Изворни код странице Класична механика

[[Датотека:Orbital motion.gif|мини|десно|250px|Цртеж показује кружно [[кретање]] или [[Ротационо кретање чврстог тела|ротацију]] [[сателит]]а око [[Земља|Земље]], приказујући [[вектор]]е [[Орбитална брзина|орбиталне или ободне брзине сателита]] -{''v''}- и [[Центрифугална сила|центрипетално]] [[убрзање]] -{''a''}-.]]

'''Класична механика''' је једна од две главне подобласти [[механика|механике]], која се бави скупом [[физички закон|физичких закона]] који регулишу и математички описује кретање [[тело (физика)|тела]] под дејством система [[сила]]. Друга подобласт је [[квантна механика]].

Класична механика се користи за описивање кретања [[макроскопски свет|макроскопских]] објеката, од пројектила до делове [[машина]], као и [[небеско тело|астрономских објеката]], као што су [[свемирске летелице|свемирски бродови]], [[планета|планете]], [[звезде]] и [[галаксија|галаксије]]. Она даје врло прецизне резултате у тим доменима, и једна је од најстаријих и највећих области у [[наука|науци]], [[инжењерство|инжењерству]] и [[технологија|технологији]]. Поред тога, постоје бројне сродне посебне области које се баве [[гас]]овима, [[течност]]има и [[Чврсто агрегатно стање|чврстим телима]], и тако даље. Поред тога, класична механика је проширена теоријом [[специјална релативност|специјалне релативности]] за објекте великих [[брзина]], објекте који се приближавају [[брзина светлости|брзини светлости]]. [[Општа теорија релативности]] се користи за описивање [[гравитација|гравитације]] на дубљем нивоу, и на крају, квантна механика се бави [[таласно-честични дуализам|честично-таласном дуалношћу]] [[атом]]а и [[молекул]]а.

Термин класична механика је настао почетком 20. века за описивање система математичке физике почевши од [[Исак Њутн|Исака Њутна]] и других филозофа из [[17. век]]а, проширивши раније астрономске теорије [[Јохан Кеплер|Јохана Кеплера]], који је даље био заснован на прецизним запажањима [[Тихо Брахе|Тиха Брахеа]] и проучавањем кретање земаљских тела од стране [[Галилео Галилеј|Галилеа Галилеја]], али пре развоја [[квантна механика|квантне физике]] и теорије релативности. Стога, неки извори искључују "[[теорија релативности|релативистичку физику]]" из те категорије. Међутим, велики број савремених извора ипак укључује [[теорија релативности|Ајнштајнову механику]], која по њиховом мишљењу представља класичну механику у свом развијенијем и прецизнијем облику.

Почетна фаза развоја класичне механике често се назива Њутнове механике, и повезана је са физичким концептима који је поставио и математичким методама које је развио сам Њутн, паралелно са [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбницом]] и другима. Више апстрактне и опште методе укључују [[Лагранжова механика]] и [[Хамилтонова механика]]. Већи део садржаја класичне механике створен је у 18. и 19. веку и обухвата знатно више (посебно у својој употреби аналитичке математике) од Њутнових радова.

== Њутнови закони ==
{{Главни|Исак Њутн}}
[[Датотека:Cavalo a arrastar um bloco de 350 kg..png|250px|мини|лево|'''Први Њутнов закон''' (закон [[инерција|инерције]]) тврди да свако [[Тело (физика)|тело]] остаје у стању мировања или униформног [[кретање|кретања]] по [[правац|правцу]] док га нека спољашња [[сила]] не присили да то стање промени.]]
[[Датотека:NewtonsLawOfUniversalGravitation.svg|250px|мини|лево|[[Њутнов закон гравитације]]: два тела се привлаче узајамно [[сила|силом]] која је сразмерна (пропорционална) [[Множење|умношку]] њихових [[маса]], а обрнуто пропорционална [[квадрат]]у њихове међусобне удаљености.]]
[[Датотека:Leaning tower of pisa 2.jpg|мини|десно|250px|[[Коси торањ у Пизи]] где је [[Галилео Галилеј]] утврдио да је [[Убрзање Земљине теже|убрзање]] било којега падајућег тела на површину Земље константно и да је једнако за сва тела.]]

Њутнови закони су 4 темељна [[аксиом]]а механике:<ref>{{harvnb|Bettini|2016|p=}}</ref><ref>{{Cite book|last=French|first=A.P.|title=Newtonian Mechanics|url=https://archive.org/details/newtonianmechani00fren|year=1971|publisher=W. W. Norton & Company|location=New York||isbn=978-0-393-09970-6|pages=[https://archive.org/details/newtonianmechani00fren/page/n17 3]}}</ref><ref>{{cite book|last1=Kleppner|first1=Daniel|last2=Kolenkow|first2=Robert|title=An Introduction to Mechanics|year=2014|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-19811-0|edition=Second|pages=49}}</ref>

* '''Први Њутнов закон''' (закон инерције) тврди да свако [[Тело (физика)|тело]] остаје у стању мировања или једноличног [[кретање|кретања]] по [[правац|правцу]] док га нека спољашња [[сила]] не присили да то стање промени. Тај је аксиом Њутн преузео од Галилеа Галилеја, који га је извео већ 1638.
* '''Други Њутнов закон''' (закон кретања) тврди да је промена [[Количина кретања|количине кретања]] сразмерна сили која делује, а одвија се у смеру те силе. Како је Њутн количином кретања називао продукт [[маса|масе]] и [[брзина|брзине]] (-{''m · v''}-), тај аксиом истовремено одређује или дефинише [[сила|силу]] (Ф) и уводи [[Физичка величина|физичку величину]] масу као својство тела:

:::<math>F = \frac{\Delta (m \cdot v)}{\Delta t} </math>

где је: ''t'' - [[Време (физика)|време]]. У класичној механици, под претпоставком константности или непромењивости масе, једнакост поприма облик:

:::<math>F = m \cdot \frac{\Delta v}{\Delta t} = m \cdot a </math>

и тиме се уводи величина која се назива [[убрзање]] или акцелерација -{''a''}-. Из Њутнове дефиниције следи да се сила може исказати и као промена масе. То омогућава да се класична механика јавља као посебан случај [[Теорија релативности|теорије релативности]] за брзине које нису блиске [[брзина светлости|брзини светлости]].
* '''Трећи Њутнов закон''' (закон акције и реакције) тврди да уз сваку силу која произлази из деловања околине на тело јавља противсила или реакција која је износом једнака сили, али је супротнога смера.
* [[Њутнов закон гравитације]] тврди да се било која два тела или честице узајамно привлаче силом сразмерном њиховим масама -{''m<sub>1</sub>''}- и -{''m<sub>2</sub>''}-, а обрнуто сразмерном квадрату њихове удаљености -{''r''}- :

:::<math>F = G \cdot \frac{m_1 \cdot m_2}{r^2}\ </math>
где је:
* -{''F''}- - узајамна сила привлачења између два тела (-{kg}-), и вреди -{F = F<sub>1</sub> = F<sub>2</sub>}-,
* -{''G''}- - универзална [[гравитациона константа]] која отприлике износи 6,67428 × 10<sup>−11</sup> [[Њутн (јединица)|-{N}-]] [[Квадратни метар|-{m}-<sup>2</sup>]] -{kg}-<sup>−2</sup>,
* -{''m''}-<sub>1</sub> - маса првог тела (-{kg}-),
* -{''m''}-<sub>2</sub> - маса другог тела (-{kg}-), и
* -{''r''}- - међусобна удаљеност између средишта два тела ([[метар|-{m}-]]).<ref>''Njutnovi zakoni'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=43656], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

=== Галилејево начело релативности ===
{{Главни|Галилео Галилеј}}

Галилејево начело релативности је начело класичне физике за прерачунавање [[Координатни систем|координата]] и брзина честица између два [[Инерцијални систем референције|инерцијска система]] који се један у односу на други крећу сталном брзином. Вреди само за мале брзине. За брзине блиске брзини светлости вреде [[Лоренцове трансформације]].<ref>''Galilejevo načelo relativnosti'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=69778], "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

== Историја класичне механике ==
{{Главни |Историја класичне механике}}
[[Датотека:Archimedes screw.JPG|мини|лево|250px|[[Архимедов вијак]].]]
[[Датотека:Overshot water wheel schematic.svg|мини|десно|250px|[[Воденичко коло]]: вода тече преко дрвеног [[точак|точка]].]]
[[Датотека:LeverPrincleple.svg|мини|десно|250px|[[Полуга]] је чврсто тело које се може окретати око неке чврсте тачке, [[Ослонац|ослонца]] или зглоба и вреди: -{'''F<sub>1</sub>D<sub>1</sub> = F<sub>2</sub>D<sub>2</sub>'''}-.]]

'''Историја класичне механике''', као и других грана [[физика|физике]] ([[историја физике]]), уско је повезана с развојем [[Култура|културе]] и [[Цивилизација|цивилизације]] човечанства, а састоји се углавном од три главна раздобља: античке механике, средњовековне механике и класичне или Њутнове механике, која обухвата и аналитичку механику. Многи историјски споменици говоре да су се људи бавили [[механика|механиком]] и у далекој прошлости. [[пирамиде]] [[Древни Египат|древног Египта]], [[висећи вртови Вавилона]], [[Стоунхенџ]], храмови и луке [[Стара Грчка|старе Грчке]], мостови и водоводи [[Антички Рим|старог Рима]] и многе друге грађевине, доказују да су људи већ у [[Стари век|старом веку]] располагали с [[искуство|искуственим]] знањима с подручја механике. [[Љубљански дрвени точак]] је најстарији дрвени [[точак]] с [[осовина|осовином]] на свету, а стар је око 5.150 година. Осим тога, древни људи су се доста бавили небеском механиком, посматрањем и проучавањем кретања [[Небеско тело|небеских тела]], па се може рећи да су први почеци механике истовремено с почеци људске цивилизације и [[Религија|религије]]. [[Механизам са Антикитере]] је сложен механички уређај са [[зупчаник|зупчаницима]] и бројчаницима, а служио је за предвиђање положаја [[планет]]а, [[Сунце|Сунца]] и [[Месец]]а и претпоставља се да потиче из период од 150. до 100. п. н. е.

=== Једноставне машине ===
{{Главни|Једноставна машина}}

'''Једноставна машина''' је историјски назив за разне [[алат]]е или [[направа|направе]] које су повећавале однос уложене и добивене [[сила|силе]]. Једноставне машине су омогућили [[човек]]у да обави [[рад (економија)|радове]] који су захтевали [[Снага (физика)|снагу]] која је била већа од његове, то јест омогућили су искориштавање снаге [[ветар|ветра]], снаге [[вода|воде]], и снаге горивих материја. Без њих био је незамислив напредак, а човек би још увек био на примитивном ступњу развоја. Једноставне машине су:
{{div col|colwidth=20em}}
* [[полуга]]
* [[точак]] и [[осовина]] 
* [[Чекрк]]
* [[косина]]
* [[клин]]
* [[вијак]].
{{div col end}}

== Опис теорије ==
[[Датотека:Tir parabòlic.png|thumb|250п|лево|alt=diagram of parabolic projectile motion|Анализа кретања пројектила је део класичне механике.]]

У наставку су представљени основни концепти класичне механике. Ради једноставности, често су објекти стварног света моделовани као [[материјална тачка|материјалне тачке]] (објекти са занемарљивом величином). Кретање материјалне тачке карактерише мали број [[Параметар|параметра]]: њена позиција, [[маса]] и [[Сила|силе]] примењене на њу. Сваки од ових параметара је засебно размотрен.

У реалности, врста предмета које класична механика може да опише увек имају величину различиту од [[0 (број)|нуле]]. (Физика ''веома'' малих честица, као што је [[електрон]], је прецизније описана [[квантна механика|квантном механиком]].) Објекти са величином различитом од нуле имају компликованије понашање од хипотетичких материјалних тачака, због додатних [[степени слободе (физика и хемија)|степена слободе]], нпр. [[лопта]] може да се [[ротација|окреће]] док се креће. Међутим, резултати за материјалне тачке се могу користити за студирање таквих објеката путем њиховог третирања као композитних објеката, сачињених од великог броја колективно делујућих материјалних тачака. [[Центар масе]] композитног објекта се понаша попут материјалне тачке.

Класична механика користи појмове [[Здрав разум|здравог разума]] о томе како материја и силе постоје и формирају интеракције. Она подразумева да материја и енергија имају коначне, познате атрибуте као што су локација у простору и брзина. Нерелативистичка механика исто тако подразумева да силе делују моментално (погледајте такође [[деловање на растојању]]).

=== Позиција и њен извод ===
{{Main|Кинематика}}
{| class="wikitable" style="float:right; margin:0 0 1em 1em;"
|+ [[СИ]] изведене „механичке“<br />(оне које нису [[Електромагнетизам|електромагнетске]] или [[Топлота|термалне]])<br />јединице из -{kg}-, -{m}- и [[секунда|-{s}-]]
|-
| позиција||-{m}-
|-
| угаона позиција/[[угао]]||безјединична (радијан)
|-
|[[брзина]]||-{m·s}-<sup>−1</sup>
|-
|[[угаона брзина]]||-{s}-<sup>−1</sup>
|-
|[[убрзање]]||-{m·s}-<sup>−2</sup>
|-
|[[угаоно убрзање]]||-{s}-<sup>−2</sup>
|-
|[[Трзај (физика)|трзај]]||-{m·s}-<sup>−3</sup>
|-
|„угаони трзај“||-{s}-<sup>−3</sup>
|-
|[[специфична енергија]]||-{m²·s<sup>−2</sup>}-
|-
| брзина апсорбоване дозе||-{m²·s<sup>−3</sup>}-
|-
|[[момент инерције]]||-{kg·m}-<sup>2</sup>
|-
|[[импулс]]||-{kg·m·s}-<sup>−1</sup>
|-
|[[момент импулса]]||-{kg·m²·s<sup>−1</sup>}-
|-
|[[сила]]||-{kg·m·s<sup>−2</sup>}-
|-
|[[момент силе]]||-{kg·m²·s<sup>−2</sup>}-
|-
|[[енергија]]||-{kg·m²·s<sup>−2</sup>}-
|-
|[[Снага (физика)|снага]]||-{kg·m²·s<sup>−3</sup>}-
|-
|[[притисак]] и [[густина енергије]]||-{kg·m<sup>−1</sup>·s<sup>−2</sup>}-
|-
|[[површински напон]]||-{kg·s<sup>−2</sup>}-
|-
|[[Хуков закон|константа опруге]]||-{kg·s<sup>−2</sup>}-
|-
|[[ирадијанција]] и [[енергетски флукс]]||-{kg·s<sup>−3</sup>}-
|-
|[[Вискозност флуида|кинематички вискозитет]]||-{m²·s<sup>−1</sup>}-
|-
|[[Вискозност флуида|динамички вискозитет]]||-{kg·m<sup>−1</sup>·s<sup>−1</sup>}-
|-
|[[густина]] (масена густина)||-{kg·m<sup>−3</sup>}-
|-
|[[густина]] (тежишна густина)||-{kg·m<sup>−2</sup>·s<sup>−2</sup>}-
|-
|[[бројевна густина]]||-{m<sup>−3</sup>}-
|-
|[[Акција (физика)|акција]]||-{kg·m²·s<sup>−1</sup>}-
|}

''Позиција'' [[материјална тачка|материјалне тачке]] се дефинише у односу на [[Координате|координатни систем]] центриран у арбитрарној фиксираној референтној тачки у [[простор]]у која се назива координатни почетак -{'''О'''}-. Једноставни координатни систем може описати позицију [[честица|честице]] -{'''P'''}- [[вектор]]ском нотацијом путем стрелице обележене са -{'''r'''}- која почиње у координатном почетку '''O''' и завршава се у -{'''P'''}-. Генерално, материјална честица не мора да буде стационарна релативно на -{'''O'''}-. У случају где се -{'''P'''}- креће релативно на -{'''O'''}-, -{'''r'''}- се дефинише као функција од -{'''t'''}-, [[време]]на. У преајншајнској релативности (познатој као [[галилејанска релативност]]), време се сматра апсолутним, тј., [[временски интервал]] који се уочава да пролази између било ког датог пара догађаја је исти за све посматраче.<ref>{{cite book|title=Elements of Newtonian Mechanics |edition=illustrated |first1=Jens M. |last1=Knudsen|first2=Poul |last2=Hjorth|publisher=Springer Science & Business Media |year=2012|isbn=978-3-642-97599-8 |url=https://books.google.com/books?id=rkP1CAAAQBAJ|pages=30}} [https://books.google.com/books?id=rkP1CAAAQBAJ&pg=PA30 Extract of pp. 30]</ref> Осим што се ослања на [[апсолутно време]], класична механика подразумева [[Еуклидова геометрија|еуклидову геометрију]] за структуре простора.<ref>[http://webarchive.loc.gov/all/20130709154423/http%3A//ocw.mit.edu/courses/physics/8%2D01%2Dphysics%2Di%2Dfall%2D2003/lecture%2Dnotes/binder1.pdf 8.01 lecture notes (pp. 12)]</ref>

==== Брзина ====
{{Main|Брзина }}
''[[Брзина]]'', или [[Инфинитезимални рачун|брзина промена]] позиције са временом, се дефинише као [[извод]] позиције у погледу времена:
:<math>\mathbf{v} = {\mathrm{d}\mathbf{r} \over \mathrm{d}t}\,\!</math>.

У класичној механици, брзине су директно адитивне и субтрактивне. На пример, ако један аутомобил путује источно са 60 -{km/h}- и претекне други који путује у истом правцу са 50 -{km/h}-, спорија кола опажају бржа као да путују источно брзином од {{nowrap|60 − 50 {{=}} 10 km/h}}. Међутим, из перспективе бржих кола, спорија кола се крећу 10 -{km/h}- западно, што се обично означава са -10&nbsp;km/h при чему знак означава супротни смер. Брзине су директно адитивне као векторски квантитети, и стога се њима мора руковати користећи [[векторска анализа|векторску анализу]].

Математички, ако се брзина првог објекта у претходној дискусији означи вектором {{nowrap|-{'''u''' {{=}} ''u'''''d'''}-}} а брзина другог објекта вектором {{nowrap|-{'''v''' {{=}} ''v'''''e'''}-}}, где је -{''u''}- магнитуда брзине првог објекта, -{''v''}- магнитуда брзина другог објекта, а -{'''d'''}- и -{'''e'''}- су [[јединични вектор]]и у правцу кретања сваког објекта респективно, онда је брзина првог објекта гледано из другог објекта:
:<math>\mathbf{u}' = \mathbf{u} - \mathbf{v} \, .</math>

Слично томе, први објекат види брзину другог објекта као
:<math>\mathbf{v'}= \mathbf{v} - \mathbf{u} \, .</math>

Кад се оба објекта крећу у истом правцу, ова једначина се може поједноставити 
:<math>\mathbf{u}' = ( u - v ) \mathbf{d} \, .</math>

Или, игноришући правац, разлика се може дати у виду магнитуда брзине:
:<math>u' = u - v \, .</math>

==== Убрзање ====
{{Main|Убрзање}}

''[[Убрзање]]'', или брзина промене брзине, је [[извод]] брзине у односу на време ([[извод|други извод]] позиције у односу на време):
:<math>\mathbf{a} = {\mathrm{d}\mathbf{v} \over \mathrm{d}t} = {\mathrm{d^2}\mathbf{r} \over \mathrm{d}t^2}.</math>

Убрзање представља промену брзине током времена. Брзина се може променити у било магнитуди или правцу, или оба. Понекад се смањење магнитуде брзине ''„v“'' се назива ''децелерацијом'', мада генерално свака промена брзине током времена, укључујући децелерацију, једноставно се назива акцелерацијом.

==== Референтни оквир ====
{{Main|Инерцијални систем референције|Галилејева трансформација}}

Док се позиција, брзина и убрзање [[Честица|честице]] могу описати у односу на било ког [[посматрач (специјална релативност)|посматрача]] у било ком стању кретања, класична механика подразумева постојање специјалне фамилије [[Референтни систем|референтних оквира]] у којима механички закони природе имају релативно једноставни облик. Ти специјални референтни оквири се називају [[Инерцијални систем референције|инерционим оквирима]].

Инерцијални оквир је референтни оквир унутар кога објекат који не формира интеракције са силама (идеализована ситуација) било мирује или се униформно креће по правој линији. Ово је фундаментална дефиниција инерционих оквира. За њих је карактеристичан захтев да све силе које посматрачеви [[физички закон]]и узимају у обзир потичу из препознатљивих извора узрокованих [[поље (физика)|пољима]], као што је електростатичко поље (узроковано статичким електричним наелектрисањем), електромагнетско поље (узроковано кретањем честица), гравитационо поље (узроковано масом), и тако даље.

Кључни концепт инерцијалног оквира је метод за његову идентификацију. Из практичних разлога, референтни оквири који се не убрзавају у односу на [[Звезда|далеке звезде]] (једну екстремно удаљену тачку) се сматрају добром апроксимацијом инерцијалних оквира. [[Неинерцијални систем референције|Неинерциони референтни оквири]] убрзавају у односу на постојеће инерцијалне оквире. Они формирају основу Ајнштајнове релативности. Услед релативистичког кретања, честице у неинерцијалном оквиру изгледају као да се крећу на начине који се не могу објаснити силама из постојећих поља у референтном систему. Стога се чини да постоје и друге силе које улазе у једначине кретања искључиво као резултат релативног убрзања. Ове силе називају се [[Инерција|фиктивне силе]], инерцијалне силе или псеудосиле.

Размотримо случај два [[Референтни систем|референтна система]] -{''S''}- и -{<var>S'</var>}-. За посматрача у сваком од референтних система један догађај има просторно-временске координате (-{''x'',''y'',''z'',''t''}-) у систему -{''S''}- и (-{<var>x'</var>,<var>y'</var>,<var>z'</var>,<var>t'</var>}-) у систему -{<var>S'</var>}-. Подразумевајући да је измерено време исто у свим референтним системима, и ако је {{nowrap|-{''x'' {{=}} <var>x'</var>}-}} кад је {{nowrap|-{''t''}- {{=}} 0}}, онда је релација између просторно-временских координата истог догађаја посматраног из референтних система -{<var>S'</var>}- и -{''S''}-, који се крећу релативном брзином од -{''u''}- у ''x'' правцу:
:<math>x' = x - u t \,</math>
:<math>y' = y \,</math>
:<math>z' = z \,</math>
:<math>t' = t \, .</math>

Овај сет формула дефинише [[групна трансформација|групну трансформацију]] познату као [[галилејева трансформација]]. Ова група је гранични случај [[Поенкареова група|Поенкареове групе]] која се користи у [[Специјална теорија релативности|специјалној релативности]]. Гранични случај је применљив кад је брзина -{''u''}- веома мала у поређењу са -{''c''}-, [[брзина светлости|брзином светлости]].

Трансформације имају следеће последице:
* -{'''v'''′ = '''v''' − '''u'''}- (брзина -{'''v'''′}- честице из перспективе -{''S''′}- је спорија за -{'''u'''}- него њена брзина -{'''v'''}- из перспективе -{''S''}-)
* -{'''a'''′}- = -{'''a'''}- (убрзање честица је исто у било ком инерционом референтном систему)
* -{'''F'''′}- = -{'''F'''}- (сила која се врши на честице је иста у сваком инерционом референтном систему)
* [[брзина светлости]] није константна у класичној механици, нити специјална позиција која је дата бризни светлости у [[релативистичка механика|релативистичкој механици]] има пандана у класичној механици.

За неке проблеме је подесно да се користе ротационе координате (референтни системи). Стога се може мапирати у погодни инерцијални систем, или се може увести додатна фикциона [[центрифугална сила]] и [[Кориолисов ефекат|Кориолисова сила]].

== Важнији појмови ==
{{div col|colwidth=20em}}
* [[Брзина]]
* [[Деформација]]
* [[Енергија]]
* [[Гравитација]]
* [[Густина]]
* [[Импулс силе]]
* [[Инерција]] 
* [[Количина кретања]]
* [[Кретање]]
* [[Крутост]]
* [[Маса]]
* [[Момент]]
* [[Момент инерције]]
* [[Напрезање]]
* [[Притисак]]
* [[Путања]]
* [[Рад (физика)|Рад]]
* [[Сила]]
* [[Снага (физика)|Снага]]
* [[Тежина]]
* [[Убрзање]]
* [[Угаона брзина]]
* [[Угаоно убрзање]]
* [[Узгон]]
* [[Време (физика)|Време]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book|last=French|first=A.P.|title=Newtonian Mechanics|url=https://archive.org/details/newtonianmechani00fren|year=1971|publisher=W. W. Norton & Company|location=New York||isbn=978-0-393-09970-6|pages=[https://archive.org/details/newtonianmechani00fren/page/n17 3]}}
{{Литература|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Bettini|first1=Alessandro|title=A Course in Classical Physics 1—Mechanics|date=2016|publisher=Springer|isbn=978-3-319-29256-4|pages=vii}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Feynman|first=Richard| title=Six Easy Pieces | publisher=Perseus Publishing |year=1996| isbn=978-0-201-40825-6}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Feynman|first1=Richard|last2=Phillips|first2=Richard| title=Six Easy Pieces | publisher=Perseus Publishing |year=1998| isbn=978-0-201-32841-7}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Feynman|first=Richard| title=Lectures on Physics | publisher=Perseus Publishing |year=1999| isbn=978-0-7382-0092-7}}
* {{Cite book |ref= harv|author1=Landau, L. D. |author2=Lifshitz, E. M. | title=Mechanics  Course of Theoretical Physics , Vol. 1 | publisher=Franklin Book Company |year=1972| isbn=978-0-08-016739-8}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Eisberg|first=Robert Martin|title=Fundamentals of Modern Physics|publisher=John Wiley and Sons|year=1961}}
* {{Cite book |ref= harv |author= M. Alonso |author2= J. Finn|title=Fundamental university physics|publisher=Addison-Wesley}}
* {{Cite book |ref= harv |author= Gerald Jay Sussman |last2=Wisdom|first2=Jack|title=Structure and Interpretation of Classical Mechanics |publisher=MIT Press|year=2001|isbn=978-0-262-19455-6}}
* {{Cite book |ref= harv |author=D. Kleppner |author2= R. J. Kolenkow|title=An Introduction to Mechanics|url= https://archive.org/details/introductiontome00dani |publisher=McGraw-Hill|year=1973|isbn=978-0-07-035048-9}}
* {{Cite book |ref= harv |last=Goldstein|first=Herbert|last2=Poole|first2=Charles P. |last3=Safko|first3=John L.|title=Classical Mechanics|url= https://archive.org/details/classicalmechani0000herb |publisher=Addison Wesley|year=2002|edition=3rd|isbn=978-0-201-65702-9}}
* {{Cite book |ref= harv|last1= Thornton|first1= Stephen T.|last2= Marion|first2= Jerry B. | title=Classical Dynamics of Particles and Systems (5th ed.) | publisher=Brooks Cole |year=2003| isbn=978-0-534-40896-1}}
* {{Cite book|ref= harv|title=[[Classical Mechanics (Kibble and Berkshire)|Classical Mechanics (5th ed.)]] |publisher= Imperial College Press |year=2004|isbn=978-1-86094-424-6 |author1 = Kibble|first1 = Tom W.B.|author1-link=Tom Kibble|last2 = Berkshire|first2=Frank H.}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Morin|first=David|title=Introduction to Classical Mechanics: With Problems and Solutions|year=2008|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, UK|isbn=978-0-521-87622-3|url=http://www.cambridge.org/gb/knowledge/isbn/item1174520/Introduction%20to%20Classical%20Mechanics/?site_locale=en_GB|edition=1st}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Essential Dynamics and Relativity|author=O'Donnell, Peter J. |publisher=CRC Press|year=2015|isbn=978-1-466-58839-4}}
{{Литература крај}}

== Додатна литература ==
* {{cite journal |date= 1999|title=Classical Mechanics |url=https://archive.org/details/arxiv-physics9909035|journal= |volume=|issue= |pages= |doi= |arxiv=physics/9909035|last1= Rosu|first1= H. C.|bibcode= 1999physics...9035R}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Classical mechanics}}
* Crowell, Benjamin. [http://www.lightandmatter.com/lm Light and Matter] 
* Fitzpatrick, Richard. [http://farside.ph.utexas.edu/teaching/301/301.html Classical Mechanics] 
* Hoiland, Paul (2004). [http://doc.cern.ch//archive/electronic/other/ext/ext-2004-126.pdf Preferred Frames of Reference & Relativity]
* Horbatsch, Marko, "''[http://www.yorku.ca/marko/PHYS2010/index.htm Classical Mechanics Course Notes]''".
* Shapiro, Joel A. (2003). [http://www.physics.rutgers.edu/ugrad/494/bookr03D.pdf Classical Mechanics]
* Sussman, Gerald Jay & Wisdom, Jack & Mayer,Meinhard E. (2001). [https://web.archive.org/web/20120920024409/http://mitpress.mit.edu/SICM/ Structure and Interpretation of Classical Mechanics]
* Tong, David. [http://www.damtp.cam.ac.uk/user/tong/dynamics.html Classical Dynamics] 
* [http://kmoddl.library.cornell.edu/index.php Kinematic Models for Design Digital Library (KMODDL)]
* [http://ocw.mit.edu/courses/physics/8-01sc-physics-i-classical-mechanics-fall-2010/ MIT OpenCourseWare 8.01: Classical Mechanics] {{Wayback|url=http://ocw.mit.edu/courses/physics/8-01sc-physics-i-classical-mechanics-fall-2010/ |date=20190327102351 }} 
* Alejandro A. Torassa, [http://torassa.tripod.com/paper.htm On Classical Mechanics]

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Класична механика|*]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]