Изворни код странице Карл Фридрих Гаус

{{Научник
| име = Карл Фридрих Гаус
| слика = Carl Friedrich Gauss.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = Гаусов портрет, слика [[Кристијан Јенсен|Кристијана Јенсена]]
| датум_рођења = {{датум рођења|1777|4|30}}
| место_рођења = [[Брауншвајг]]
| држава_рођења = [[Њемачка|Немачка]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1855|2|23|1777|4|30}}
| место_смрти = [[Гетинген]]
| држава_смрти = [[Хановер]], [[Њемачка|Немачка]]
| школа = [[Универзитет у Хелмштету]], [[Универзитет у Гетингену]]
| поље          = [[математика]], [[физика]]
| институција = Универзитет Георг-Аугуст, [[Гетинген]]
| студенти = [[Јулијус Вилхелм Рихард Дедекинд|Ричард Дедекинд]]<br />[[Бернард Риман]]
| познат_по = [[Теорија бројева]],<br />[[магнетизам]]
| награде = [[Коплијева медаља]] (1838)
| напомене = 
| потпис = Carl Friedrich Gauß signature.svg
}}
[[Датотека:Aritmetika.jpg|мини|десно|300п| -{''Disquisitiones Arithmeticae''}- (1801)]]
[[Датотека:Normal Distribution PDF.svg|мини|десно|300п|Црвена крива преставља [[Нормална расподела|стандардизирану нормалну расподелу]].]]

'''Јохан Карл Фридрих Гаус''' ({{јез-нем|Johann Carl Friedrich Gauß}}; [[Брауншвајг]], [[30. април]] [[1777]] — [[Гетинген]], [[23. фебруар]] [[1855]]) био је немачки [[математичар]] и научник који је дао значајан допринос у многим пољима, укључујући [[Теорија бројева|теорију бројева]], [[Математичка анализа|анализу]], [[Диференцијална геометрија|диференцијалну геометрију]], [[Геодезија|геодезију]], [[Електростатика|електростатику]], [[Астрономија|астрономију]] и [[Оптика|оптику]].<ref name="Bass">{{harvnb|Bass|DeCusatis|Enoch|Vasudevan|2009|pp=17.7}}</ref><ref name="Ostdiek">{{harvnb|Ostdiek|Bord|2007|p=381}}</ref> Познат као „принц математичара“{{sfn|Zeidler|2004|p=1188}} и „највећи математичар од давнина“, Гаус је оставио траг на многим пољима математике и науке и сматра се једним од најутицајнијих математичара у историји.<ref name="scientificmonthly">Dunnington, G. Waldo. (May 1927).{{cite web|url=http://www.mathsong.com/cfgauss/Dunnington/1927/ | title = The Sesquicentennial of the Birth of Gauss | accessdate=23. 6. 2005 | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080226020629/http://www.mathsong.com/cfgauss/Dunnington/1927/ | archivedate=26. 2. 2008 }} ''Scientific Monthly'' XXIV: 402–414. Приступљено 29 June 2005. Now available at {{cite web|url=http://gausschildren.org/genwiki/index.php?title = The_Sesquicentennial_of_the_Birth_of_Gauss | title = The Sesquicentennial of the Birth of Gauss }} Retrieved 23 February 2014. Comprehensive biographical article.</ref>

Изванредну математичку даровитост показао већ у детињству, а прве научне резултате постигао као студент математике у [[Гетинген]]у. У вези с теоријом дељења круга решио је (1796) проблем конструкције правилних полигона лењиром и шестаром, доказавши да се за неки прости број -{''n''}- може на тај начин конструисати правилни -{''n''}--троугао онда и само онда када је -{''n''}- Фермаов број, то јест број облика -{''2<sup>k</sup> + 1''}-, а као такви су данас познати само 3, 5, 17, 257 и 65 537. Промовисан је 1799. године на темељу докторске дисертације, у којој је доказао изванредно значајан фундаментални теорем [[алгебра|алгебре]]. Делом истраживања у [[аритметика|аритметици]] ({{јез-лат|Disquisitiones arithmeticae}}, 1801) поставио је основе савременој [[Теорија бројева|теорији бројева]]. Његова ''Општа истраживања закривљених површина'' (лат. -{''Disquisitiones generales circa superficies curvas''}-, 1828) нова су етапа у развоју [[Диференцијална геометрија|диференцијалне геометрије]] и основица њеног напретка све до данас. У томе делу он уводи систематску употребу параметарског представљања површина, две основне квадратне форме, сферно пресликавање и на основи тога појам закривљености у тачки површине. Доказана је и основна теорема о инваријантности закривљености површине при њеном изометричком пресликавању (лат. -{''Theorema egregium''}-). Значајан је и његов прилог теорији грешака при [[Мерење|мерењу]], изложен као теорија најмањих квадрата у делу ''Теорија комбиновања уз најмање грешке опажања'' (лат. -{''Theoria combinationis observantium erroribus minimis obnoxiae'', I–III,}- 1821—1826), према којој је најпогоднија вредност мерене величине она за коју је збир квадрата грешака најмањи.

Открића настала приликом проучавања [[Магнетско поље Земље|Земљинога магнетскога поља]] изложио је у делу ''Општа теорија магнетизма Земље'' ({{јез-нем|Allgemeine Theorie des Erdmagnetismus}}, 1839). Примењивао је математику на описивање [[Електромагнетизам|електричних и магнетних појава]] (на пример Гаусов закон за магнетно поље и Гаусов закон за електрично поље). Бавио се [[оптика|оптиком]] (Гаусова апроксимација).<ref name="Hecht">{{harvnb|Hecht|1987|p=134}}</ref> Посебно су значајна његова истраживања у подручју основа [[геометрија|геометрије]], премда о томе није ништа објавио. Још и пре [[Николај Лобачевски|Н. И. Лобачевскога]] и [[Јанош Бољај|Јаноша Бољаја]] спознао је логичку могућност геометрије различите од [[еуклидова геометрија|еуклидске геометрије]] и открио у њој низ основних чињеница. Посмртно објављена његова научна оставштина подстакнула је занимање за нееуклидске геометрије и допринела је њиховом бржем развоју. По њему су названи кратер на Месецу ([[Гаус (кратер)|Гаусов кратер]]) и [[астероид|планетоид]] ([[1001 Gaussia|1001 Гаусија]]).<ref>''Gauss, Carl Friedrich'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=21409] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

== Биографија ==
[[Датотека:Statue-of-Gauss-in-Braunschweig.jpg|лево|мини|Статуа Гауса у његовом родном месту, [[Брауншвајг]]у]]

Јохан Карл Фридрих Гаус је рођен 30. априла 1777. године у [[Брауншвајг]]у, у грофовији Брауншвајг-Волфенбитела (сада делу [[Доња Саксонија|Доње Саксоније]], Немачка), као син сиромашних родитеља из радничке класе.<ref name="wichita state">{{cite web| url = http://www.math.wichita.edu/history/men/gauss.html| title = Carl Friedrich Gauss| publisher = Wichita State University| access-date = 30. 07. 2017| archive-date = 19. 02. 2016| archive-url = https://web.archive.org/web/20160219103236/http://www.math.wichita.edu/history/men/gauss.html| url-status = dead}}</ref> Његова мајка је била неписмена. Датум његовог рођења није записан, мада је било познато да се родио у среду, осам дана пре Васкрса. Гаус је касније решио загонетку свог датума рођења у контексту [[Рачунање датума Васкрса|налажења датума Васкрса]], изводећи методе за израчунавање датума у прошлим и будућим годинама.<ref>{{cite web|url=http://american_almanac.tripod.com/gauss.htm | title = Gauss Birthday Problem}}</ref> Он је био крштен у цркви у близини школе коју је похађао као дете.<ref>{{cite web|last=Chamberless| first = Susan| url = http://www.gausschildren.org/genwiki/index.php?title = Letter:WORTHINGTON,_Helen_to_Carl_F._Gauss_-_1911-07-26 | title = Letter:WORTHINGTON, Helen to Carl F. Gauss – 26 July 1911 | publisher = Susan D. Chambless |date=11. 3. 2000 | accessdate=14. 9. 2011}}</ref>

Већ су у основној школи били изненађени његовим брзим сабирањем бројева од 1 до 100, када је закључио да збир 50 парова бројева (први и последњи, други и претпоследњи, итд.) износи 101: 1 + 100 = 101, 2 + 99 = 101, 3 + 98 = 101 итд. Проучавао је античке језике у гимназији -{''Martino-Katharineum''}-.<ref>"Gauss, Carl Friedrich (1777–1855)." (2014). In The Hutchinson Dictionary of scientific biography. Abington, United Kingdom: Helicon.</ref><ref name="hayesreckoning">{{cite journal|last=Hayes| first = Brian| url = http://www.americanscientist.org/issues/pub/gausss-day-of-reckoning/ | title = Gauss's Day of Reckoning| doi = 10.1511/2006.3.200 | journal = American Scientist |date=14. 11. 2009 | volume = 94| issue = 3| page = 200| accessdate=30. 10. 2012}}</ref> У његовој 17 години гроф од Брауншвајг-Волфенбитела му даје стипендију,<ref name="scientificmonthly"/> те се уласком у колегијум Каролинум заинтересовао за математику и самостално открио<ref>{{MacTutor Biography|id=Gauss}}</ref> [[Titius–Bode law|Бодеов закон пропорција]], допринео [[Quadratic form|теорији квадратних форми]], [[Аритметичка средина|аритметичкој средини]], [[Геометријска средина|геометријској средини]], [[Quadratic reciprocity|закону квадратне реципрочности]],<ref>Gauss, DA § 4, arts 107–150</ref> те теореми о [[прост број|простим бројевима]]. С тим открићима одустао је од проучавања језика и окренуо се математици.

=== Математика ===

Студирао је на Гетингенском универзитету од [[1795]]. до [[1798]], где му је учитељ био Кестнер којег је често исмејавао; а [[Доктор (титула)|докторирао]] је [[1799]], доказавши да свака [[алгебра|алгебарска]] једначина има најмање једно решење. Та теорема се назива '''основном теоремом алгебре'''. Ту је покушао да конструише правилни [[седмоугао]] помоћу лењира и [[шестар]]а. Не само да је дошао до закључка да је то немогуће, већ је открио методе конструкције правилног [[Седамнаестоугао|17]], 257, 65537 – угла. Тако је доказао да је конструкција правилног многоугла, лењиром и шестаром, могућа само када су странице прим бројеви серије 3, 5, 17, 257, 65537 и тако даље; то је описао у књизи о теорији бројева, -{''Disqvisitiones Arithmeticae''}- (''Питања о аритметици'', [[1801]]), које је класично дело на пољу математике.

==== Гаусова расподела ====
{{Главни|Нормална расподела}}

'''Нормална расподела''', '''Гаусова расподела''' или '''Гаус-Лапласова расподела''' је најважнија [[Статистика|статистичка]] теоријска расподела (дистрибуција). Први ју је објаснио [[Абрам де Моавр]] (1753) као гранични облик биномне расподеле. Нормална расподела је апсолутно непрекидна расподела чија [[Функција (математика)|густина]] је облика:

:<math> f(x \; | \; \mu, \sigma) = \frac{1}{\sigma\sqrt{2\pi} } \; e^{ -\frac{(x-\mu)^2}{2\sigma^2} } </math>

Она је двопараметарска функција. Параметри су јој [[очекивана вредност|математичко очекивање]] ''μ'' и [[стандардна девијација]] ''σ''. Стандардизована нормална расподела има математичко очекивање <math>\mu = 0</math> и стандардну девијацију <math>\sigma = 1</math>, а бележи се као <math>N(0,1)</math>. Нормална крива (то јест [[граф]] нормалне расподеле) звоноликог је облика и симетрична је, па су сви непарни моменти око математичког очекивања расподеле једнаки 0. Математичко очекивање, медијана и модус нормалне расподеле међусобно су једнаки, што је последица својства симетричности густине ове расподеле. Коефицијенти асиметрије једнаки су 0, а коефицијент заобљености је 3.<ref>''Normalna distribucija (također Gaussova, Gauss-Laplaceova distribucija)'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=44097] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

==== Гаусова крива ====
{{Главни|Гаусова крива}}

'''Гаусова крива''' је [[крива]] одређена једначином:

:<math> y = e^{-x^2} </math>

симетрична је с обзиром на [[Декартов координатни систем|''y''-осу]], асимптотски се приближује ка ''x''-оси, када ''x'' тежи према -{+ ∞ i – ∞}-. Та се крива, због њене примене у рачуну вероватноће, назива и кривом вероватноће.<ref>''Gaussova krivulja'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=21410] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

==== Гаусов алгоритам ====
{{Главни|Гаусов алгоритам}}

'''Гаусов алгоритам''' је низ математичких операција, које је предложио Гаус за решавање система линеарних једначина. Начин на који се поништавају (елиминишу) поједине непознате у једначинама познат је и под именом Гаусове елиминације.<ref>''Gaussov algoritam'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=21411] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

=== Астрономија ===

Гаус се након тога посветио [[астрономија|астрономији]] те је по његовим прорачунима планетоид [[1 Церес|Церес]], откривен [[1801]]. Дао је такође нову методу израчунавања [[путања]] или орбита [[небеско тело|небеских тела]]. Године [[1807]], након смрти Грофа од Брунсвика, постао је математички професор и директор [[Опсерваторија|опсерваторије]] у Гетингену, где је остао све до своје смрти [[1855]]. Након низа породичних трагедија, [[1809]]. издаје своју другу књигу у два дела -{''Theoria motus corporum celestium in sectionibus concis Solem ambientum''}-, о кретању небеских тела. У првом делу расправља о диференцијалним [[једначина]]ма, деловима [[Купа (геометрија)|купе]] и елиптичним орбитама, док у другом, главном делу показује како се може наћи и израчунати орбита планета. Гаусов допринос теоријској астрономији престаје након [[1817]], иако наставља с посматрањима. Иако у опсерваторији проводи већину времена, налази времена и за рад на другим подручјима науке. Његова дела из тог периода су: -{''Disquisitiones generales circa seriem infinitam''}-, увод у теорију хипергеометријских функција; -{''Methodus nova integralium valores per approximationem inveniendi''}-, практични есеј о интегралном рачуну, -{''Bestimmung der Genauigkeit der Beobachtungen''}-, расправа о статистичким проценама, те -{''Theoria attractions corporum sphaeroidicorum ellipticorum homogeneorum methodus nova teactata''}-, инспирисана геометријским проблемима.

=== Геодезија ===

Гаус се током [[1820-е|1820-их]] све више интересовао за [[Геодезија|геодезију]]. Године [[1818]]. спроводио је геодетска истраживања за државу [[Хановер]], о спајању с данском жељезничком мрежом, те је изумео [[хелиотроп]] (справу за сигнализацију на даљину), који је радио на начелу рефлектовања сунчевих зрака помоћу телескопа и огледала. Од 1820. до 1830. издао је више од 70 чланака. Године [[1822]]. освојио је награду Копенхагенског универзитета с делом -{''Theoria attractions corporum sphaeroidicorum ellipticorum homogeneorum methodus nova teactata''}-. Гаус је први развио [[Нееуклидска геометрија|нееуклидску геометрију]], дискутујући са [[Farkas Bolyai|Фаркашом Болјајом]], [[Janoš Boljaj|Јаношом Болјајом]] и [[Николај Лобачевски|Лобачевским]].<ref name="Krantz2010">{{harvnb|Krantz|2010|p=171}}</ref><ref>{{cite journal|last=Halsted| first = G. B.| title = Duncan M. Y. Sommerville| journal = American Mathematical Monthly|year=1912| volume = 19| issue = 1| doi = 10.2307/2973871|pages=1–4| jstor = 2973871}}</ref><ref>{{cite journal|last=Sondow| first = J.| title = From the ''Monthly'' Over 100 Years Ago…|url=https://archive.org/details/sim_american-mathematical-monthly_2014-12_121_10/page/963| journal = American Mathematical Monthly|year=2014| volume = 121| issue = 10| doi = 10.4169/amer.math.monthly.121.10.963|pages=963| arxiv = 1405.4198| s2cid = 207521166}}</ref> Проучавао је диференцијалну геометрију, те је о тој теми написао дело -{''Disquisitiones generales circa superfices curva''}- ([[1828]]), његово најважније дело на том подручју, које садржи идеје као [[Нормална расподела|Гаусова крива]] (нормалан граф вероватноће) и теорем егрегриум. По Гаусу је назван и [[Гаус-Кригеров координатни систем]] који је усвојен као званична државна картографска пројекција у [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС]] 1924. године<ref>[''Историјат Војногеографског института по годинама'', http://www.vgi.mod.gov.rs/cirilica/onama_cir/godine_cir.html {{Wayback|url=http://www.vgi.mod.gov.rs/cirilica/onama_cir/godine_cir.html |date=20140827164824 }}]</ref> и коришћен у Републици Србији до 2011. године<ref>''Нови државни референтни систем Републике Србије и подела на листове карата и планова'', [http://www.rgf.bg.ac.rs/publikacije/PodzemniRadovi/radovi/dec2012/srp/13%20PR%2021_01.pdf] {{Wayback|url=http://www.rgf.bg.ac.rs/publikacije/PodzemniRadovi/radovi/dec2012/srp/13%20PR%2021_01.pdf |date=20180430181957 }}</ref>.

=== Физика ===

Са немачким физичаром [[Вилхелм Едуард Вебер]]ом, Гаус је спровео опширно истраживање о [[Магнетизам|магнетизму]], а његово примењивање математике на магнетизам и електрицитет је једно од његових важнијих доприноса (у част њему јединица интензитета [[магнетно поље|магнетског поља]] добила је назив ''гаус''). О тој је теми написао многа дела као: -{''Intensitas vis magneticae terrestris ad mensuram absolutam revocata''}- ([[1832]]), -{''Allgemeine Theorie des Erdmagnetismus''}- ([[1839]]) и -{''Allgemeine Lehrsätze in Beziehung auf die im verkehrten Verhältnisse des Quadrats der Entfernung wirkenden Anziehungs - und Abstossungskräfte''}- ([[1840]]).<ref name="Bühler1">{{harvnb|Bühler|1987|pp=144–145}}</ref> Гаус и Вебер су открили [[Кирхофови закони|Кирхофове законе]], конструисали примитивни [[телеграф]] те створили властите новине -{''Magnetischer Verein''}-. Међу његовим задњим делима је расправа с Герлингом о [[Фукоово клатно|Фукоовом клатну]] (1854).<ref name="Monastyrsky">{{harvnb|Monastyrsky|1987|pp=21–22}}</ref><ref name="Bühler2">{{harvnb|Bühler|1987|p=154}}</ref> Доживео је отворење хановерске железничке мреже, те је преминуо 23. фебруара 1855. у Гетингену, а да ретко које поље математике, астрономије и математичке физике није остало дотакнуто његовим доприносима. Његов мозак је сачуван и изучавао га је [[Rudolf Ваgner]], који је утврдио да је његова маса 1.492 грама (нешто изнад просека) и да је церебрална област једнака 219.588 квадратна милиметра<ref>This reference from 1891 ({{cite journal|last=Donaldson | first = Henry H.
| title = Anatomical Observations on the Brain and Several Sense-Organs of the Blind Deaf-Mute, Laura Dewey Bridgman
|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-psychology_1891-12_4_2/page/248 | journal = The American Journal of Psychology
| volume = 4
| issue = 2 | publisher = E. C. Sanford|year=1891| doi = 10.2307/1411270| jstor = 1411270| pages = 248–294}}) says: "Gauss, 1492 grm. 957 grm. 219588. sq. mm."; i.e. the unit is ''square mm''. In the later reference: Dunnington (1927), the unit is erroneously reported as square cm, which gives an unreasonably large area; the 1891 reference is more reliable.</ref> Високо развијене конволуције су исто тако уочене, што је у раном 20. веку сматрано објашњењем његовог генија.<ref name="bardi">{{harvnb|Bardi|2008|p=189}}</ref>

==== Гаусов закон електричнога поља ====
{{Главни|Гаусов закон}}

'''Гаусов закон електричнога поља''' је [[физика|физички]] закон према којем су [[линије поља|линије]] [[Електрично поље|електричнога поља]] отворене криве што излазе из позитивних [[наелектрисање|електричних набоја]], а завршавају у негативним електричним набојима, односно ток електричнога поља кроз замишљену затворену површину једнак је збиру свих електричних набоја који се налазе унутар те површине подељене с [[Диелектрична константа вакуума|диелектричном пермитивношћу вакуума]]. У интегралном облику закон гласи:

:<math>\Phi _{E} = \frac{Q}{\varepsilon _{0}}</math>

где је: ''Φ<sub>E</sub>'' - ток електричног поља, ''Q'' - [[наелектрисање|електрични набој]], ''ε<sub>0</sub>'' - [[диелектрична константа вакуума]]. Ток се надаље може повезати са електричним пољем:

:<math>\Phi _{E} = \int _{s} E\cdot dA</math>

где је: -{''E''}- - [[вектор]] електричног поља, а -{''dA''}- - елемент површине -{''S''}- по којој се [[интеграл|интегрише]]. Ток електричнога поља кроз произвољну затворену површину која не садржи електрични набој једнак је нули, то јест [[наелектрисање|електрични набој]] извор је електричног поља.<ref>''Gaussov zakon električnoga polja'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=69651] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

==== Гаусов закон магнетскога поља ====
{{Главни|Гаусов закон магнетскога поља}}

'''Гаусов закон магнетскога поља''' је физички закон према којему су [[линије поља|линије]] [[магнетно поље|магнетскога поља]] затворене линије, односно [[магнетски флукс|магнетски ток]] (ток [[вектор]]а [[Електромагнетска индукција|магнетске индукције]]) кроз замишљену затворену површину једнак је нули:

:<math> \iint \mathbf{B} \cdot dS = 0 </math>

где је: -{''B''}- - [[магнетски флукс|магнетски ток]], а -{''S''}- - затворена површина. Тим је законом потврђено да у природи не постоје [[магнетски монопол]]и.<ref>''Gaussov zakon magnetskoga polja'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=69652] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

==== Гаусов систем јединица ====
{{Главни|ЦГС сисем}}

'''Гаусов систем јединица''' је систем мерних јединица који је на темељу предлога Гауса и [[Вилхелм Едуард Вебер|В. Вебера]] прихваћен на 1. међународном електротехничком конгресу у Паризу 1881. и сматран ''јединственим системом јединица свеукупне науке''. Основне су му јединице биле [[центиметар]], [[грам]] и [[секунд]]а, по чему је назван ЦГС-системом. Због кривих тумачења замисли његових оснивача, у примени је тога система било много тешкоћа, посебно у подручју [[електромагнетизам|електромагнетизма]]. Електричне су се величине изражавале јединицама ЦГСе-система (електростатички систем јединица), а магнетске јединицама ЦГСм-система (електромагнетски систем јединица). За такав мешовити, некохерентни систем предложио је [[Херман фон Хелмхолц]] 1882. назив Гаусов систем јединица. Уз друге системе примењивао се седамдесетак година, посебно у [[физика|физици]]. Сва су 3 система данас замењена [[Међународни систем јединица|Међународним системом мерних јединица]] (SI).<ref>''Gaussov sustav jedinica'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=21412] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| title = Inquiry into Physics | first1 = Vern J. | last1=Ostdiek| first2 = Donald J. | last2=Bord| publisher = Cengage Learning |year=2007|isbn=978-0-495-11943-2|pages=}}
* {{Cite book| last=Bardi| first = Jason | title = The Fifth Postulate: How Unraveling A Two Thousand Year Old Mystery Unraveled the Universe | url=https://archive.org/details/fifthpostulateho0000bard| publisher = John Wiley & Sons, Inc. |year=2008|isbn=978-0-470-46736-7|pages=}}
* {{Cite book| last=Monastyrsky| first = Michael| publisher = Birkhäuser|year=1987|isbn=978-0-8176-3262-5 | title = Riemann, Topology, and Physics| url=https://archive.org/details/riemanntopologyp0000mona|pages=[https://archive.org/details/riemanntopologyp0000mona/page/21 21]–22}}
* {{Cite book| last=Krantz| first = Steven G.| title = An Episodic History of Mathematics: Mathematical Culture through Problem Solving | url = https://books.google.com/books?id=ulmAH-6IzNoC&pg=PA171 | accessdate=9. 2. 2013|year=2010| publisher = MAA |isbn=978-0-88385-766-3|pages=171}}
* {{Cite book| last=Zeidler| first=Eberhard| title = [[Oxford Users' Guide to Mathematics]]| location=Oxford, UK|publisher=[[Oxford University Press]]|year=2004|isbn=978-0-19-850763-5 | pages =[https://archive.org/details/oxfordusersguide00zeid/page/n1210 1188]
 }}
* {{Cite book| title = Handbook of Optics| first1=Michael| last1=Bass| first2 = Casimer| last2=DeCusatis| first3=Jay| last3=Enoch| first4 = Vasudevan| last4=Lakshminarayanan| publisher = McGraw Hill Professional |year=2009|isbn=978-0-07-149889-0|pages=17.7}}
* {{Cite book| title = Gauss: A Biographical Study| first = Walter Kaufmann| last=Bühler| publisher = Springer-Verlag|year=1987|isbn=978-0-387-10662-5|pages=}}
* {{Cite book| last=Dunnington| first = G. Waldo.| title = Carl Friedrich Gauss: Titan of Science| url=https://archive.org/details/carlfriedrichgau0000dunn| publisher=The Mathematical Association of America|year=2003|isbn=978-0-88385-547-8| oclc = 53933110}}
* {{Cite book| last=Gauss| first = Carl Friedrich| others = tr. Arthur A. Clarke| title = [[Disquisitiones Arithmeticae]]| publisher = Yale University Press|year=1965|isbn=978-0-300-09473-2|pages=}}
* {{Cite book| last=Hall| first=Tord| title = Carl Friedrich Gauss: A Biography| url=https://archive.org/details/carlfriedrichgau00tord| location=Cambridge, MA|publisher=[[MIT Press]]|year=1970|isbn=978-0-262-08040-8
| oclc=185662235}}
* {{Cite book| last=Kehlmann| first=Daniel| title = [[Measuring the World|Die Vermessung der Welt]]|publisher=Rowohlt|year=2005|isbn=978-3-498-03528-0
| oclc=144590801}}
* {{Cite book| last=Sartorius von Waltershausen| first=Wolfgang|authorlink=Wolfgang Sartorius von Waltershausen| title = Gauss: A Memorial| url = https://archive.org/details/gauss00waltgoog |publisher= S. Hirzel|year=1856}}
* {{Cite book| last=Simmons| first=J.| title = The Giant Book of Scientists: The 100 Greatest Minds of All Time|publisher=The Book Company| location=Sydney|year=1996}}
* {{Cite book| last=Tent| first=Margaret| title = The Prince of Mathematics: Carl Friedrich Gauss| url=https://archive.org/details/princeofmathemat0000mbwt|publisher=A K Peters|isbn=978-1-56881-455-1|year=2006|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{MacTutor Biography|id=Gauss}}
* [http://www.corrosion-doctors.org/Biographies/GaussBio.htm Гаусова биографија]
* [http://www-gdz.sub.uni-goettingen.de/cgi-bin/digbib.cgi?PPN235957348 Комплетна дела]
* {{Gutenberg author | id=Gauss,+Karl+Friedrich | name=Karl Friedrich Gauss}}
* {{Internet Archive author | sname = Carl Friedrich Gauss}}
* [http://www.gausschildren.org Gauss and his children]
* {{MathGenealogy|id=18231}}
* -{[http://fermatslasttheorem.blogspot.com/2005/06/carl-friedrich-gauss.html Carl Friedrich Gauss]}-
* -{[http://www.idsia.ch/~juergen/gauss.html Gauss: mathematician of the millennium]}-
* -{[https://archive.org/details/gauss00waltgoog English translation of Waltershausen's 1862 biography]}-
* -{[http://adsabs.harvard.edu//full/seri/MNRAS/0016//0000080.000.html MNRAS 16 (1856) 80] Obituary}-
* -{[http://www-personal.umich.edu/~jbourj/money1.htm Carl Friedrich Gauss on the 10 Deutsche Mark banknote] {{Wayback|url=http://www-personal.umich.edu/~jbourj/money1.htm |date=20111213071452 }}}-
* -{[http://www.bbc.co.uk/programmes/b00ss0lf "Carl Friedrich Gauss"]}-
* {{cite web|last=Grimes| first = James| title = 5050 And a Gauss Trick| url = http://www.numberphile.com/videos/one_to_million.html | work = Numberphile| publisher = [[Brady Haran]]| accessdate=30. 7. 2017| archive-url = https://web.archive.org/web/20170715144008/http://www.numberphile.com/videos/one_to_million.html#| archive-date=15. 7. 2017|url-status=dead}}

{{Добитници Коплијеве медаље 1801–1850}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Гаус, Карл Фридрих}}
[[Категорија:Карл Фридрих Гаус| ]]
[[Категорија:Рођени 1777.]]
[[Категорија:Умрли 1855.]]
[[Категорија:Немачки математичари]]
[[Категорија:Деисти]]
[[Категорија:Чланови Краљевског друштва]]
[[Категорија:Чланови Краљевске шведске академије наука]]
[[Категорија: Добитници Коплијеве медаље]]