{cite journal |last1=Amui |first1=Rachid |title=Commodities At a Glance: Special issue on strategic battery raw materials |journal=United Nations Conference on Trade and Development |date=February 2020 |volume=13 |issue=UNCTAD/DITC/COM/2019/5 |url=https://unctad.org/system/files/official-document/ditccom2019d5_en.pdf |access-date=10 February 2021 |archive-date=3 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210203083250/https://unctad.org/system/files/official-document/ditccom2019d5_en.pdf |url-status=live }}</ref><ref name="EPA-2013">{{cite report |date=2013 |title=Application of Life-Cycle Assessment to Nanoscale Technology: Lithium-ion Batteries for Electric Vehicles |url=https://www.epa.gov/saferchoice/partnership-conduct-life-cycle-assessment-lithium-ion-batteries-and-nanotechnology |publisher=U.S. Environmental Protection Agency (EPA) |location=Washington, DC |id=EPA 744-R-12-001 |access-date=24 March 2021 |archive-date=11 July 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170711070403/https://www.epa.gov/saferchoice/partnership-conduct-life-cycle-assessment-lithium-ion-batteries-and-nanotechnology |url-status=live }}</ref><ref name="Environmental Leader">{{cite web |title=Can Nanotech Improve Li-ion Battery Performance |url=http://www.environmentalleader.com/2013/05/30/nanotech-can-improve-li-ion-battery-performance/ |publisher=Environmental Leader |date=30 May 2013 |access-date=3 June 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160821064806/http://www.environmentalleader.com/2013/05/30/nanotech-can-improve-li-ion-battery-performance/ |archive-date=21 August 2016  }}</ref> Екстракција литијума може бити фатална за водени живот због [[water pollution|загађења воде]].<ref name="WIRED-Katwala">{{cite magazine |last1=Katwala |first1=Amit |title=The spiralling environmental cost of our lithium battery addiction |url=https://www.wired.co.uk/article/lithium-batteries-environment-impact |magazine=Wired |publisher=Condé Nast Publications |access-date=10 February 2021 |archive-date=9 February 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210209172109/https://www.wired.co.uk/article/lithium-batteries-environment-impact |url-status=live }}</ref> Познато је да се узрокује контаминација површинских вода, контаминација воде за пиће, респираторни проблеми, деградација екосистема и оштећење пејзажа.<ref name="UNCTAD-2020-02" /> То такође доводи до неодрживе потрошње воде у сушним регионима (1,9 милиона литара по тони литијума).<ref name="UNCTAD-2020-02" /> Огромно стварање нуспроизвода екстракције литијума такође представља нерешене проблеме, као што су велике количине отпада од [[магнезијум]]а и [[креч]]а.<ref name="NATGEO-Draper">{{cite news |last1=Draper |first1=Robert |title=This metal is powering today's technology—at what price? |url=https://www.nationalgeographic.com/magazine/2019/02/lithium-is-fueling-technology-today-at-what-cost/ |archive-url=https://web.archive.org/web/20190118232341/https://www.nationalgeographic.com/magazine/2019/02/lithium-is-fueling-technology-today-at-what-cost/ |url-status=dead |archive-date=18 January 2019 |url-access=subscription |access-date=10 February 2021 |work=National Geographic |issue=February 2019 |publisher=National Geographic Partners}}</ref>

У Сједињеним Државама, експлоатација [[open-pit mining|отвореног копа]] и експлоатација [[mountaintop removal mining|планинских врхова]] се такмиче са експлоатацијом из [[Brine mining|слане воде]].<ref name="nyt-20210506">{{cite news |title=The Lithium Gold Rush: Inside the Race to Power Electric Vehicles |url=https://www.nytimes.com/2021/05/06/business/lithium-mining-race.html |access-date=6 May 2021 |work=The New York Times |date=6 May 2021 |archive-date=6 May 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210506143008/https://www.nytimes.com/2021/05/06/business/lithium-mining-race.html |url-status=live }}</ref> Забринутост за животну средину обухвата деградацију станишта дивљих животиња, загађење воде за пиће укључујући загађење [[арсен]]ом и [[антимон]]ом, неодрживо смањење [[water table|нивоа воде]] и масивни [[mining waste|рударски отпад]], укључујући нуспроизвод радиоактивног [[уранијум]]а и испуштање [[sulfuric acid|сумпорне киселине]].

=== Питања људских права ===

Студија односа између компанија за вађење литијума и староседелачког становништва у Аргентини показала је да држава није заштитила права аутохтоних народа на [[Free, prior and informed consent|слободан претходни и информисани пристанак]], и да компаније за екстракцију генерално контролишу приступ заједнице информацијама и постављају услове за дискусију о пројекту и подели користи.<ref>{{Cite journal |author=Marchegiani Morgera Parks|date=November 21, 2019|title=Indigenous peoples'rights to natural resources in Argentina: the challenges of impact assessment, consent and fair andequitable benefit-sharing in cases of lithium mining|url=https://www.researchgate.net/publication/337431438|journal=The International Journal of Human Rights}}</ref>

Развој рудника литијума [[Thacker Pass Lithium Mine|Такеров превој]] у Невади, Сједињене Државе, наишао је на протесте и тужбе неколико домородачких племена која су изјавила да нису дала слободан претходни и информисани пристанак, и да пројекат угрожава културна и света места.<ref>{{Cite journal|last=Price|first=Austin|date=Summer 2021|title=The Rush for White Gold|url=https://www.earthisland.org/journal/index.php/magazine/entry/the-rush-for-white-gold/|journal=Earth Island Journal|access-date=29 October 2021|archive-date=29 October 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211029004245/https://www.earthisland.org/journal/index.php/magazine/entry/the-rush-for-white-gold/|url-status=live}}</ref> Они су такође изразили забринутост да ће развој пројекта створити ризик за урођеничке жене, јер је вађење ресурса повезано са несталим и убијеним [[Missing and murdered Indigenous women|домородачким женама]].<ref>{{Cite news|last=Chadwell|first=Jeri|date=July 21, 2021|title=Judge to decide on injunction request to halt work on Thacker Pass lithium mine|work=This is Reno|url=https://thisisreno.com/2021/07/judge-to-decide-on-injunction-request-to-halt-work-on-thacker-pass-lithium-mine/|access-date=October 12, 2021|archive-date=29 October 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211029101346/https://thisisreno.com/2021/07/judge-to-decide-on-injunction-request-to-halt-work-on-thacker-pass-lithium-mine/|url-status=live}}</ref> Демонстранти су држали под окупацијом локацију предложеног рудника од јануара 2021. године.<ref>{{Cite news|title=Thacker Pass Lithium mine approval draws around-the-clock protest|url=https://sierranevadaally.org/2021/01/19/thacker-pass-lithium-mine-approval-draws-around-the-clock-protest/|access-date=March 16, 2021|work=Sierra Nevada Ally|date=January 19, 2021|archive-date=29 October 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211029145314/https://www.sierranevadaally.org/2021/01/19/thacker-pass-lithium-mine-approval-draws-around-the-clock-protest/|url-status=live}}</ref><ref name="nyt-20210506" />

== Употреба ==

[[Датотека:Lithium battery 3.6V.jpg|мини|Литијумска батерија]]

Највећи део произведених соли литијума се не редукује до металног литијума, већ се користи било директно као [[литијум карбонат]], [[литијум хидроксид]], [[литијум хлорид]], [[литијум бромид]] или се преводи у неки друго једињење литијума. Као метал, он је неопходан у одређеном броју апликација, међу којима је највише у индустрији батерија и индустрији [[стакло|стакла]] и [[Керамика (материјал)|керамике]].

=== Као метал ===
[[Датотека:Wie funktioniert eine Lithium-Schwefel-Batterie?.webm|мини|Литијум батерије]]

Део произведеног металног литијума користи се за добијање његових једињења, која се не могу директно добити из литијум карбоната. То су, у првом реду, органолитијумска једињења попут [[бутил литијум]]а, једињења литијума и [[водоник]]а као [[литијум хидрид]]а (-{LiH}-) или [[литијум алуминијум хидрид]]а као и [[литијум амид]]а. Због способности литијума да реагује директно са [[азот]]ом, користи се и за уклањање тог гаса тамо где је то неопходно.

Метални литијум је изузетно снажно редукционо средство. Он редукује многе материјале, који иначе не реагују са другим редукционим средствима. Употребљава се и за делимично хидрирање ароматичних једињења ([[Birch reduction|Бирчова редукција]]). У [[металургија|металургији]], користи се за одстрањивање [[сумпор]]а из истопљеног [[жељезо|жељеза]], дезоксидацију и уклањање [[угљеник]]а из истопљених метала.

Пошто литијум има веома низак [[Електродни потенцијал#Нормни потенцијал|електродни потенцијал]], може се употребљавати у батеријама као [[анода]]. Такве литијумске батерије имају врло велику [[густина енергије|густину енергије]], а могу произвести посебно висок [[електрични напон]]. Треба разликовати литијумске батерије које се не могу поновно пунити са пуњивим литијум-јонским батеријама (акумулаторима), код којих се као катода користи метални оксид литијума као на примјер литијум кобалт оксид, а на страни аноде користи се [[графит]] или неко једињење на којем се интеркалирају јони литијума.<ref name="tremel" />

=== Металургија ===

Литијум (нпр. као литијум карбонат) се користи као адитив шљаци из калупа за [[continuous casting|континуално ливење]] где повећава флуидност,<ref>{{citation| title = The Theory and Practice of Mold Fluxes Used in Continuous Casting: A Compilation of Papers on Continuous Casting Fluxes Given at the 61st and 62nd Steelmaking Conference |publisher = Iron and Steel Society}}</ref><ref>{{Cite journal | doi = 10.4028/www.scientific.net/MSF.675-677.877| title = Effects of Li<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> on Properties of Mould Flux for High Speed Continuous Casting| journal = Materials Science Forum| volume = 675–677| pages = 877–880| year = 2011| last1 = Lu | first1 = Y. Q. | last2 = Zhang | first2 = G. D. | last3 = Jiang | first3 = M. F. | last4 = Liu | first4 = H. X. | last5 = Li | first5 = T. | s2cid = 136666669}}</ref> што је употреба која сачињава 5% глобалне потрошње литијума (2011).<ref name="minerals.usgs.gov" /> Једињења литијума се такође користе као адитиви (флуксови) за [[foundry sand|ливнички песак]] за ливење гвожђа да би се смањило стварање вена.<ref>{{citation| url = http://www.afsinc.org/multimedia/contentMC.cfm?ItemNumber=16784| title = Testing 1-2-3: Eliminating Veining Defects| work = Modern Casting| date = July 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20150402163428/http://www.afsinc.org/multimedia/contentMC.cfm?ItemNumber=16784| archive-date = 2 April 2015| access-date = 15 March 2015}}</ref>

Литијум (као [[литијум флуорид]]) се користи као адитив у топионицама алуминијума ([[Hall–Héroult process|Хол–Хероултов процес]]), смањујући температуру топљења и повећавајући електрични отпор,<ref>{{citation| title = Chemical and Physical Properties of the Hall-Héroult Electrolyte| first = W.| last = Haupin| page = 449| work = Molten Salt Chemistry: An Introduction and Selected Applications| editor-first = Gleb| editor-last = Mamantov| editor-first2= Roberto| editor-last2 = Marassi| publisher = Springer | date =1987}}</ref> што је употреба која конзумира 3% произведене количине (2011).<ref name="minerals.usgs.gov" />

Када се користи као [[flux (metallurgy)|флукс]] за [[welding|заваривање]] или [[soldering|лемљење]], метални литијум промовише стапање метала током процеса<ref>{{Cite book|url= {{google books|plainurl=y|id=Ua2SVcUBHZgC}} |title=Handbook of Lithium and Natural Calcium Chloride|last=Garrett|first=Donald E.|date=2004-04-05|publisher=Academic Press|isbn=978-0-08-047290-4|page=200|language=en|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20161203191847/https://books.google.com/books?id=Ua2SVcUBHZgC|archive-date=3 December 2016}}</ref> и елиминише стварање [[оксид]]а апсорбујући нечистоће.<ref>{{Cite book|url={{google books|plainurl=y|id=OG7PzP5xiHwC|page=171}}|title=Aluminum-Lithium Alloys: Processing, Properties, and Applications|last1=Prasad|first1=N. Eswara|last2=Gokhale|first2=Amol|last3=Wanhill|first3=R. J. H.|date=2013-09-20|publisher=Butterworth-Heinemann|isbn=978-0-12-401679-8|language=en|access-date=6 November 2020|archive-date=1 January 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210101021730/https://books.google.com/books?id=OG7PzP5xiHwC&q=metallic+lithium+flux+removes+impurities&pg=PA171|url-status=live}}</ref> [[Alloy|Легуре]] метала са алуминијумом, [[кадмијум]]ом, бакром и [[манган]]ом се користе за израду делова авиона високих перформанси и мале густине (видети такође легуре [[Al-Li|литијум-алуминијума]]).<ref>{{cite book|author1=Davis, Joseph R. ASM International. Handbook Committee|title=Aluminum and aluminum alloys|url= {{google books|plainurl=y|id=Lskj5k3PSIcC|page=121}}|access-date=16 May 2011|date=1993|publisher=ASM International|isbn=978-0-87170-496-2|pages=121–|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20130528093207/http://books.google.com/books?id=Lskj5k3PSIcC&pg=PA121|archive-date=28 May 2013}}</ref>

=== Силицијумско нано-заваривање ===

Утврђено је да литијум помаже савршенству силицијумских нано-варова у електронским компонентама за електричне батерије и друге уређаје.<ref>{{cite journal |last1=Karki |first1=Khim |last2=Epstein |first2=Eric |last3=Cho |first3=Jeong-Hyun |last4=Jia |first4=Zheng |last5=Li |first5=Teng |last6=Picraux |first6=S. Tom |last7=Wang |first7=Chunsheng |last8=Cumings |first8=John |title=Lithium-Assisted Electrochemical Welding in Silicon Nanowire Battery Electrodes |journal=Nano Letters |volume=12 |issue=3 |pages=1392–7 |year=2012 |pmid=22339576 |doi=10.1021/nl204063u |bibcode=2012NanoL..12.1392K |url=http://terpconnect.umd.edu/~lit/publications/TengLi-Pub43-NL-2012.pdf |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170810065805/http://terpconnect.umd.edu/~lit/publications/TengLi-Pub43-NL-2012.pdf |archive-date=10 August 2017}}</ref>

=== Истраживање (атомска физика) ===

У области [[атомска физика|атомске физике]], литијум се врло често употребљава, јер је као <sup>6</sup>Li једини међу алкалним металима са стабилним [[фермион]]ским изотопом, због чега је погодан за истраживање ефеката у ултрахладним фермионским квантним гасовима. Истовремено, исказује веома широку [[Feshbach resonance|Фешбачову]] резонанцу, која омогућава да се дужина распршења између атома подешава по жељи, при чему се не мора посебно прецизно одржавати [[магнетно поље]] због ширине [[Rezonancija (fizika)|резонанце]].

[[File:Lithium Uses Chart 2020.png|thumb|Графикон приказује колико је литијума глобално коришћено и на који начин у 2020.<ref>{{cite web |title=Lithium |url=https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2020/mcs2020-lithium.pdf |website=USGS |access-date=15 November 2020 |archive-date=1 November 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201101085310/https://pubs.usgs.gov/periodicals/mcs2020/mcs2020-lithium.pdf |url-status=live }}</ref>]]

=== Батерије ===

У 2021. години највећи део литијума се користи за прављење [[lithium-ion batteries|литијум-јонских батерија]] за [[electric car|електричне аутомобиле]] и [[Мобилни уређај|мобилне уређаје]].

=== Керамика и стакло ===

Литијум оксид се широко користи као [[Flux (metallurgy)|флукс]] за прераду [[силицијум диоксид]]а, смањујући [[melting point|тачку топљења]] и [[viscosity|вискозитет]] материјала и доводећи до [[ceramic glaze|глазура]] са побољшаним физичким својствима укључујући ниске коефицијенте топлотног ширења. Широм света, ово је једна од највећих употреба литијумских једињења.<ref name="Li-uses-2011">{{Cite news|url=https://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/mcs-2016-lithi.pdf|title=Lithium|date=2016|via=US Geological Survey (USGS)|access-date=29 November 2016|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20161130163912/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/mcs-2016-lithi.pdf|archive-date=30 November 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fmclithium.com/Portals/FMCLithiumFineChemicals/Content/Docs/Worldwide+Demand+by+Sector.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20140907204758/http://www.fmclithium.com/Portals/FMCLithiumFineChemicals/Content/Docs/Worldwide%20Demand%20by%20Sector.pdf|title=Fmclithium.com|archive-date=7 September 2014|website=www.fmclithium.com}}</ref> За посуђе за рерне користе се глазуре које садрже литијум оксиде. [[Литијум карбонат]] (Li<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>) се генерално користи у овом виду примене, јер се при загревању претвара у оксид.<ref>{{cite web |url=http://www.chemguide.co.uk/inorganic/group1/compounds.html |title=Some Compounds of the Group 1 Elements |last1=Clark |first1=Jim |date=2005 |website=chemguide.co.uk |access-date=8 August 2013  |archive-url=https://web.archive.org/web/20130627011258/http://www.chemguide.co.uk/inorganic/group1/compounds.html |archive-date=27 June 2013}}</ref>

=== Електрика и електроника ===

Крајем 20. века, литијум је постао важна компонента електролита и електрода батерија, због свог високог [[electrode potential|електродног потенцијала]]. Због своје ниске [[atomic mass|атомске масе]], он има висок [[power-to-weight ratio|однос]] пуњења и снаге према тежини. Типична [[lithium-ion battery|литијум-јонска батерија]] може да генерише приближно 3 [[волт]]а по ћелији, у поређењу са 2,1 волта за [[lead–acid battery|оловну киселину]] и 1,5 волта за [[zinc-carbon cell|цинк-угљеник]]. Литијум-јонске батерије, које се могу вишеструко пунити и имају високу [[energy density|густину енергије]], разликују се од [[lithium metal batteries|литијум металних батерија]], које су [[disposable|једнократне]] ([[primary cell|примарне]]) [[Battery (electricity)|батерије]] са литијумом или његовим једињењима као [[anode|анодом]].<ref>{{cite web |url=http://www.batteryreview.org/disposable-batteries.html |title=Disposable Batteries - Choosing between Alkaline and Lithium Disposable Batteries |publisher=Batteryreview.org |access-date=10 October 2013 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20140106031920/http://www.batteryreview.org/disposable-batteries.html |archive-date=6 January 2014}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.emc2.cornell.edu/content/view/battery-anodes.html |title=Battery Anodes > Batteries & Fuel Cells > Research > The Energy Materials Center at Cornell |publisher=Emc2.cornell.edu |access-date=10 October 2013 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20131222234030/http://www.emc2.cornell.edu/content/view/battery-anodes.html |archive-date=22 December 2013}}</ref> Остале пуњиве батерије које користе литијум укључују [[lithium-ion polymer battery|литијум-јонску полимерну батерију]], [[lithium iron phosphate battery|литијум-гвожђе-фосфатну батерију]] и [[nanowire battery|наножичну батерију]].

Током година мишљења су се разликовала о потенцијалном порасту. Једна студија из 2008. је закључила да би „реално остварива производња литијум карбоната била довољна за само мали део будућих захтева глобалног тржишта за [[PHEV]] и [[electric vehicle|EV]]“, да ће „потражња из сектора преносиве електронике апсорбовати већи део планираног повећања производње у наредној деценији“ , те да „масовна производња литијум карбоната није еколошки подобна, да ће нанети непоправљиву еколошку штету екосистемима које треба заштитити и да је [[LiIon|литијумско јонски]] погон некомпатибилан са појмом ’Зеленог аутомобила’“.<ref name="meridian" />

=== Масти за подмазивање ===
{{main|Литијумско мазиво}}

Трећа најчешћа употреба литијума је у мазивима. Литијум хидроксид је јака [[base (chemistry)|база]], а када се загреје са масти, производи сапун, као што је [[lithium stearate|литијум стеарат]] из [[stearic acid|стеаринске киселине]]. Литијумски сапун има [[thickening agent|способност]] згушњавања уља и користи се за производњу [[grease (lubricant)|мазивих масти]] за све намене на високим температурама.<ref name="CRC" /><ref>{{Cite book|url={{google books|plainurl=y|id=J_AkNu-Y1wQC|page=559}}|page=559|title=Fuels and lubricants handbook: technology, properties, performance, and testing|volume=1|author=Totten, George E.|author2=Westbrook, Steven R.|author3=Shah, Rajesh J. |publisher=ASTM International|date=2003|isbn=978-0-8031-2096-9|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160723033807/https://books.google.com/books?id=J_AkNu-Y1wQC&pg=PA559|archive-date=23 July 2016}}</ref><ref>{{cite book|pages=150–152|url={{google books|plainurl=y|id=3FkMrP4Hlw0C|page=152}}|title=Significance of tests for petroleum products|author=Rand, Salvatore J.|publisher=ASTM International|date=2003|isbn=978-0-8031-2097-6|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160731221639/https://books.google.com/books?id=3FkMrP4Hlw0C&pg=PA152|archive-date=31 July 2016}}</ref>

=== Пиротехника ===
[[File:FlammenfärbungLi.png|thumb|upright=0.4|Литијум се користи у бакљама и [[pyrotechnics|пиротехници]] због свог ружичастоцрвеног пламена.<ref>{{cite journal |last1=Koch |first1=Ernst-Christian |title=Special Materials in Pyrotechnics: III. Application of Lithium and its Compounds in Energetic Systems |journal=Propellants, Explosives, Pyrotechnics |volume=29 |issue=2 |year=2004 |pages=67–80 |doi=10.1002/prep.200400032 }}</ref>]]

Једињења литијума се користе као [[pyrotechnic colorant|пиротехничка бојила]] и оксиданти у црвеним [[fireworks|ватрометима]] и [[Flare (pyrotechnic)|бакљама]].<ref name="CRC" /><ref>Wiberg, Egon; Wiberg, Nils and Holleman, Arnold Frederick (2001) {{Cite book |url=https://books.google.com/books?id=Mtth5g59dEIC&pg=PA1089 |title=Inorganic Chemistry |isbn=978-0-12-352651-9 |access-date=22 February 2016 |archive-date=19 January 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230119063602/https://books.google.com/books?id=Mtth5g59dEIC&pg=PA1089 |url-status=bot: unknown |last1=Wiberg |first1=Egon |last2=Wiberg |first2=Nils |year=2001 |publisher=Academic Press }}, Academic Press. {{ISBN|0-12-352651-5}}, p. 1089</ref>

=== Пречишћавање ваздуха ===

[[Lithium chloride|Литијум хлорид]] и [[lithium bromide|литијум бромид]] су [[hygroscopic|хигроскопни]] и користе се као средства за сушење гасних токова.<ref name="CRC" /> Литијум хидроксид и [[литијум пероксид]] су соли које се најчешће користе у затвореним просторима, као што су [[spacecraft|свемирске летелице]] и [[submarine|подморнице]], за уклањање угљен-диоксида и пречишћавање ваздуха. Литијум хидроксид апсорбује [[угљен-диоксид]] из ваздуха формирајући литијум карбонат, и преферира се у односу на друге алкалне хидроксиде због своје мале тежине.

Литијум пероксид (Li<sub>2</sub>O<sub>2</sub>) у присуству влаге не само да реагује са угљен-диоксидом и формира литијум карбонат, већ и ослобађа кисеоник.<ref>{{cite book|chapter=Air Quality Systems for Related Enclosed Spaces: Spacecraft Air|author=Mulloth, L.M.|author2=Finn, J.E. |title=The Handbook of Environmental Chemistry|date=2005|volume=4H|pages=383–404|doi=10.1007/b107253|isbn=978-3-540-25019-7}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf&AD=AD0619497|title=Application of lithium chemicals for air regeneration of manned spacecraft|publisher=Lithium Corporation of America & Aerospace Medical Research Laboratories|date=1965|archive-url=https://web.archive.org/web/20121007040028/http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf&AD=AD0619497|archive-date=7 October 2012}}</ref> Реакција је следећа:
:2 Li<sub>2</sub>O<sub>2</sub> + 2 CO<sub>2</sub> → 2 Li<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> + O<sub>2</sub>

Нека од поменутих једињења, као и [[lithium perchlorate|литијум перхлорат]], користе се у [[Chemical oxygen generator#Oxygen candle|кисеоничним свећама]] које снабдевају [[submarine|подморнице]] [[кисеоник]]ом. Она такође могу укључивати мале количине [[boron|бора]], [[магнезијум]]а, [[алуминијум]]а, [[силицијум]]а, [[титанијум]]а, [[манган]]а и [[iron|гвожђа]].<ref>{{cite journal |last1=Markowitz |first1=M. M. |last2=Boryta |first2=D. A. |last3=Stewart |first3=Harvey |title=Lithium Perchlorate Oxygen Candle. Pyrochemical Source of Pure Oxygen |journal=Industrial & Engineering Chemistry Product Research and Development |volume=3 |issue=4 |year=1964 |pages=321–30 |doi=10.1021/i360012a016 }}</ref>

=== Оптика ===

[[Lithium fluoride|Литијум флуорид]], у облику вештачки формираног [[кристал]]а, је бистар и транспарентан и често се користи у специјализованој оптици за [[infrared|IR]], [[ultraviolet|UV]] и VUV ([[vacuum UV|вакуумске UV]]) апликације. Он има један од најнижих [[refractive index|индекса преламања]] и најдаљи опсег трансмисије у дубоким UV зрацима међу уобичајеним материјала.<ref>{{Cite book|url= {{google books|plainurl=y|id=CQ5uKN_MN2gC|page=149}}|page=149|title=Building Electro-Optical Systems: Making It All Work|author=Hobbs, Philip C. D.|publisher=John Wiley and Sons|date=2009|isbn=978-0-470-40229-0|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160623202135/https://books.google.com/books?id=CQ5uKN_MN2gC&pg=PA149|archive-date=23 June 2016}}</ref> Фино уситњени прах литијум флуорида је коришћен за [[Thermoluminescent Dosimeter|термолуминисцентну дозиметрију зрачења]] (TLD): када је такав узорак изложен зрачењу, он акумулира [[crystal defect|кристалне дефекте]] који се, када се загреју, решавају ослобађањем плавичасте светлости чији је интензитет пропорционалан [[absorbed dose|апсорбованој дози]], што омогућава да се ово квантификује.<ref>{{Cite book|publisher=World Scientific|url= {{google books|plainurl=y|id=FY7s7pPSPtgC|page=819}}|title=Point Defects in Lithium Fluoride Films Induced by Gamma Irradiation|page=819|journal=Proceedings of the 7th International Conference on Advanced Technology & Particle Physics: (ICATPP-7): Villa Olmo, Como, Italy|date=2002|volume=2001|isbn=978-981-238-180-4|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160606154252/https://books.google.com/books?id=FY7s7pPSPtgC&pg=PA819|archive-date=6 June 2016}}</ref> Литијум флуорид се понекад користи у фокалним сочивима [[телескоп]]а.<ref name="CRC" /><ref>{{Cite journal|last1=Sinton|first1=William M.|title=Infrared Spectroscopy of Planets and Stars|url=https://archive.org/details/sim_applied-optics_1962-03_1_2/page/n32|journal=Applied Optics|volume=1|page=105|date=1962|doi=10.1364/AO.1.000105|bibcode = 1962ApOpt...1..105S|issue=2 }}</ref>

Висока нелинеарност [[lithium niobate|литијум ниобата]] такође га чини корисним у апликацијама [[nonlinear optics|нелинеарне оптике]]. Широко се користи у телекомуникационим производима као што су мобилни телефони и [[optical modulator|оптички модулатори]], за компоненте као што су [[crystal oscillator|резонантни кристали]]. Литијумске апликације се користе у више од 60% мобилних телефона.<ref>{{cite web|url = http://nl.computers.toshiba-europe.com/Contents/Toshiba_nl/NL/WHITEPAPER/files/TISBWhitepapertech.pdf|title = You've got the power: the evolution of batteries and the future of fuel cells|publisher = Toshiba|access-date = 17 May 2009|url-status = live|archive-url = https://web.archive.org/web/20110717075300/http://nl.computers.toshiba-europe.com/Contents/Toshiba_nl/NL/WHITEPAPER/files/TISBWhitepapertech.pdf|archive-date = 17 July 2011}}</ref>

=== Органска и полимерна хемија ===

[[Organolithium compound|Органолитијумска једињења]] се широко користе у производњи полимера и финих хемикалија. У индустрији полимера, која је доминантни потрошач ових реагенаса, једињења алкил литијума су [[catalyst|катализатори]]/[[radical initiator|иницијатори]]<ref>{{cite web|url=http://chemical.ihs.com/CEH/Public/Reports/681.7000/|title=Organometallics|work=IHS Chemicals|date=February 2012|access-date=2 January 2012|archive-url=https://archive.today/20120707175638/http://chemical.ihs.com/CEH/Public/Reports/681.7000/|archive-date=7 July 2012|url-status=live}}</ref> у [[Anionic addition polymerization|анјонској полимеризацији]] [[functional group|нефункционализованих]] [[олефин]]а.<ref>{{Cite journal|title=Polymerization of 1,2-dimethylenecyclobutane by organolithium initiators|journal= Russian Chemical Bulletin| volume =37|date=2005|doi=10.1007/BF00962487|pages=1782–1784|author=Yurkovetskii, A. V.|first2=V. L.|first3=K. L.|last2=Kofman|last3=Makovetskii|issue=9|s2cid= 94017312}}</ref><ref>{{Cite journal|doi=10.1021/ma00159a001|title=Functionalization of polymeric organolithium compounds. Amination of poly(styryl)lithium|date=1986|author=Quirk, Roderic P.|journal=Macromolecules|volume=19|pages=1291–1294|first2=Pao Luo|last2=Cheng|bibcode = 1986MaMol..19.1291Q|issue=5 }}</ref><ref>{{Cite book|title= Advances in organometallic chemistry|author= Stone, F. G. A.|author2= West, Robert|publisher= Academic Press|date= 1980|isbn= 978-0-12-031118-7|page= 55|url= {{google books|plainurl=y|id=_gai4kRfcMUC}} |access-date= 6 November 2020|archive-date= 13 March 2021|archive-url= https://web.archive.org/web/20210313170549/https://books.google.com/books?id=_gai4kRfcMUC|url-status= live}}</ref> За производњу финих хемикалија, органолитијумова једињења функционишу као јаке базе и као реагенси за формирање [[carbon-carbon bond|угљеник-угљеник веза]]. Органолитијумска једињења се припремају од металног литијума и [[alkyl halide|алкил халида]].<ref>{{Cite book|url= {{google books|plainurl=y|id=_SJ2upYN6DwC|page=192}}|page=192|title=Synthetic approaches in organic chemistry|author=Bansal, Raj K.|date=1996|publisher=Jones & Bartlett Learning |isbn=978-0-7637-0665-4|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160618033923/https://books.google.com/books?id=_SJ2upYN6DwC&pg=PA192|archive-date=18 June 2016}}</ref>

Многа друга једињења литијума се користе као реагенси за припрему органских једињења. Нека популарна једињења укључују [[lithium aluminium hydride|литијум алуминијум хидрид]] (LiAlH<sub>4</sub>), [[lithium triethylborohydride|литијум триетилборохидрид]], [[N-Butyllithium|''n''-бутиллитијум]] и [[Tert-Butyllithium|''tert''-бутиллитијум]].

=== Војна примена ===
[[File:US Navy 040626-N-5319A-006 An Anti-Submarine Warfare (ASW) MK-50 Torpedo is launched from guided missile destroyer USS Bulkeley (DDG 84).jpg|thumb|Лансирање торпеда који користи литијумско гориво]]

Метални литијум и његови комплексни [[hydride|хидриди]], као што је литијум алуминијум хидрид (LiAlH<sub>4</sub>), користе се као високоенергетски адитиви за [[rocket propellant|ракетна горива]].<ref name="emsley" /> LiAlH<sub>4</sub> се може користити и сам као [[solid fuel|чврсто гориво]].<ref>{{Cite web|title=An Experimental Investigation of a Lithium Aluminum Hydride–Hydrogen Peroxide Hybrid Rocket|url=http://media.armadilloaerospace.com/misc/LiAl-Hydride.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20030628230627/http://media.armadilloaerospace.com/misc/LiAl-Hydride.pdf|archive-date=28 June 2003|date=28 June 2003}}</ref>

Погонски систем са хемијском енергијом (SCEPS) у торпеду [[Mark 50 torpedo|Марк 50]] користи мали резервоар [[sulfur hexafluoride|сумпор хексафлуорида]], који се распршује преко блока чврстог литијума. Реакција генерише топлоту, стварајући [[steam|пару]] која покреће торпедо у затвореном [[Rankine cycle|Ранкиновом циклусу]].<ref>{{Cite journal|title=Stored Chemical Energy Propulsion System for Underwater Applications| author=Hughes, T.G.| author2=Smith, R.B.| author3=Kiely, D.H. |journal= Journal of Energy|date= 1983|volume=7|issue=2 |pages=128–133|doi=10.2514/3.62644| bibcode=1983JEner...7..128H}}</ref>

[[Lithium hydride|Литијум хидрид]] који садржи литијум-6 се користи у [[thermonuclear weapon|термонуклеарном оружју]], где служи као гориво за фузиону фазу бомбе.<ref>{{cite book|last=Emsley|first=John|title=Nature's Building Blocks|url=https://archive.org/details/naturesbuildingb0000emsl_b1k4|date=2011}}</ref>

=== Нуклеарна примена ===

Литијум-6 је цењен као изворни материјал за производњу [[трицијум]]а и као [[neutron absorber|апсорбер неутрона]] у [[nuclear fusion|нуклеарној фузији]]. Природни литијум садржи око 7,5% литијума-6 из којег су велике количине литијум-6 произведене [[isotope separation|сепарацијом изотопа]] за употребу у [[nuclear weapon|нуклеарном оружју]].<ref>{{cite book|pages=59–60|url= {{google books|plainurl=y|id=0oa1vikB3KwC|page=60}}|title=Nuclear Wastelands: A Global Guide to Nuclear Weapons Production and Its Health and Environmental Effects|author=Makhijani, Arjun|author2=Yih, Katherine |publisher=MIT Press|date=2000|isbn=978-0-262-63204-1|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160613234841/https://books.google.com/books?id=0oa1vikB3KwC&pg=PA60|archive-date=13 June 2016}}</ref> Постоји интересовање за употребу литијум-7 у [[coolant|расхладним]] течностима [[nuclear reactor|нуклеарних реактора]].<ref>{{cite book|url= {{google books|plainurl=y|id=iRI7Cx2D4e4C|page=278}}|page=278|title=Nuclear wastes: technologies for separations and transmutation|publisher=National Academies Press|date=1996|isbn=978-0-309-05226-9|author=National Research Council (U.S.). Committee on Separations Technology and Transmutation Systems|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160613113140/https://books.google.com/books?id=iRI7Cx2D4e4C&pg=PA278|archive-date=13 June 2016}}</ref>

[[File:Castle Bravo Blast.jpg|thumb|Литијум деутерид је коришћен као гориво у нуклеарном уређају [[Castle Bravo|Касл Браво]].]]
[[Lithium deuteride|Литијум деутерид]] је био преферентно [[nuclear fusion|фузионо гориво]] у раним верзијама [[Nuclear weapon|хидрогенске бомбе]]. Када су бомбардовани [[неутрон]]има, <sup>6</sup>Li и <sup>7</sup>Li производе [[трицијум]] - ова реакција, која није била у потпуности схваћена када су [[Teller-Ulam design|водоничне бомбе]] први пут тестиране, била је одговорна за одбегли принос [[nuclear test|нуклеарног теста]] [[Castle Bravo|Касл Браво]]. Трицијум се спаја са [[деутеријум]]ом у реакцији фузије коју је релативно лако постићи. Иако детаљи остају тајни, литијум-6 деутерид очигледно још увек игра улогу у модерном [[nuclear weapons|нуклеарном оружју]] као фузиони материјал.<ref>{{Cite book|url= {{google books|plainurl=y|id=yTIOAAAAQAAJ|page=39}}|page=39|title=How nuclear weapons spread: nuclear-weapon proliferation in the 1990s|author=Barnaby, Frank|publisher=Routledge|date=1993|isbn=978-0-415-07674-6|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160609210558/https://books.google.com/books?id=yTIOAAAAQAAJ&pg=PA39|archive-date=9 June 2016}}</ref>

[[Lithium fluoride|Литијум флуорид]], када је високо обогаћен изотопом литијум-7, представља основни састојак мешавине флуоридне соли LiF-[[beryllium fluoride|BeF<sub>2</sub>]] која се користи у [[molten salt reactor|нуклеарним реакторима са течним флуором]]. Литијум флуорид је изузетно хемијски стабилан и смеше LiF-BeF<sub>2</sub> имају ниске тачке топљења. Поред тога, <sup>7</sup>Li, Be, и F су међу ретким [[нуклид]]има са довољно малим попречним пресецима хватања [[neutron cross-section|термалних неутрона]] да не отрују реакције фисије унутар реактора нуклеарне фисије.<ref group=note>Берилијум и флуор се јављају само као један изотоп, <sup>9</sup>Be и <sup>19</sup>F респективно. Ова два, заједно са <sup>7</sup>Li, као и [[деутеријум|<sup>2</sup>H]], <sup>11</sup>B, <sup>15</sup>N, <sup>209</sup>Bi, и стабилни изотопи C, и O, једини су нуклиди са довољно малим попречним пресецима хватања топлотних неутрона осим [[actinide|актинида]] да служе као главни састојци растопљене соли оплемењивачког реакторског горива.</ref><ref>{{cite journal|last1=Baesjr|first1=C.|title=The chemistry and thermodynamics of molten salt reactor fuels|journal=Journal of Nuclear Materials|volume=51|issue=1|pages=149–162|date=1974|doi=10.1016/0022-3115(74)90124-X|bibcode=1974JNuM...51..149B|url=https://digital.library.unt.edu/ark:/67531/metadc1028644/|osti=4470742|access-date=28 June 2019|archive-date=13 March 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210313170619/https://digital.library.unt.edu/ark:/67531/metadc1028644/|url-status=live}}</ref>

У концептуализованим (хипотетичким) електранама [[fusion power|нуклеарне фузије]], литијум ће се користити за производњу трицијума у [[Magnetic confinement fusion|магнетно ограниченим реакторима]] користећи [[деутеријум]] и [[трицијум]] као гориво. Природни трицијум је изузетно редак и мора се синтетички производити окружујући реагујућу [[Plasma (physics)|плазму]] 'прекривачем' који садржи литијум, где ће неутрони из реакције деутеријум-трицијум у плазми цепати литијум да би произвели више трицијума:
:<sup>6</sup>Li + n → <sup>4</sup>He + <sup>3</sup>H.

Литијум се такође користи као извор за [[alpha particle|алфа честице]], или језгра [[хелијум]]а. Када <sup>7</sup>Li бомбардују убрзани [[протон]]и, формира се <sup>8</sup>[[beryllium|Be]], који скоро одмах подлеже фисији да би се формирале две алфа честице. Овај подвиг, у то време назван „цепање атома“, био је прва [[nuclear reaction|нуклеарна реакција]] коју је у потпуности направио човек. Остварили су га [[John Douglas Cockcroft|Кокрофт]] и [[Ernest Walton|Волтон]] 1932. године.<ref>{{Cite book|url={{google books|plainurl=y|id=XyOBx2R2CxEC|page=139}}|page=139|title=Nobel Prize Winners in Physics|author=Agarwal, Arun|publisher=APH Publishing|date=2008|isbn=978-81-7648-743-6|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160629143432/https://books.google.com/books?id=XyOBx2R2CxEC&pg=PA139|archive-date=29 June 2016}}</ref><ref>[http://www-outreach.phy.cam.ac.uk/camphy/cockcroftwalton/cockcroftwalton9_1.htm "'Splitting the Atom': Cockcroft and Walton, 1932: 9. Rays or Particles?"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120902195556/http://www-outreach.phy.cam.ac.uk/camphy/cockcroftwalton/cockcroftwalton9_1.htm |date=2 September 2012 }} Department of Physics, University of Cambridge</ref> Убризгавање литијумовог праха се користи у фузионим реакторима за манипулацију интеракција плазме и материјала, и дисипацију енергије у врућој термонуклеарној фузионој граници плазме.<ref>{{Cite web|url=https://phys.org/news/2011-11-lithium.html|title=With lithium, more is definitely better|website=phys.org}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://phys.org/news/2021-11-hot-cores-cool-edges-fusion.html|title=Integrating hot cores and cool edges in fusion reactors|website=phys.org|access-date=23 April 2023|archive-date=29 April 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230429103823/https://phys.org/news/2021-11-hot-cores-cool-edges-fusion.html|url-status=live}}</ref>

У 2013. години, САД Служба за одговорност изјавила је да недостатак литијума-7 који је критичан за рад 65 од 100 америчких нуклеарних реактора „донекле доводи њихову способност да наставе да обезбеђују електричну енергију у ризик“. Касл Браво је први пут користио литијум-7 у ''Шримпу'', свом првом уређају, који је тежио само 10 тона, и створио је огромну нуклеарну атмосферску контаминацију атола [[Bikini Atoll|Бикини]]. Ово је можда разлог за назадовање америчке нуклеарне инфраструктуре.<ref>{{Cite web|url=https://www.americanelements.com/lithium-7-metal-isotope-13982-05-3|archive-url=https://web.archive.org/web/20190818093558/https://www.americanelements.com/lithium-7-metal-isotope-13982-05-3|title=Lithium-7 Metal Isotope|first=American|last=Elements|archive-date=18 August 2019|website=American Elements}}</ref> Опрема потребна за одвајање литијума-6 од литијума-7 углавном је остатак Хладног рата. САД су затвориле већину ових постројења 1963. године, када су имале огроман вишак издвојеног литијума, који се углавном трошио током двадесетог века. У извештају се наводи да ће бити потребно пет година и 10 до 12 милиона долара да се поново успоставе капацитети раздвајања литијум-6 од литијума-7.<ref name="nyt1013" />

Реактори који користе литијум-7 загревају воду под високим притиском и преносе топлоту кроз измењиваче топлоте који су склони корозији. Реактори користе литијум да би се супротставили корозивним ефектима [[boric acid|борне киселине]], која се додаје у воду да апсорбује вишак неутрона.<ref name="nyt1013">{{cite news |url=https://www.nytimes.com/2013/10/09/business/energy-environment/report-says-a-shortage-of-nuclear-fuel-looms.html |title=Report Says a Shortage of Nuclear Ingredient Looms |author=Wald, Matthew L. |date=8 October 2013 |work=The New York Times |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20170701025300/http://www.nytimes.com/2013/10/09/business/energy-environment/report-says-a-shortage-of-nuclear-fuel-looms.html |archive-date=1 July 2017}}</ref>

=== Медицина ===
{{Main|Литијум (лек)}}

Литијум је користан у лечењу [[bipolar disorder|биполарног поремећаја]].<ref name = "kean">{{cite book|last=Kean|first=Sam|title=The Disappearing Spoon|url=https://archive.org/details/disappearingspoo0000kean|url-access=registration|date=2011}}</ref> Литијумове соли такође могу бити од помоћи за сродне дијагнозе, као што су [[schizoaffective disorder|шизоафективни поремећај]] и циклична [[major depression|велика депресија]]. Активни део ових соли је литијумски јон Li<sup>+</sup>.<ref name = "kean" /> Литијум може повећати ризик од развоја [[Ebstein's anomaly|Ебстеинове срчане аномалије]] код одојчади рођених од жена које узимају литијум током првог триместра трудноће.<ref name="pmid18982835">{{cite journal |author=Yacobi S |author2= Ornoy A |title=Is lithium a real teratogen? What can we conclude from the prospective versus retrospective studies? A review |journal=Isr J Psychiatry Relat Sci |volume=45 |issue=2 |pages=95–106 |date=2008 |pmid=18982835}}</ref>

Већ од 1850. литијум се почео користити у медицини западноевропских земаља као средство против [[гихт]]а. Међутим, није се показао делотворан. И други видови употребе литијумских соли у медицини су такође остали безуспешни, између осталих и као средство против инфективних болести.

Тек 1949. аустралијски физијатар [[John Cade|Џон Кејд]] описао је могућу област употребе литијумових соли. Он је заморцима убризгавао различита хемијска једињења, између осталих и соли литијума, од чега су они много слабије реаговали на спољне надражаје, те су били много мирнији али не и поспани.<ref name="cadej" /> Тек након што је исто испробао и на себи између 1952. и 1954. Кејд је подржао употребу литијум карбоната као лека у терапији депресивних, [[Шизофренија|шизофрених]] и маничних пацијената, а након спроведене опсежне студије на психијатријској болници у [[Орхус|Рискову]] ([[Данска]]).<ref name="schoum" /> Тиме су постављени будући темељи данашње терапије литијумом.

== Превентивне мере ==
{{Chembox
<!--| container_only = yes-->
|Section7={{Chembox Hazards
| ExternalSDS =
| GHSPictograms = {{GHS02}}{{GHS05}}
| GHSSignalWord = Опасност
| HPhrases = {{H-phrases|260|314}}
| PPhrases = {{P-phrases|223|231+232|280|305+351+338|370+378|422}}<ref>{{Cite web|url=https://www.sigmaaldrich.com/catalog/product/aldrich/265969|title=Lithium 265969|website=Sigma-Aldrich|access-date=1 October 2018|archive-date=13 March 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210313170631/https://www.sigmaaldrich.com/catalog/product/aldrich/265969?lang=en&region=US|url-status=live}}</ref>
| NFPA-H = 3
| NFPA-F = 2
| NFPA-R = 2
| NFPA-S = w
| NFPA_ref = <ref>[http://periodictable.com/Elements/003/data.html Technical data for Lithium] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150323072217/http://periodictable.com/Elements/003/data.html |date=23 March 2015 }}. periodictable.com</ref>
 }}
}}

Метални литијум је [[corrosive|корозиван]] и неопходно је посебно руковање како би се избегао контакт са кожом. Удисање литијумове прашине или једињења литијума (која су често [[alkali|алкална]]) у почетку [[irritation|иритира]] [[нос]] и грло, док већа изложеност може изазвати накупљање течности у [[плућа|плућима]], што доводи до [[pulmonary edema|плућног едема]]. Сам метал представља опасност за руковање, јер контакт са влагом производи [[Corrosive substance|каустични]] [[lithium hydroxide|литијум хидроксид]]. Литијум се безбедно складишти у нереактивним једињењима као што је [[нафта]].<ref>{{Cite book|url = {{google books|plainurl=y|id=Oo3xAmmMlEwC|page=244}}|pages = 244–246|isbn = 978-0-8493-2523-6|author = Furr, A. K.|date = 2000|publisher = CRC Press|location = Boca Raton|title = CRC handbook of laboratory safety|access-date = 6 November 2020|archive-date = 13 March 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210313170605/https://books.google.com/books?id=Oo3xAmmMlEwC&pg=PA244|url-status = live}}</ref>

== Види још ==
* [[Cosmological lithium problem|Космолошки проблем литијума]]
* [[Дилитијум]]
* [[Halo nucleus|Хало језгро]]
* [[Isotopes of lithium|Изотопи литијума]]
* [[List of countries by lithium production|Списак земаља према производњи литијума]]
* [[Lithia water|Литијска вода]]
* [[Lithium–air battery|Литијум-ваздушна батерија]]
* [[Lithium burning|Сагоревање литијума]]
* [[:Категорија:Једињења литијума|Једињења литијума (категорија)]]
* [[Lithium-ion battery|Литијум-јонска батерија]]
* [[Lithium Tokamak Experiment|Експеримент са литијумским токамаком]]

== Напомене ==
{{reflist | group=note }}

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="dtv">{{Cite book|title=dtv-Atlas Chemie|volume=1|edition=9|publisher=dtv|year=2000|isbn=9783423032179|pages=}}</ref>
<ref name="harry">{{Cite book|last=Binder|title=Lexikon|first=Harry H. der chemischen Elemente|publisher=S. Hirzel Verlag|location=Stuttgart|year=1999|isbn=978-3-7776-0736-8|pages=}}</ref>
<ref name="wieser">{{Cite journal|last1=Wieser|first1=Michael E. |last2=Coplen|first2=Tyler B.|title=Atomic weights of the elements 2009 (IUPAC Technical Report)|journal=Pure and Applied Chemistry|year=2010|volume=83 |issue=2 |doi=10.1351/PAC-REP-10-09-14|pages=359–396|s2cid=95898322 }}</ref>
<ref name="ludwig">{{Cite book|last1=Bergmann|first1=Ludwig|last2=Schaefer|first2=Clemens|last3=Kassing|first3=Rainer|title=Lehrbuch der Experimentalphysik, Band 6: Festkörper|url=https://archive.org/details/lehrbuchderexper00berg_977|edition=2|publisher=Walter de Gruyter|year=2005|isbn=978-3-11-017485-4|pages=[https://archive.org/details/lehrbuchderexper00berg_977/page/n377 361]}}</ref>
<ref name="greenwood">{{Cite book| last1 =Greenwood | first1 =N. N.| last2 =Earnshaw| first2 =A.|title=Chemie der Elemente|edition=1|publisher=VCH|location=Weinheim|year=1988|isbn=978-3-527-26169-7|pages=97}}</ref>
<ref name="gale">"{{Cite book|chapter=Lithium|url= |title=The Gale Encyclopedia of Science|publisher=Gale|year=2008|pristupdatum=5. 9. 2014|isbn=978-1578516803|pages=}}</ref>
<ref name="crc">{{Cite book|editor=Robert C. Weast|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|publisher=CRC (Chemical Rubber Publishing Company)|location=Boca Raton|year=1990|isbn=978-0-8493-0470-5|pages=E-129 do E-145}}</ref>
<ref name="zhang">{{Cite journal|last=Zhang|first=Yiming|author2=Julian R. G. Evans |last3=Yang|first3=Shoufeng|title=Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks|journal=Journal of Chemical & Engineering Data|volume=56|year=2011|issue=2 |doi=10.1021/je1011086|pages=328–337|url=https://eprints.soton.ac.uk/178697/1/Corrected_values_for_boiling_points_and_enthalpies_of_vaporization_of_elements_in_handbooks.pdf }}</ref>
<ref name="figurowski">{{Cite book|last=Figurowski|first=N.|title=Die Entdeckung der chemischen Elemente und der Ursprung ihrer Namen|publisher=Aulis-Verlag Deubner|location=Köln|year=1981|isbn=978-3-7614-0561-1|pages=135}}</ref>
<ref name="elschenbroich">{{Cite book|last=Elschenbroich|first=C.|title=Organometallchemie|edition=6|publisher=Teubner B.G. Gmbh|location=Leipzig|year=2009|isbn=9783835192232|pages=16}}</ref>
<ref name="IMR">{{Cite book|first = Jessica Elzea|last = Kogel|title = Industrial minerals & rocks: commodities, markets, and uses|isbn = 978-0-87335-233-8|page = 599|chapter-url = {{google books|plainurl=y|id=zNicdkuulE4C|page=600}}|chapter = Lithium|date = 2006|publisher = Society for Mining, Metallurgy, and Exploration|location = Littleton, Colo.|access-date = 6 November 2020|archive-date = 7 November 2020|archive-url = https://web.archive.org/web/20201107221728/https://books.google.com/books?id=zNicdkuulE4C&pg=PA600|url-status = live}}</ref>
<ref name="mineralsusgs">United States Geological Survey: ''[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/myb1-2007-lithi.pdf Minerals Yearbook 2007: Lithium] {{Wayback|url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/myb1-2007-lithi.pdf |date=20100717174958 }}.'' (PDF), 2007.</ref>
<ref name="min">''[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/mcs-2009-lithi.pdf Lithium na USGS Mineral Resources, 2009] (PDF).''</ref>
<ref name="bauer">{{Cite journal|last=Bauer|first=Richard|title=Lithium – wie es nicht im Lexikon steht|journal=Chemie in unserer Zeit|volume=19|issue=5|year=1985|doi=10.1002/ciuz.19850190505|pages=167–173}}</ref>
<ref name="nndcbnlgov">[http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf The Nubase evaluation of nuclear and decay properties] {{Wayback|url=http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf |date=20130724211828 }} (PDF, engl.).</ref>
<ref name="berndde">''[http://www.bernd-leitenberger.de/abc-waffen.shtml ABC oružje].''</ref>
<ref name="volkmer">{{Cite book|last=Volkmer|first=Martin|title=Kernenergie Basiswissen|publisher=Inforum|year=2007|isbn=978-3-926956-44-6|url=http://www.kernenergie.de/kernenergie-wAssets/docs/service/018basiswissen2007.pdf|accessdate=1. 4. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20120617070627/http://www.kernenergie.de/kernenergie-wAssets/docs/service/018basiswissen2007.pdf|archive-date=17. 6. 2012|url-status=dead|pages=39}}</ref>
<ref name="sackett">{{cite journal|doi=10.1103/PhysRevLett.75.1687 |title=Evidence of Bose-Einstein Condensation in an Atomic Gas with Attractive Interactions |year=1995 |last1=Bradley |first1=C. C. |last2=Sackett |first2=C. A. |last3=Tollett |first3=J. J. |last4=Hulet |first4=R. G. |journal=Physical Review Letters |volume=75 |issue=9 |pages=1687–1690 |pmid=10060366 |hdl=1911/79442 }}</ref>
<ref name="selim">{{cite journal|doi=10.1126/science.1093280|pmc=|pmid=14615548|title=Bose-Einstein Condensation of Molecules|year=2003|last1=Jochim|first1=S.|last2=Bartenstein|first2=M.|last3=Altmeyer|first3=A.|last4=Hendl|first4=G.|last5=Riedl|first5=S.|last6=Chin|first6=C.|last7=Hecker Denschlag|first7=J.|last8=Grimm|first8=R.|journal=Science|volume=302|issue=5653|pages=2101–2103|s2cid=13041446}}</ref>
<ref name="atomcool">[http://atomcool.rice.edu/?Research:Archive:Fermionic_Studies_in_6Lithium Fermionic Studies in <sup>6</sup>Lithium]</ref>
<ref name="ling">{{Cite book|last=Ling|first=A. V.|year=2006|title=Focus on Boson Research|publisher=Nova Publishers|isbn=9781594545207|pages=184}}</ref>
<ref name="Binnewies241">{{Cite book|last=Binnewies|first=M.|title=Allgemeine und Anorganische Chemie|edition=1|publisher=Spektrum Verlag|year=2004|isbn=978-3827402080|pages=241}}</ref>
<ref name="Schubert">{{cite journal|doi=10.1107/S0567740874002469 |title=Ein Modell für die Kristallstrukturen der chemischen Elemente |year=1974 |last1=Schubert |first1=K. |journal=Acta Crystallographica Section B Structural Crystallography and Crystal Chemistry |volume=30 |pages=193–204 }}.</ref>
<ref name="malissa">{{cite journal|doi=10.1007/BF00555410 |title=Die Trennung des Lithiums vom Magnesium in Lithium-Magnesium-Legierungen |year=1959 |last1=Malissa |first1=H. |journal=Fresenius' Zeitschrift für Analytische Chemie |volume=171 |issue=4 |pages=281–282 |s2cid=94700911 }}.</ref>
<ref name="webelements">[http://www.webelements.com/lithium/physics.html Litijum na stranici webelements.com, fizičke osobine].</ref>
<ref name="Holleman-Wiberg">{{Cite book|last1=Holleman|first1=Arnold F. |last2=Wiberg|first2=Egon|last3=Wiberg|first3=Nils|title=Lehrbuch der Anorganischen Chemie|edition=91–100|publisher=de Gruyter|location=Berlin|year=1985|isbn=978-3-11-007511-3|pages=928–931}}</ref>
<ref name="winter">{{Cite book|last=Winter|title=Chemical|url=https://archive.org/details/chemicalbonding0000wint|first=Mark J. Bonding|publisher=Oxford University Press|year=1994|isbn=978-0-19-855694-7|pages=}}</ref>
<ref name="reser">[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/mcs/2011/mcsapp2011.pdf Dodaci] {{Wayback|url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/mcs/2011/mcsapp2011.pdf |date=20111106013449 }}; Po definicijama USGS, bazne rezerve obuhvataju ''one dijelove resursa koji imaju dovoljan potencijal da postanu ekonomski dostupne u okviru planiranih nivoa a izvan onih koji pretpostavljaju dokazane tehnologije i trenutne ekonomije. Bazna rezerva uključuje one resurse koji su trenutno ekonomični (rezerve), granično ekonomični (granične rezerve) i neke od onih koji su trenutno neekonomični (subekonomski resursi).''</ref>
<ref name="tremel">[http://www.ak-tremel.chemie.uni-mainz.de/ChiuZ/Script%20TU%20Graz%20Lithium-Batterien.pdf O litijskim baterijama] {{Wayback|url=http://www.ak-tremel.chemie.uni-mainz.de/ChiuZ/Script%20TU%20Graz%20Lithium-Batterien.pdf |date=20090124081152 }} na stranici TU Graz (PDF).</ref>
<ref name="cadej">{{Cite journal|last=Cade|first=J.|title=Lithium salts in the treatment of psychotic excitement|journal=Med. J. Australia|volume=36|year=1949|issue=10 |pmid=18142718|pages=349–352|doi=10.1080/j.1440-1614.1999.06241.x |pmc=2560740 }}</ref>
<ref name="schoum">{{Cite book|last=Schou|first=M.|title=Lithiumbehandlung der manisch-depressiven Krankheit|publisher=Thieme|year=2001|isbn=978-3-13-593304-7|pages=}}</ref>
<ref name="krebs">{{Cite book|last = Krebs|first = Robert E.|date = 2006|title = The History and Use of Our Earth's Chemical Elements: A Reference Guide|url = https://archive.org/details/historyuseofoure0000kreb|publisher = Greenwood Press|location = Westport, Conn.|isbn = 978-0-313-33438-2}}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite book |last=Arblaster |first= John W. |title=Selected Values of the Crystallographic Properties of Elements |publisher=ASM International |publication-place=Materials Park, Ohio |date=2018 |isbn=978-1-62708-155-9}}
* {{cite journal |arxiv=0809.2607 |doi=10.1103/PhysRevLett.102.062503 |title=Nuclear Charge Radii of Be7,9,10 and the One-Neutron Halo Nucleus Be11 |year=2009 |last1=Nörtershäuser |first1=W. |last2=Tiedemann |first2=D. |last3=Žáková |first3=M. |last4=Andjelkovic |first4=Z. |last5=Blaum |first5=K. |last6=Bissell |first6=M. L. |last7=Cazan |first7=R. |last8=Drake |first8=G. W. F. |last9=Geppert |first9=Ch. |last10=Kowalska |first10=M. |last11=Krämer |first11=J. |last12=Krieger |first12=A. |last13=Neugart |first13=R. |last14=Sánchez |first14=R. |last15=Schmidt-Kaler |first15=F. |last16=Yan |first16=Z.-C. |last17=Yordanov |first17=D. T. |last18=Zimmermann |first18=C. |s2cid=24357745 |journal=Physical Review Letters |volume=102 |issue=6 |page=062503 |pmid=19257582 |bibcode=2009PhRvL.102f2503N }}
* {{cite journal |url=https://www.uni-mainz.de/eng/13031.php |title=Atomic Nucleus with Halo: For the First Time, Scientists Measure the Size of a One-Neutron Halo with Lasers |year=2009 |quote=The measurements revealed that the average distance between the halo neutrons and the dense core of the [Be-11] nucleus is 7 femtometers. Thus, the halo neutron is about three times as far from the dense core as is the outermost proton, since the core itself has a radius of only 2.5 femtometers. |access-date=16. 07. 2024 |archive-date=09. 11. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201109014104/https://www.uni-mainz.de/eng/13031.php |url-status= }}
* {{cite journal |arxiv=nucl-ex/0111001 |doi=10.1103/PhysRevC.65.044006 |title=Detection of neutron clusters |year=2002 |last1=Marqués |first1=F. M. |last2=Labiche |first2=M. |last3=Orr |first3=N. A. |last4=Angélique |first4=J. C. |last5=Axelsson |first5=L. |last6=Benoit |first6=B. |last7=Bergmann |first7=U. C. |last8=Borge |first8=M. J. G. |last9=Catford |first9=W. N. |last10=Chappell |first10=S. P. G. |last11=Clarke |first11=N. M. |last12=Costa |first12=G. |last13=Curtis |first13=N. |last14=d'Arrigo |first14=A. |last15=De Góes Brennand |first15=E. |last16=De Oliveira Santos |first16=F. |last17=Dorvaux |first17=O. |last18=Fazio |first18=G. |last19=Freer |first19=M. |last20=Fulton |first20=B. R. |last21=Giardina |first21=G. |last22=Grévy |first22=S. |last23=Guillemaud-Mueller |first23=D. |last24=Hanappe |first24=F. |last25=Heusch |first25=B. |last26=Jonson |first26=B. |last27=Le Brun |first27=C. |last28=Leenhardt |first28=S. |last29=Lewitowicz |first29=M. |last30=López |first30=M. J. |s2cid=37431352 |journal=Physical Review C |volume=65 |issue=4 |page=044006 |bibcode=2002PhRvC..65d4006M |display-authors=29 }}
* {{cite journal|last=Le Roy|first=Robert J.|author2=N. S. Dattani |author3=J. A. Coxon |author4=A. J. Ross |author5=Patrick Crozet |author6=C. Linton |title=Accurate analytic potentials for Li<sub>2</sub>(X) and Li<sub>2</sub>(A) from 2 to 90 Angstroms, and the radiative lifetime of Li(2p)|journal=Journal of Chemical Physics|date=25 November 2009|volume=131|issue=20|page=204309|doi=10.1063/1.3264688|pmid=19947682|bibcode=2009JChPh.131t4309L}}
* {{cite journal|last=Dattani|first=N. S.|author2=R. J. Le Roy|title=A DPF data analysis yields accurate analytic potentials for Li<sub>2</sub>(a)and Li<sub>2</sub>(c) that incorporate 3-state mixing near the c-state asymptote|journal=Journal of Molecular Spectroscopy |date=8 May 2013|volume=268|issue=1–2|pages=199–210|doi=10.1016/j.jms.2011.03.030|bibcode=  2011JMoSp.268..199.|arxiv = 1101.1361 |s2cid=119266866 }}
* {{cite journal|first1=M.|last1= Semczuk|first2=X.|last2= Li|first3=W.|last3= Gunton|first4=M.|last4= Haw|first5=N. S.|last5= Dattani|first6=J.|last6= Witz|first7=A. K.|last7= Mills|first8=D. J.|last8= Jones|first9=K. W.|last9= Madison|title=High-resolution photoassociation spectroscopy of the <sup>6</sup>Li<sub>2</sub> c-state|journal=Phys. Rev. A|year=2013|volume=87|issue= 5|pages=052505|doi=10.1103/PhysRevA.87.052505|arxiv = 1309.6662 |bibcode = 2013PhRvA..87e2505S |s2cid= 119263860}}
* {{cite journal|last=Huang|first=Yiye|author2=R. J. Le Roy|title=Potential energy Lambda double and Born-Oppenheimer breakdown functions for the B<sup>1</sup>Pi<sub>u</sub> "barrier" state of Li<sub>2</sub>|journal=Journal of Chemical Physics|date=8 October 2003|volume=119|issue=14|pages=7398–7416|doi=10.1063/1.1607313|bibcode=2003JChPh.119.7398H}}
* {{cite journal|last=Li|first=Dan|author2=F. Xie |author3=L. Li |author4=A. Lazoudis |author5=A. M. Lyyra |title=New observation of the, 13Δg, and 23Πg states and molecular constants with all <sup>6</sup>Li<sub>2</sub>, <sup>7</sup>Li<sub>2</sub>, and <sup>6</sup>Li<sup>7</sup>Li data|journal=Journal of Molecular Spectroscopy|date=29 September 2007|volume=246|issue=2|pages=180–186|doi=10.1016/j.jms.2007.09.008|bibcode=2007JMoSp.246..180L}}
* {{cite journal|last=Jastrzebski|first=W|author2=A. Pashov |author3=P. Kowalczyk |title=The E-state of lithium dimer revised|journal=Journal of Chemical Physics|date=22 June 2001|volume=114|issue=24|pages=10725–10727|doi=10.1063/1.1374927|bibcode=2001JChPh.11410725J}}
* {{cite journal|last=Pashov|first=A|author2=W. Jastzebski |author3=P. Kowalczyk |title=The Li<sub>2</sub> F "shelf" state: Accurate potential energy curve based on the inverted perturbation approach|journal=Journal of Chemical Physics|date=22 October 2000|volume=113|issue=16|pages=6624–6628|doi=10.1063/1.1311297|bibcode=2000JChPh.113.6624P}}
* {{cite journal|last1=Tang|first1=Li-Yan|last2=Yan|first2=Zong-Chao|last3=Shi|first3=Ting-Yun|last4=Mitroy|first4=J.|s2cid=122544942|title=Third-order perturbation theory for van der Waals interaction coefficients|journal=Physical Review A|volume=84|issue=5|pages=052502|year=2011|issn=1050-2947|doi=10.1103/PhysRevA.84.052502|bibcode = 2011PhRvA..84e2502T |url=http://pdfs.semanticscholar.org/ef51/860072b13b5ffdfe602fe5c8ea4d7d0928e6.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20200625185843/http://pdfs.semanticscholar.org/ef51/860072b13b5ffdfe602fe5c8ea4d7d0928e6.pdf|url-status=dead|archive-date=2020-06-25}}
* {{cite journal |last1=Hou |first1=S. Q. |last2=He |first2=J.J. |last3=Parikh |first3=A. |last4=Kahl |first4=D. |last5=Bertulani |first5=C.A. |last6=Kajino |first6=T. |last7=Mathews |first7=G.J. |last8=Zhao |first8=G. |date=2017 |title=Non-extensive statistics to the cosmological lithium problem |journal=The Astrophysical Journal |volume=834 |issue=2 |pages= 165|doi=10.3847/1538-4357/834/2/165 |bibcode=2017ApJ...834..165H |arxiv=1701.04149 |s2cid=568182 |doi-access=free }}
* {{cite journal | last1=Tanabashi | first1=M. | last2=Hagiwara | first2=K. | last3=Hikasa | first3=K. | last4=Nakamura | first4=K. | last5=Sumino | first5=Y. | last6=Takahashi | first6=F. | last7=Tanaka | first7=J. | last8=Agashe | first8=K. | last9=Aielli | first9=G. | last10=Amsler | first10=C. | display-authors=5|collaboration=Particle Data Group| title=Review of Particle Physics | journal=Physical Review D | publisher=American Physical Society (APS) | volume=98 | issue=3 | date=2018-08-17 | issn=2470-0010 | doi=10.1103/physrevd.98.030001 | page=030001| bibcode=2018PhRvD..98c0001T |doi-access=free| hdl=10044/1/68623 | hdl-access=free }}
* {{cite journal | bibcode= 1985ARA&A..23..319B | title= Big bang nucleosynthesis – Theories and observations | last1= Boesgaard | first1=A. M. | last2= Steigman | first2= G. | volume= 23 |date= 1985 | pages= 319–378 | journal= [[Annual Review of Astronomy and Astrophysics]] |id=A86-14507 04–90 |location=Palo Alto, CA | doi= 10.1146/annurev.aa.23.090185.001535 }}
* {{cite book |last1=Tanabashi |first1=M. |display-authors=et al. |editor-last1=Fields |editor-first1=B. D. |editor-last2=Molaro |editor-first2=P. |editor-last3=Sarkar |editor-first3=S. |title=The Review |date=2018 |chapter=Big-bang nucleosynthesis |journal=Physical Review D |volume=98 |issue=3 |pages=377–382 |doi=10.1103/PhysRevD.98.030001 |bibcode=2018PhRvD..98c0001T |url=https://pdg.lbl.gov/2019/reviews/rpp2018-rev-bbang-nucleosynthesis.pdf }}
* {{cite book|title=How to Build a Habitable Planet: The Story of Earth from the Big Bang to Humankind|isbn=978-0691140063|url=https://archive.org/details/howtobuildhabita0000lang|last1=Langmuir|first1=C. H.|last2=Broecker|first2=W. S.|year=2012|publisher=Princeton University Press }}
* {{cite journal |last=Fields |first=B. D. |date=2011 |title=The primordial lithium problem |journal=[[Annual Review of Nuclear and Particle Science]] |volume=61 |issue=1 |pages=47–68 |doi=10.1146/annurev-nucl-102010-130445| doi-access=free |arxiv=1203.3551 |bibcode=2011ARNPS..61...47F}}
* {{cite book |last1=Stiavelli |first1=M. |year=2009 |title=From First Light to Reionization the End of the Dark Ages |url=https://books.google.com/books?id=iCLNBElRTS4C&pg=PA8 |page=8 |publisher=[[Wiley-VCH]] |location=Weinheim, Germany |isbn=9783527627370|bibcode=2009fflr.book.....S }}
* {{cite web|title=The Cosmic Explosions That Made the Universe|url=http://www.bbc.com/earth/story/20170220-the-cosmic-explosions-that-made-the-universe|last=Woo|first=M.|date=21 Feb 2017|website=earth|publisher=BBC|url-status=live|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170221214442/http://www.bbc.com/earth/story/20170220-the-cosmic-explosions-that-made-the-universe|archivedate=21 February 2017|access-date=21 Feb 2017|quote=A mysterious cosmic factory is producing lithium. Scientists are now getting closer at finding out where it comes from|df=dmy-all}}
* {{Cite journal |last1=Richard |first1=O. |last2=Michaud |first2=G. |last3=Richer |first3=J. |date=2005-01-20 |title=Implications of WMAP Observations on Li Abundance and Stellar Evolution Models |url=https://doi.org/10.1086/426470 |journal=The Astrophysical Journal |language=en |volume=619 |issue=1 |pages=538–548 |doi=10.1086/426470 |arxiv=astro-ph/0409672 |bibcode=2005ApJ...619..538R |s2cid=14299934 |issn=0004-637X}}
* {{Cite journal |last1=Korn |first1=A. J. |last2=Grundahl |first2=F. |last3=Richard |first3=O. |last4=Barklem |first4=P. S. |last5=Mashonkina |first5=L. |last6=Collet |first6=R. |last7=Piskunov |first7=N. |last8=Gustafsson |first8=B. |date=August 2006 |title=A probable stellar solution to the cosmological lithium discrepancy |url=https://www.nature.com/articles/nature05011 |journal=Nature |language=en |volume=442 |issue=7103 |pages=657–659 |doi=10.1038/nature05011 |pmid=16900193 |arxiv=astro-ph/0608201 |bibcode=2006Natur.442..657K |s2cid=3943644 |issn=1476-4687}}
* {{cite web|url=http://www.universetoday.com/24593/brown-dwarf/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110225032434/http://www.universetoday.com/24593/brown-dwarf/|archivedate=25 February 2011|title=Brown Dwarf |accessdate=17 November 2009 |last=Cain |first=Fraser |publisher=Universe Today}}
* {{cite web|title=First Detection of Lithium from an Exploding Star|url=http://www.eso.org/public/news/eso1531/|accessdate=29 July 2015|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150801001700/http://www.eso.org/public/news/eso1531/|archivedate=1 August 2015|df=dmy-all}}
* {{cite web|url=http://www-int.stsci.edu/~inr/ldwarf3.html |archive-url=https://archive.today/20130521055905/http://www-int.stsci.edu/~inr/ldwarf3.html |url-status=dead |archive-date=21 May 2013 |title=L Dwarf Classification|accessdate=6 March 2013 | first =N. | last = Reid | date = 10 March 2002}}
* {{cite journal |url=https://www.discovermagazine.com/the-sciences/want-a-planet-you-might-want-to-avoid-lithium |last1=Plait |first1=P. |authorlink1=Phil Plait |journal= Discover| title=Want a planet? You might want to avoid lithium |date=11 November 2009}}
* {{Cite journal |last1=Israelian |first1=G. |display-authors=etal |date = 2009 |title = Enhanced lithium depletion in Sun-like stars with orbiting planets |journal = [[Nature (journal)|Nature]] |volume =462|issue=7270| pages=189–191 |doi=10.1038/nature08483 |pmid = 19907489 |bibcode=2009Natur.462..189I |arxiv = 0911.4198 |s2cid=388656 }}
* {{cite journal|last1=Baumann|first1=P.|last2=Ramírez|first2=I.|last3=Meléndez|first3=J.|last4=Asplund|first4=M.|last5=Lind|first5=K.|display-authors=2|title=Lithium depletion in solar-like stars: no planet connection|journal=Astronomy and Astrophysics|volume=519|year=2010|pages=A87|issn=0004-6361|doi=10.1051/0004-6361/201015137|arxiv=1008.0575 |bibcode=2010A&A...519A..87B |doi-access=free}}
* {{cite journal|last1=Ramírez|first1=I.|last2=Fish|first2=J. R.|last3=Lambert|first3=D. L.|last4=Allende Prieto|first4=C.|display-authors=2|title=Lithium abundances in nearby FGK dwarf and subgiant stars: internal destruction, galactic chemical evolution, and exoplanets|journal=The Astrophysical Journal|volume=756|issue=1|year=2012|pages=46|issn=0004-637X|doi=10.1088/0004-637X/756/1/46|arxiv=1207.0499 |bibcode=2012ApJ...756...46R |hdl=2152/34872|s2cid=119199829 |hdl-access=free}}
* {{cite journal|last1=Figueira|first1=P.|last2=Faria|first2=J. P.|last3=Delgado-Mena|first3=E.|last4=Adibekyan|first4=V. Zh.|last5=Sousa|first5=S. G.|last6=Santos|first6=N. C.|last7=Israelian|first7=G.|display-authors=2|title=Exoplanet hosts reveal lithium depletion|journal=Astronomy & Astrophysics|volume=570|year=2014|pages=A21|issn=0004-6361|doi=10.1051/0004-6361/201424218|doi-access=free|arxiv=1409.0890}}
* {{cite journal|last1=Delgado Mena|first1=E.|last2=Israelian|first2=G.|last3=González Hernández|first3=J. I.|last4=Sousa|first4=S. G.|last5=Mortier|first5=A.|last6=Santos|first6=N. C.|last7=Adibekyan|first7=V. Zh.|last8=Fernandes|first8=J.|last9=Rebolo|first9=R.|last10=Udry|first10=S.|last11=Mayor|first11=M.|display-authors=2|title=Li depletion in solar analogues with exoplanets|journal=Astronomy & Astrophysics|volume=562|year=2014|pages=A92|issn=0004-6361|doi=10.1051/0004-6361/201321493|doi-access=free|arxiv=1311.6414}}
* {{cite journal |doi=10.3847/2041-8213/aaa438|title=Enormous Li Enhancement Preceding Red Giant Phases in Low-mass Stars in the Milky Way Halo|journal=The Astrophysical Journal|volume=852|issue=2|pages=L31|year=2018|last1=Li|first1=H. |last2=Aoki|first2=W. |last3=Matsuno|first3=T. |last4=Kumar|first4=Y. Bharat|last5=Shi|first5=J. |last6=Suda|first6=T. |last7=Zhao|first7=G. |last8=Zhao|first8=G.|bibcode=2018ApJ...852L..31L|arxiv=1801.00090|s2cid=54205417 |doi-access=free }}
* {{Cite book|last=Emsley |first=J. |title=Nature's Building Blocks |publisher=Oxford University Press |location=Oxford|date=2001 |isbn=978-0-19-850341-5}}
* {{Cite journal |last1=Hou |first1=S. Q. |last2=He |first2=J. J. |last3=Parikh |first3=A. |last4=Kahl |first4=D. |last5=Bertulani |first5=C. A. |last6=Kajino |first6=T. |last7=Mathews |first7=G. J. |last8=Zhao |first8=G. |title=Non-Extensive Statistics to the Cosmological Lithium Problem |date=2017-01-11 |journal=The Astrophysical Journal |volume=834 |issue=2 |pages=165 |doi=10.3847/1538-4357/834/2/165 |arxiv=1701.04149 |bibcode=2017ApJ...834..165H |s2cid=568182 |issn=1538-4357 |doi-access=free }}
* {{Cite journal|last1=Angulo|first1=C.|last2=Casarejos|first2=E.|last3=Couder|first3=M.|last4=Demaret|first4=P.|last5=Leleux|first5=P.|last6=Vanderbist|first6=F.|last7=Coc|first7=A.|last8=Kiener|first8=J.|last9=Tatischeff|first9=V.|last10=Davinson|first10=T.|last11=Murphy|first11=A. S.|date=September 2005|title=The 7Be(d,p)2α Cross Section at Big Bang Energies and the Primordial 7Li Abundance|journal=Astrophysical Journal Letters|language=en|volume=630|issue=2|pages=L105–L108|doi=10.1086/491732|arxiv=astro-ph/0508454 |bibcode=2005ApJ...630L.105A |issn=0004-637X|doi-access=free}}
* {{Cite journal|last1=Boyd|first1=Richard N.|last2=Brune|first2=Carl R.|last3=Fuller|first3=George M.|last4=Smith|first4=Christel J.|date=November 2010|title=New nuclear physics for big bang nucleosynthesis|url=https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/2010PhRvD..82j5005B/abstract|journal=Physical Review D |language=en|volume=82|issue=10|pages=105005|doi=10.1103/PhysRevD.82.105005|issn=1550-7998|arxiv=1008.0848|bibcode=2010PhRvD..82j5005B |s2cid=119265813 }}
* {{Cite journal|last1=Hammache|first1=F.|last2=Coc|first2=A.|last3=de Séréville|first3=N.|last4=Stefan|first4=I.|last5=Roussel|first5=P.|last6=Ancelin|first6=S.|last7=Assié|first7=M.|last8=Audouin|first8=L.|last9=Beaumel|first9=D.|last10=Franchoo|first10=S.|last11=Fernandez-Dominguez|first11=B.|date=December 2013|title=Search for new resonant states in 10C and 11C and their impact on the cosmological lithium problem|url=https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/2013PhRvC..88f2802H/abstract|journal=Physical Review C|language=en|volume=88|issue=6|pages=062802|doi=10.1103/PhysRevC.88.062802|issn=0556-2813|arxiv=1312.0894|bibcode=2013PhRvC..88f2802H |s2cid=119110688 }}
* {{Cite journal|last1=O'Malley|first1=P. D.|last2=Bardayan|first2=D. W.|last3=Adekola|first3=A. S.|last4=Ahn|first4=S.|last5=Chae|first5=K. Y.|last6=Cizewski|first6=J. A.|author6-link= Jolie Cizewski |last7=Graves|first7=S.|last8=Howard|first8=M. E.|last9=Jones|first9=K. L.|last10=Kozub|first10=R. L.|last11=Lindhardt|first11=L.|date=October 2011|title=Search for a resonant enhancement of the 7Be + d reaction and primordial 7Li abundances|url=https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/2011PhRvC..84d2801O/abstract|journal=Physical Review C|language=en|volume=84|issue=4|pages=042801|doi=10.1103/PhysRevC.84.042801|bibcode=2011PhRvC..84d2801O |issn=0556-2813}}
* {{Cite journal|last=Collaboration|first=Atlas|year=2021|title=Search for squarks and gluinos in final states with jets and missing transverse momentum using 139 fb$^{-1}$ of $\sqrt{s}$ =13 TeV $pp$ collision data with the ATLAS detector|journal=Jhep |volume=02 |page=143 |language=en|doi=10.1007/JHEP02(2021)143|arxiv=2010.14293 |s2cid=256039464 }}
* {{Cite web|last=Sutter|first=Paul|date=2021-01-07|title=From squarks to gluinos: It's not looking good for supersymmetry|url=https://www.space.com/no-signs-supersymmetry-large-hadron-collider|access-date=2021-10-29|website=Space.com|language=en}}
* {{Cite journal|last1=Holder|first1=Gilbert P.|last2=Nollett|first2=Kenneth M.|last3=van Engelen|first3=Alexander|date=June 2010|title=On Possible Variation in the Cosmological Baryon Fraction|journal=Astrophysical Journal|language=en|volume=716|issue=2|pages=907–913|doi=10.1088/0004-637X/716/2/907|arxiv=0907.3919 |bibcode=2010ApJ...716..907H |issn=0004-637X|doi-access=free}}
* {{cite journal| title = Organolithium Reagents in Pharmaceutical Asymmetric Processes| author = Wu, G. |author2=Huang, M.| journal = Chem. Rev.| year = 2006| volume = 106| issue = 7 | pages = 2596–2616| doi = 10.1021/cr040694k| pmid=16836294}}
* {{cite journal|last1=Eisch|first1=John J.|title=Henry Gilman: American Pioneer in the Rise of Organometallic Chemistry in Modern Science and Technology†|journal=Organometallics|volume=21|issue=25|year=2002|pages=5439–5463|issn=0276-7333|doi=10.1021/om0109408}}
* {{cite book|editor = Rappoport, Z. |editor2=Marek, I.|title = The Chemistry of Organolithium Compounds (2 parts)|publisher = John Wiley & Sons, Ltd |year = 2004|isbn = 978-0-470-84339-0}}
* {{cite journal|author1= Reich, H. J. |author2= Borst, J. P |author3= Dykstra, R. R.|author4=Green, P. D. |journal=[[J. Am. Chem. Soc.]]|year=1993| volume=115|issue= 19 |pages= 8728–8741|title= A nuclear magnetic resonance spectroscopic technique for the characterization of lithium ion pair structures in THF and THF/HMPA solution| doi= 10.1021/ja00072a028}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* -{[https://web.archive.org/web/20090817001127/http://www.lithiumalliance.org/ International Lithium Alliance]}-
* [https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/industries/metals%20and%20mining/our%20insights/lithium%20and%20cobalt%20a%20tale%20of%20two%20commodities/lithium-and-cobalt-a-tale-of-two-commodities.pdf McKinsey review of 2018] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20201116154340/https://www.mckinsey.com/~/media/mckinsey/industries/metals%20and%20mining/our%20insights/lithium%20and%20cobalt%20a%20tale%20of%20two%20commodities/lithium-and-cobalt-a-tale-of-two-commodities.pdf |date=16 November 2020 }} (PDF)
* [http://www.periodicvideos.com/videos/003.htm Lithium] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160716081724/http://www.periodicvideos.com/videos/003.htm |date=16 July 2016 }} at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)
* [http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/ USGS: Lithium Statistics and Information] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180729074829/http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/lithium/ |date=29 July 2018 }}
* [http://trugroup.com/whitepapers/TRU-Lithium-Outlook-2020.pdf Lithium Supply & Markets 2009 IM Conference 2009 Sustainable lithium supplies through 2020 in the face of sustainable market growth] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160604050036/http://trugroup.com/whitepapers/TRU-Lithium-Outlook-2020.pdf |date=4 June 2016 }}
* [https://web.archive.org/web/20080226213021/https://www.mcis.soton.ac.uk/Site_Files/pdf/nuclear_history/Working_Paper_No_5.pdf University of Southampton, Mountbatten Centre for International Studies, Nuclear History Working Paper No5.] (PDF) (archived February 26 February 2008)
* [https://investingnews.com/daily/resource-investing/battery-metals-investing/lithium-investing/lithium-reserves-country/ Lithium preserves by Country] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20221020151212/https://investingnews.com/daily/resource-investing/battery-metals-investing/lithium-investing/lithium-reserves-country/ |date=20 October 2022 }} at investingnews.com
* {{cite news |url=https://www.sciencefocus.com/science/lithium-shortage-universe/ |title=The lithium problem: Why the element keeps disappearing |work=BBC Science Focus Magazine |date=16 June 2023 |author=Alastair Gunn |access-date=17 June 2023}}

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења литијума}}
{{Подножје|Хемија}}

[[Категорија:Литијум| ]]
[[Категорија:Алкални метали]]
[[Категорија:Редукујући агенси]]