Изворни код странице Кап

{{Друге употребе}}
[[Датотека:Water drop animation enhanced small.gif|мини|десно|Водене капљице падају из чесме]]
'''Кап''' ('''капљица''') је мала [[запремина]] [[течност]]и, ограничена потпуно или скоро потпуно слободним [[површина]]ма.

== Настанак ==

Кишне капи настају на следеће начине:
* кондензацијом
* при расипању течности
* откидању од неке површине или истицању кроз отвор

[[Кондензација]] се може дешавати на тврдој подлози не подложној квашењу и око центара кондензације. Пример прве јесте [[роса]] која се образује кондензацијом [[водена пара|водене паре]] на површини [[трава|траве]]. [[облак|Облаци]] и [[магла]] такође настају кондензацијом (и [[сублимација (физика)|сублимацијом]]), али се она у одговарајућим условима дешава око центара кондензације. Притом су у ствари облаци и магла састоје од водених капљица малих димезија и ситних честица [[лед]]а.

== Облик капи ==
Облик капи је одређен [[површински напон|површинским напоном]] и спољашњим [[сила]]ма. Када нису изложене [[гравитација|гравитационом]] дејству, нпр. у отвореном [[космос]]у, у идеалим условима капи имају [[сфера|сферичан]] облик. То се постиже под дејством површинског напона, који тежи да смањи слободну [[површина|површину]] течности, чија се минимална вредност при датој [[запремина|запремини]] постиже када капи имају сферичну форму. Када бивају изложене другим спољашњим утицајима и силама као што је то гравитациона њихов облик бива модификован, као на пример код [[киша|кишне]] капи.

== Кишне капи ==
Кишне капи имају издужен облик, који настаје као резултанта деловања сила из [[ваздух]]а и гравитације. На земљу кишне капи падају сталном [[брзина|брзином]]. У тренутку одвајања од облака брзина им је променљива, повећава се, али опада [[убрзање]], све до тренутка када достигне нулту вредност, након чега брзина остаје стална, што се дешава по изједначавању [[вектор|интензитета]] гравитационе са силом [[отпор ваздуха|отпора ваздуха]], које, с обзиром на смер деловања тих [[вектор]]а резултује поништавањем тих сила. То је стање [[динамичка равнотежа|динамичке равнотеже]]. Уколико не би долазило до његовог успостављања кишне капи би могле достизати јако велике брзине у поређењу са постојећим. 

== Одређивање коефицијента површинског напона ==
[[Датотека:Pendant drop test.svg|мини|десно|Тест капиларне капљице]]
Облик и величина капи која се откида са краја [[Капиларна цев|капиларне цевчице]] зависи од његовог [[полупречник]]а, коефицијента површинског напона и [[густина|густине]] течности. На овом се заснива [[метод]] утврђивања коефицијента површинског напона дате течности, који је за саму течност [[константа]] при непроменљивим условима, тачније при сталној [[температура|температури]], јер [[површински напон]] зависи од температуре (обрнуто јој је сразмеран, а на критичној температури у потпуности ишчезава). Спроводи се следећи оглед. Кап течности виси са вертикално постављене капиларе као на слици. Притом је сила површинског напона: 

: <math>\,F_{\gamma} = \pi d \gamma</math>

где је ''d'' пречник капиларе.

Кап остаје у том стању у случају да је успостављена [[равнотежа]], тј. да је сила површинског напона уравнотежена оном Земљине гравитације:

: <math>\,mg = \pi d \gamma \sin \alpha</math>

где је α угао обележен на слици, а ''-{g}-'' гравитационо убрзање.

Десна страна једнакости [[екстремум функције|максимум]] достиже за [[угао]] од 90°, када је [[Синус (тригонометрија)|синус]] једнак јединици па једнакост постаје:

: <math>\,mg = \pi d \gamma</math>
Овако се [[експеримент]]ално, уз помоћ наведених формула одређује коефицијент површинског напона.

== Највеће капи ==
Када се ствара кап [[киша|кише]], око [[елементарна честица|честица]] које се иначе налазе у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] се накупљају [[молекул]]и [[вода (молекул)|воде]]. На тај начин кап расте, све док не достигне 5 -{mm}- у [[пречник]]у, када [[површински притисак]] више није довољно јак и тада се кап распада на мање делове. Највећа забележена кап је имала 8 -{mm}- у пречнику. Такве капи су забележене 1995. током паљења [[шума]] у [[Бразил]]у. Научници претпостављају да је узрок овој величини у томе што су настале од већих честица [[прашина|прашине]].<ref>[[Политикин Забавник|Политикин забавник]] број 3019. Датум: 18.12.2009. Рубрика: „Зашто? Како?“ pp. 20. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.</ref>

== Галерија ==
<gallery>
Слика:2006-02-13 Drop-impact.jpg|Утицај капи на површину воде
Слика:Water splashes 001.jpg|Кап воде која удара о металну површину формира тзв. круну
Слика:Water drop on a leaf.jpg|Кап воде на листу
Слика:2006-01-28 drop-impact backjet.jpg|Утицај капи на површину воде
Слика:Raindrop on a fern frond.jpg|Кап на [[лист]]у [[папрати]]
Слика:2006-01-21 Detaching drop.jpg|„Откидање” капи
Слика:Post-splash with droplets.jpg|Након удара капи о површину мокрог метала
Слика:Asteraceae03.JPG|Кап воде на [[цваст]]и [[биљке]] из породице ''-{[[Asteraceae]]}-''
</gallery>

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Drops}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Течности]]
[[Категорија:Динамика флуида]]

[[ps:څاڅکې]]