Изворни код странице Кристал

{{Redirect|Кристали|музичку групу|Кристали (музичка група)}}
[[Датотека:Quartz oisan.jpg|мини|250п|Кристал [[кварц]]а]]
[[Датотека:Insulincrystals.jpg|мини|250п|Кристали [[Инсулин]]а]]

У [[хемија|хемији]] и [[минералогија|минералогији]], '''кристал''' представља чврсту материју чији су конститутивни елементи [[атом]]и, [[молекул]]и, или [[јон]]и а који граде правилну унутрашњу (просторну) [[Хемијска структура|структуру]]. Реч кристал потиче од грчке речи "κρύσταλλος" која значи ''чисти лед'',<ref>[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dkru%2Fstallos κρύσταλλος], [[Henry George Liddell]], [[Robert Scott (philologist)|Robert Scott]], ''A Greek-English Lexicon'', on Perseus Digital Library</ref><ref>[https://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dkru%2Fos κρύος], Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', on Perseus Digital Library </ref><ref>{{cite journal |year= 2000 |others= Kreus |url= https://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=crystal&submit.x=0&submit.y=0 |title= The American Heritage Dictionary of the English Language }}</ref> и некада се односио само на кристал [[кварц]]а. У минералогији кристал је тело ограничено геометријским површинама (пљоснима), а у свим деловима има једнака хемијска својства. Већина метала представљају поликристале. Код кристала је честа појава ближњења, односно симетричног урастања кристала. 

Правилни је распоред [[Термодинамика|термодинамички]] најстабилнији и већина [[Чврсто агрегатно стање|чврстих материја]] кристалне је природе.<ref>{{cite web |title=Chem1 online textbook—States of matter |url=http://www.chem1.com/acad/webtext/states/states.html#SEC4 |author=Stephen Lower |access-date=2016-09-19}}</ref><ref>{{cite book |authors=Ashcroft and Mermin |title=[[Ashcroft and Mermin|Solid state physics]] |year=1976}}</ref> Кристали настају у процесу [[Кристализација|кристализације]] растом из потхлађене [[течност]]и, потхлађене [[пара|паре]], [[плин]]а, засићеног [[раствор]]а, [[растоп]]а, [[Аморфна материја|несређене (аморфне) чврсте фазе]] или мање стабилне кристалне фазе. Унутрашњи правилни распоред даје кристалу одређену [[Симетрија|симетрију]] која се исказује у својствима и у спољном облику кристала. Кристал има одређен [[геометрија|геометријски облик]]. [[Угао|углови]] међу [[раван|равнима]] кристала неке [[хемијска материја|хемијске материје]] константни су и за ту материју својствени (карактеристични). Делови настали каљењем кристала имају равне површине, а њихови су углови такође константни и својствени за дотичну материју. Делови настали ситњењем кристала опет су кристали истих својстава.  

Својства кристала као што су [[густина]], [[тврдоћа]], калавост, [[Elastičnost (fizika)|еластичност]], [[Plastičnost (fizika)|пластичност]], магнетска и електрична [[Електрична проводљивост|поларизација]], [[проводљивост]] топлоте и струје, [[боја]], [[сјај]], [[Рефракција|лом]] и [[дволом]] [[светлост]]и зависе од хемијског састава и кристалне структуре те су због тога стални. Међутим, многа су својства различита у различитим [[смер]]овима у кристалу и то се својство означава као [[анизотропија]]. Ако се раст кристала одвијао без спољних запрека, њихови су спољни облици геометријски правилни ([[Полиедар|полиедри]]), што је одраз њихове правилне структуре. Кристални полиедри могу бити састављени од равни једне кристалне форме, то јест од равни које су међусобно симетријски једнаке, или од комбинације равни више кристалних форми. Из стабилности структуре произлазе и законитости [[Геоморфологија|морфологије]] полиедара, које су садржане у кристалним законима: у закону сталности углова између било којег пара равни присутног на свим кристалима исте материје, те у закону рационалног односа параметара (одсечака равни по координатним осима) према којем су параметри по појединачним осама било којег пара равни на посматраном кристалу у односу малих [[Рационални број|рационалних бројева]]. У томе је битна разлика између кристалних и произвољних полиедара. Кристални облик својствен је за многе хемијске материје па често омогућује њихово откривање (идентификацију), што се посебно често користи у [[Минералогија|минералогији]]. Потпуно правилни облици сусрећу се само код монокристала; много су чешћи кристални агрегати (поликристали) код којих свако зрно нема све своје својствене равни или је потпуно без њих, а цели поликристал гледан као целина нема јединствену кристалну структуру.<ref>''Kristali'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=34004] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2019.</ref>

Кристали, или кристалне чврсте материје, се често користе у [[pseudoscientific|псеудонаучним]] праксама као што је [[Crystal healing|кристалотерапија]], и заједно са [[gemstone|драгим камењем]], понекад се повезују са [[Spell (paranormal)|бајањем]] у [[Wicca|виканским]] веровањима и сродним религијским покретима.<ref>{{cite book|last1=Regal |first1=Brian |title=Pseudoscience: A Critical Encyclopedia |location= |publisher=Greenwood |year=2009|isbn=978-0-313-35507-3|pages=51}}</ref><ref>{{cite web |url=http://paganwiccan.about.com/od/spellworkfolkmagic/ss/Magical-Crystals-And-Gemstones.htm#showall |title=Using Crystals and Gemstones in Magic |date=31 August 2016 |author=Patti Wigington |website=[[About.com]] |access-date=14 November 2016 |archive-date=15 November 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161115193403/http://paganwiccan.about.com/od/spellworkfolkmagic/ss/Magical-Crystals-And-Gemstones.htm#showall |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web |url=http://witcheslore.com/bookofshadows/healing/the-magic-of-crystals-and-gemstones/4765/ |title=The Magic of Crystals and Gemstones |date=14 December 2011 |website=WitchesLore |access-date=14 November 2016}}</ref>

== Елементи симетрије кристала ==
[[Датотека:Snow crystallization in Akureyri 2005-02-26 19-03-37.jpeg|мини|лево|300px|[[Кристализација]] је настајање кристала у којем се основне [[честица|честице]] ([[атом]]и, [[јон]]и или [[молекул]]и) правилно слажу у простору стварајући [[кристална решетка|кристалну решетку]].]]
{{multiple image
| align     = right
| direction = horizontal
| width     = 150
| header    = [[Халит]] ([[кухињска со]], -{NaCl}-): микроскопски и макроскопски
| image1    = Sodium-chloride-3D-ionic.png
| width1    = 75
| alt1      = Halite crystal (microscopic)
| caption1  = Микроскопска структура кристала [[халит]]а (љубичасти су јони [[натријум]]а, зелени су јони [[хлор]]а). То је [[Тесерална кристална система|кубини кристални систем]] по распореду [[атом]]а.
| image2    =Selpologne.jpg
| width2    = 75
| alt2      = Halite crystal (Macroscopic )
| caption2  = Макроскопски кристал халита (~ 16 [[metar|-{cm}-]]). Прави угао (90˚) између кристалних плоча настаје због кубне симетрије распореда атома.}}
[[Датотека:Crystal on graph paper.jpg|мини|лево|300px|Кристал [[калцит]]а лежи на милиметарском папиру приказујући [[дволом]].]]
[[Датотека:Kristallstruktur Zementit.png|мини|десно|300px|Приказ [[кристална решетка|кристалне решетке]] [[цементит]]а -{Fe<sub>3</sub>C}-. [[Атом]]и [[жељезо|жељеза]] су плаве боје, а [[угљеник]]а су црне боје и пуно мањи.]] 
[[Датотека:Diamonds_glitter.png|мини|десно|300px|Дијамантна решетка: структура кубног [[дијамант]]а.]]

Кристали имају три врсте симетријских елемената који се могу запазити како у њиховој структури, тако и по спољном облику. То су:
* раван симетрије је она [[раван]] која дели кристал на два дела која су попут ликова у огледалу;
* оса симетрије је [[правац]] око кога се могу окретати кристал да се при том појављују истоврсни положаји кристала. Ти положаји се могу појављивати два, три, четири или шест пута, те према томе постоје дигире, тригире, тетрагире и хексагире.
* центар симетрије је [[тачка (математика)|тачка]] у геометријском средишту кристала, кроз коју пролазе правци који на оба краја имају истоврсне успоредне кристалографске елементе, и то равни, бридове или углове.

Елементи симетрије се могу опазити већ у [[Јединична елементарна ћелија кристала|елементарној ћелији]] структурне решетке кристала. Број елемената симетрије је ограничен - постоје 32 комбинације симетријских елемената, по којима се разликују и 32 ''кристалне класе''. Минералне форме једне кристалне класе имају исте елементе симетрије.

== Кристалографски системи ==

Све равни које се налазе на кристалу фиксирају се на замишљени [[Декартов координатни систем|координатни систем]], који се назива кристалографским осима. Равни [[Пирамида (геометрија)|пирамиде]] положене су тако да секу све три кристалографске осе, равни [[Призма (геометријска фигура)|призме]] секу две осе, а с трећом су паралелне, док равни пинакоида секу само једну осу, а са остале две су паралелне.

С обзиром на кристалографске осе, неколико кристалних класа се може спојити у један кристалографски систем. У једном кристалном систему налазе се кристалне класе с различитим елементима симетрије, али све имају исти положај кристалографских оса. 

Постоји 6 кристалографских система, а то су:
* [[кубни кристални систем]] обухвата кристалне форме (њих 15 укупно) које се могу свести на три једнаке и међусобно нормалне кристалографске осе. Просторна решетка таквог система је једноставна, површинскицентрирана или запреминскицентрирана [[коцка]]. Кубни систем има 5 кристалних класа. 
* [[Хексагонална кристална система|хексагонски кристални систем]] обухвата форме (њих 9) које се могу свести на 4 кристалографске осе. Три су једнаке, леже у хоризонталној равни и секу се међусобно под углом од 120°, а четврта, дужа или краћа оса на њих је нормална. Просторна решетка је хексагонска или ромбоедријска. Овај систем има 12 кристалних класа.
* [[Тетрагонална кристална система|тетрагонални кристални систем]] - обухвата форме (њих 5) с три међусобно нормалне кристалографске, од којих су две једнаке и леже у водоравној равни, а трећа краћа или дужа лежи нормало на њих. Просторна решетка је једноставна или запреминскицентрирана тетрагонска призма. Тетрагонски систем има 7 кристалних класа.
* [[Ромбична кристална система|орторомбични кристални систем]] обухвата форме (њих 3) које се могу свести на 3 неједнаке и међусобно нормалне осе. Просторна решетка је једноставна или запреминскицентрирана ромпска призма. Систем има 3 кристалне класе.
* [[моноклински кристални систем]] обухвата форме (њих 3) које се своде на 3 неједнаке кристалографске осе, од којих су само две међусобно нормалне, а трећа је коса. Просторна решетка је једноставна или базноцентрирана моноклинска призма, а систем има 3 кристалне класе.
* [[триклински кристални систем]] обухвата форме (њих 3) које се могу свести на три кристалографске осе неједнаке дужине и које се међусобно секу под косим углом. Просторна решетка има само центар симетрије.

== Кристална структура ==
{{Главни чланак|Кристална структура}}

У природи се често налазе комадићи [[материја|материје]], који су омеђени равним површинама и представљају правилна геометријска тела као [[коцка|коцке]], [[Пирамида (геометрија)|пирамиде]], [[Октаедар|октаедар]] и тако даље. Проучавање таквих правилних кристала већ је одавно један од основних задатака [[Минералогија|минералога]], а [[математичар]]и су нашли подстицаја у кристалима да науку о [[симетрија]]ма развију до врло високог ступња. Испитивање кристала је добило дубље физичко значење тек са развојем модерне [[Атомска физика|атомске теоријом]]. Чињенице о кристалима несумњиво говоре да је то прототип састава [[Чврсто агрегатно стање|чврстог тела]]. Чврсти облик материје заснива се на кристалној структури. Ако је комадић чврсте материје један кристал, тад се правилни облик разабире на први поглед. Кад се чврсто тело састоји од много ситних кристала, који су поређани у свим могућим смеровима, тад симетрија структуре није уочљива.

Већ у 18. веку је [[Рене Жист Аиј]] наслутио, да је појава кристала узрокована правилним распоредом основних делића. Замисле ли ти делићи као коцке, од њих се могу изградити разна [[Геометријско тело|геометријска тела]]. Аијов модел кристала усавршио је [[Огист Браве|О. Браве]] 1848. Он се ослободио наивних предоџби о компактним делићима и узео да су [[тежиште|тежишта]] молекула поређана у правилним геометријским размацима. Она чине [[кристална решетка|кристалну решетку]]. Општу систематику кристалних решетака развили су 1891. [[Evgraf Fedorov|Е. Фјодоров]] и Артур Мориц Шонфлис (1853 - 1928). 

За кристал је својствено да се одређени распоред молекула периодично понавља у простору. Може се најпре посматрати једноставна кристална решетку која је грађена од самих једнаких [[атом]]а или [[молекул]]а. Онај одређени распоред молекула који се понавља у простору се обухвата у једној елементарној ћелији. Паралелним помаком ћелије у сва три просторна смера може се изградити читава решетку. Тип решетке се може према томе једнозначно утврдити елементарном ћелијом. 

Најједноставнију елементарну ћелију представља [[коцка]] која у сваком углу садржи један атом или молекул. Таква ћелија зове се још проста кубна. Нешто сложенија је ћелија која у центру коцке садржи још један атом или молекул. Такву кубну решетку с просторним центрима имају кристали [[Алкални метали|алкалних метала]] (-{Li, Na, K, Rb, Cs}-), затим [[ванадијум]] -{V}-, [[хром]] -{Cr}-, [[молибден]] -{Mo}-, [[тантал]] -{Ta}- и неки други. Уместо у просторном центру коцке може по један атом стајати у центру сваке странице. Кубне решетке с таквим раванским центрима такође су честе у природи. Тако се кристализују хемијски елементи [[сребро]] -{Ag}-, [[злато]] -{[[Au]]}-, [[платина]] -{Pt}-, [[Bakar (element)|бакар]] -{Cu}-, [[олово]] -{Pb}- и други. 

Сваком кристалу припадају 3 главне осе смера. Ако је елементарна ћелија коцка, тада су осе међу собом нормалне. Генерално осе кристала могу затварати углове различите од 90°. Елементарна ћелија се може генерално описати с 3 вектора <math> \vec a_1 </math>, <math> \vec a_2 </math> и <math> \vec a_3 </math>, који одређују бридове ћелије. Чвор ове једноставне решетке добија се тако да се вектори <math> \vec a_1 </math>, <math> \vec a_2 </math> i <math> \vec a_3 </math> нанесу цели број пута. Тачке решетке су дате са:

:<math> \vec n = n_1 \cdot \vec a_1 + n_2 \cdot \vec a_2 + n_3 \cdot \vec a_3 </math>

где -{''n<sub>1</sub>'', ''n<sub>2</sub>''}- и -{''n<sub>3</sub>''}- могу попримити све целе бројеве. Помаком решетке у главним смеровима за величину <math> n_1 \cdot \vec a_1 </math>, <math> n_2 \cdot \vec a_2 </math> или <math> n_3 \cdot \vec a_3 </math> не мења се распоред молекула у простору. Та инваријантност према просторним праволинијским помацима (транслацијама) основна је симетрија кристала. 

Једноставна решетка изграђена је од једнаких атома или једнаких атомских група. Сваки атом или свака атомска група на исти су начин опкољени од другим атомима или атомским групама. Ниједан атом не истиче се ничим испред другог. Ако се кристал састоји од различитих атома или више врста атомских група, тад свака чини за себе једну једноставну решетку. Кристал је сложена решетка. У таквом кристалу опет сваки атом или свака иста атомска група има исту околину, али различити атоми опкољени су различитим распоредом атома.

== Гранични елементи кристала ==
[[Датотека:Grinvil ostrvo vankuver cristal art 2.JPG|мини|245x245пиксел|Галерија стакла и кристала  у [[Ванкувер|Ванкуверу]], [[Гренвил острво - Ванкувер]] ]]
Спољашња полиедарска форма кристала представљена је граничним елементима кристала. Гранични елементи кристала су:
* пљосни
* рогљеви
* ивице

'''Пљосни''' су углавном глатке равне површине које са свих страна омеђују кристал. '''Рогљеви''' представљају тачкасте граничне елементе који се налазе на месту пресека три или више пљосни или на месту сусрета три или више ивица. '''Ивице''' су линеаменти који се јављају на контакту две пљосни. Испитивањем ових елемената и утврђивањем постојања елемената симетрије одређује се по којој [[кристалне системе|кристалној системи]] се одвијала кристализација.

== Појава у природи ==
[[Датотека:Ice crystals.jpg|thumb|right|250п|Кристали [[лед]]а]]
[[Датотека:CalciteEchinosphaerites.jpg|thumb|250п|[[Фосил]]на [[Animal shell|шкољка]] са кристалима [[калцит]]а]]

=== Стене ===

По запремини и тежини, највеће концентрације кристала у Земљи су део њене чврсте [[bedrock|основе]]. Кристали пронађени у стенама обично имају величину од фракције милиметра до неколико центиметара у пречнику, иако се повремено налазе изузетно велики кристали. Према подацима из 1999. године, највећи познати кристал на свету је кристал [[берил]]а из Малакијалине, [[Мадагаскар]], дуг {{convert|18|m|abbr=on}} и {{convert|3,5|m|abbr=on}} у пречнику, и тежак {{convert|380000|kg|abbr=on}}.<ref>G. Cressey and I. F. Mercer, (1999) ''Crystals'', London, Natural History Museum, page 58</ref>

Неки кристали су настали [[магма]]тским и [[metamorphic|метаморфним]] процесима, дајући порекло великим масама кристалних [[rock (geology)|стена]]. Огромна већина [[igneous rocks|магматских стена]] је формирана од растопљене магме и степен кристализације зависи пре свега од услова под којима су очврснуле. Стене као што је [[гранит]], које су се хладиле веома споро и под великим притисцима, потпуно су кристалисале; али многе врсте лаве су изливене на површину и веома брзо охлађене, и у овој последњој групи уобичајена је мала количина аморфне или [[glass|стакласте]] материје. Остале кристалне стене, метаморфне стене као што су [[marble|мермер]], [[mica-schist|лискун шкриљца]] и [[quartzite|кварцити]], су рекристализоване. То значи да су у почетку биле фрагментиране стене попут [[кречњак]]а, [[shale|шкриљаца]] и [[пешчар]]а и да никада нису биле у [[molten|растопљеном]] стању нити у потпуности у раствору, али су услови високе температуре и притиска [[metamorphism|метаморфизма]] деловали на њих тако што су избрисали њихове првобитне структуре и изазвали рекристализацију у чврстом стању.<ref name=EB1911>{{EB1911 |wstitle=Petrology |volume=21 |first=John Smith |last=Flett|inline=1}}</ref>

Други камени кристали су се формирали од падавина из течности, обично воде, да би формирали [[druse (geology)|друзе]] или [[кварц]]не вене. [[Evaporite|Евапорити]] као што су [[halite (mineral)|халит]], [[гипс]] и неки кречњаци су таложени из воденог раствора, углавном због [[evaporation|испаравања]] у сушним климама.

=== Лед ===

[[Лед]] на бази воде у облику [[снег]]а, [[sea ice|морског леда]] и [[глеч]]ера су уобичајене кристалне/поликристалне структуре на Земљи и другим планетама.<ref>Yoshinori Furukawa, "Ice"; Matti Leppäranta, "Sea Ice"; D.P. Dobhal, "Glacier"; and other articles in Vijay P. Singh, Pratap Singh, and Umesh K. Haritashya, eds., ''Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers'' (Dordrecht, NE: Springer Science & Business Media, 2011). {{ISBN|904812641X}}, 9789048126415</ref> [[snowflake|Пахуља]] је појединачни кристал или колекција кристала,<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jY9ADAAAQBAJ&q=snowflake+is+usually+single+crystal&pg=PA12|title=The Snowflake: Winter's Frozen Artistry|last1=Libbrecht|first1=Kenneth|last2=Wing|first2=Rachel|date=2015-09-01|publisher=Voyageur Press|isbn=9781627887335|language=en}}</ref> док је [[ice cube|коцка леда]] [[polycrystal|поликристал]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Drs6DwAAQBAJ&q=ice+cube+polycrystal+snow+is+single+crystal&pg=PA78-IA186|title=Snow Engineering 2000: Recent Advances and Developments|last=Hjorth-Hansen|first=E.|date=2017-10-19|publisher=Routledge|isbn=9781351416238|language=en}}</ref> Кристали леда могу се формирати од хлађења течне воде испод тачке смрзавања, као што су коцке леда или замрзнуто језеро. [[Мраз]], снежне пахуље или мали кристали леда суспендовани у ваздуху ([[ice fog|ледена магла]]) чешће израстају из [[supersaturated|презасићеног]] гасовитог раствора водене паре и ваздуха, када температура ваздуха падне испод [[dew point|тачке росе]], без проласка кроз течно стање. Још једно необично својство воде је да се шири, а не скупља када се кристалише.<ref>''Nucleation of Water: From Fundamental Science to Atmospheric and Additional Applications'' by Ari Laaksonen, Jussi Malila -- Elsevier 2022 Page 239--240</ref>

=== Органски кристали ===

Многи живи [[organisms|организми]] су у стању да производе кристале узгојене из [[aqueous solution|воденог раствора]], на пример [[калцит]] и [[арагонит]] у случају већине [[mollusc|мекушаца]] или [[hydroxylapatite|хидроксилапатит]] у случају [[кост]]ију и [[teeth|зуба]] [[vertebrate|кичмењака]].

== Полиморфизам и алотропија ==
{{Main article|Полиморфизам (хемија)|Алотропска модификација}}

Иста група атома се често може учврстити на много различитих начина. [[Polymorphism (materials science)|Полиморфизам]] је способност чврсте супстанце да постоји у више од једног кристалног облика. На пример, водени [[лед]] се обично налази у хексагоналном облику [[Ice Ih|лед I<sub>h</sub>]], али може постојати и као кубни [[ice Ic|лед I<sub>c</sub>]], [[rhombohedral|ромбоедарски]] [[ice II|лед II]], и у многим другим облицима. Различити полиморфи се обично називају различитим ''[[Phase (matter)|фазама]]''.

Поред тога, исти атоми могу бити у стању да формирају некристалне [[Phase (matter)|фазе]]. На пример, вода такође може да формира [[amorphous ice|аморфни лед]], док SiO<sub>2</sub> може да формира [[fused silica|фузионисани]] силицијум диоксид (аморфно стакло) и [[кварц]] (кристал). Исто тако, ако супстанца може да формира кристале, она такође може да формира поликристале.

За чисте хемијске елементе, полиморфизам је познат као [[allotropy|алотропија]]. На пример, [[дијамант]] и [[графит]] су два кристална облика [[угљеник]]а, док је [[amorphous carbon|аморфни угљеник]] некристални облик. Полиморфи, упркос томе што имају исте атоме, могу имати веома различита својства. На пример, дијамант је најчвршћа позната супстанца, док је графит толико мекан да се користи као мазиво. [[Чоколада]] може да формира шест различитих врста кристала, али само један има одговарајућу тврдоћу и тачку топљења за бомбоне и слаткише. Полиморфизам [[челик]]а је одговоран за његову способност [[heat treating|термичке обраде]], дајући му широк спектар својстава.

[[Polyamorphism|Полиаморфизам]] је сличан феномен где исти атоми могу постојати у више од једног [[amorphous solid|аморфног]] чврстог облика.

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book |title=Crystallography: An Introduction |author=Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould |publisher=Springer |edition=3.|year=201 |isbn=978-3642164514}}
* Др Димитрије Тјапкин:''Физичка електроника и електронска физика чврстог тела'', [[Научна књига]], Београд, 1988.
* {{McQuarrie1st}}
* {{cite web|last=Howard|first=J. Michael|author2=Darcy Howard (Illustrator)|url=http://www.rockhounds.com/rockshop/xtal/index.html|title=Introduction to Crystallography and Mineral Crystal Systems|publisher=Bob's Rock Shop|year=1998|access-date=2008-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20060826015700/http://www.rockhounds.com/rockshop/xtal/index.html|archive-date=2006-08-26|url-status=dead}}
* {{cite web|last=Krassmann|first=Thomas|date=2005–2008|title=The Giant Crystal Project|publisher=Krassmann|access-date=2008-04-20|url=http://giantcrystals.strahlen.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20080426185221/http://giantcrystals.strahlen.org/|archive-date=2008-04-26|url-status=dead}}
* {{cite web|author=Various authors|title=Teaching Pamphlets|publisher=Commission on Crystallographic Teaching|year=2007|url=http://www.iucr.ac.uk/iucr-top/comm/cteach/pamphlets.html|access-date=2008-04-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20080417001743/http://www.iucr.ac.uk/iucr-top/comm/cteach/pamphlets.html|archive-date=2008-04-17|url-status=dead}}
* {{cite web|author=Various authors |title=Crystal Lattice Structures:Index by Space Group |url=https://www.atomic-scale-physics.de/lattice/spcgrp/index.html |year=2004 |access-date=2016-12-03}}
* {{cite web|author=Various authors|title=Crystallography|url=http://www.xtal.iqfr.csic.es/Cristalografia/index-en.html|year=2010|access-date=2010-01-08|publisher=[[Spanish National Research Council]], Department of Crystallography}}
* Yoshinori Furukawa, "Ice"; Matti Leppäranta, "Sea Ice"; D.P. Dobhal, "Glacier"; and other articles in Vijay P. Singh, Pratap Singh, and Umesh K. Haritashya, eds., {{cite book|author= |title=Encyclopedia of Snow, Ice and Glaciers |location=Dordrecht, NE |publisher=Springer Science & Business Media |year=2011 |isbn=9789048126415}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=jY9ADAAAQBAJ&q=snowflake+is+usually+single+crystal&pg=PA12|title=The Snowflake: Winter's Frozen Artistry|last1=Libbrecht|first1=Kenneth |last2=Wing|first2=Rachel |date=2015-09-01 |publisher=Voyageur Press|isbn=9781627887335 |language=en}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=Drs6DwAAQBAJ&q=ice+cube+polycrystal+snow+is+single+crystal&pg=PA78-IA186|title=Snow Engineering 2000: Recent Advances and Developments|last=Hjorth-Hansen|first=E.|date=2017-10-19|publisher=Routledge|isbn=9781351416238|language=en}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Crystals}}
* [http://chemistry.tidalswan.com/index.php?title=Crystal_and_molecular_architecture Хемија кристала] {{Wayback|url=http://chemistry.tidalswan.com/index.php?title=Crystal_and_molecular_architecture |date=20160309150716 }}
* [https://web.archive.org/web/20060826015700/http://www.rockhounds.com/rockshop/xtal/index.html Увод у кристалографију и минералне кристалне системе]
* [https://web.archive.org/web/20080417001743/http://www.iucr.ac.uk/iucr-top/comm/cteach/pamphlets.html Кристалографски памфлети за учење]
* [https://web.archive.org/web/20080324193801/http://cst-www.nrl.navy.mil/lattice/spcgrp/ Кристалне структурне решетке]
* [http://www.thecrystalweb.org/ Виртуални музеј кристала]{{Мртва веза}}
* [https://web.archive.org/web/20080426185221/http://giantcrystals.strahlen.org/ Гигантски кристални пројекат - документовани највећи кристали и кристални агрегати икада пронађени]

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Кристали]]
[[Категорија:Кристалографија]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]