Изворни код странице Какаовац

{{друго значење|производ добијен од ове биљке|[[Какао]]}}
{{Speciesbox
|name = Какаовац
|image = Theobroma cacao-frutos.jpeg
|image_width = 250п
|genus = Theobroma
|species = cacao
|authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}- 1753
| synonyms = *''-{Cacao minar}-'' <small>Gaertn. </small> 
* ''-{Cacao minus}-'' <small>Gaertn. </small>
* ''-{Cacao sativa}-'' <small> -{Aubl}-. </small> 
* ''-{Cacao theobroma}-'' <small> -{Tussac}- </small> 
* ''-{Theobroma cacao f. leiocarpum}-'' <small>-{(Bernoulli) Ducke}- </small> 
* ''-{Theobroma cacao subsp. leiocarpum}-'' <small>-{(Bernoulli) Cuatrec.}- </small> 
* ''-{Theobroma cacao var. leiocarpum}-'' <small>-{(Bernoulli) Cif.}- </small>
* ''-{Theobroma cacao subsp. sativa}-'' <small>-{(Aubl.) León}- </small>
* ''-{Theobroma cacao var. typica}-'' <small>Cif. </small> 
* ''-{Theobroma caribaea}-'' <small>Sweet </small> 
* ''-{Theobroma integerrima}-'' <small>Stokes </small> 
* ''-{Theobroma kalagua}-'' <small> -{De Wild.}- </small>
* ''-{Theobroma leiocarpum}-'' <small> -{Bernoulli}- </small> 
* ''-{Theobroma pentagonum}-'' <small>Bernoulli </small>
* ''-{Theobroma saltzmanniana}-'' <small>Bernoulli </small>
* ''-{Theobroma sapidum}-'' <small>Pittier </small> 
* ''-{Theobroma sativa}-'' <small>-{(Aubl.) Lign. & Le Bey}- </small> 
* ''-{Theobroma sativa var. leucosperma}-'' <small>-{A. Chev.}- </small> 
* ''-{Theobroma sativa var. melanosperma}-'' <small>-{A. Chev.}- </small> 
* ''-{Theobroma sativum}-'' <small>-{(Aubl.) Lign. & Bey}-</small>
}}

'''Какаовац''' (-{''Theobroma cacao''}-) тропско је [[дрво]] из рода ''-{[[Theobroma]]}-'', које припада [[породица (биологија)|породици]] слезова (-{[[Malvaceae]]}-). Аутохтона је врста [[тропске кишне шуме|тропских кишних шума]] [[Централна Америка|Централне]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]] и једна од најкомерционалнијих тропских биљака. Од његових плодова добија се [[какао]], главни састојак код прављења [[чоколада|чоколаде]].

Биномијалну номенклатуру врсте одредио је [[Карл фон Лине]] [[1753]]. године. Најсличнија врста какаовцу је [[купуасу]] (-{''Theobroma grandiflorum''}-) од које се добија -{купулате чоколада}-.

Име врсте представља комбинацију имена рода ''-{Theobroma}-'' (од грчких речи -{''θεός''}- и -{''βρῶμα''}- у значењу „храна богова”) и локалног имена за ову биљку (-{''cacahuatl''}- на [[наватл]]у и -{''kakaw ''}- на класичном мајанском језику).

== Опис таксона ==
[[Датотека:Köhler's Medizinal-Pflanzen in naturgetreuen Abbildungen mit kurz erläuterndem Texte (Plate 157 I) (8232806410).jpg|мини|лево|200п|Лист и цвет какаовца − илустрација из књиге „-{Köhler’s Medizinal-Pflanzen}-” (1887)]]

Какаовац је средње високо тропско [[дрво]] које може да нарасте до висине од 12 m, иако су му просечне висине између 4 и 8 m. Као дивља биљка расте у тропским шумама [[Централна Америка|Централне]] и [[Јужна Америка|Јужне Америке]].

[[Лист]]ови какаовца се развијају са чворова на гранама и имају спиралан распоред. Лисна плоча је издужено-елипсаста, а сам лист је компактан са равним ивицама и перастом нервном структуром коју у просеку чини око десетак парова лисних нерава. Листови су оштри и зимзелени, дужине између 10 и 40 цм, и ширине од 5 до 20 цм.
 
[[Цвет]]ови су јако ситни и избијају директно из стабла и из већих грана у виду снопића (та појава се назива [[каулифлорија]]). Просечан пречних цвета је свега 1 до 2 центиметра, а цветна чашица је у нијансама ружичасте и беле боје.

Формула цвета какаовца је: {{Nobr|[[Датотека:Male_and_female_sign.svg|12px]]<math>\mathrm{\ast \; Ca_{(5)}\; Co_{5} \;  A_{5+5^{St}} \;  G_{(\underline5)}}</math>}}<ref name="craene">{{Cite book| publisher = Cambridge University Press| |isbn=978-0-521-49346-8| last = Ronse De Craene| first = Louis P.| title = Floral Diagrams: An Aid to Understanding Flower Morphology and Evolution| location = Cambridge| date=4. 2. 2010| url = https://books.google.com/books?id=24p-LgWPA50C |pages=224}}</ref> Какаовац је специфичан по томе што се опрашивање цветова врши преко биљних ваши из рода ''-{[[Forcipomyia]]}-''.<ref>{{cite journal | author = Hernández B, J. | title = Insect pollination of cacao (Theobroma cacao L.) in Costa Rica | publisher = University of Wisconsin | year = 1965 | url = http://orton.catie.ac.cr/cgi-bin/wxis.exe/?IsisScript=ORTON.xis&method=post&formato=2&cantidad=1&expresion=mfn=032010 | access-date = 29. 11. 2016 | archive-date = 04. 10. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20131004220619/http://orton.catie.ac.cr/cgi-bin/wxis.exe/?IsisScript=ORTON.xis&method=post&formato=2&cantidad=1&expresion=mfn=032010 | url-status =}}</ref>

Плод је овалан и крупан (има облик издужене [[диња|диње]]) дужине од 15 до 30 цм, ширине 8−10 цм и тежине у просеку око пола килограма. Плод дозрева за брање након 4 месеца, а када је зрео боја [[егзокарп]]а варира од жуте до наранџасте. Унутар сваког плода се налази између 20 и 60 крупних семена елипсоидног облика распоређених у неколико редова и окружених беличастом пулпом. Свако семе садржи значајне количине биљних масти (у просеку између 40 и 50%) од којих се добија какао маслац, а главни хемијски састојак је [[теобромин]], органско једињење које је по свом хемијском саставу доста слично [[кофеин]]у. Осушено и млевено семе назива се [[какао|какао прах]] и један су од најважнијих састојака у кондиторској индустрији (код добијања [[чоколада|чоколаде]]). У неким земљама бела пулпа се користи за припремање сокова, желеа, а неретко се њеном ферментацијом добија алкохолно пиће са укусом какаоа.<ref>{{cite web| url = http://www.hort.purdue.edu/newcrop/proceedings1993/v2-475.html#COCOA%20PULP |title = New Products from Theobroma cacao: Seed Pulp and Pod Gum|publisher=New crops. стр. 475-478, Wiley, New York 1993.|first=Antonio |last=Figueira|first2=Jules |last2=Janick|first3=James N. |last3=BeMiller|accessdate=31. 1. 2014}}</ref><ref>{{cite web | url=http://www.forbes.com/sites/katiebell/2014/09/10/cacao-cocktails-a-new-tequila-like-spirit-distilled-from-cacao-fruit/ | title = Cacao Cocktails: A New Tequila-Like Spirit Distilled From Cacao Fruit |first=Katie K |last=Bell| accessdate=17. 3. 2015}}</ref>

<gallery class="center" caption="" widths="150px" heights="150px" >
CacaoChonita14.JPG|Пржено семе какаоа
Cacao-pod-k4636-14.jpg|Пресек плода
Theobroma cacao2.jpg|Цветови какаовца
Theobroma cacao - flower2.JPG|Отворен цвет у крупном плану
</gallery>

== Какао кроз историју ==
[[Датотека:Mayan - Lidded Vessel - Walters 20092039 - Side A.jpg|мини|десно|200п|Мајанска посуда за какао из IV века пре нове ере]]
[[Датотека:Kakaw (Mayan word).png|мини|десно|200п|Хијероглиф који представља какао у древном [[маје|мајанском]] језику]]
Према неким хипотезама какаовац води порекло из влажних тропских подручја данашњег југоисточног [[мексико|Мексика]] одакле се ширио ка југу до [[Амазонија|Амазоније]]. Према другим научним сазнањима процес ширења какаовца текао је у обрнутом смеру. Најновије анализе базиране на [[ДНК]] истраживањима као аутохтоно подручје какаовца наводе тромеђу [[Бразил]]а, [[колумбија|Колумбије]] и [[Перу]]а, одакле се захваљујући људима ширио у остала тропска подручја Панамерике.<ref>{{cite journal |last=Motamayor|first=Juan C., Philippe Lachenaud, Jay Wallace da Silva e Mota, Rey Loor, David N. Kuhn, J. Steven Brown, Raymond J. Schnell |title=Geographic and Genetic Population Differentiation of the Amazonian Chocolate Tree (''Theobroma cacao'' L.) |journal=[[PLoS ONE]] |volume=3 |issue=10 |doi=10.1371/journal.pone.0003311 |year=2008|url=}}</ref><ref>{{cite journal|last=Clement|first=Charles R.|author2=de Cristo-Araújo, Michelly; d’Eeckenbrugge, Geo Coppens; Alves Pereira, Alessandro; Picanço-Rodrigues, Doriane|title = Origin and Domestication of Native Amazonian Crops|journal=Diversity|date=6. 1. 2010|volume=2|issue=1|doi=10.3390/d2010072|accessdate=9. 11. 2012| url = http://www.mdpi.com/1424-2818/2/1/72/pdf |pages=72–106}}</ref><ref name="Thomas e47676">{{cite journal|last=Thomas|first=Evert|author2=van Zonneveld, Maarten; Loo, Judy; Hodgkin, Toby; Galluzzi, Gea; van Etten, Jacob; Fuller, Dorian Q.|title = Present Spatial Diversity Patterns of Theobroma cacao L. in the Neotropics Reflect Genetic Differentiation in Pleistocene Refugia Followed by Human-Influenced Dispersal|journal=PLoS ONE|date=24. 10. 2012|volume=7|issue=10|pages=e47676|doi=10.1371/journal.pone.0047676}}</ref> Током последњег леденог доба пре око 21.000 година када је животни простор за ову врсту знатно редукован, на поменутом подручју су се одржали услови за опстанак ове врсте и створио се њен природни [[рефугијум]].

Употреба какаоа у људској исхрани стара је колико и људска цивилизација на подручју [[мезоамерика|Мезоамерике]], а доказ томе су бројни археолошки артефакти пронађени на том подручју, а који датирају на период између 1900. и 900. године пре нове ере. Једна од посуда пронађена на археолошком локалитету на обалама залива [[Веракруз]] датира из 1750. године пре нове ере и везује се за [[олмеци|олмечку]] цивилизацију, а на њој је представљен начин припреме пића од какаоа.<ref name="aj200712">{{cite journal | url= http://antiquity.ac.uk/projgall/powis/index.html | title= Oldest chocolate in the New World | last= Powis | first= Terry G., W. Jeffrey Hurst, María del Carmen Rodríguez, Ponciano Ortíz C., Michael Blake, David Cheetham, Michael D. Coe & John G. Hodgson | journal= Аntiquity | volume= 81 | issue= 314 | date= децембар 2007 | issn= 0003-598X | accessdate= 15. 2. 2011 | archive-date= 28. 06. 2011 | archive-url= https://web.archive.org/web/20110628175643/http://antiquity.ac.uk/projgall/powis/index.html | url-status=  }}</ref> На пацифичкој обали [[Чијапас]]а пронађени су бројни археолошки докази који упућују на чињеницу да су и предолмечки народи користили какао у исхрани (период од око 1900. п. н. е., цивилизација Мокаха).<ref name="aj200712"/> Почетна употреба вероватно се односила на кориштење ферментисаних плодова и прављење одређене врсте алкохолног пића.<ref>{{cite journal |last=Henderson|first=J. S.|title = Chemical and archaeological evidence for the earliest cacao beverages |journal=[[Proceedings of the National Academy of Sciences]] |year=2007|volume= 104 |doi=10.1073/pnas.0708815104|display-authors=etal|pages=18937–18940}}</ref>

У древним текстовима пронађени су бројни рецепти са детаљним упутствима за употребу ове биљке у верске, медицинске и кулинарске сврхе. У бројним рецептима какао се често комбинује са [[кукуруз]]ом, [[паприка|паприком]], [[Vanilla planifolia|ванилом]] и [[мед]]ом, а само пиће је било доступно искључиво припадницима елите. Директни докази о употреби какаоа потичу захваљујући анализама органских остатака из керамичких посуда, а у којима су пронађени трагови једињења [[теобромин]]а и [[кофеин]]а. А како је какаовац једина врста са тог подручја која садржи оба поменута [[алкалоид]]а, није било сумње да су пронађене посуде кориштене за припремање и чување плодова и напитака од какаоа. На једној од ваза пронађених на локалитету Рио Азул на североистоку [[гватемала|Гватемале]] дешифрован је хијероглифски запис који се односи управо на ову биљку. Нека истраживања упућују на то да су Астеци какао мешали са листовима дувана и правили цигарете.

Верује се да се напитак од ферментисаног какао у [[претколумбовска ера|претколумбовском периоду]] Америке користио углавном током ритуалних церемонија, што значи да је какао био јако цењен и вредан производ. Постоје докази да се користио и као средство плаћања. Тако су Астеци сваке године од околних народа добијали данак од, између осталог, 980 товара семена какаоа ({{јез-нав|xiquipil}}), а сваки товар је садржавао по тачно 8.000 семена.<ref>-{J. Bergmann (1969).}-</ref> За 80 до 100 квалитетних семена какаоа могао се купити нов огртач. Занимљиво је да су се у Астечком царству, везано за какао као средство плаћања, појавили и први фалсификатори који су који су зрна какаоа замењивали за сличне плодове.<ref>-{S. Coe (1994).}-</ref>

=== Какао у митологији ===
Древне [[Маје]] су веровале да су планински богови који су људима подарили какао (на мајанском језику се изговарао као -{''kakaw''}-) заједно са осталим јестивим плодовима. Према мајанској митологији, након што је богиња мајка Шмукане створила људе од кукуруза, велика перната змија подарила је Мајама какао.<ref>-{(Bogin 1997, Coe 1996, Montejo 1999, Tedlock}-) 1985</ref> У знак захвалности боговима Маје су сваког априла организовали церемоније на којима су приносили жртвене дарове боговима, посебно божанству Ек Чуах које је било заштитник какаоа.

И [[Астеци]] су какао сматрали „божијим даром” и веровали су да га је људима лично подарио бог [[Кецалкоатл]], а звали су га ''какахуатл'' или „горка вода”. Плодови какаоа редовно су се приносили као жртва боговима, често помешани са људском крвљу, а свештеници су украшавали своје уши какаом. Алкохолно пиће од какаоа у ритуалне сврхе пили су само мушкарци, пошто се веровало да је тај напитак отрован за жене и децу.

=== Европљани и какао ===
[[Датотека:East Indian Immigrants in Cacao Estate Trinidad 1903-2.jpg|мини|десно|200п|Радници из Индије на плантажи какаоа на [[Тринидад]]у [[1903]].{{Sfn|Head|1903|p=ii|ps=:(frontispiece)}}]]
Први Европљани који су дошли у контакт са биљком какаовца били су чланови четврте експедиције [[Кристифор Колумбо|Кристифора Колумба]] који су се [[1502]]. искрцали на малено острво [[Гванаха]] близу обале данашњег [[Хондурас]]а, где су приметили „бадеме чудног облика”. До првих стварних сазнања о какау, односно о чоколади, Европљани су дошли [[1519]]. године када је конкистадору [[Ернан Кортез|Ернану Кортезу]] током његовог сусрета са [[Монтезума II|Монтезумом II]] у [[Теночтитлан]]у послужен напитак који се, у астечком друштву сматрао достојним богова. Кортез је том приликом запазио како су слуге са страхопоштовањем припремале напитак који се пио у огромним количинама. Европљани су по повратку са собом заједно са осталим биљкама понели и семе какаоа. Напитак од какаоа на шпанском двору први пут је представљен [[1544]]. године када је један [[доминикански ред|доминикански]] свештених приликом сусрета са краљем [[Филип II од Шпаније|Филипом II]]. За кратко време чоколада се раширила по целој западној Европи, а након додавања шећера у чоколадни напитак постаје једним од омиљених освежавајућих пића. Убрзо су почеле да ничу и прве плантаже какаовца. Французи подижу плантаже на [[Кариби]]ма, а Шпанци у својим колонијама у [[венецуела|Венецуели]] и на [[Филипини]]ма. Шпанска реч ''какао'' званично улази у научну номенклатуру након што је шведски природњак [[Карл Лине]] [[1753]]. године објавио свој таксономски биномијални систем у ком је какаовац означио именом ''-{Theobroma cacao}-''.

Занимљиво је да се традиционално пиће припремљено од какаоа и кукуруза које датира још из претколумбовског периода, и данас пије на подручју Централне Америке где је познато као ''техате''.

== Комерцијална производња ==
{| class="wikitable sortable" align=right
! colspan=4|20 највећих светских произвођача какаоа<br /><small>(у тонама)</small>
|-
! № || Држава || [[2010]].<ref>-{[http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC FAO Stats Crops − 2010 Cocoa beans productions]}-</ref>   || [[2013]].<ref>-{[http://www.fao.org/faostat/en/#data/QC FAO Stats Crops − 2013 Cocoa beans productions]}-</ref>  
|-
| 01.|| {{застава|Обала Слоноваче}} || 1.301.347 || 1.448.992
|-
| 02.|| {{застава|Гана}} || 632.037 || 835.446
|-
| 03.|| {{застава|Индонезија}} || 844.626 || 775.500
|-
| 04.|| {{застава|Нигерија}} || 399.200 || 367.000
|-
| 05.|| {{застава|Камерун}} || 264.077 || 275.000
|-
| 06.|| {{застава|Бразил}} || 235.389 || 256.186
|-
| 07.|| {{застава|Еквадор}} || 132.100 || 128.446
|-
| 08.|| {{застава|Мексико}} || 61.000 || 82.000
|-
| 09.|| {{застава|Перу}} || 46.613 || 71.175
|-
| 10.|| {{застава|Доминиканска Република}} || 58.334 || 68.021
|-
| 11.|| {{застава|Колумбија}} || 39.534 || 46.739
|-
| 12.|| {{застава|Папуа Нова Гвинеја}} || 39.400 || 41.200
|- 
| 13.|| {{застава|Венецуела}} || 20.955 || 31.236
|-
| 14.|| {{застава|Уганда}} || 15.000 || 20.000
|-
| 15.|| {{застава|Того}} || 101.500 || 15.000
|-
| 16.|| {{застава|Сијера Леоне}} || 19.700 || 14.850
|- 
| 17.|| {{застава|Гватемала}} || 10.713 || 13.127
|- 
| 18.|| {{застава|Индија}} || 12.900 || 13.000
|- 
| 19.|| {{застава|Хаити}} || 10.379 || 10.000
|- 
| 20.|| {{застава|Мадагаскар}} || 10.000 || 9.000
|}

{| class="wikitable" align=right
! colspan=2|Светска продукција<br />по годинама<br /><small>(у тонама)</small>
|-
| [[1965]]. || align="center" | 1.229.000
|-
| [[1970]]. || align="center" | 1.543.000
|-
| [[1975]]. || align="center" | 1.562.000
|-
| [[1980]]. || align="center" | 1.671.000
|-
| [[1985]]. || align="center" | 2.014.000
|-
| [[1990]]. || align="center" | 2.532.000
|-
| [[1995]]. || align="center" | 2.991.000
|-
| [[2000]]. || align="center" | 3.372.000
|-
| [[2005]]. || align="center" | 3.942.000
|-
| [[2006]]. || align="center" | 4.310.000
|-
| [[2007]]. || align="center" | 3.883.000
|-
| [[2008]]. || align="center" | 4.228.000
|-
| [[2009]]. || align="center" | 4.142.000
|-
| [[2010]]. || align="center" | 4.231.000
|}

Какаовац најбоље успева у тропским подручјима са доста влаге и без директног излагања јаком сунцу, у подручјима између 20° северне и јужне географске ширине. Иако су његово аутохтоно станиште тропи Централне и Јужне Америке, након [[велика географска открића|Великих географских открића]] његов ареал проширио се на тропска подручја и на осталим континентима. Тако се данас готово 70% светске продукције добија на подручју супсахарске [[африка|Африке]], а највећи светски произвођачи на том континенту су [[Обала Слоноваче]] (са трећином укупне светске продукције), [[Гана]], [[Нигерија]], [[Камерун]] и [[Того]], односно подручја уз обале [[гвинејски залив|Гвинејског залива]]. Ван Африке највећи светски произвођачи су [[Индонезија]], [[Бразил]], [[Еквадор]], [[Мексико]] и [[Перу]].

Према неким статистичким подацима, под какаовцем је данас засађено подручје површине око 17.000.000 ари,<ref>-{http://findarticles.com/p/articles/mi_m1134/is_6_112/ai_105371465/pg_3/ {{Wayback|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_m1134/is_6_112/ai_105371465/pg_3/ |date=20120119204514 }} CBS Interactive Business Network}-</ref> а укупна светска продукција је са 1,5 милиона тона током [[1984]]. године порасла на око 4,3 милиона тона [[2010]]. године. Какао се данас узгаја углавном на мањим плантажама и већина приноса долази управо са мањих сеоских имања.<ref>{{cite web|last=Anon|title=A strategy to safeguard the future of chocolate| url = http://www.bioversityinternational.org/index.php?id=6817 |publisher=Bioversity International|accessdate=9. 11. 2012|archive-url=https://archive.today/20130414081745/http://www.bioversityinternational.org/index.php?id=6817|archive-date=14. 4. 2013|url-status=dead|df=}}</ref>

Култивисана биљка почиње да рађа након 4 или 5 година, а иако одрасла биљка годишње произведе око 6.000 цветова, просек плодова по биљци је тек око двадесетак. А око 40 зрелих плодова (1.200 семена) је потребно да би се добио један килограм какао маслаца. Свака биљка редовно плодоноси у наредних 30 до 80 година, а максималан род даје након 12. године. У просеку у плоду се налази око педесетак семена, а просечна маса плода је око пола килограма. Берба се одвија два пута годишње, први пут по окончању кишне сезоне, а други пут пре него што почне нова кишна сезона. Квалитетнијим се сматрају плодови који се беру по окончању кишне сезоне. Убрани плодови се уситне мачетама и оставе се да стоје на сунцу наредних десетак дана. У том периоду шећер који се налази у пулпи која омотава семе почиње да ферментира и достиже температуре до 50&nbsp;°C. Ферментацијом семе губи горчину и добијају своју препознатљиву браон боју. Након сушења семе губи и до 50% своје првобитне масе. Осушени плодови се даље испоручују ка произвођачима, а највећи светски увозници осушеног какаоа су [[Сједињене Државе]], [[Холандија]] и [[Уједињено Краљевство]].

Код индустријске производње најцењеније су три сорте какаовца. Најскупља је сорта -{''Criollo ''}- коју су користили још древне [[Маје]], а која има најинтензивнију арому и најмању горчину. Од ове врсте какаоа данас се производи тек око 10% светске продукције чоколаде, и углавном су то луксузне варијанте овог производа. Најцењенија врста криоло какаоа долази из Венецуеле, из приобалног дела државе [[Арагва]] (око села Чуао), а који од 2010. има заштићено географско порекло под етикетом „како из Чуаа” ({{јез-шпа|Cacao de Chuao}}). Најраширенија је сорта ''-{Forastero}-'' која је јако отпорна на болести, па је самим тим и најјевтинија и од ње се производи око 80% чоколадних производа. Преосталих 10% отпада на хибрид сорти -{''Criollo''}- и -{''Forastero''}- познат као ''-{Trinitario}-''.

== Види још ==
* ''-{[[Theobroma]]}-''
* [[Какао]]
* [[Чоколада]]

<gallery class="center" caption="" widths="180px" heights="180px" >
Cacao.jpeg
Punta Cana Theobroma cacao tree.jpg
Theobroma cacao 002.JPG|Плод у почетној фази развоја
Theobroma cacao Fruit Linne.jpg
</gallery>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last = Coe | first = Sophie D. |year=1994|title = America's First Cuisines | url=https://archive.org/details/americasfirstcui00coes|location=Austin |publisher=University of Texas Press |isbn=978-0-292-71155-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last = Coe | first = Sophie D. |last2=Coe|first2=Michael D.|authorlink=Michael D. Coe |year=1996|title = The True History of Chocolate | url=https://archive.org/details/truehistoryofcho00soph|location=London |publisher=Thames & Hudson |isbn=978-0-500-01693-0|pages=}}
* {{cite web | last = Dienhart | first = John M. |year=1997|title=The Mayan Languages- A Comparative Vocabulary |format=electronic version ([[PDF]]) |url=http://maya.hum.sdu.dk/proto-forms/cacao.pdf |publisher=[[Odense University]] |accessdate=14. 2. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070705170059/http://maya.hum.sdu.dk/proto-forms/cacao.pdf |archive-date=5. 7. 2007 |url-status=dead }}
* {{Cite book| ref=harv| editor-last = McNeil | editor-first = Cameron |year=2006|title = Chocolate in Mesoamerica: A Cultural History of Cacao | url=https://archive.org/details/chocolateinmesoa0000unse|location=Gainesville |publisher=University of Florida Press |isbn=978-0-8130-2953-5|pages=}}
* {{cite journal|last= Bergmann | first = John
| title = The Distribution of Cacao Cultivation in Pre-Columbian America
| journal = Annals of the Association of American Geographers
| volume = 59 | pages =85–96|year=1969| doi = 10.1111/j.1467-8306.1969.tb00659.x
}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Head| first =Brandon| title = The Food of the Gods: A Popular Account of Cocoa|url=https://archive.org/stream/foodgodsapopula00headgoog#page/n9/mode/2up | year =1903|publisher=R. B. Johnson| location=London | pages =ii}}
* {{cite journal|last= Motamayor | first = J. C.|last2= Risterucci | first2 = AM|last3= Lopez | first3 = PA|last4= Ortiz | first4 = CF|last5= Moreno | first5 = A|last6= Lanaud | first6 = C
| title = Cacao domestication I: the origin of the cacao cultivated by the Mayas
|url= https://archive.org/details/sim_heredity_2002-11_89_5/page/380 | journal = [[Heredity (journal)|Heredity]]
| volume = 89
| issue= 5 |pages=380–386|year=2002| pmid= 12399997| doi = 10.1038/sj.hdy.6800156
}}
* {{Cite book| ref=harv| ref          = harv|author       = End, M.J., Daymond, A.J. and Hadley, P.|year         = 2010|title        = Technical Guidelines for the Safe Movement of Cacao Germplasm|publisher    = Cacaonet - Bioversity International|url          = http://www.bioversityinternational.org/nc/publications/publication/issue/technical_guidelines_for_the_safe_movement_of_cacao_germplasm.html
 |accessdate=28. 11. 2016
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20130510051859/http://www.bioversityinternational.org/nc/publications/publication/issue/technical_guidelines_for_the_safe_movement_of_cacao_germplasm.html
 |archive-date=10. 5. 2013
 |url-status=dead
 |df           = 
}}
* {{Cite book| ref=harv| ref          = harv| editor       = A.B. Eskes and Y. Efron|year         = 2006|title        = Global Approaches to Cocoa Germplasm Utilization and Conservation|publisher    = CFC - ICCO - IPGRI|url          = http://www.bioversityinternational.org/nc/publications/publication/issue/global_approaches_to_cocoa_germplasm_utilization_and_conservation.html
 |accessdate=28. 11. 2016
 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20130510114313/http://www.bioversityinternational.org/nc/publications/publication/issue/global_approaches_to_cocoa_germplasm_utilization_and_conservation.html
 |archive-date=10. 5. 2013
 |url-status=dead
 |df           = 
}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{wikispecies|Theobroma cacao}}
{{Commonscat|Theobroma cacao}}
* [http://www.icco.org/ Светска организација произвођача какаоа]

{{taxonbar}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Theobroma|*]]
[[Категорија:Malvales]]
[[Категорија:Флора Јужне Америке]]
[[Категорија:Усеви]]