Изворни код странице Лавина

{{Преусмери|Усов|град у Чешкој|Усов (Шумперк)}}
[[Датотека:Timpavalanche.jpg|мини|300п|Снежна лавина на [[Хималаји]]ма, [[Монт Еверест]]]]
[[Датотека:AvalancheToe.jpg|мини|десно|300px|Подножје падине у [[Национални парк Кенај фјордови|Кенај фјордовима]] на [[Аљаска|Аљасци]].]]
[[Датотека:Avalanche on Everest.JPG|мини|десно|300px|Лавина сувог снега на [[Хималаји]]ма у близини [[Монт Еверест]]а.]]

'''Лавина''' или '''усов''', понекад [[Плеоназам|плеоназмично]] и '''снежна лавина''', називи су за рушење великих маса [[снијег|снега]] низ стрме високо[[Планина|планинске]] и падине већих нагиба, најчешће зими и у рано пролеће. Лавине се обично покрећу у стартној зони услед механичког дефекта у [[Снијег|снежном покривачу]] (плочаста лавина) када снаге које делују на снег премашују његову јачину, а понекад само с постепеним проширивањем (олабављена снежна лавина). Након иницијације, лавине обично брзо убрзавају и расту у маси и запремини како оне [[Повлачење (физичка географија)|повлаче]] све више снега. Ако се лавина довољно брзо помера део снега се може мешати са ваздухом који ствара прах снежне лавине, која је врста [[Гравитацијска струја|гравитацијске струје]].

Клизишта камења или остатака, која се понашају на сличан начин са снегом, такође се називају лавинама (види [[клизиште]]<ref>{{cite web|url=http://geology.campus.ad.csulb.edu/people/bperry/Mass%20Wasting/Flows.htm |title=Flows |publisher= Geology.campus.ad.csulb.edu |accessdate=21. 06. 2013. |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130818121756/http://geology.campus.ad.csulb.edu/people/bperry/Mass%20Wasting/Flows.htm |archivedate=18. 08. 2013. }}</ref>). Остатак овог чланка односи се на сњежне лавине.

Терет на снежном наносу може бити само узрокован гравитације, у ком случају недостатак се може јавити било због слабљења снежног наноса или због повећаног оптерећења услед падавина. Лавине које су покренуте овим процесом познате су као спонтане лавине. Лавине такође могу да се покрену другим узрочницима, као што су људске или биолошке активности. Сеизмичка активност такође може изазвати лавине.

== Стварање ==

[[Датотека:Loose snow and slab avalanches near mt shuksan.jpg|мини|десно|300px|Лавина лабавог снега (далеко лево) и лавина блокова (близу центра) код планине [[Mount Shuksan|Шуксан]] у венцу [[North Cascades|Северне каскаде]]. Пропагација прелома је релативно ограничена.]]
[[Датотека:Snowboarder triggered soft slab near mount baker.jpg|мини|десно|300px|15 cm дубока, мекана блоковска лавина подстакнута пролазом [[Сноубординг|сноубордера]] у близини Хелиотропног гребена на планини [[Бејкер (планина)|Бејкер]] у марту 2010. Вишеструке линије крунских прелома су видне на средини горње половине слике. Уочљиве су грануларне карактеристике остатака на предњем делу, што је последица распада блокова током спуштања.]]

Стрма планинска подручја погодују нагомилавању снежних маса које се под утицајем ветра, земљотреса, јаког звука (пуцањ, писак локомотиве) или кретања људи и животиња нагло сруче низ падину у долину.<ref name="geo">{{harvnb|Гавриловић|Гавриловић|2007|pp=151-152}}</ref> Сручивање снега може бити суво или влажно. Суве лавине јављају се [[Зима|зими]], крећу се великом брзином (до 100-{m/s}-) и испред себе стварају ветар велике рушилачке снаге. Влажне лавине настају у [[пролеће]], када почне отапање снега, а одликује их релативно висок садржај стеновитог моренског материјала — камења, блокова стена и дрвећа — помешаног са снегом.<ref name="geo"/>

Већина лавина се јавља спонтано током олуја услед повећаног оптерећења узрокованог снегом. Други значајни узрок природних лавина су метаморфне промене у снежном наносу као што је топљење услед сунчевог зрачења. У остале природне узроке се уврштавају [[киша]], [[земљотрес]]и, падање стена и леда. Вештачки покретачи лавина укључују скијаше, моторне санке и контролисана експлозивна дејства. Супротно популарном веровању, лавине се не покрећу гласним звуком; притисак звука је за неколико редова величине премало да би се покренула лавина.<ref>{{cite conference|last=Reuter|first=B.|last2=Schweizer|first2=J.|year=2009|title=Avalanche triggering by sound: Myth and truth|url=http://gblanc.fr/IMG/pdf/reuter2009.pdf|conference=ISSW 09 - International Snow Science Workshop, Proceedings|quote=Based  on order of  magnitude  estimates  of the pressure amplitude of various sources that cause elastic or pressure (sound) waves it can be ruled out that shouting or loud noise can trigger snow slab avalanches. The amplitudes are at least about two orders of magnitude smaller than  known  efficient  triggers.  Triggering  by sound really is a myth.|pages=330-333}}</ref>

Иницијација лавине може почети у тачки где се само мала количина снега у почетку креће; ово је типично за влажне снежне лавине, као и за лавине у сувом неконсолидованом снегу. Међутим, ако је снег био синтерован у круту плочу која лежи на слабом слоју онда се преломи могу врло брзо пропагирати, тако да велика запремина снега, која може имати хиљаде кубних метара, може да почне да се покреће скоро симултано.

Снежни нанос ће пропасти када оптерећење премаши известан ниво. Дефинисање оптерећења је једноставно, то је тежина снега. С друге стране, јачину снежног наноса је много теже одредити, и она је изузетно хетерогена. Она се разликује у зависности од својстава зрна снега, величине наноса, снежне густине, морфологије и температуре, као и садржаја воде и својства веза између зрна.<ref name="McClung 2006">McClung, David and Shaerer, Peter: The Avalanche Handbook, The Mountaineers. {{page|year=2006|isbn=978-0-89886-809-8|pages=}}</ref> Ове особине се могу временом преобразити у зависности од локалне [[влажност]]и, флукса водене паре, температуре и топлотног флукса. Површина снежног наноса је такође у великој мери под утицајем упадног зрачења и локалног протока ваздуха. Један од циљева истраживања о лавинама је развој и валидација компјутерских модела који могу описати еволуцију сезонских снежних наноса током времена.<ref>[https://archive.today/20130128103159/http://www.mendeley.com/research/a-physical-snowpack-model-for-the-swiss-avalanche-warning-part-i-numerical-model/ Snowpack ]</ref> Компликујући фактор је сложена интеракција терена и времена, што узрокује значајну просторну и временску варијабилност дубине, кристалних форми и раслојавање сезонског снежног наноса.

=== Блоковске лавине ===

Блоковске лавине се често формирају у снегу који је био депонован, или редепонован [[Ветар|ветром]]. Оне имају карактеристичан изглед блокова (громада) снега одвојених од свог окружења преломима. Елементи блоковских лавина обухватају следеће: крунски прелом по врху почетне зоне, преломе бочних странама почетних зона, и прелом на дну који се назива стаучвол ({{јез-енг|stauchwall}}). Преломи круне и бокова су вертикални зидови у снегу који одвајају снег који је ушао у лавину од снега који је остао на падини. Плоче могу да варирају по дебљини од неколико центиметара до три метра. Блоковске лавине су одговорне за око 90% смртних случајева услед лавина у руралним областима.

=== Лавине прашкастог снега ===

Највеће лавине формирају турбулентне суспензионе струје познате као [[powder snow avalanche|лавине прашкастог снега]] или мешовите лавине.<ref>Simpson JE. 1997. Gravity currents in the environment and the laboratory. Cambridge University Press</ref> Оне се састоје од облака праха, који надвишава густу лавину. Оне се могу формирати од било ког типа снега и независне су од иницирајућег механизма, мада се углавном јављају у присуству свежег сувог праха.<ref>Bagnold RA. 1962. Auto-suspension of transported sediment: Turbidity currents. In Proceedings of the Royal Society of London, Series A, vol. 265</ref><ref>Pantin HM. 1979. Interaction between velocity and effective density in turbidity flow; phase-plane analysis, with criteria for autosuspension. Marine Geology 31:59--99</ref> Лавине прашкастог снега могу да премаше брзине од {{convert|300|kph}}, и масе од 10.000.000 тона; њихов ток може да путује преко дугих растојања дуж равних површина долина и чак и узбрдо на кратким раздаљинама.

=== Лавине мокрог снега ===

У контрасту са лавинама прашкастог снега, лавине влажног снега имају веома малу брзину [[Suspenzija (hemija)|суспензије]] снега и воде, са протоком који је ограничен на површину стазе.<ref>McClung, first edition 1999, page 108</ref><ref name="McClung 2006"/> Мала брзина кретања је последица трења између површине клизања стазе и водом засићене снежне масе. Упркос мале брзине кретања (~10–40&nbsp;-{km/h}-), влажне снежне лавине имају способност генерисања моћних деструктивних сила, услед њихове велике масе и густине. Тело протока мокре снежне лавине може да продре кроз меки снег, и може да спере облутке, земљу, стабла и другу вегетацију; остављајући изложено и често спрано земљиште стазе лавине. Лавине влажног снега могу да буду инициране било отпуштањем лабавог снега, или ослобађањем блокова, и једино се јављају у снежним наносима који су засићени водом и изотермно уравнотежени до тачке топљења леда. Изотермна карактеристика лавина влажног снега је довела до тога да се назив изотермно склизавање исто тако користи у литератури (на пример у раду Даферна из 1999, страна 93).<ref name="Daffern 1999">Daffern, Tony: Avalanche Safety for Skiers, Climbers and Snowboarders, Rocky Mountain Books. {{page|year=1999|isbn=978-0-921102-72-4|pages=}}</ref> На умереним географским ширинама лавине влажног снега често су повезане са циклусима климатских лавина на крају зимске сезоне, када долази до значајног дневног загревања.

=== Пут лавине ===

Како се лавина креће низ падину, она следи одређени пут који зависи од степена стрмине косине и количине снега/леда који је захваћен у [[Mass wasting|кретањем масе]]. Место почетка лавине се зове почетном тачком и обично се јавља на нагибу од 30-45 степени. Тело стазе назива се стазом лавине и обично се јавља на нагибу од 20-30 степени. Када лавина изгуби свој момент и на крају се заустави, она достиже до исходишне зоне. До тога обично долази када је нагиб досегао стрмост која је мања од 20 степени.<ref>{{Cite book|title=Natural Disasters|last=Abbott|first=Patrick|publisher=McGraw-Hill Education |year=2016 |isbn=978-0-07-802298-2 |location=New York, NY|via=}}</ref> Ове величине нагиба нису универзално конзистентне због тога што је свака лавина јединствена и зависна од стабилности снежног наноса, којој доприносе фактори околине и људски утицаји.

=== Ледене лавине ===

Ледена лавина се јавља кад велики комад леда, као што је [[Serac|серак]] или одрањајући глечер, падну у лед (као што је [[Khumbu Icefall|Кимбу ледопад]]), изазивајући кретање изломљених ледених комада. Резултирајуће кретање је у већој мери аналогно одрону камена или клизишту, него снежној лавини.<ref name="McClung 2006" /> Ледене лавине је типично веома тешко предвидети и скоро их је немогуће ублажити.

== Штета ==
Лавине често изазивају велике штете и губитак људских живота, мада су с обзиром на релативно слабу насељеност планинских подручја својим размерима ограничене у поређењу са другим [[Природне катастрофе|природним катастрофама]]. Међутим, оне у неким случајевима уз људе руше и насеља, уништавају комуникације (каблове) и шуме. Пример снежне незгоде великих размера јесте [[Перу]] 10. јануара 1962. Овом приликом, лавина је уништила девет насеља и усмртила четири хиљаде људи.<ref>{{cite web|url=http://www.history.com/this-day-in-history/avalanche-kills-thousands-in-peru|title=Avalanche kills thousands in Peru|publisher=History Channel|accessdate=01. 06. 2013}}</ref>

Лавине су врло честа појава на [[Алпи]]ма, а ретка на [[Проклетије|Проклетијама]]. Европске мере заштите од лавина су следеће:<ref name="geo"/>
* организовање службе надзора и упозоравања на опасност
* вештачко изазивање малих лавина пре великог нагомилавања
* спречавање нагомилавања снега на угроженим местима
* подизање грађевина за усмеравање и успоравање снежне масе

== Таблица ризика ==
Следећа таблица представља ризик од настанка лавине одређен у већини [[Европа|европских]] законодавних система. Ова скала усвојена је априла 1993, а ажурирана маја 2003. ради повећања униформности.<ref>[http://www.slf.ch/laworg/muenchen2003-fr.pdf] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20050417204931/http://www.slf.ch/laworg/muenchen2003-fr.pdf|date=17. 04. 2005}}</ref> Према њој, у Француској је најчешће ризик трећег и четвртог степена, док су у Швајцарској најзаступљенији други и трећи степен.<ref name="fran">{{cite web|last=George|first=David|url=http://david.geraldine.perso.neuf.fr/pistehors/images/avalanche/avalanche-accidents-2006.pdf|title=An Analysis of French Avalanche Accidents for 2005-2006|accessdate=01. 06. 2013|archive-date=12. 11. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131112180046/http://david.geraldine.perso.neuf.fr/pistehors/images/avalanche/avalanche-accidents-2006.pdf|url-status=}}</ref><ref>''[http://skirando.com/images/avalanche/avalanche-accidents-2006.pdf An Analysis of French Avalanche Accidents for 2005–2006] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080908031710/http://skirando.com/images/avalanche/avalanche-accidents-2006.pdf |date=08. 09. 2008 }}''</ref>

{| class="wikitable"
!width="10%"|Степен ризика
!width="25%"|Стабилност снега
!width="10%"|Заставица
!width="55%"|Опис степена
|-
| низак (1)
| снег је у принципу стабилан
| align="center" | [[Датотека:Avalanche-risk-1-2.svg|64п]]
| доћи ће до лавине само ако тежак терет пређе преко најстрмијих падина; сваке спонтане лавине су занемарљиве; стање стабилно
|-
| огран. (2)
| снег је делимично стабилан на неким стрминама, док је на остатку стабилан
| align="center" | [[Датотека:Avalanche-risk-1-2.svg|64п]]
| до лавине долази само ако преко падина пређе тежак терет, посебно на релативно стрмим падинама; нема спонтаних сручивања снега
|-
| средњи (3)
| на већини стрмина снег је само делимично стабилан
| align="center" | [[Датотека:Avalanche-risk.svg|64п]]
| до лавине може доћи на било којој падини чак и са релативно малим теретом; на посебно осетљивим падинама може доћи до осредњих спонтаних сручивања снега
|-
| висок (4)
| на свим стрминама снег генерално није стабилан
| align="center" | [[Датотека:Avalanche-risk.svg|64п]]
| до лавине лако може доћи на било којој падини са релативно малим теретом; на посебно осетљивим падинама може доћи до повеликих спонтаних сручивања снега
|-
| веома висок (5)
| снег је у принципу нестабилан
| align="center" | [[Датотека:Avalanche-risk-5.svg|64п]]
| на свим стрминама може доћи до великих спонтаних лавина
|}

== Таблица јачине ==
Следећа таблица представља јачину лавине по њеном постанку одређену у већини [[Европа|европских]] законодавних система. Ова скала усвојена је априла 1993, а ажурирана маја 2003. ради повећања униформности.<ref name="fran"/>

{| class="wikitable"
!width="10%"|Степен
!width="35%"|Исход
!width="35%"|Штета
!width="20%"|Величина
|-
| бљузга (1)
| снег обара, али не и закопава људе
| мала; обично повреде људи (ретко смрт)
| дужина < 50-{m}-<br /> запремина < 100-{m³}-
|-
| мала (2)
| снежна маса се зауставља на самој падини
| закопавање, повређивање и усмрћивање
| дужина < 100-{m}-<br /> запремина < 1.000-{m³}-
|-
| средња (3)
| снежна маса стиже до дна саме падине
| оштета дрвећа, грађевина и возила
| дужина < 1.000-{m}-<br /> запремина < 10.000-{m³}-
|-
| велика (4)
| снег прелази све низбрдице и равнине
| обарање дрвећа, грађевина и возила
| дужина > 1.000-{m}-<br /> запремина > 10.000-{m³}-
|}

== Динамика ==

Кад се блоковске лавине формирају, громаде се распадају у све мање и мање фрагменте док снег путује низбрдо. Ако фрагменти постану довољно мали, спољашњи слој лавине, који се назива [[Saltation (geology)|солтационим]] слојем, поприма карактеристике [[флуид]]а. Када су присутне довољно фине честице, оне могу да постану суспендоване у ваздуху. Ако се довољна количина снега подигне у ваздух, овај део лавине може да се одвоји од главнине и да путује на веће удаљености као лавина прашкастог снега.<ref>[http://www.leeds.ac.uk/satsie/docs/final_report.pdf SATSIE Final Report (large PDF file – 33.1 Mb)] {{Wayback|url=http://www.leeds.ac.uk/satsie/docs/final_report.pdf |date=20200612122525 }}, page 94, October 1, 2005 to May 31, 2006</ref> Научне студије користећи [[радар]], након катастрофалне [[1999 Galtür avalanche|Галтирске]] лавине из 1999. године, потврдили су хипотезу да се солтациони слој формира између површине и ваздушне компоненте лавине, који се такође може одвојити од главнине лавине.<ref>[http://www.bbc.co.uk/science/horizon/1999/avalanche_script.shtml Horizon: Anatomy of an Avalanche], ''[[Би-Би-Си|BBC]]', 1999-11-25</ref>

Погонска сила лавине је компонента тежине лавине паралелна са нагибом; док лавина напредује било који нестабилни снег на њеном путу ће имати тежњу да постане инкорпориран, чиме се повећава укупна тежина. Ова сила ће се повећати с повећањем стрмости нагиба и смањивати са умањењем косине нагиба. Кретању лавине се супротстављају бројне компоненте за које се сматра да формирају међусобне интеракције: трење између лавине и површине по којој се креће; трење између ваздуха и снега унутар флуида; флуидно-динамичко повлачење на предњој ивици лавине; отпорност на смицање између лавине и ваздуха кроз који пролази, и отпорност на смицање између фрагмената у самој лавини. Лавина ће наставити да убрзава док отпор не превазиђе потисну силу.<ref>[http://www.avalanche.org/~moonstone/zoning/avalanche%20dynamics.htm Avalanche Dynamics] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090224071418/http://www.avalanche.org/~moonstone/zoning/avalanche%20dynamics.htm |date=24. 02. 2009 }}, Art Mears, 2002-07-11</ref>

=== Моделовање ===

Покушаји моделовања понашања лавина датирају из раног 20. века, као што је на пример рад професора Лаготала у оквиру припрема за [[Зимске олимпијске игре 1924.]] у [[Шамони Мон Блан|Шамонију]].<ref name="Ancey">[http://lhe.epfl.ch/pdf/snow-avalanche.pdf Snow Avalanches], Christophe Ancey</ref> Његов метод је даље развио А. Воелми, и додатно је популаризован након објављивања публикације са насловом -{''Ueber die Zerstoerungskraft von Lawinen''}- (О деструктивним силама лавина) 1955. године.<ref>VOELLMY, A., 1955. ''Ober die Zerstorunskraft von Lawinen''. Schweizerische Bauzetung (English: ''On the Destructive Force of Avalanches''. U.S. Dept. of Agriculture, Forest Service).</ref>

Воелми је користио једноставну емпиријску формулу, третирајући лавину као клизећи блок снега који се креће са вучном силом која је пропорционална квадрату брзине њеног протока:<ref>[http://www.risknat.org/pages/programme_dep/docs/cemagref_etna/2002_Berthet-Rambaud.pdf Quantification de la sollicitation avalancheuse par analyse en retour du comportement de structures métalliques] {{Wayback|url=http://www.risknat.org/pages/programme_dep/docs/cemagref_etna/2002_Berthet-Rambaud.pdf |date=20200923095555 }}, page 14, ''Pôle Grenoblois d’études et de recherche pour la Prévention des risques naturels'', October 2003, in French</ref>

::<math> \textrm{Pref} = \frac {1} {2} \, { \rho} \, { v^2} \,\!</math>

Он и други су накнадно извели друге формуле које узимају низ других фактора у обзир, од којих су Воелми-Салм-Гублеров и Перла-Ченг-Маклунгов модел ушли у најширу употребу као једноставни алати за моделовање протока лавине.<ref name="Ancey"/> Они нису директно применљиви на лавине прашкастог снега.

Од [[1990-е|1990-их]] многи модели који су у већој мери софистиковани су развијени. У Европи је знатан део недавног рада на томе спроведен у оквиру -{SATSIE}- (Студије лавине и валидације модела у Европи, {{јез-енг|Avalanche Studies and Model Validation in Europe}}) истраживачког пројекта, који подржава [[Европска комисија]].<ref>{{Cite web |url=http://www.leeds.ac.uk/satsie/ |title=SATSIE – Avalanche Studies and Model Validation in Europe |access-date=10. 11. 2018 |archive-date=12. 06. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200612122550/http://www.leeds.ac.uk/satsie/ |url-status= }}</ref> Један од исхода овог пројекта је водећи -{MN2L}- модел, који сад користи служба -{''Service Restauration des Terrains en Montagne''}- (Служба планинског спасавања) у Француској, и -{D2FRAM}- (Динамички модел лавина двоструког проточног режима, {{јез-енг|Dynamical Two-Flow-Regime Avalanche Model}}).<ref>[http://www.leeds.ac.uk/satsie/docs/final_report.pdf SATSIE Final Report (large PDF file – 33.1 Mb)] {{Wayback|url=http://www.leeds.ac.uk/satsie/docs/final_report.pdf |date=20200612122525 }}, October 1, 2005 to May 31, 2006</ref> Други познати модели су они који се могу формирати -{SAMOS-AT}- софтвером за симулацију лавина,<ref>{{cite web|location=International Snow Science Workshop, Davos 2009, Proceedings |url= http://arc.lib.montana.edu/snow-science/objects/issw-2009-0519-0523.pdf |title= Avalanche Simulation with SAMOS-AT |last=Sampl|first=Peter|author2=Matthias Granig }}</ref> као и -{RAMMS}- софтвером.<ref>{{cite web|url=http://www.naturfare.no/_attachment/534838/binary/859980 |title= Rapid Mass Movements System - RAMMS |last=Bühler|first=Yves|last2=Christen|first2=Marc|last3=Bartelt|first3=Perry|last4=Graf|first4=Christoph|last5=Gerber|first5=Werner|last6=McArdell|first6=Brian|location = Swiss Federal  Institute for Forest, Snow and Landscape Research WSL }}</ref>

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Гавриловић|first=Љиљана|last2=Гавриловић|first2=Душан|title=Географија 1|year=2007|publisher=ЗУНС|location=Београд|chapter=Лед на копну|isbn=978-86-17-14283-2|pages=151-152}}
* McClung, David. ''Snow Avalanches as a Non-critical, Punctuated Equilibrium System'': Chapter 24 in Nonlinear Dynamics in Geosciences, A.A. Tsonsis and J.B. Elsner (Eds.), Springer, 2007
* ''[[Mark the Mountain Guide: Avalanche!]]'': a children's book about an avalanche that includes definitions & explanations of the phenomenon
* {{Cite book| ref = harv | last=Daffern|first=Tony|title=Avalanche Safety for Skiers, Climbers and Snowboarders| url = https://archive.org/details/avalanchesafetyf0000daff_w7q7 |location=|publisher=Rocky Mountain Books|year=1999|isbn=978-0-921102-72-4|pages=}}
* Billman, John: ''Mike Elggren on Surviving an Avalanche''. ''[[Skiing (magazine)|Skiing]]'' magazine February (2007), pp. 26.
* McClung, David and Shaerer, Peter: ''The Avalanche Handbook'', The Mountaineers: 2006. 978-0-89886-809-8
* Tremper, Bruce: ''Staying Alive in Avalanche Terrain'', The Mountaineers. {{page|year=2001|isbn=978-0-89886-834-0|pages=}}
* Munter, Werner: ''Drei mal drei (3x3) Lawinen. Risikomanagement im Wintersport'', [[Bergverlag Rother]]. {{page|year=2002|isbn=978-3-7633-2060-8|pages=}} {{de icon}} (partial English translation included in ''PowderGuide: Managing Avalanche Risk''. {{page|year=|isbn=978-0-9724827-3-8|pages=}})
* Michael Falser: ''Historische Lawinenschutzlandschaften: eine Aufgabe für die Kulturlandschafts- und Denkmalpflege'' In: kunsttexte 3/2010, unter: http://edoc.hu-berlin.de/kunsttexte/2010-3/falser-michael-1/PDF/falser.pdf
* Jaedicke, Christian; Naaim-Bouvet, Florence; Granig, Matthias (2004) "Wind-tunnel study of snow-drift around avalanche defense structures", ''[[Things of Glaciology]], vol. 38, pp. 325-330


{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Avalanches}}
* [https://web.archive.org/web/20100514164556/http://www.virtualmountains.ca/ The Avalanche Education Project]
* [http://www.edu4hazards.org/avalanche.html Surviving an Avalanche – A guide for children and youth] {{Wayback|url=http://www.edu4hazards.org/avalanche.html |date=20210426223016 }}
* [http://nsidc.org/snow/avalanche/ Avalanche Awareness] {{Wayback|url=http://nsidc.org/snow/avalanche/ |date=20070317033731 }}
* [http://www.fao.org/DOCREP/006/AD075E/AD075e09.htm Avalanche Defense Photographs]
* [http://www.avalanche.ca Avalanche Canada]
* [http://www.avalancheassociation.ca Canadian Avalanche Association] {{Wayback|url=http://www.avalancheassociation.ca/ |date=20201021082553 }}
* [http://archives.cbc.ca/IDD-1-75-1483/science_technology/avalanches/ CBC Digital Archives – Avalanche!]
* [http://avalanche.state.co.us/ Colorado Avalanche Information Center]
* [http://www.snowstudies.org/ Center for Snow and Avalanche Studies]
* [https://web.archive.org/web/20170801122210/http://www.avalanches.org/eaws/en/main.php EAWS – European Avalanche Warning Services]
* [https://web.archive.org/web/20050306024837/http://www.slf.ch/laworg/map.html Directory of European avalanche services]
* [https://web.archive.org/web/20060423190948/http://www.slf.ch/welcome-en.html Swiss Federal Institute for Snow and Avalanche Research]

{{природне катастрофе}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Метеорологија]]
[[Категорија:Природне катастрофе]]
[[Категорија:Временске опасности]]