Изворни код странице Кондензатор

{{Друге употребе|Кондензатор (лабораторијски прибор)}}
{{Infobox electronic component
| name              = Кондензатор
| image             = Capacitors (7189597135).jpg
| type              = [[Passivity (engineering)|пасиван]]
| working_principle = [[капацитивност]]
| invented          = {{ubl
 | [[Ewald Georg von Kleist]]
 | [[Pieter van Musschenbroek]]
}}
| symbol            = [[File:Types of capacitor.svg|230px|class=skin-invert]]
| invention_Year = 1745
| terminal_number  = 2
}}
{{Електромагнетизам
| cTopic = [[Електрична мрежа]]}}

'''Електрични кондензатор''' ([[Немачки језик|нем]]. -{''kondensator''}-, према [[Латински језик|лат]]. -{''condensare''}-: збити, згуснути) део је (елемент) [[Електричне мреже|електричног струјног кола]] којем је основно својство способност складиштења [[енергија|енергије]] у облику [[наелектрисање|електричнога набоја]] раздвојеног прикључењем [[електрични напон|електричнога напона]] између две проводне површине ([[Електрода|електроде]]), међусобно одвојене непроводним слојем ([[електрични изолатор]] или [[електрични изолатор|диелектрик]]).<ref name="duff">{{Cite book|last=Duff| first = Wilmer| title = A Text-Book of Physics|date=1908–1916| publisher = P. Blakiston's Son & Co.| location = Philadelphia| edition = 4th| url = https://archive.org/stream/atextbookphysic00carmgoog#page/n378/mode/2up| accessdate=1. 12. 2016|pages=361}}</ref> Та се способност назива [[електрични капацитет]]. Кондензатор је електротехнички елемент, који може да сачува енергију у облику [[електрично поље|електричног поља]] између две електроде раздвојене изолатором ([[електрични изолатор|диелектриком]]).

Електрични капацитет кондензатора сразмеран је [[диелектрична пермитивност|диелектричној пермитивности]] ''ε'' [[Електрични изолатор|изолатора]] и то је већи што је већа [[површина]] [[електрода]], те што је мањи размак међу њима. Тако на пример капацитет плочастог електричног кондензатора -{''C''}-:

:<math> C = \varepsilon_0 \cdot \varepsilon_r \cdot \frac {S}{d}=\varepsilon \cdot \frac {S}{d} \, </math>

где је: ''ε<sub>0</sub>'' - [[диелектрична константа вакуума]] , ''ε<sub>r</sub>'' - [[релативна диелектрична пермитивност]], то јест релативна диелектрична константа која зависно од својствава материјала одређује колико ће пута капацитет кондензатора с неким диелектриком између плоча бити већи од капацитета кондензатора код којег се између плоча налази вакуум, ''ε'' - [[диелектрична пермитивност]] (или само [[пермитивности]]) материје, -{''S''}- - површина две једнако велике [[метал]]не плоче и -{''d''}- - [[Дужина|удаљеност]] између металних плоча.

Електрични кондензатори се разликују према врсти [[електрични изолатор|електричног изолатора]] (на пример [[ваздух]], лискун, [[уље]], [[папир]], [[пластика]], [[стакло]], [[Керамика (материјал)|керамика]]), те по облику и изведби електрода. У неким се изведбама електроде могу помицати, чиме се мења електрични капацитет (променљиви кондензатори). Врло су великих електричних капацитета кондензатори с проводљивим раствором ([[електролит]]ом), на граници које се уз електроду хемијски ствара врло танак изолацијски слој. На том се начелу темеље и електрохемијски кондензатори врло великих капацитета – суперкондензатори. Кондензатори се увелико користе у [[Електричне мреже|електричним струјним колима]]: од енергетских кола, преко [[Осцилаторно коло|осцилаторних кола]] за бежични пренос [[сигнал]]а, до [[Интегрисано коло|интегрисаних кола]], где електрични кондензатор чини микрометарски танак непроводни слој између два проводна слоја [[полупроводник]]а. Први описани електрични кондензатор, назван [[Лајденска боца]] (1745), својом способношћу складиштења [[електрична енергија|електричне енергије]] подстакао је развој [[експеримент|експеримената]] с [[електрицитет]]ом, док је снажна искра настала његовим избијањем дала индикацију потенцијала тада новог облика енергије.<ref>''Електрични кондензатор'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=32732] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref>

Електрични кондензатор (у [[електротехника|електротехници]] само '''кондензатор''') спремник је [[Електростатика|статичког]] електрицитета и [[електрична енергија|енергије]] електричног поља које настаје у простору између два [[Електрични проводник|електрично проводна тела]] због раздвајања [[наелектрисање|електричног набоја]]. Карактеристична величина кондензатора је електрични капацитет -{''C''}- који се изражава у [[фарад]]има (-{F}-). Како је капацитет од 1 фарада врло велик, кондензатори који се сусрећу у пракси имају много мање капацитете, реда величине 1 [[фарад|-{pF}-]] – 10 [[фарад|-{mF}-]]. У електротехници и [[електроника|електроници]] (где је кондензатор пасивна [[електронске компоненте|компонента]]) постоји потреба за великим распоном капацитета и других радних својстава (пробојни [[Електрични напон|напон]], фактор губитака, толеранција, димензије, температурна стабилност), па се производе [[технологија|технолошки]] различите врсте кондензатора, на пример с фолијама од различитих [[полимер]]а, [[Керамика (материјал)|керамички]], електролитски и тако даље. За потребе подешавања осцилаторних кола, израђују се кондензатори промењивог капацитета, јер се уз непромењив [[пригушница|индуктивитет]] променом капацитета мења резонантна [[учесталост|фреквенција]] осцилаторног кола. Ови кондензатори могу бити намењени учесталом подешавању капацитета (на пример, за промену пријемне [[учесталост|фреквенције]] у [[радио]]пријемнику), или за једнократно подешавање [[Резонантна фреквенција у електричним осцилаторним колима|резонантне фреквенције осцилаторног кола]] – тада се називају полупроменљиви или тример-кондензатори. Електрични кондензатор чине два метална тела наелектрисана разноименим набојима истог износа.

== Историја ==
[[Датотека:Leidse flessen Museum Boerhave december 2003 2.jpg|мини|250п|лево|Први описани електрични кондензатор је назван [[Лајденска боца]] из 1745.]]
[[Датотека:Plate CapacitorII.svg|мини|десно|250п|Плочасти електрични кондензатор.]]
[[Датотека:Drehkondensator-sw.jpg|мини|десно|250п|Кондензатор промењивог капацитета.]]
[[Датотека:Polyester film capacitor.jpg|мини|десно|250п|Блок кондензатори су кондензатори сталног капацитета.]]
[[Датотека:Electrolytic capacitors-P1090328.JPG|мини|десно|250п|Уобичајени електролитски кондензатори с [[алуминијум]]ом и [[Тантал|ом]].]]
[[Датотека:Skeleton Technologies ultracapacitators.jpg|мини|десно|250п|Електрохемијски кондензатори врло великих капацитета или суперкондензатори.]]
[[Датотека:capacitors in parallel.svg|мини|десно|250п|При паралелном спајању споје се међусобно све плус облоге појединих кондензатора и све минус облоге.]]
[[Датотека:Capacitors in series.svg|мини|десно|250п|При серијском спајању споји се минус пол једног кондензатора с плус полом другог кондензатора.]]

У октобру 1745, [[Ewald Georg von Kleist|Евалд Георг фон Флајст]] из [[Померанија|Помераније]], Немачка, открио је да се наелектрисање може ускладиштити повезујући високонапонски [[electrostatic generator|електростатички генератор]] жицом са водом у стакленој чаши.{{sfn|Williams|1905|pp=}} Фон Клајстова рука и вода су деловали као проводници, чаша као [[електрични изолатор|диелектрик]] (мада су детаљи механизма били некоректно идентификовани у то време). Фон Клајст је утврдио да је додиривање жице доводило од јаких варница, много јачих од оних које су добијене електростатичком машином. Наредне године, холандски физичар [[Pieter van Musschenbroek|Питер ван Мушенбрук]] је изумео сличан кондензатор, који је он назвао [[Лајденска боца|Лајденском боцом]], по [[Универзитет у Лајдену|Лајденском универзитету]] где је он радио.{{sfn|Keithley|1999|p=23}} Он је исто тако био импресиониран снагом шока који је примио, пишући, „Ја не бих поднео други шок за краљевство Француске”.{{sfn|Houston|1905|pp=71}}

[[Daniel Gralath|Данијел Гралат]] је први паралелно комбиновао неколико боца ради повећања капацитета складиштења.<ref name="Benjamin1895">{{harvnb|Benjamin|1895|pp=522-524}}</ref> [[Бенџамин Френклин]] је истраживао [[Lајдеnска боца|Лајденску боцу]] и дошао до закључка да је наелектрисање било ускладиштено на стаклу, не у води како су то други претпостављали. Он је исто тако користио термин „батерија”,{{sfn|Isaacson|2003|pp=135-136}}<ref>{{cite web|title=Experiments & Observations on Electricity: Letter IV to Peter Collinson | url = http://www.chemteam.info/Chem-History/Franklin-1749/Franklin-1749-all.pdf |year=1749-04-29 | last=Franklin| first = Benjamin| format = PDF | accessdate=9. 8. 2009|pages=28}}</ref> (у смислу повећања моћи са редом сличних јединица као у [[Батерија (војска)|батерији топова]]), што је накнадно примењено на [[Батерија|кластере електрохемијских ћелија]].<ref>{{cite web|title=Franklin and Electrostatics—Ben Franklin as my Lab Partner | url = http://www.compadre.org/Repository/document/ServeFile.cfm?ID=3430&DocID=2402&DocFID=3925&Attachment=1 | last=Morse| first = Robert A. |year=2004| format = PDF | work = Wright Center for Science Education | publisher = Tufts University | quote = After Volta’s discovery of the electrochemical cell in 1800, the term was then applied to a group of electrochemical cells | accessdate=10. 8. 2009|pages=23}}</ref> Лајденске боце су касније прављене облагањем унутрашњости и спољашњости боце металном фолијом, изостављајући простор при врху да би се спречио настанак електричних лукова између фолија. Најранија јединица капацитивности је био [[Jar (unit)|џар]], еквивалентан са око 1,11 [[Фарад#Дефиниција|нанофарада]].<ref>{{cite web|title=eFunda: Glossary: Units: Electric Capacitance: Jar | url = http://www.efunda.com/glossary/units/units--electric_capacitance--jar.cfm | publisher = eFunda | accessdate=17. 3. 2013}}</ref>

Лајденове боце или моћнији уређаји у којима се користе равне стаклене плоче наизменично са фолијским проводницима су ексклузивно кориштене до 1900-их, кад је изум [[Wireless telegraphy|бежичне]] телефоније ([[радио|радија]]) створио потребу за стандардним кондензаторима, и стални помак ка вишим [[учесталост|фреквенцијама]] је стварао потребу за кондензаторима са нижом [[Самоиндукција|индуктанцом]]. Дошло је до примене компактнијих метода конструкције, као што су флексибилне диелектричне плоче (попут науљеног папира) између плоча металне фолије, увијене или савијене у мали пакет.

Рани кондензатори су били познати као ''кондензери'', термин који се повремено још увек користи у данашње време, посебно у високонапонским применама, као што су аутомобилски системи. Термин је први пут користио за ту сврху [[Алесандро Волта]] 1782. године, у смислу способности овог уређаја да складишти већу густину електричног наелектрисања него што је то могуће у изолованом проводнику.<ref>{{Cite journal|title=Sketch of Alessandro Volta | url = {{google books| plainurl = y|id=eCADAAAAMBAJ|pages=117}} | journal = The Popular Science Monthly | publisher = Bonnier Corporation | location = New York | issn = 0161-7370 |date=мај 1892|pages=118-119}}</ref><ref name="duff" /> Термин има донекле двосмислено значење, ако се има у виду намена [[steam condenser|парног кондензатора]].<ref>British Engineering Standards Association, ''British Standard Glossary of Terms in Electrical Engineering'', C. Lockwood & son, 1926</ref>

Од почетка изучавања [[електрицитет]]а изолациони материјали попут [[стакло|стакла]], [[порцелан]]а, [[папир]]а и [[mica|лискуна]], кориштени су као изолатори. Ти материјали су деценијама касније исто тако били веома подесни за даљу употребу као [[електрични изолатор|диелектрици]] за прве кондензаторе. [[Types of capacitor|Папирни кондензатори]] направљени у виду сендвича трака импрегнираног папира између трака од метала, и умотани у цилиндре су били у широкој употреби у касном 19. веку; њихова производња је почела 1876,<ref name="Boggs">{{cite journal|last2=Jow| first2 = T. Richard| last3=Boggs| first3 = Steven|date=19. 1. 2010 | title = Historical Introduction to Capacitor Technology| url = http://ieeexplore.ieee.org/document/5383924/| journal = IEEE Electrical Insulation Magazine| publisher = IEEE| volume = 26| issue = 1| doi = 10.1109/mei.2010.5383924| via = | first = Janet| last=Ho|pages=20-25}}</ref> и они су кориштени од раног 20. века као раздвајајући кондензатори у телекомуникацијама (телефонији).

Порцелан је кориштен у првим [[ceramic capacitor|керамичким кондензаторима]]. У раним годинама [[Гуљелмо Маркони|Марконијевог]] бежичног трансмисионог апарата порцелански кондензатори су кориштени за високо-напонске и високо-фреквенционе сврхе у [[Радио-предајник|трансмиторима]]. На пријемничкој страни мањи [[Silver mica capacitor|лискунски кондензатори]] су кориштени за резонантна кола. Те диелектричне кондензаторе је измео Вилијам Дубилијер 1909. године. Пре Другог светског рата, лискун је био најзаступљенији диелектрик за кондензаторе у Сједињеним Државама.<ref name="Boggs" />

Чарлс Полак (рођен [[Карол Полак]]), изумитељ је првих [[electrolytic capacitor|електролитичких кондензатора]]. Он је установио да су слојеви оксида на алуминијумској аноди остајали стабилни у неутралном или алкалном [[електролит]]у, чак и кад се напон искључи. Године 1896, њему је издат САД патент бр. 672,913 за „Електрични течни кондензатор са алуминијумским електродама”. [[tantalum capacitor|Танталске кондензаторе]] са чврстим електролитом су изумеле [[Белове лабораторије]] почетком 1950-их као минијатурне и поузданије ниско-волтне кондензаторе који су били подесни за уклапање у кола са њиховим новоизумљеним [[транзистор]]има.

Са развојем пластичних материјала током [[Други светски рат|Другог светског рата]], индустрија кондензатора је почела да замењује папир са тањим полимерним филмовима. Један веома рани развој у области [[film capacitor|филмских кондензатора]] је описан у британском патенту 587,953 из 1944. године.<ref name="Boggs" />

Последњи, али не мање важни, изумљени су електрични двослојни кондензатори (сад [[Supercapacitor|суперкондензатори]]). Године 1957 Х. Бекер је развио „нисконапонски електролитички кондензатор са порозним угљеничним електродама”.<ref name="Boggs" /><ref>{{cite patent|country=US| number = 2800616| title = Low voltage electrolytic capacitor| gdate=23. 7. 1957| invent1 = Becker, H.I.}}</ref><ref>A brief history of supercapacitors AUTUMN 2007 [http://www.cantecsystems.com/ccrdocs/brief-history-of-supercapacitors.pdf Batteries & Energy Storage Technology] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140106032318/http://www.cantecsystems.com/ccrdocs/brief-history-of-supercapacitors.pdf |date=6. 1. 2014 }}</ref> Он је сматрао да је енергија била ускладиштена као наелектрисање у угљеничним порама коришћеним у његовом кондензатору, као у порама угравираних фолија електролитичких кондензатора. Пошто механизам двоструког слоја није био познат у то време, он је написао у патенту: „Није познато тачно шта се дешава у компоненти ако се користи за складиштење енергије, али доводи до изузетно великог капацитета”.

== Енергија електричног поља наелектрисаног кондензатора ==

Кад се неком [[електрични проводник|електричном проводнику]] доводе мали [[Наелектрисање|електрични набоји]] -{d''Q''}-, са сваким набојем расте количина [[електрицитет]]а, а тиме и [[електрични потенцијал]] -{''V''}-. Тиме се енергија [[електрично поље|електричног поља]] наелектрисаног проводника може добити:{{sfn|Bird|2010|pp=63-76}}

:<math>W = \int_0^Q V(q) \cdot \mathrm{d}q = \int_0^Q \frac{q}{C} \cdot \mathrm{d}q = {1 \over 2} \cdot {Q^2 \over C} = {1 \over 2} \cdot C \cdot V^2 = {1 \over 2} \cdot V \cdot Q</math>

Како је [[електрични капацитет]] плочастог кондензатора:

:<math> C = \varepsilon_0 \cdot \varepsilon_r \cdot \frac {S}{d}=\varepsilon \cdot \frac {S}{d} \, </math>

онда је енергија плочастог кондензатора односно електричног поља:<ref>Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>

:<math> W = \varepsilon_0 \cdot \varepsilon_r \cdot S \cdot \frac {V^2}{2 \cdot d} \, </math>

=== Идеални кондензатор ===

Напон на идеалном кондензатору, са капацитивношћу -{C}-, кроз који тече електрична струја -{i(t)}-, је:<ref name="Purcell">{{Cite book| last  = Purcell
| first = Edward 
| title  = Electricity and Magnetism, 2nd Ed.|publisher = Cambridge University Press|year=2011| location = 
|pages=110-111
| language = | url    = https://books.google.com/books?id=Z3bkNh6h4WEC&pg=PA110&dq=work+energy+capacitor
| doi    = | id     = |isbn=978-1-139-50355-6
}}</ref><ref name="Serway">{{Cite book| last  = Serway
| first = Raymond A.| last2  = Vuille
| first2 = Chris
| title  = College Physics, 10th Ed.|publisher = Cengage Learning|year=2014| location = 
|pages=582
| language = | url    = https://books.google.com/books?id=xETAAgAAQBAJ&pg=PA582&dq=work+energy+capacitor
| doi    = | id     = |isbn=978-1-305-14282-4
}}</ref>
:<math>u(t)=\frac{1}{C}\int_{-\infty }^{t}i(t)\;dt.</math>

Минус бесконачно у доњој граници интеграла значи, да је кондензатор нека врста једноставне меморије и да је његов напон зависан такође и од догађања пре тренутка почетка посматрања t=0.
Инверзна једначина је:
:<math>i(t)=C\frac{d\;u(t)}{d\;t}.</math>

Када се кондензатор прикључи на наизменични напон <math>u(t)=U\cos (\omega t)</math>, према претходној једначини, кроз њега тече наизменична струја
:<math>i=-\omega CU\sin (\omega t),</math>

Може се запажити да струја претходи напону за четвртину периода осцилације, тј. за <math>\pi /2</math>.

Еквивалентна капацитивност неколико паралелно везаних идеалних кондензатора, једнака је збиру капацитивности тих кондензатора:
:<math>C=C_{1}+C_{2}+\cdots +C_{N}=\sum_{i=1}^{N}C_{i}.</math>
 
Код серијској везаних идеалних кондензатора, реципрочна вредност еквивалентне капацитивности једнака је збиру реципрочних вредности капацитивности појединих кондензатора:
:<math>\frac{1}{C}=\frac{1}{C_{1}}+\frac{1}{C_{2}}+\cdots +\frac{1}{C_{N}}=\sum_{i=1}^{N}\frac{1}{C_{i}}.</math>

=== Спајање кондензатора ===
Електрични кондензатори се могу спајати у серију и паралелно. При паралелном спајању споје се међусобно све плус облоге појединих кондензатора и све минус облоге. Укупни [[Наелектрисање|електрични набој]] овакве комбинације једнак је збиру појединих кондензатора, па је:<ref name="floyd">{{Cite book|last=Floyd| first = Thomas | title = Electronic Devices|url=https://archive.org/details/electronicdevice0000floy_r2u7|year=1984–2005| publisher = Pearson Education| location = Upper Saddle River, NJ|isbn=978-0-13-127827-1| edition = 7th|pages=}}</ref>

:<math>Q = Q_1 + Q_2 + \cdots + Q_n</math>

Како је:

:<math>Q = C \cdot U </math> (<math>Q_1 = C_1 \cdot U \,</math>; <math>\,Q_2 = C_2 \cdot U \,</math> i tako dalje)

добија се:

:<math>C \cdot U = C_1 \cdot U + C_2 \cdot U + \cdots + C_n \cdot U</math>

Из тога следи ако се цела једначина подели са -{U}-:

:<math>C_\mathrm{uk}= \sum_{i} C_i = C_1 + C_2 + \cdots + C_n</math>

При паралелном споју електричних кондензатора укупни електрични капацитет комбинације једнак је збиру капацитета појединих кондензатора.

При серијском спајању споји се минус пол једног кондензатора с плус полом другог кондензатора. Електрични напони који ће владати између крајева појединих кондензатора одређени су капацитетом кондензатора и величином набоја. Збир тих појединих падова напона мора бити једнак укупном електричном напону -{''U''}- извора струје, то јест:

:<math>U = U_1 + U_2 + \cdots + U_n</math>

како је:

:<math>U = \frac {Q}{C}\,</math> (<math>U_1 = \frac {Q}{C_1}\,;</math> <math>U_2 = \frac {Q}{C_2}\,</math> и тако даље)

то је:

:<math>\frac {Q}{C} = \frac {Q}{C_1} + \frac {Q}{C_2} + \cdots + \frac {Q}{C_n}</math>

и одатле излази:

:<math>\frac{1}{C_\mathrm{uk}} = \sum_{i} \frac{1}{C_i} = \frac{1}{C_1} + \frac{1}{C_2} + \cdots + \frac{1}{C_n}</math>

При серијском спајању кондензатора сабирају се реципрочне вредности капацитета појединих кондензатора тако да укупан капацитет такве комбинације буде мањи од капацитета појединих кондензатора. Реципрочна вредност укупног капацитета једнака је збиру реципрочних вредности појединих капацитета.

У серију се спајају кондензатори да се смањи електрични напон између њихових плоча. Ако се на пример кондензатори са 110 -{V}- желе укључити на напон од 220 -{V}-, потребно је два кондензатора од 110 -{V}- спојити у серију.

=== Утицај температуре ===
Дата капацитивност вреди само за одређену температуру, обично за <math>\vartheta _{0}=25^{o}C</math>. Зависност капацитивности код других температура је линеарна и повезана са температурним коефицијентом <math>\alpha </math>, који је зависан од диелектрика:

:<math>C=C_{0}(1+\alpha (\vartheta -\vartheta _{0})).</math>

Порастом температуре опада дозвољени радни напон.

=== Реални кондензатор ===

Код идеалних кондензатора се диелектрик посматра као потпуни изолатор и отпорност прикључака је занемарљива. У пракси најчешће не важи ни једно ни друго.

==== Квалитет кондензатора ====

Напуњен кондензатор, када се остави неприкључен, празни се кроз диелектрик и на неки други начин, нпр. кроз кућиште. Реални кондензатор се моделује идеалним кондензатором са капацитивношћу C и отпорником отпорности R паралелно везаним са кондензатором. Квалитет кондензатора се тада оцењује временском константом <math>\tau </math>, која је једнака производу <math>\tau =CR</math>; што је ова константа већа, то је кондензатор квалитетнији.

==== Фактор губитака ====

Када се прикључи на изменични напон идеални кондензатор не троши снагу. У реалном кондензатору није тако, јер неке омске отпорности се не могу занемарити и зато се нешто снаге ипак губи. Губици се оцењују углом <math>\delta </math>, који казује за колико се фазни угао између вектора напона и струје разликује од <math>\pi /2</math>, колико износи код идеалног кондензатора.

Фактор губитака на високим фреквенцијама је:
:<math>\tan \delta =\frac{IR_{1}}{U_{C}}=\omega R_{1}C.</math>

На ниским фреквенцијама је импеданса кондензатора по апсолутној вредности веома велика, утицај отпорности довода је занемарљив, зато долази до изражаја изолацијска отпорност диелектрика.

Фактор губитака код ниских фреквенција је:
:<math>\tan \delta =\frac{U/R{2}}{I_{C}}=\frac{1}{\omega R_{2}C}.</math>

=== Употреба ===
Кондензатор је незаобилазан елемент код израде електричних кола. Кондензатори са малом толеранцијом капацитивности употребљавају се, пре свега у радио-техници, као делови осцилаторних кола, филтера, фреквентних скретница, интегратора и диференцијатора. Кондензатори са већом толеранцијом се употребљавају за равнање осцилација једносмерног напона, у умноживачима напона, за генерисање реактивне (јалове) снаге, погон монофазних асинхроних мотора итд. Кондензатори са великим капацитетом употребљавају се као резервни извор енергије за напајање неких делова веза, на пример код краткотрајног испада спољашњег извора електричне енергије.

=== Пробојни напон ===
Пробојни напон је друга основна карактеристика (поред капацитета). Означава напон при коме долази до пробоја и трајног оштећења кондензатора. Поредећи кондензатор са опругом у механици, то је сила која трајно деформише опругу. Када се кондензатор пробије, почиње да се понаша као [[електрични проводник|проводник]].

=== Толеранција ===
Толеранција је димензија која дефинише колико стварна вредност кондензатора сме да одступа од називне вредности. У серијској производњи кондензатора у зависности од материјала од којих је кондензатор направљен долази до одступања од номиналне вредности.

== Изведбе кондензатора ==
{| class="wikitable" style="float: right; text-align: center; font-size: 90%;" summary="Табела која приказује симболе кондензатора који се користе при цртању [[електрична шема|електичних шема]]."
|+ style="font-size: larger;" | '''Симболи кондензатора'''
|-
! Кондензатор
! Поларизовани<br />кондензатори
! Променљиви<br />кондензатор
|-
|| [[Датотека:Capacitor symbol.png|Симбол кондензатора]]
|| [[Датотека:Polarized capacitor symbol.png|центар|Симбол поларизованог кондензатора]]
[[Датотека:Polarized capacitor symbol 2.png|центар|Симбол поларизованог кондензатора, 2]]
[[Датотека:Polarized capacitor symbol 3.png|центар|Симбол поларизованог кондензатора, 3]]
[[Датотека:Polarized capacitor symbol 4.png|центар|Симбол поларизованог кондензатора, 4]]
|| [[Датотека:Variable capacitor symbol.png|Симбол променљивог кондензатора]]
|}

Кондензатор има две електроде, најчешће плочасте или ваљкасте, између којих се налази диелектрик (изолатор), који повећава капацитивност и поједностављује израду кондензатора. Кондензаторе делимо по материјалу, од ког је сачињен диелектрик:
* ваздух - ти кондензатори без диелектрика су врло квалитетни и употребљавају се у високофреквентним [[радио-предајник|радио предајницима]]. Такође и кондензатори са подешавањем капацитивности су ваздушни. Мана им је мања капацитивност по јединици површине;
* [[папир]] - примерени за велике [[радни напон|радне напоне]] (до сто киловолти - 100 kV), велика изолацијска отпорност и велика толеранција;
* металопапир - на папир је [[напаравање|напарен]] метал и све заједно замотано. Велика капацитивност на јединици површине, мали фактор губитака, метал се у тачки могућег пробоја истопи и тако се кондензатор сам „поправи";
* [[стирофлекс]] - мали губици и мали [[температурни коефицијент]];
* металополикарбонат и металополиестер - на фолију од [[поликарбонат]]а или [[полиестар|полиестера]] је напарен метал. Могућност регенерисања код пробоја (слично као металопапирни конд.), велика изолацијска отпорност и велика временска константа;
* минерал калијумовог алуминосиликата - мали фактор губитака, поготово на високим фреквенцијама, веома велика изолацијска отпорност, дозвољени велики радни напони (до неколико киловолти);
* алуминијум силикат - мала толеранција, велики радни напон, мали фактор губитака;
* керамика - широко фреквентно подручје, мали фактор губитака, веома велика капацитивност по јединици површине, велики температурни коефицијент.

Код поларизованих кондензатора настане диелектрик тек код прикључења у електрично коло, те се морају правилно прикључити на једносмерни напон. Неколико тренутака након прикључења тече кроз њих велика струја. Зато се најчешће употребљавају за „пеглање“ осцилација једносмерног напона.

Две изведбе поларизованих кондензатора су:
* електролитски кондензатор - између електрода се налази папирна газа са отопином боракса, фосфата или карбоната. При прикључењу на једносмерни напон се на позитивној електроди сакупи пласт алуминијевог оксида, који делује као диелектрик. Веома велика капацитивност по јединици површине;
* танталов кондензатор - електролит је тврди [[тантал]]ов пенструјасид, мали радни напони (ретко изнад 100 V), велика толеранција, велики фактор губитака, велика капацитивност по јединици површине; погодни у склоповима са интегрисаним електронским колима.

Величина капацитивности је најчешће реда μF до mF. Кондензатори са великим капацитетом (до 1F или више) се зову суперкондензатори.

== Врсте кондензатора ==
Кондензатори већег [[електрични капацитет|електричног капацитета]] могу се добити:
* повећањем [[површина|површине]] плоче,
* смањењем [[Дужина|размака]] између плоча,
* стављањем [[електрични изолатор|диелектрика]] између плоча.

Најпознатије врсте кондензатори су: Лајденска боца, кондензатори промењивог капацитета, блок кондензатори, уљни кондензатори, електролитски кондензатори, кондензатори на притисак.

=== Лајденска боца ===
{{Главни|Лајденска боца}}

'''Лајденска боца''' је с спољне и унутрашње стране обложена до одређене висине слојем [[станиол]]а (танким сребрнастим листовима или [[калај]]ном фолијом, произведеном [[ваљање]]м) или [[алуминијум]]а. Она има мали капацитет до 10<sup>-8</sup> [[Фарад|-{F}-]], па може поднети велики [[електрични напон]].

=== Кондензатори промењивог капацитета ===

Кондензатори промењивог капацитета су израђени на бази својства да капацитет кондензатора расте с површином узајамног прекривања плоча, где је диелектрик [[ваздух]]. То је на пример потребно код [[радио]] апарата. Тражење станица врши се окретањем [[осовина|осовине]] кондензатора, дакле променом капацитета. Непарне су плочице непокретне а парне покретне. Окретањем осовине парне плочице више или мање улазе у размаке непокретних плочица. Због тога се површина кондензатора мења, а тиме и капацитет. Увлачењем покретних плочица повећава се капацитет, а извлачењем се смањује. Највећи капацитет таквих кондензатора је 10<sup>-3</sup> -{μF}-.

=== Блок кондензатори ===

'''Блок кондензатори''' су кондензатори сталног капацитета. У знатној мери се употребљавају у [[радио]] техници, а има их различитих изведби. Обично су израђени тако да се измењују [[метал]]на облога од [[станиол]]а и изолатор од [[парафин]]ираног [[папир]]а. Све парне облоге везане су заједно и чине једну плочу кондензатора, а све непарне другу. Да не би [[влажност|влажност ваздуха]] утицала на изолацију, блокови се често залију парафином или [[смола|смолом]]. Осим тога блокови се израђују и на тај начин да се две металне траке, између којих се налази изолатор, наматају на мале ваљке. Цели је блок заливен смолом, а с спољне стране облепљен папиром или танким слојем тролитула, специјалног [[лак]]а.

=== Уљни кондензатори ===

'''Уљни кондензатори''' се израђују за веће [[електрични напон|електричне напоне]], те су стављају ради заштите од [[влага|влаге]] и промене [[температура|температуре]] у [[уље]].

=== Електролитски кондензатори ===

'''Електролитски кондензатор''' се састоји од два [[алуминијум]]ска слоја која се налазе у воденом раствору [[боракс]]а и [[Борна киселина|борне]] киселине. Код прикључка кондензатора на [[електрични напон]] позитивна се облога превуче с приближно 100 [[метар|μм]] дебелим слојем -{Al(OH)<sub>3</sub>}-, који чини [[електрични изолатор|диелектрик]]. Због танког слоја диелектрика капацитет је таквог кондензатора врло велик. Електролитски кондензатори издрже електрични напон до 1 000 [[волт|-{V}-]], а капацитет им је до 1.500 -{μF}-.

=== Кондензатори на притисак ===
Капацитет кондензатора се повећава ако се кондензаторске плоче приближе. Помоћу [[Вијак|вијка]] може се једна плоча приближити или удаљити од друге.

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Floyd| first = Thomas | title = Electronic Devices| url=https://archive.org/details/electronicdevice0000floy_n8u1_3ed|year=1984–2005| publisher = Pearson Education| location = Upper Saddle River, NJ|isbn=978-0-13-127827-1| edition = 7th}}
* {{Cite book| ref=harv|last  = Serway| first = Raymond A.|last2  = Vuille| first2 = Chris
| title  = College Physics, 10th Ed.|publisher = Cengage Learning|year=2014| location = 
|pages=582
| language = | url    = https://books.google.com/books?id=xETAAgAAQBAJ&pg=PA582&dq=work+energy+capacitor
| doi    = | id     = |isbn=978-1-305-14282-4
}}
* {{Cite book| ref=harv|last  = Purcell| first = Edward | title  = Electricity and Magnetism, 2nd Ed.|publisher = Cambridge University Press|year=2011| location = 
|pages=110-111
| language = | url    = https://books.google.com/books?id=Z3bkNh6h4WEC&pg=PA110&dq=work+energy+capacitor
| doi    = | id     = |isbn=978-1-139-50355-6
}}
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Electrical and Electronic Principles and Technology | last=Bird| first = John | url = https://books.google.rs/books?id=A1tAHm_5sl0C |year=2010| publisher = Routledge |isbn=9780080890562 | accessdate=17. 3. 2013|pages=63-76}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Benjamin Franklin: An American Life | last=Isaacson| first = Walter |authorlink= Walter Isaacson | url = https://books.google.rs/books?id=oIW915dDMBwC|year=2003| publisher = Simon and Schuster |isbn=9780743260848 | accessdate=17. 3. 2013|pages=135|pages=136}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Benjamin| first = Park | title = A History of Electricity: (The Intellectual Rise in Electricity) from Antiquity to the Days of Benjamin Franklin | url = https://books.google.com/books?id=hkMPAAAAMAAJ&pg=PA523 |year=1895| publisher = J. Wiley & Sons |pages=522-524}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Electricity in Every-day Life | last=Houston| first = Edwin J. | url = https://books.google.rs/books?id=ko9BAAAAIAAJ|year=1905| publisher = P. F. Collier & Son | accessdate=17. 3. 2013|pages=71 |pages=71}}
* {{Cite book| ref=harv| url = | title = A History of Science Volume II, Part VI: The Leyden Jar Discovered | last=Williams| first = Henry Smith | accessdate=17. 3. 2013}}
* {{Cite book| ref=harv| title = The Story of Electrical and Magnetic Measurements: From 500 BC to the 1940s | last=Keithley| first = Joseph F. | url = https://books.google.rs/books?id=uwgNAtqSHuQC|year=1999| publisher = John Wiley & Sons |isbn=9780780311930 | accessdate=17. 3. 2013|pages=23 |pages=23}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Duff| first = Wilmer| title = A Text-Book of Physics|date=1908–1916| publisher = P. Blakiston's Son & Co.| location = Philadelphia| edition = 4th| url = https://archive.org/stream/atextbookphysic00carmgoog#page/n378/mode/2up| accessdate=1. 12. 2016|pages=361}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Introduction to Electric Circuits | url = https://books.google.rs/books?id=l-weAQAAIAAJ | last=Dorf| first = Richard C. | last2=Svoboda| first2 = James A. | edition = 5th | publisher = John Wiley & Sons | location = New York |year=2001|isbn=9780471386896|pages=}}
* Philosophical Transactions of the Royal Society LXXII, Appendix 8, 1782 (Volta coins the word ''condenser'')
* {{Cite book| ref=harv| title = Fundamentals of Applied Electromagnetics | url = https://books.google.rs/books?id=a_C8QgAACAAJ | last=Ulaby| first = Fawwaz Tayssir | publisher = Prentice Hall |year=1999| location = Upper Saddle River, New Jersey |isbn=9780130115546|pages=}}
* {{cite journal|title=Super Charged: A Tiny South Korean Company is Out to Make Capacitors Powerful enough to Propel the Next Generation of Hybrid-Electric Cars |url=https://archive.org/details/sim_ieee-spectrum_2005-01_42_1/page/32 | last=Zorpette| first = Glenn |year=2005| journal = [[IEEE Spectrum]] | volume = 42 | issue = 1 | edition = North American | doi = 10.1109/MSPEC.2005.1377872|pages=32}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Deshpande| first = R.P.| title = Capacitors| url = https://books.google.rs/books?id=YkHSoQEACAAJ|year=2014|publisher = McGraw-Hill Education|isbn=978-0-07-184856-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Semiconductor Material and Device Characterization | first = Dieter K. | last=Schroder|pages=270''ff''. | url = https://books.google.rs/books?id=OX2cHKJWCKgC| edition = 3rd | publisher = Wiley |year=2006|isbn=978-0-471-73906-7|pages=305}}
* {{Cite book| ref=harv| title = Physics of Semiconductor Devices | first = Simon M. | last=Sze| first2 = Kwok K. | last2=Ng|isbn=978-0-470-06830-4| publisher = Wiley |year=2006| edition = 3rd | url = https://books.google.rs/books?id=o4unkmHBHb8C | nopp = true }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20140812232117/http://www.otpornik.com/elektronika/komponente/kondenzatori.html Кондензатор као електронска компонента]
* [http://www.sparkmuseum.com/BOOK_LEYDEN.HTM The First Condenser – A Beer Glass] – SparkMuseum
* [http://electronics.howstuffworks.com/capacitor.htm/printable How Capacitors Work] – Howstuffworks
* [http://www.iequalscdvdt.com/ Introduction to Capacitors] – CapSite
* [http://www.robotplatform.com/electronics/capacitor/capacitor.html Capacitor Tutorial]
* [http://www.capacitorlab.com/low-esr-capacitor-manufacturers/ Low ESR Capacitor Manufacturers]

{{Подножје}}

[[Категорија:Електронске компоненте]]
[[Категорија:Електрична струја]]