Изворни код странице Калцијум

{{Infobox element| опис_слике =узорак — комадићи елемента у стакленој посуди
|name=Калцијум
|number=20
|symbol=Ca
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[калијум]]
|right=[[скандијум]]
|above=[[magnesium|-{Mg}-]]
|below=[[strontium|-{Sr}-]]
|category=земноалкални метал
|category comment=
|group=2
|period=4
|block=s
|appearance=тамна сива, сребрна; са бледо жутом нијансом<ref>{{Greenwood&Earnshaw|page=112}}</ref>
|image name=Calcium unter Argon Schutzgasatmosphäre.jpg
|electron configuration=-{&#91;[[argon|Ar]]&#93; 4s<sup>2</sup>}-
|electrons per shell=2, 8, 8, 2
|phase=чврсто
|phase comment=
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=1,55
|density gpcm3nrt 2=
|density gpcm3mp=1,378
|melting point K=1115
|melting point C=842
|melting point F=1548
|boiling point K=1757
|boiling point C=1484
|boiling point F=2703
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=
|critical point MPa=
|heat fusion=8,54
|heat fusion 2=
|heat vaporization=154,7
|heat capacity=25,929
|vapor pressure 1=864
|vapor pressure 10=956
|vapor pressure 100=1071
|vapor pressure 1 k=1227
|vapor pressure 10 k=1443
|vapor pressure 100 k=1755
|vapor pressure comment=
|crystal structure=face-centered cubic
|oxidation states='''+2''', +1
|oxidation states ref=<ref name="West">{{cite journal|last=Krieck|first=Sven|last2=Görls|first2=Helmar|last3=Westerhausen|first3=Matthias|title=Mechanistic Elucidation of the Formation of the Inverse Ca(I) Sandwich Complex [(thf)3Ca(μ-C6H3-1,3,5-Ph3)Ca(thf)3] and Stability of Aryl-Substituted Phenylcalcium Complexes|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=132|issue=35|year=2010|pmid=20718434|doi=10.1021/ja105534w|pages=12492-12501}}</ref>
|oxidation states comment=(јако [[base (chemistry)|базни]] оксид)
|electronegativity=1,00
|number of ionization energies=4
|ionization energy 1=589,8
|ionization energy 2=1145,4
|ionization energy 3=4912,4
|atomic radius=197
|atomic radius calculated=
|covalent radius=176±10
|Van der Waals radius=231
|magnetic ordering=[[diamagnetism|дијамагнетичан]]
|electrical resistivity unit prefix=n
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=33,6
|thermal conductivity=201
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=22,3
|speed of sound=
|speed of sound rod at 20=3810
|speed of sound rod at r.t.=
|magnetic susceptibility= +40,0·10<sup>−6</sup> 
|magnetic susceptibility ref=<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=978-0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|via=}}</ref>
|Young's modulus=20
|Shear modulus=7,4
|Bulk modulus=17
|Poisson ratio=0,31
|Mohs hardness=1,75
|Vickers hardness=
|Brinell hardness=170–416
|CAS number=7440-70-2
|isotopes=
{{infobox element/isotopes stable | mn=40 | sym=Ca | na=96,941% | n=20 |firstlinks=yes}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=41 | sym=Ca | na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=1,03×10<sup>5</sup>&nbsp;y | dm=[[electron capture|ε]] | de=– | link1=potassium-41 | pn=41 | ps=K}}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=42 | sym=Ca | na=0,647% | n=22 |firstlinks=no}}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=43 | sym=Ca | na=0,135% | n=23 |firstlinks=no}}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=44 | sym=Ca | na=2,086% | n=24 |firstlinks=no}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=45 | sym=Ca | na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=162,7&nbsp;d | dm=[[beta decay|β<sup>−</sup>]] | de=0,258 | link1=scandium-45 | pn=45 | ps=Sc}}
{{infobox element/isotopes stable | mn=46 | sym=Ca | na=0,004% | n=26 |firstlinks=no}}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=47 | sym=Ca | na=syn | hl=4,5&nbsp;d
|dm1=β<sup>−</sup> | de1=0,694, 1,99 | link1=scandium-47 | pn1=47 | ps1=Sc |
dm2=[[gamma ray|γ]] | de2=1,297 | pn2= | ps2=– }}
{{infobox element/isotopes decay | mn=48 | sym=Ca | na=0,187% | hl=6,4×10<sup>19</sup>&nbsp;y
|dm=[[double beta decay|β<sup>−</sup>β<sup>−</sup>]] | de=4.274 | link=calcium-48 | link1=titanium-48 | pn=48 | ps=Ti}}
|isotopes comment=
|discovery and first isolation by=[[Хамфри Дејви]]
|discovery date=1808
|QID=Q706
}}

'''Калцијум''' ('''-{Ca}-''', {{јез-лат|calcium}}) [[метал]] је [[земно-алкални метали|-{II}-A]] групе.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> [[Електронска конфигурација]] му је: -{1s<sup>2</sup> 2s<sup>2</sup> 2p<sup>6</sup> 3s<sup>2</sup> 3p<sup>6</sup> 4s<sup>2</sup>}-, гради 2+ [[јон]]. Поседује 6 стабилних [[изотоп]]а. То су -{<sup>40</sup>Ca, <sup>42</sup>Ca, <sup>43</sup>Ca, <sup>44</sup>Ca, <sup>46</sup>Ca}- и <sup>48</sup>-{Ca}-. Елементарни калцијум је сјајни, сребрнасти метал. На Земљи се калцијум налази само у облику својих једињења и као саставни део минерала. У калцијумове минерале, између осталих, спадају [[креда]], [[кречњак]] (као [[калцит]] или [[Мермер]]) и [[гипс]]. Осим тога, калцијум игра врло важну улогу у организму животиња и човека, јер улази у састав [[кост]]ију. Он гради 2+ [[јон]]е.

== Особине ==
[[Датотека:Calcium 1.jpg|мини|лево|Делимично оксидовани калцијум]]
=== Класификација ===
Калцијум је сребрнобео, мекан и лак [[метал]]. Калцијум је мек као [[олово]], али се не може резати [[нож]]ем. Елементарни калцијум у присуству [[ваздух]]а се врло брзо оксидује. Са водом реагује врло бурно градећи [[калцијум хидроксид]] и [[водоник]]. Сагорева у присуству [[кисеоник]]а из ваздуха до [[калцијум оксид]]а, те у много мањој мери [[калцијум нитрид]]а. Уколико се уситни у прах, калцијум се може запалити сам од себе. Једињења калцијума се јављају и у води, и узрочник су њене тврдоће. Калцијумови [[сулфат]]и и хлориди чине сталну тврдоћу воде која се кувањем не може отклонити. Тврда [[вода]] је непогодна за коришћење (за кување, прање и индустрију).<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Калцијум је чврста, сива, сјајна, супстанца на собној температури и атмосферском притиску. Проводи топлоту и електричну струју. Катјони -{Ca}-<sup>2+</sup> спадају у -{IV}- аналитичку групу катјона.

Атом калцијума има двадесет електрона, са електронском конфигурацијом [Ar]4s2. Као и други елементи смештени у групу 2 периодног система, калцијум има два валентна електрона на најудаљенијој с-орбитали, који се врло лако губе у хемијским реакцијама да би формирали дипозитивни јон са стабилном електронском конфигурацијом племенитог гаса, у овом случај аргона.{{sfn|Greenwood|Earnshaw|1997|pp = 112-13}}

Калцијум спада у [[Земноалкални метали|земноалкалне метале]]. У готово свим хемијским једињењима, калцијум се јавља са оксидационим бројем +2. Тек 2009. године, научницима са Универзитета Фридрих-Шилер у немачком граду [[Јена]] успело је добију стабилни калцијум(-{I}-) комплекс, у којем се калцијум налази стабилан у дотад непознатом оксидационом стању +1. Међутим, то једињење је врло осетљиво на присуство воде и ваздуха.<ref name="CalciumI2009" />

=== Физичка својства ===
Метални калцијум се топи на 842°С и кључа на 1494°С; ове вредности су веће од оних за магнезијум и стронцијум, суседне метале групе 2. Његова густина од 1,526 г/цм<sup>3</sup> (на 20°С) је најнижа у групи.{{sfn|Greenwood|Earnshaw|1997|pp = 112-13}}

Калцијум је тврђи од олова, али се може сећи ножем уз напор. Док је калцијум слабији проводник струје од бакра или алуминијума по запремини, он је бољи проводник по маси од оба, због своје веома мале густине.{{Sfn|Hluchan|Pomerantz|2005|p=484}}

=== Хемијска својства ===
Калцијум спонтано реагује са водом брже од магнезијума и спорије од стронцијума да би произвео калцијум хидроксид и гас водоника. Такође реагује са кисеоником и азотом у ваздуху и формира мешавину калцијум оксида и калцијум нитрида.<ref name="CRC">C. R. Hammond ''The elements'' (pp. 4–35) in {{RubberBible86th}}</ref> Калцијум је мање реактиван: брзо формира хидратантни премаз у влажном ваздуху, али испод 30% релативне влажности може се чувати неограничено на собној температури.{{sfn|Hluchan|Pomerantz|2005|p=483}}

Поред једноставног оксида СаО, калцијум пероксида, СаО<sub>2</sub>, се може добити директном оксидацијом металног калцијума под високим притиском кисеоника, а постоје неки докази за жути супероксид Са(О<sub>2</sub>)<sub>2</sub>.{{sfn|Greenwood |Earnshaw|1997|p=119}} Калцијум хидроксид, Са(ОН)<sub>2</sub>, је јака база, мада не тако јака као хидроксиди стронцијума, баријума или алкалних метала.{{sfn|Greenwood |Earnshaw|1997|p=121}} Сва четири дихалида калцијума су позната.{{sfn|Greenwood|Earnshaw|1997|p = 117}} Калцијум карбонат (СаСО<sub>3</sub>) и калцијум сулфат (СаSО<sub>4</sub>) су посебно распрострањени минерали.{{sfn|Greenwood|Earnshaw|1997|pp = 122-15}} Као стронцијум и баријум, метални калцијум се раствара директно у течном амонијаку дајући тамноплави раствор.{{sfn|Greenwood|Earnshaw|1997|p=112}}

Иако је калцијум у истој групи као и магнезијум, а органска магнезијумова једињења се веома широко користе у хемији, органска калцијумова једињења нису на сличан начин распрострањена јер их је теже направити и реактивнија су, иако су недавно истражене као могући катализатори.<ref>{{cite journal|last1=Harder|first1=S.|last2=Feil|first2=F.|last3=Knoll|first3=K.|year=2001|title=Novel Calcium Half-Sandwich Complexes for the Living and Stereoselective Polymerization of Styrene|journal=Angew. Chem. Int. Ed.|volume=40|issue=22|pages=4261–64|doi=10.1002/1521-3773(20011119)40:22<4261::AID-ANIE4261>3.0.CO;2-J|pmid=29712082}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Crimmin|first1=Mark R.|last2=Casely|first2=Ian J.|last3=Hill|first3=Michael S.|title=Calcium-Mediated Intramolecular Hydroamination Catalysis|journal=[[Journal of the American Chemical Society]]|year=2005|volume=127|issue=7|pages=2042–43|doi=10.1021/ja043576n|pmid=15713071|bibcode=2005JAChS.127.2042C }}</ref><ref>{{cite journal|last1=Jenter|first1=Jelena|last2=Köppe|first2=Ralf|last3=Roesky|first3=Peter W.|title=2,5-Bis{''N''-(2,6-diisopropylphenyl)iminomethyl}pyrrolyl Complexes of the Heavy Alkaline Earth Metals: Synthesis, Structures, and Hydroamination Catalysis|journal=Organometallics|year=2011|volume=30|issue=6|pages=1404–13|doi=10.1021/om100937c}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Arrowsmith|first1=Merle|last2=Crimmin|first2=Mark R.|last3=Barrett|first3=Anthony G. M.|last4=Hill|first4=Michael S.|last5=Kociok-Köhn|first5=Gabriele|last6=Procopiou|first6=Panayiotis A.|title=Cation Charge Density and Precatalyst Selection in Group 2-Catalyzed Aminoalkene Hydroamination|journal=Organometallics|year=2011|volume=30|issue=6|pages=1493–1506|doi=10.1021/om101063m}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Penafiel|first1=J.|last2=Maron|first2=L.|last3=Harder|first3=S.|year=2014|title=Early Main Group Metal Catalysis: How Important is the Metal?|journal=Angew. Chem. Int. Ed.|volume=54|issue=1|pages=201–06|doi=10.1002/anie.201408814|pmid=25376952|url=https://pure.rug.nl/ws/files/83571601/Early_Main_Group_Metal_Catalysis_How_Important_is_the_Metal.pdf }}</ref> Органо-калцијумова једињења имају тенденцију да буду сличнија органо-итербијум једињењима због сличних јонских радијуса Yb2+ (102 pm) и Ca2+ (100 pm).{{sfn|Greenwood|Earnshaw|1997|pp = 136-37}}

=== Изотопи ===
Калцијум има пет стабилних [[изотоп]]а (<sup>40</sup>-{Ca}-, <sup>42</sup>-{Ca}-, <sup>43</sup>-{Ca}-, <sup>44</sup>-{Ca}- и <sup>46</sup>-{Ca}-), уз још један изотоп ([[Калцијум-48|<sup>48</sup>-{Ca}-]]) чије је [[време полураспада]] тако дуго да се из практичних разлога такође може сматрати да је стабилан. Распон од 20% у релативној атомској маси код својих природних изотопа је већи него код било којег другог елемента, изузев водоника и [[хелијум]]а. Калцијум има и космогенски изотоп, [[радиоактивност|радиоактивни]] <sup>41</sup>-{Ca}- који има време полураспада од 103.000 година. За разлику од других космогенских изотопа који се стварају у [[Земљина атмосфера|Земљиној атмосфери]], изотоп <sup>41</sup>-{Ca}- се ствара неутронским активирањем калцијума <sup>40</sup>-{Ca}-. Највећи део његовог настајања је горњи слој дубине од око један метар у тлу, докле у довољној мери продире космогенски неутронски ток. Изотоп <sup>41</sup>-{Ca}- је добио додатну пажњу у астрономским студијама [[звезда]], јер се распада на <sup>41</sup>-{K}-, критични показатељ аномалија у звезданим системима.

Око 97% калцијума који се јавља у природи је у облику изотопа <sup>40</sup>-{Ca}-. Изотоп <sup>40</sup>-{Ca}- је један од производа распада [[калијум]]а <sup>40</sup>-{K}-, заједно са [[аргон]]ом <sup>40</sup>-{Ar}-. Иако је [[калијум-аргонско датирање]] врло раширено у геолошким наукама, распрострањеност <sup>40</sup>-{Ca}- у природи отежава коришћење овог начина датирања. Технике које користе [[масена спектрометрија|масену спектрометрију]] и разређивање изотопа са двоструким спектрометарским врхом се користе за калијум-калцијумско датирање.

Најраспрострањенији изотоп <sup>40</sup>-{Ca}- има језгро са 20 [[протон]]а и 20 [[неутрон]]а. То је уједно и најтежи стабилни изотоп међу свим елементима који има исти број протона и неутрона. У експлозији [[супернова]], калцијум се формира у реакцији угљеника са бројним алфа честицама (језграма хелија), све док се не синтетише најчешћи изотоп калцијума (који садржи десет језгра хелија).

== Заступљеност ==
Калцијум је најраспрострањенији [[земно-алкални метали|земноалкални]] метал, а и један од најраспрострањенијих [[хемијски елемент|елемената]] у природи. Заступљен је у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 3,54%. Због своје хемијске реактивности, у природи се може наћи само у облику својих једињења. Претпоставља се да је једини изузетак једна врста [[флоурит]]а који у својој кристалној решетки има неку врсту колоидалног калцијума насталог путем природног радиоактивног распада.<ref name="fluorit" /> Калцијум карбонат је главни састојак седиментних [[стене|стена]]. Као кречњак чини многе планинске масиве. Веома је распрострањен и калцијум сулфат у виду анхидрита и [[гипс]]а. Најбитнији [[минерал]]и калцијума су: калцит, аргонит, мермер, креда, гипс, доломит, кречњак, калцијумфлуорит ... Минерали богати калцијумом попут [[калцит]]а и [[гипс]]а су доста распрострањени (нпр. у [[Алпи]]ма целе планине су сачињене од кречњака). Веома је распрострањен и [[калцијум сулфат]] у виду анхидрита и [[гипс]]а.

Као есенцијални део целе живе материје он се налази у саставу костију, [[зуб]]а, шкољки и лишћа. Поред -{K}-<sup>+</sup> и -{Na}-<sup>+</sup> јона, јони калцијума -{Ca}-<sup>2+</sup> имају изузетно важну улогу у преносу подражаја кроз [[неурон|нервне ћелије]]. Међутим, и код других ћелија јони калцијума су врло важни код трансдукције сигнала.

У видљивим спектрима многих [[звезда]], укључујући и [[Сунце]], запажене су снажне спектралне (апсорпцијске) линије једноструко јонизованог калцијума. Међу њима најистакнутије су -{''H''}--линија на 3968,5&nbsp;[[Ångstrom|Å]] и -{''K''}--линија на 3933,7&nbsp;Å једноструко јонизираног калцијума или -{Ca&nbsp;II}-. При посматрању Сунца, или звезда ниске температуре, истакнутост -{''H''}- и -{''K''}- линија у видљивом спектру може бити назнака снажне магнетске активности у [[хромосфера|хромосфери]]. Мерење периодичних варијација ових активних подручја такође се може користити у добијању података о периодима ротације таквих звезда.<ref name="mtwilson" />

== Једињења ==
Загревањем уз присуство [[ваздух]]а гради оксид (-{CaO}-) и нитрид (-{Ca<sub>3</sub>N<sub>2</sub>}-). Реагује са хладном [[вода|водом]] градећи [[хидроксид]] уз ослобађање [[кисеоник]]а. Сем ових једињења битна су и калцијумпероксид и многе соли.

Калцијум-супероксид:
* -{Ca+O<sub>2</sub>→CaO<sub>2</sub>}-

== Добијање ==

Метални калцијум се производи у [[вакуум]]у путем [[редокс реакција|редукције]] од прженог безводног [[креч]]а (калцијум-оксида) са [[алуминијум]]ом при температури од 1200&nbsp; °C. Иако алуминијум има доста мању реактивност и енталпију од калцијума, тако се реакција
: <math> \mathrm{4 \ CaO + 2 \ Al \ \xrightarrow{1200^{\circ}C}\ CaAl_2O_4 + 3 \ Ca\uparrow} </math>

уравнотежава готово у потпуности на левој страни, али и поред тога овај процес производње функционише, јер настали калцијум при овој температури непрестано испарава тако да се постепено уклања из процеса. Након овог процеса неопходна је [[дестилација]] калцијума да би се отклониле нечистоће.

=== Аналитика ===
Калцијум се у крви налази око 50% као јон -{Ca}-<sup>2+</sup>, око 35% везан за [[беланчевине]] ([[албумин]], [[глобулин]]) те око 15% везан у комплексима (у бикарбонатима, лактатима, цитратима, фосфатима). Серумска вредност калцијума креће се у врло уским границама код нормалног нивоа укупног калцијума између 2,2 и 2,6&nbsp;-{mmol/L}- (9–10,5&nbsp;-{mg/dL}-) а распон нормалног јонизованог калцијума износи од 1,1 до 1,4&nbsp;-{mmol/L}- (4,5–5,6&nbsp;-{mg/dL}-). Биолошки ефекти калцијума одређују се кроз доступност његових слободних јона, па је при томе одлучујући јонизовани калцијум.<ref name="framce" />

Укупна концентрација калцијума (''укупни кацијум'') у крви зависи од концентрације албумина и с тим у складу се мора кориговати. Алтернативно, може се и директно мерити концентрација јонизованог калцијума.<ref name="Robertson_Marshall" /> Укунпни калцијум у серуму се одређује помоћу апсорпцијске спектрометрије или [[Атомска емисиона спектроскопија|пламене емисионе спектроскопије]].<ref name="Guder_Nolte" /> При томе долазе до изражаја физичке особине калцијума. Директно мерење јонизованог калцијума врши се са јоноселективним електродама.<ref name="Guder_Nolte" />

== Употреба ==
{{без извора-одељак}}
''Метални калцијум'' служи као редукционо средство у [[металургија|металургији]] за производњу метала као што су [[торијум]], [[ванадијум]], [[цирконијум]], [[итријум]] и других из групе ретких [[Земноалкални метал|земноалкалних метала]], те као редукционо средство у индустрији челика и алуминијума, као додатак легурама [[алуминијум]]а, [[берилијум]]а, бакра, олова и магнезијума те као полазни материјал за производњу калцијум хидрида.

Техничка употреба калцијума је много већа у облику његових једињења.

[[Кречњак]] (-{CaCO}-<sub>3</sub>) и [[доломит]] (-{CaMg(CO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>}-) су две важне сировине у данашњој индустрији:
* Средство за уклањање [[Згура|шљаке]] у индустрији [[челик]]а. Просечна потрошња износи око 0,5 тона кречњака по тони челика
* Полазна сировина за производњу гашеног [[калцијум оксид|креча]]
* [[Креда]] као средство за пуњење вештачких материјала, на пример [[Поливинил хлорид|ПВЦ-а]]. Циљ је побољшање крутости и отпорности на ударце, као и за смањење скупљања. Осим тога јако повећана топлотна проводљивост омогућава виши радни такт при [[Екструдирање|екструдирању]] (извлачењу).
* Ситнозрни [[калцијум-карбонат]] служи као средство за пуњење скупоценог бездрвног [[папир]]а
* Фино млевени креч или доломит се користи и као креч за ђубрење у пољопривреди и шумарству или као додатак исхрани неким животињама.

[[Калцијум-сулфат]] ([[гипс]]) се користи као грађевински материјал. [[Калцијум-карбид]] служи као полазна сировина за хемијске синтезе и за производњу ђубрива на бази креча и азота, а раније се користио и за синтезу [[ацетилен]]а (етин), те се раније погрешно називао и калцијум ацетилид. [[Калцијум-хлорид]] служи као средство за сушење и топљење, као и за убрзавање стврдњавања [[бетон]]а.

== Биолошки значај ==
{{без извора-одељак}}
Кости човека и животиња садрже калцијум у виду фосфата и карбоната. Недостатак калцијума у костима изазива болест рахитис. Јон калцијума налази се и у крви и убрзава згрушавање крви у додиру са ваздухом. Код биљака улази у неке облике ћелијских зидова. Оне складиште калцијум у стабљици и лишћу. Недостатак калцијума код биљака проузрокује слаб развој корена и лишћа.

Калцијум је заступљен у човековом организму између 1,4 и 1,67% што представља преко 1 килограм. Калцијум има велику улогу у људском организму:
* активатор ензима
* провођење биоелектричних импулса
* удео у згрушавању крви
* удео у грчењу мишића
* удео у производњи хормона

Ниво калцијума у крви зависи од:
* количине калцијума која се уноси исхраном
* количине калцијума у намирницама
* степене избацивања калцијума са мокраћом

Калцијум је такође неопходан састојак у ћелијама биљака.

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="CalciumI2009">{{Cite journal|last=Krieck|first=Sven| last2 = Görls | first2 = Helmar | last3 = Yu | first3 = Lian | last4 = Reiher | first4 = Markus | last5 = Westerhausen | first5 = Matthias |title=Stable "Inverse" Sandwich Complex with Unprecedented Organocalcium(I): Crystal Structures of [(thf)2Mg(Br)-C6H2-2,4,6-Ph3] and [(thf)3Ca{μ-C6H3-1,3,5-Ph3}Ca(thf)3]|journal=Journal of the American Chemical Society|volume=13|issue=8|datum=4. 2. 2009|doi=10.1021/ja808524y|pages=2977-2985}}</ref>
<ref name="fluorit">[http://www.berthold-weber.de/stinkspat.htm berthold-weber.com: Fluorit im Wölsendorfer Flußspat-Revier, 10. 3. 2011.]</ref>
<ref name="mtwilson">{{cite web|author=Staff|year=1995 |url=http://adsabs.harvard.edu/full/1988BAAS...20Q.994B |title =H-K Project |publisher =Mount Wilson Observatory |pristupdatum=20. 5. 2015}}</ref>
<ref name="framce">{{cite web|last=|title=Calcium|first=Hagemann O. |url=http://www.laborlexikon.de/Lexikon/Infoframe/c/Calcium.htm |work=laborlexikon.de |pristupdatum=21. 5. 2011}}</ref>
<ref name="Robertson_Marshall">{{Cite book| last =Robertson | first =W. G.| last2 =Marshall| first2 =R. W.|title=Calcium measurements in serum and plasma--total and ionized| publisher=CRC Critical Reviews in Clinical Laboratory Sciences |volume=11 |number=3 |datum=1. 11. 1979 |pmid=116800|pages=271-304}}</ref>
<ref name="Guder_Nolte">{{Cite book|editor=Guder WG; Nolte J|title=Das Laborbuch für Klinik und Praxis|edition=1|publisher=Elsevier, Urban und Fischer|year=2005|isbn=978-3-437-23340-1|pages=}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Holleman&Wiberg1st}}
* {{Greenwood&Earnshaw2nd}}
* {{Ullmann | first=Stephen E. |last=Hluchan |first2=Kenneth |last2=Pomerantz | title = Calcium and Calcium Alloys | doi = 10.1002/14356007.a04_515.pub2}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Calcium}}
* [http://www.vitaminologija.com/kalcijum Витаминологија]
* [http://www.navidiku.rs/firme/kalcijum Калцијум]
* -{[http://www.webelements.com/webelements/elements/text/Ca/index.html WebElements.com – Calcium]}-
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/020.htm Calcium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
* -{[http://ods.od.nih.gov/factsheets/calcium.asp Nutrition fact sheet from the National Institutes of Health]}-

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења калцијума}}
{{Ензимски кофактори}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Калцијум| ]]
[[Категорија:Земљани алкални метали]]
[[Категорија:Биологија и фармакологија хемијских елемената]]
[[Категорија:Дијететски суплементи]]
[[Категорија:Редукујући агенси]]
[[Категорија:Дијететски минерали]]
[[Категорија:Блокатори натријумовог канала]]