Изворни код странице Изотоп

[[Датотека:Hydrogen Deuterium Tritium Nuclei Schmatic-serbian.svg|thumb|300px|Три природна [[изотопи водоника|изотопа водоника]]. 

Чињеница да сваки од ових изотопа има један [[протон]] чини их варијантама [[водоник]]а: идентитет изотопа одређује број [[неутрон]]а. Слева надесно, изотопи су [[водоник|протијум]] (<sup>1</sup>H) без неутрона, [[деутеријум]] (<sup>2</sup>H) са једним неутроном, и [[трицијум]] (<sup>3</sup>H) са два неутрона.]]

'''Изотопи''' су [[атом]]и [[хемијски елемент|хемијског елемента]] чије језгро има исти [[атомски број]], ''Z'', али различиту [[релативна атомска маса|атомску масу]], ''A''. Реч ''изотоп'', значи ''на истом месту'', и долази од чињенице да се изотопи налазе на истом месту у [[Периодни систем елемената|периодном систему елемената]]. ''Изотопни однос'' је стални однос изотопа у хемијским елементима у природи, и карактеристична величина за сваку атомску врсту.<ref>{{cite web | title = Isotope | publisher = Encyclopedia Britannica | url = https://www.britannica.com/science/isotope|first = Gregory F. |last = Herzog|date = 2 June 2020}}</ref>

''Атомски број'' одговара броју [[протон]]а у атому, Стога изотопи датог елемента садрже једнак број протона. Разлика у атомским масама потиче из разлике у броју [[неутрон]]а у [[атомско језгро|атомском језгру]]. У научној [[IUPAC номенклатура|номенклатури]], изотопи се означавају именима датог елемента иза ког следи цртица, па број нуклеона (протона и неутрона) у атомском језгру (нпр., хелијум-3, [[угљеник-12]], [[угљеник-14]], гвожђе-57, [[уранијум-238]]). У симболичкој форми, број нуклеона се исказује изнад [[хемијски симбол|хемијског симбола]] са леве стране (нпр., <sup>3</sup>He, <sup>12</sup>C, <sup>14</sup>C, <sup>57</sup>Fe, <sup>238</sup>U).<ref>[[IUPAC]] (Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; and Hutton, A. T.), [http://old.iupac.org/publications/books/rbook/Red_Book_2005.pdf ''Nomenclature of Inorganic Chemistry – IUPAC Recommendations 2005''], The Royal Society of Chemistry, 2005; IUPAC (McCleverty, J. A.; and Connelly, N. G.), ''Nomenclature of Inorganic Chemistry II. Recommendations 2000'', The Royal Society of Chemistry, 2001; IUPAC (Leigh, G. J.), ''Nomenclature of Inorganic Chemistry (recommendations 1990)'', Blackwell Science, 1990; IUPAC, [http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf ''Nomenclature of Inorganic Chemistry, Second Edition''] {{Wayback|url=http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf |date=20160303171046 }}, 1970; probably in the 1958 first edition as well</ref>

Изотопи свих елемента образују скуп ''нуклида''. Нуклид је дефиниција за одређено атомско језгро и дефинише се редним бројем ''Z'' и масеним бројем ''A'': <sup>A</sup><sub>Z</sub>Хх (<sup>3</sup><sub>2</sub>He, <sup>238</sup><sub>92</sub>U) Строго говорећи, пре би требало рећи да се елемент као на пример [[флуор]] састоји од једног нуклида него од једног изотопа.<ref>{{cite web|url=http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp|title=NuDat 2 Description|accessdate=2. 1. 2016|archive-date=23. 12. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161223072754/http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp|url-status=}}</ref>

У неутралном атому, број [[електрон]]а је једнак броју протона. Стога, изотопи датог елемента такође имају и исти број електрона и исту електронску структуру. Како је хемијско понашање атома у највећој мери одређено његовом електронском структуром, изотопи имају скоро идентичне хемијске особине. Главни изузетак је, да, услед већих маса, тежи изотопи имају тенденцију да реагују нешто спорије од лакших изотопа. Овај „ефекат масе“, или [[изотопски ефекат]] је најизраженији за [[протијум]] (<sup>1</sup>H) и [[деутеријум]] (уобичајен назив за <sup>2</sup>H), јер деутеријум има дупло већу масу од протијума. Код тежих елемената је релативна разлика у маси много мања, па је ефекат масе обично занемарљив.

Мада, изотопи имају скоро идентичне електронске и хемијске особине, њихове нуклеарне особине се драматично разликују. Атомско језгро се састоји из протона и неутрона које на окупу држи [[јака нуклеарна сила]]. Како су протони позитивно наелектрисани, они се међусобно одбијају. Неутрони који су електронеутрални праве одређену дистанцу између протона, редукују електростатичко одбијање и стабилизују језгро. Из овог разлога су потребни неутрони да би се два или више протона везали у језгро. Како број протона расте, потребни су додатни неутрони да би се формирало стабилно језгро, на пример, иако је однос неутрон/протон код <sup>3</sup>He 1/2, неутрон/протон однос код <sup>238</sup>U је &gt;3/2. Ипак, ако је присутно превише неутрона, језгро постаје нестабилно.

Како изотопи датог елемента имају различит број неутрона, они имају и различит однос неутрон/протон. Ово утиче на њихову нуклеарну стабилност, што резултује чињеницом да неки изотопи подлежу [[нуклеарни распад|нуклеарном распаду]]. Распад ових [[радиоактивни изотоп|радиоактивних изотопа]] (краће радиоизотопа) је важна тема у [[нуклеарна физика|нуклеарној физици]]. Проучавањем начина на који се овај распад одиграва, физичари стичу увид у својства атомског језгра.

Обично се у природи може наћи неколико изотопа истог елемента. Најчешће се јављају стабилни изотопи, мада се могу наћи и значајне количине нестабилних изотопа са великим [[време полураспада|временом полураспада]] као на пример уранијум-238. Мале количине радиоактивних изотопа са малим [[време полураспада|временом полураспада]] су такође присутне у природи. Ови изотопи настају као производ распада већих радиоактивних језгара са дужим животом. Атомска маса елемента у [[периодни систем елемената|периодном систему елемената]] је просек природне распрострањености изотопа тог елемента.

<!--This part probably needs correction and refinement:-->
Природна распрострањеност разних изотопа на [[Земља|Земљи]] је у крајњој линији резултат количина изотопа формираних у звездама и суперновама, као и шема распада радиоактивних језгара формираних у овим процесима. Затим, формирање [[Сунчев систем|Сунчевог система]] је такође значајно утицало на пропорције различитих изотопа који се могу наћи на Земљи, јер су соларни ветрови одмах по стварању [[Сунце|Сунца]] лакше могли да одувају лакша језгра ка даљим деловима сунчевог система. Због овога се велике гасовите планете налазе даље од Сунца.

== Изотоп наспрам нуклида ==

[[nuclide|Нуклид]] је врста атома са специфичним бројем протона и неутрона у језгру, на пример угљеник-13 са 6 протона и 7 неутрона. Концепт ''нуклида'' (који се односи на појединачне нуклеарне врсте) наглашава нуклеарна својства у односу на хемијска, док концепт ''изотопа'' (груписање свих атома сваког елемента) наглашава [[chemistry|хемијска]] над нуклеарним. Неутронски број у великој мери утиче на нуклеарна својства, али је његов утицај на хемијска својства занемарљив за већину елемената. Чак и за најлакше елементе, чији однос броја неутрона и атомског броја највише варира између изотопа, обично има само мали ефекат иако је у неким околностима битан (за водоник, најлакши елемент, ефекат изотопа је довољно велик да снажно утиче на биологију). Термин ''изотопи'' (првобитно такође ''изотопски елементи'',<ref>{{cite journal|last1=Soddy |first1=Frederick |url=http://www.nature.com/physics/looking-back/soddy/index.html |title=Intra-atomic charge|journal=Nature|date=1913|volume=92|pages=399–400|doi=10.1038/092399c0|issue=2301|bibcode = 1913Natur..92..399S |s2cid=3965303}}</ref> сада понекад ''изотопски нуклиди''<ref>{{Cite web |url=http://iupap.org/wp-content/uploads/2014/05/A4.pdf |title=IUPAP Red Book |access-date=2018-01-06 |archive-date=2015-03-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150318052346/http://iupap.org/wp-content/uploads/2014/05/A4.pdf |url-status=dead }}</ref>) треба да имплицира поређење (попут ''[[synonym|синонима]]'' или ''[[isomer|изомера]]''). На пример, нуклиди {{nuclide|C|12}}, {{nuclide|C|13}}, {{nuclide|C|14}} су изотопи (нуклиди са истим атомским бројем, али различитим масеним бројем<ref name="IUPAC Gold Book">[http://goldbook.iupac.org/html/I/I03331.html IUPAC Gold Book]</ref>), али {{nuclide|Ar|40}}, {{nuclide|K|40}}, {{nuclide|Ca|40}} су [[isobar (nuclide)|изобаре]] (нуклиди са истим масеним бројем<ref name="IUPAC Gold Book"/>). Међутим, изотоп је старији термин и зато је познатији од ''нуклида'' и још увек се понекад користи у контекстима у којима би ''нуклид'' могао бити прикладнији, као што су [[nuclear technology|нуклеарна технологија]] и [[nuclear medicine|нуклеарна медицина]].

== Нотација ==

Изотоп и/или нуклид су специфицирани именом одређеног елемента (ово означава атомски број), праћеним цртицом и масеним бројем (нпр. [[helium-3|хелијум-3]], [[helium-4|хелијум-4]], [[carbon-12|угљеник-12]], [[carbon-14|угљеник-14]], [[uranium-235|уранијум- 235]] и [[uranium-239|уранијум-239]]).<ref>[[IUPAC]] (Connelly, N. G.; Damhus, T.; Hartshorn, R. M.; and Hutton, A. T.), [http://old.iupac.org/publications/books/rbook/Red_Book_2005.pdf ''Nomenclature of Inorganic Chemistry – IUPAC Recommendations 2005''], The Royal Society of Chemistry, 2005; IUPAC (McCleverty, J. A.; and Connelly, N. G.), ''Nomenclature of Inorganic Chemistry II. Recommendations 2000'', The Royal Society of Chemistry, 2001; IUPAC (Leigh, G. J.), ''Nomenclature of Inorganic Chemistry (recommendations 1990)'', Blackwell Science, 1990; IUPAC, [http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf ''Nomenclature of Inorganic Chemistry, Second Edition''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160303171046/http://pac.iupac.org/publications/pac/pdf/1971/pdf/2801x0001.pdf |date=2016-03-03 }}, 1970; probably in the 1958 first edition as well</ref> Када се користи [[chemical symbol|хемијски симбол]], нпр. „C” за угљеник, стандардна нотација (сада позната као „ AZEнотација” јер је ''A'' [[mass number|масени број]], ''Z'' [[atomic number|атомски број]], а ''E'' за [[chemical element|елемент]]) означава масени број (број нуклеона) са [[superscript|суперскриптом]] на врху лево од хемијског симбола и за означавање атомског броја са [[subscript|субскриптом]] у доњем левом углу (нпр. {{nuclide|He|3}}, {{nuclide|He|4}}, {{nuclide|C|12}}, {{nuclide|C|14}}, {{nuclide|U|235}}, и {{nuclide|U|239}}).<ref>This notation seems to have been introduced in the second half of the 1930s. Before that, various notations were used, such as [https://books.google.com/books?id=jkMcAQAAIAAJ&q=isotope Ne(22) for neon-22 (1934)], [https://books.google.com/books?id=7KQOAAAAIAAJ&q=neon-22+Ne22 Ne<sup>22</sup> for neon-22 (1935)], or even [https://books.google.com/books?id=HD7OAAAAMAAJ&q=isotope Pb<sub>210</sub> for lead-210 (1933)].</ref> Пошто је атомски број дат симболом елемента, уобичајено је навести само масени број у суперскрипту, а изоставити субскрипт атомског броја (нпр. {{SimpleNuclide|He|3}}, {{SimpleNuclide|He|4}}, {{SimpleNuclide|C|12}}, {{SimpleNuclide|C|14}}, {{SimpleNuclide|U|235}}, и {{SimpleNuclide|U|239}}). Слово ''m'' (за метастабилно) се понекад додаје иза масеног броја да би се означио [[nuclear isomer|нуклеарни изомер]], [[metastable|метастабилно]] или енергетски побуђено нуклеарно стање (за разлику од [[ground state|основног стања]] најниже енергије), на пример {{nuclide|Tantalum|180|m}} ([[tantalum-180m|тантал-180м]]).

Уобичајени изговор AZE нотације се разликује од начина на који је написано: {{nuclide|He|4}} се обично изговара као хелијум-четири уместо четири-два-хелијум, а {{nuclide|U|235}} као уранијум два-тридесет-пет (амерички енглески) или уранијум-два-три-пет (британски) уместо 235-92-ураниј.

== Радиоактивни, примордијални и стабилни изотопи ==

Неки изотопи/нуклиди су [[radioactive|радиоактивни]] и стога се називају радиоизотопи или [[radionuclide|радионуклиди]], док за друге никада није примећено да се радиоактивно распадају и називају се стабилним изотопима или [[stable nuclide|стабилним нуклидима]]. На пример, {{SimpleNuclide|C|14}} је радиоактивни облик угљеника, док су {{SimpleNuclide|C|12}} и {{SimpleNuclide|C|13}} стабилни изотопи. На Земљи постоји око 339 природних нуклида, од којих су 286 [[primordial nuclide|примордијални нуклиди]], што значи да постоје од формирања [[Solar System|Сунчевог система]].<ref name="Sm146">{{cite journal | title = Separation of samarium and neodymium: a prerequisite for getting signals from nuclear synthesis | url = https://archive.org/details/sim_analyst_2006-12_131_12/page/n71 | author = Samir Maji | journal = Analyst | volume = 131 | pages = 1332–1334 |date= 2006 | doi = 10.1039/b608157f | pmid = 17124541 | issue = 12 | bibcode=2006Ana...131.1332M | display-authors = 1 | last2 = Lahiri | first2 = Susanta | last3 = Wierczinski | first3 = Birgit | last4 = Korschinek | first4 = Gunther}}</ref><ref name="PU244">{{cite journal |first1=D. C. |last1=Hoffman |first2=F. O. |last2=Lawrence |first3=J. L. |last3=Mewherter |first4=F. M. |last4=Rourke |title=Detection of Plutonium-244 in Nature |journal=[[Nature (journal)|Nature]] |date=1971 |volume=234 |pages= 132–134 |doi=10.1038/234132a0|bibcode = 1971Natur.234..132H |issue=5325|s2cid=4283169 }}</ref><ref name="PRC">{{cite journal|last=Lachner|first=J.|display-authors= et al.|date=2012|title=Attempt to detect primordial <sup>244</sup>Pu on Earth|journal=Physical Review C|date= |volume=85|issue=1|pages=015801| doi=10.1103/PhysRevC.85.015801|bibcode=2012PhRvC..85a5801L}}</ref><ref name=2022plutonium>{{cite journal |last1=Wu |first1=Yang |last2=Dai |first2=Xiongxin |first3=Shan |last3=Xing |first4=Maoyi |last4=Luo |first5=Marcus |last5=Christl |first6=Hans-Arno |last6=Synal |first7=Shaochun |last7=Hou |date=2022 |title=Direct search for primordial <sup>244</sup>Pu in Bayan Obo bastnaesite |url=http://www.ccspublishing.org.cn/article/doi/10.1016/j.cclet.2022.03.036?pageType=en |journal=Chinese Chemical Letters |date= |volume=33 |issue=7 |pages=3522–3526 |doi=10.1016/j.cclet.2022.03.036 |access-date=29 January 2024}}</ref>

Примордијални нуклиди обухватају 35 нуклида са веома дугим [[Half-life|полуживотом]] (преко 100 милиона година) и 251 који се формално сматрају „[[stable nuclide|стабилним нуклидима]]“,<ref name="bellidecay">{{cite journal |last1=Belli |first1=P. |last2=Bernabei |first2=R. |last3=Danevich |first3=F. A. |last4=Incicchitti |first4=A. |last5=Tretyak |first5=V. I. |display-authors=3 |title=Experimental searches for rare alpha and beta decays |journal=European Physical Journal A |date=2019 |volume=55 |issue=8 |pages=140–1–140–7 |doi=10.1140/epja/i2019-12823-2 |issn=1434-601X |arxiv=1908.11458|bibcode=2019EPJA...55..140B |s2cid=201664098 }}</ref> јер није примећено да се распадају. У већини случајева, из очигледних разлога, ако елемент има стабилне изотопе, ти изотопи преовлађују у обиљу елемената који се налази на Земљи и у Сунчевом систему. Међутим, у случајевима три елемента ([[телур]], [[индијум]] и [[ренијум]]) најзаступљенији изотоп који се налази у природи је заправо један (или два) изузетно дуговечна радиоизотопа елемента, упркос томе што ови елементи имају један или више стабилних изотопа.

Теорија предвиђа да су многи наизглед „стабилни“ нуклиди радиоактивни, са изузетно дугим полураспадом (немајући могућност [[proton decay|протонског распада]],<ref name="Bajc">{{cite journal |arxiv=1603.03568 |bibcode= 2016NuPhB.910....1B|doi=10.1016/j.nuclphysb.2016.06.017|title= Threshold corrections to dimension-six proton decay operators in non-minimal SUSY SU(5) GUTs|journal= Nuclear Physics B|date= 2016|volume= 910|page= 1|last1= Bajc|first1= Borut|last2= Hisano|first2= Junji|last3= Kuwahara|first3= Takumi|last4= Omura|first4= Yuji|s2cid= 119212168}}</ref><ref>{{Cite web|last=Francis|first=Matthew R.|title=Do protons decay?|url=https://www.symmetrymagazine.org/article/do-protons-decay|access-date=2020-11-12|website=symmetry magazine|date=22 September 2015 |language=en}}</ref><ref name="url[nucl-th/9809006] Time-dependent properties of proton decay from crossing single-particle metastable states in deformed nuclei">{{cite journal |title=Time-dependent properties of proton decay from crossing single-particle metastable states in deformed nuclei |doi=10.1103/PhysRevC.58.3280 |arxiv=nucl-th/9809006 |last1=Talou |first1=P. |last2=Carjan |first2=N. |last3=Strottman |first3=D. |journal=Physical Review C |date=1998 |volume=58 |issue=6 |pages=3280–3285 |bibcode=1998PhRvC..58.3280T |s2cid=119075457 }}</ref><ref name="dadicus 1982">{{Cite journal |last=Dicus |first=D. A. |last2=Letaw |first2=J. R. |last3=Teplitz |first3=D. C. |last4=Teplitz |first4=V. L. |title=Effects of proton decay on the cosmological future |url=https://archive.org/details/sim_astrophysical-journal_1982-01-01_252_1/page/n4 |journal=[[The Astrophysical Journal]] |language=en |date=January 1982 |volume=252 |pages=1 |bibcode=1982ApJ...252....1D |doi=10.1086/159528 |issn=0004-637X}}</ref><ref name="urlQuantum Tunnelling to the Origin and Evolution of Life">{{cite journal |title=Quantum Tunnelling to the Origin and Evolution of Life |pmc=3768233 |last1=Trixler |first1=F. |journal=Current Organic Chemistry |date=2013 |volume=17 |issue=16 |pages=1758–1770 |doi=10.2174/13852728113179990083 |pmid=24039543 }}</ref> што би све нуклиде на крају учинило нестабилним). Неки стабилни нуклиди су у теорији енергетски подложни другим познатим облицима распадања, као што су алфа распад или двоструки бета распад, али још увек нису примећени производи распада, те се каже да су ови изотопи „опсервационо стабилни“. Предвиђени периоди полураспада за ове нуклиде често знатно премашују процењену старост универзума, и заправо постоји и 31 познати радионуклид (види [[primordial nuclide|примордијални нуклид]]) са периодом полураспада дужим од старости универзума.

Ако се додају радиоактивни нуклиди који су вештачки створени, тренутно је познато [[List of nuclides|3.339 нуклида]].<ref>{{cite web|url=http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp|title=NuDat 2 Description|access-date=2 January 2016|archive-date=23 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161223072754/http://www.nndc.bnl.gov/nudat2/help/index.jsp|url-status=dead}}</ref> Ово укључује 905 нуклида који су или стабилни или имају полуживот дужи од 60 минута. За детаље погледајте листу нуклида.<ref name="134Xe2024">{{cite journal |last=Yan |first=X. |last2=Cheng |first2=Z. |last3=Abdukerim |first3=A. |display-authors= et al.|title=Searching for two-neutrino and neutrinoless double beta decay of <sup>134</sup>Xe with the PandaX-4T experiment |journal=Physical Review Letters |date=2024 |volume=132 |number=152502 |doi=10.1103/PhysRevLett.132.152502|arxiv=2312.15632 }}</ref><ref name="lead">{{cite journal | last=Beeman | first=J. W. | last2=Bellini | first2=F. | last3=Cardani | first3=L. | last4=Casali | first4=N. | last5=Di Domizio | first5=S. | last6=Fiorini | first6=E. | last7=Gironi | first7=L. | last8=Nagorny | first8=S. S. | last9=Nisi | first9=S. | last10=Orio | first10=F. | last11=Pattavina | first11=L. | last12=Pessina | first12=G. | last13=Piperno | first13=G. | last14=Pirro | first14=S. | last15=Previtali | first15=E. | last16=Rusconi | first16=C. | last17=Tomei | first17=C. | last18=Vignati | first18=M. | title=New experimental limits on the α decays of lead isotopes | journal=The European Physical Journal A | volume=49 | issue=4 | date=2013 | issn=1434-6001 | doi=10.1140/epja/i2013-13050-7| arxiv=1212.2422 }}</ref><ref>{{cite journal | last=Akerib | first=D S |display-authors= et al.| title=Search for two neutrino double electron capture of <sup>124</sup>Xe and <sup>126</sup>Xe in the full exposure of the LUX detector | journal=Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics | volume=47 | issue=10 | date=2020-10-01 | issn=0954-3899 | doi=10.1088/1361-6471/ab9c2d | page=105105| arxiv=1912.02742 }}</ref><ref>{{cite journal | last=Belli | first=P. | last2=Bernabei | first2=R. | last3=Cappella | first3=F. | last4=Cerulli | first4=R. | last5=Danevich | first5=F. A. | last6=d’Angelo | first6=S. | last7=Incicchitti | first7=A. | last8=Kovtun | first8=G. P. | last9=Kovtun | first9=N. G. | last10=Laubenstein | first10=M. | last11=Poda | first11=D. V. | last12=Polischuk | first12=O. G. | last13=Shcherban | first13=A. P. | last14=Solopikhin | first14=D. A. | last15=Suhonen | first15=J. | last16=Tretyak | first16=V. I. | title=Search for 2 β decays of 96 Ru and 104 Ru by ultralow-background HPGe γ spectrometry at LNGS: Final results | journal=Physical Review C | volume=87 | issue=3 | date=2013-03-06 | issn=0556-2813 | doi=10.1103/PhysRevC.87.034607| arxiv=1302.7134 }}</ref><ref>{{cite journal | last=Danevich | first=F. A. | last2=Hult | first2=M. | last3=Junghans | first3=A. | last4=Kasperovych | first4=D. V. | last5=Kropivyansky | first5=B. N. | last6=Lutter | first6=G. | last7=Marissens | first7=G. | last8=Polischuk | first8=O. G. | last9=Romaniuk | first9=M. V. | last10=Stroh | first10=H. | last11=Tessalina | first11=S. | last12=Tretyak | first12=V. I. | last13=Ware | first13=B. | title=New limits on double-beta decay of <sup>190</sup>Pt and <sup>198</sup>Pt | journal=The European Physical Journal C | volume=82 | issue=1 | date=2022 | issn=1434-6044 | doi=10.1140/epjc/s10052-022-09989-1| arxiv=2201.06555 }}</ref><ref>{{cite journal | last=Belli | first=P. | last2=Bernabei | first2=R. | last3=Boiko | first3=R. S. | last4=Cappella | first4=F. | last5=Caracciolo | first5=V. | last6=Cerulli | first6=R. | last7=Danevich | first7=F. A. | last8=Di Marco | first8=A. | last9=Incicchitti | first9=A. | last10=Kropivyansky | first10=B. N. | last11=Laubenstein | first11=M. | last12=Nisi | first12=S. | last13=Poda | first13=D. V. | last14=Polischuk | first14=O. G. | last15=Tretyak | first15=V. I. | title=First direct search for 2ϵ and ϵβ<sup>+</sup> of <sup>144</sup>Sm and 2β<sup>-</sup> decay of <sup>154</sup>Sm | journal=The European Physical Journal A | volume=55 | issue=11 | date=2019 | issn=1434-6001 | doi=10.1140/epja/i2019-12911-3| arxiv=1910.02262 }}</ref><ref name="180mTa_2023">{{Cite journal|last1=Arnquist|first1=I. J.|last2=Avignone III|first2=F. T.|last3=Barabash|first3=A. S.|last4=Barton|first4=C. J.|last5=Bhimani|first5=K. H.|last6=Blalock|first6=E.|last7=Bos|first7=B.|last8=Busch|first8=M.|last9=Buuck|first9=M.|last10=Caldwell|first10=T. S.|last11=Christofferson|first11=C. D.|last12=Chu|first12=P.-H.|last13=Clark|first13=M. L.|last14=Cuesta|first14=C.|last15=Detwiler|first15=J. A.|last16=Efremenko|first16=Yu.|last17=Ejiri|first17=H.|last18=Elliott|first18=S. R.|last19=Giovanetti|first19=G. K.|last20=Goett|first20=J.|last21=Green|first21=M. P.|last22=Gruszko|first22=J.|last23=Guinn|first23=I. S.|last24=Guiseppe|first24=V. E.|last25=Haufe|first25=C. R.|last26=Henning|first26=R.|last27=Aguilar|first27=D. Hervas|last28=Hoppe|first28=E. W.|last29=Hostiuc|first29=A.|last30=Kim|first30=I.|last31=Kouzes|first31=R. T.|last32=Lannen V.|first32=T. E.|last33=Li|first33=A.|last34=López-Castaño|first34=J. M.|last35=Massarczyk|first35=R.|last36=Meijer|first36=S. J.|last37=Meijer|first37=W.|last38=Oli|first38=T. K.|last39=Paudel|first39=L. S.|last40=Pettus|first40=W.|last41=Poon|first41=A. W. P.|last42=Radford|first42=D. C.|last43=Reine|first43=A. L.|last44=Rielage|first44=K.|last45=Rouyer|first45=A.|last46=Ruof|first46=N. W.|last47=Schaper|first47=D. C.|last48=Schleich|first48=S. J.|last49=Smith-Gandy|first49=T. A.|last50=Tedeschi|first50=D.|last51=Thompson|first51=J. D.|last52=Varner|first52=R. L.|last53=Vasilyev|first53=S.|last54=Watkins|first54=S. L.|last55=Wilkerson|first55=J. F.|last56=Wiseman|first56=C.|last57=Xu|first57=W.|last58=Yu|first58=C.-H.|date=13 October 2023|title=Constraints on the Decay of <sup>180m</sup>Ta|arxiv=2306.01965|doi=10.1103/PhysRevLett.131.152501|volume=131|issue=15|pages=152501|journal=Phys. Rev. Lett.}}</ref>

=== Стабилни изотопи ===
Већина хемијских елемената у природи смесе су природних изотопа, који су било стабилни било [[радиоактивност|радиоактивни]] (нестабилни). Стабилне изотопе има 81 хемијски елемент. То су редом сви елементи, од [[водоник]]а (-{''Z''}- = 1) до укључиво [[бизмут]]а (-{''Z''}- = 83), уз изузетак [[технецијум]]а (-{''Z''}- = 43) и [[прометијум]]а (-{''Z''}- = 61). Многи елементи имају више стабилних изотопа, а то је разлог што њихове релативне атомске масе нису [[цели број]]еви. [[Водоник]] је, на пример, смеша стабилних изотопа <sup>1</sup>-{H}- и <sup>2</sup>-{H}-, [[угљеник]] садржи стабилне изотопе <sup>12</sup>-{C}- и <sup>13</sup>-{C}-, кисеоник изотопе <sup>16</sup>O, <sup>17</sup>O и <sup>18</sup>O и тако даље. Највише стабилних изотопа, њих 10, има [[калај]]. Укупно се у природи налази око 270 врста стабилних и око 70 врста радиоактивних [[нуклид]]а. 

Радиоактивни изотопи, радиоизотопи (радионуклиди) појединих елемената, пореклом су природни или вештачки. Природне радиоизотопе имају многи елементи који садрже и стабилне изотопе, а такође и сви природни радиоактивни елементи, то јест они који не садрже стабилне изотопе. То су елементи од [[полонијум]]а до укључиво [[плутонијум]]а (-{''Z''}- = 84 до 94) те елемент [[прометијум]]. [[Нуклеарна реакција|Нуклеарним реакцијама]] могу се произвести вештачки радиоизотопи готово свих елемената, па је данас познато око 2 500 врста нуклида, што природних, што вештачких. Сви се они могу сврстати у карту нуклида, у којој је сваки нуклид приказан квадратом с различитим, за њега карактеристичним подацима (изотопна обилност, време полураспада, врста и енергија зрачења и тако даље). Изотопи појединих елемената сврстани су у водоравним редовима према растућој маси.

=== Нестабилни изотопи ===
'''Нестабилни изотопи''', односно [[радиоактивност|радиоактивни]] изотопи или [[радионуклид]]и су [[атом]]и који имаму однос протона и неутрона већи или мањи од односа потребног за стабилност. Нестабилни изотопи теже стабилности, а то се постиже радиоактивним распадом ([[радиоактивност]]). Последице радиоактивног распада је мењање [[Релативна атомска маса|масе]] и/или хемијских својстава радионуклида уз истодобно емитирање [[Јонизујуће зрачење|јонизујућег зрачења]]. Сви елементи изнад [[Атомски број|редног броја]] 82 ([[олово]]) су нестабилни јер одбојним силама протона више нису довољни неутрони као равнотежа. Наиме, превелика је концентрација протона на једном месту. 

[[Атомска језгра|Језгра]] радионуклида се спонтано распада прелазећи при томе у неко друго језгро. Приликом распада језгро радионуклида емитује честице и/или [[Електромагнетно зрачење|електромагнетне зраке]] кратке [[таласна дужина|таласне дужине]]. Емитоване честице и електромагнетски зраци се једним именом зову [[јонизујуће зрачење]]. То је појава [[радиоактивност]]и, а сам  процес је трансмутација, тј. спонтани прелаз једног језгра у друго, што се назива радиоактивни распад.

[[Нуклид]] је атом [[Хемијски елемент|хемијског елемента]] за који је тачно познат не само редни или [[атомски број]] -{''Z''}-, већ и укупан број [[нуклеон]]а ([[протон]]а и [[неутрон]]а) у [[атомско језгро|атомском језгру]]. У [[природа|природи]] постоје само 92 хемијска елемента и још 12 вештачки произведених, а познато је око 3 100 различитих нуклида, од којих је 350 природних и 2 750 вештачких. Већина нуклида је нестабилна (радиоактивна), око 2800. Погодна комбинација протона и неутрона чини атомско језгру стабилном, чим је другачије језгро настоји да се избацивањем нуклеона приближи стабилној конфигурацији. Енергијски нивои у језгру се попуњавају како би се достигла конфигурације минималне енергије, то јест максималне стабилности.

== Историја ==

=== Радиоактивни изотопи ===

Постојање изотопа је први пут сугерисао [[radiochemistry|радиохемичар]] [[Frederick Soddy|Фредерик Соди]] 1913. године на основу студија ланаца радиоактивног [[decay chain|распада]] које су указале на око 40 различитих врста које се називају ''радиоелементи'' (тј. радиоактивни елементи) између уранијума и олова, иако је периодична табела дозвољавала само 11 елементи између олова и уранијума.<ref>Choppin, G.; Liljenzin, J. O. and Rydberg, J.　（1995） ''Radiochemistry and Nuclear Chemistry'' (2nd ed.) Butterworth-Heinemann, pp. 3–5</ref><ref>Others had also suggested the possibility of isotopes; for example:
* Strömholm, Daniel and Svedberg, Theodor (1909) {{cite journal|author= |title=Untersuchungen über die Chemie der radioactiven Grundstoffe II. |journal=Zeitschrift für anorganischen Chemie|date=|volume=63|issue=|pages=197–206}} (Investigations into the chemistry of the radioactive elements, part 2). ; see especially page 206.
* {{cite book|author=Alexander Thomas Cameron|title=Radiochemistry |location=London, England |publisher=J. M. Dent & Sons |year=1910|pages= 141}}. (Cameron also anticipated the displacement law.)</ref><ref name="ley196610">{{Cite magazine
 |last=Ley
 |first=Willy
 |date=October 1966
 |title=The Delayed Discovery
 |department=For Your Information
 |url=https://archive.org/stream/Galaxy_v25n01_1966-10#page/n115/mode/2up
 |magazine=Galaxy Science Fiction
 |pages=116–127
}}</ref>

Неколико покушаја да се ови нови радиоелементи хемијски одвоје су пропали.<ref name=Scerri>{{cite book|last1=Scerri |first1=Eric R |title=The Periodic Table |url=https://archive.org/details/periodictableits0000scer|location= |publisher= Oxford University Press, USA|year=2007|pages=176–179 |isbn=978-0-19-530573-9 }}</ref> На пример, Соди је 1910. показао да је [[mesothorium|мезоторијум]] (касније се показало да је <sup>228</sup>Ra), [[радијум]] (<sup>226</sup>Ra, најдуговечнији изотоп) и [[isotopes of radium|торијум X]] (<sup>224</sup>Ra) немогуће раздвојити.<ref name=Nagel /> Покушаји да се радиоелементи сместе у периодни систем навели су Содија и [[Kazimierz Fajans|Казимиерза Фајанса]] да независно предложе свој [[Radioactive displacement law of Fajans and Soddy|закон радиоактивног померања]] 1913. године, према коме [[alpha decay|алфа распад]] производи елемент два места лево у периодном систему, док емисија [[beta decay|бета распада]] производи елемент једно место удесно.<ref>Kasimir Fajans (1913) {{cite journal|author= |title=Über eine Beziehung zwischen der Art einer radioaktiven Umwandlung und dem elektrochemischen Verhalten der betreffenden Radioelemente |journal= Physikalische Zeitschrift|date=|volume=14|issue=|pages=131–136}} (On a relation between the type of radioactive transformation and the electrochemical behavior of the relevant radioactive elements), .</ref><ref>Soddy announced his "displacement law". {{cite journal|title=The Radio-Elements and the Periodic Law|last1=Soddy|first1=Frederick|journal=Nature|date=1913|volume=91|issue=2264|pages=57–58|bibcode = 1913Natur..91...57S |s2cid=3975657|doi=10.1038/091057a0|url=https://zenodo.org/record/1429562}}.</ref><ref>Soddy elaborated his displacement law in: Soddy, Frederick. {{cite journal|author= |title= Radioactivity|journal= Chemical Society Annual Report|date=1913|volume=10|issue=|pages=262–288}}.</ref><ref>Alexander Smith Russell (1888–1972) also published a displacement law: Russell, Alexander S. {{cite journal|author= |title= The periodic system and the radio-elements|journal= Chemical News and Journal of Industrial Science|date=1913|volume=107|issue=|pages=49–52}}.</ref> Соди је препознао да је емисија алфа честице праћене са две бета честице довела до формирања елемента хемијски идентичног почетном елементу, али са масом за четири јединице лакшом и са различитим радиоактивним својствима.

Соди је предложио да неколико типова атома (који се разликују по радиоактивним својствима) може да заузме исто место у табели.{{r|ley196610}} На пример, алфа распад уранијума-235 формира торијум-231, док бета распад актинијума-230 формира торијум-230.<ref name=Scerri /> Термин „изотоп“, грчки за „на истом месту“,{{r|ley196610}} је Содију предложила [[Margaret Todd (doctor)|Маргарет Тод]], шкотска лекарка и породична пријатељица, током разговора у којем јој је објаснио своје идеје.<ref name=Nagel>{{cite journal|last1=Nagel |first1=Miriam C. |title=Frederick Soddy: From Alchemy to Isotopes|journal=Journal of Chemical Education|date=1982|volume=59|pages=739–740|doi=10.1021/ed059p739|issue=9|bibcode = 1982JChEd..59..739N }}</ref><ref>Soddy first used the word "isotope". {{cite journal|last1=Soddy |first1=Frederick |url=http://www.nature.com/physics/looking-back/soddy/index.html |title=Intra-atomic charge|journal=Nature|date=1913|volume=92|pages=399–400|doi=10.1038/092399c0|issue=2301|bibcode = 1913Natur..92..399S |s2cid=3965303}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Fleck |first1=Alexander |title=Frederick Soddy|journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society|date=1957|volume=3|pages=203–216|quote=p. 208:  Up to 1913 we used the phrase 'radio elements chemically non-separable' and at that time the word isotope was suggested in a drawing-room discussion with Dr. Margaret Todd in the home of Soddy's father-in-law, Sir [[George Beilby]].|doi=10.1098/rsbm.1957.0014|doi-access=free}}</ref><ref name="pmid16134128">{{cite journal |vauthors=Budzikiewicz H, Grigsby RD|title=Mass spectrometry and isotopes: a century of research and discussion |journal=Mass Spectrometry Reviews |date=2006 |volume=25 |issue=1 |pages=146–57 |pmid=16134128 |doi=10.1002/mas.20061|bibcode=2006MSRv...25..146B }}</ref><ref>{{cite book|last1=Scerri |first1=Eric R |title=The Periodic Table |url=https://archive.org/details/periodictableits0000scer|location= |publisher=Oxford University Press |year=2007|isbn=978-0-19-530573-9|chapter=6}}. note 44 (p. 312) citing [[Alexander Fleck]], described as a former student of Soddy's.</ref><ref>In his 1893 book, William T. Preyer also used the word "isotope" to denote similarities among elements. From {{cite book|title= Das genetische System der chemischen Elemente|url=https://books.google.com/books?id=8zDsAAAAMAAJ&pg=PA9 |location= |publisher= |isbn=|pages=|last1= Preyer|first1= William T.|date= 1893}}. )</ref> Он је добио [[Nobel Prize in Chemistry|Нобелову награду за хемију]] 1921. делом за свој рад на изотопима.

[[Датотека:Discovery of neon isotopes.JPG|thumb|right|250px|[[Фотографија|Фотографска плоча]] коју је снимио [[Џозеф Џон Томсон]], а у десном доњем углу показује ознаке удараца изотопа [[неон]]а: <sup>20</sup>-{Ne}- и <sup>22</sup>-{Ne}-.]]

Године 1914, [[Theodore William Richard|Т. В. Ричардс]] је пронашао варијације између атомске тежине олова из различитих минералних извора, које се могу приписати варијацијама у изотопском саставу због различитог радиоактивног порекла.<ref name=Scerri /><ref>{{cite web |url=https://www.nobelprize.org/uploads/2018/06/soddy-lecture.pdf |title=The origins of the conceptions of isotopes |last=Soddy |first=Frederick |date=12 December 1922 |website=Nobelprize.org |page=393 |access-date=9 January 2019 |quote=Thus the chemically identical elements - or isotopes, as I called them for the first time in this letter to Nature, because they occupy the same place in the Periodic Table ...}}</ref><ref>{{Cite web|title=isotope—Origin and meaning|url=https://www.etymonline.com/word/isotope|access-date=21 October 2021|website=www.etymonline.com|language=en}}</ref>

=== Стабилни изотопи ===

Први доказ за више изотопа стабилног (нерадиоактивног) елемента пронашао је [[Џозеф Џон Томсон]] 1912. године као део свог истраживања састава [[canal rays|каналних зрака]] (позитивних јона).<ref>{{cite journal|title=XIX. Further experiments on positive rays|last1=Thomson|first1=J. J.|journal=Philosophical Magazine |series=Series 6|date=1912|volume=24|issue=140|pages=209–253|doi=10.1080/14786440808637325|url=https://zenodo.org/record/1430842}}</ref> Томсон је каналисао токове [[неон]]ских јона кроз паралелна магнетна и електрична поља, мерио њихов отклон постављањем фотографске плоче на њихову путању и израчунавао њихов однос масе и наелектрисања користећи метод који је постао познат као Томсонова параболна метода. Сваки млаз је створио блиставу мрљу на плочи на тачки у коју је ударио. Томсон је приметио две одвојене параболичне мрље светлости на фотографској плочи (погледајте слику), што је сугерисало две врсте језгара са различитим односом масе и наелектрисања. Он је написао: „Стога, мислим да нема сумње да оно што се назива неон није једноставан гас, већ мешавина два гаса, од којих један има атомску тежину око 20, а други око 22. Парабола тежег гаса је увек много слабија од оног због лакшег, тако да вероватно тежи гас чини само мали проценат смеше.“<ref>{{cite journal|author=[[J. J. Thomson]] |title=Rays of positive electricity |journal= Proceedings of the Royal Society A|date=1913|volume=89|issue=|pages=1–20}}.</ref> 

[[Francis William Aston|Ф.В. Астон]] је касније открио више стабилних изотопа за бројне елементе користећи [[mass spectrograph|масени спектрограф]]. Године 1919, Астон је проучавао неон са довољном [[Resolution (mass spectrometry)|резолуцијом]] да покаже да су две изотопске масе веома блиске целим бројевима 20 и 22 и да ниједна није једнака познатој моларној маси (20,2) гаса неона. Ово је пример Астоновог правила целог броја за изотопске масе, које каже да су велика одступања елементарних моларних маса од целих бројева првенствено последица чињенице да је елемент мешавина изотопа. Астон је на сличан начин показао 1920. године да је моларна маса хлора (35,45) пондерисани просек скоро интегралних маса за два изотопа <sup>35</sup>Cl и <sup>37</sup>Cl.<ref>{{cite journal |doi=10.1038/105617a0 |title=Isotopes and Atomic Weights |last1=Aston |first1=F. W. |journal=Nature |date=1920 |volume=105 |issue=2646 |pages=617–619 |s2cid=4267919 |url=https://zenodo.org/record/1531300 }}</ref><ref>[https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1922/aston-lecture.html Mass spectra and isotopes] Francis W. Aston, Nobel prize lecture 1922</ref>

=== Неутрони ===

Након [[discovery of the neutron|открића неутрона]] од стране [[James Chadwick|Џејмса Чедвика]] 1932. године,<ref name="Neutron">{{cite journal |last=Chadwick |first=James |title= Existence of a Neutron |journal= [[Proceedings of the Royal Society A]] |date=1932 |volume=136 |issue=830 |pages=692–708 | doi=10.1098/rspa.1932.0112 | bibcode =1932RSPSA.136..692C |doi-access=free }}</ref> разјашњен је ултиматни основни узрок постојања изотопа, то јест, језгра различитих изотопа за дати елемент имају различит број неутрона, иако имају исти број од протона.

== Варијације у својствима између изотопа ==
=== Хемијска и молекуларна својства ===

Неутрални атом има исти број електрона као и протони. Дакле, сви различити изотопи датог елемента имају исти број електрона и деле сличну електронску структуру. Пошто је хемијско понашање атома у великој мери одређено његовом електронском структуром, различити изотопи показују скоро идентично хемијско понашање.

Главни изузетак од овога је [[kinetic isotope effect|кинетички изотопски ефекат]]:<ref name="Atkins">{{cite book | vauthors = Atkins P, de Paula J |year=2006 |edition = 8th |title=Atkins' Physical Chemistry | url = https://archive.org/details/atkinsphysicalch00atki | url-access = limited |pages=[https://archive.org/details/atkinsphysicalch00atki/page/n318 286]–288, 816–818 |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-870072-2 }}</ref><ref name="Westaway1">{{cite journal|last=Westaway|first=Kenneth C. |title=Using kinetic isotope effects to determine the structure of the transition states of S{{sub|N}}. 2 reactions|journal=Advances in Physical Organic Chemistry|year=2006|volume=41|pages=217–273|doi=10.1016/S0065-3160(06)41004-2|isbn=978-0-12-033541-1 }}</ref><ref>{{cite journal| vauthors = Lynn KR, Yankwich PE |title=Isotope Fractionation at the Methyl Carbon in the Reactions of Cyanide Ion with Methyl Chloride and Methyl Bromide |journal=Journal of the American Chemical Society|date=5 August 1961|volume=83|issue=15|pages=3220–3223|doi=10.1021/ja01476a012|bibcode=1961JAChS..83.3220L }}</ref> због своје веће масе, тежи изотопи имају тенденцију да реагују нешто спорије од лакших изотопа истог елемента. Ово је далеко најизраженије за [[hydrogen-1|протијум]] ({{SimpleNuclide|H|1}}), [[деутеријум]] ({{SimpleNuclide|H|2}}) и [[трицијум]] ({{SimpleNuclide|H|3}}), јер деутеријум има двоструко већу масу од протијума, а трицијум има три пута већу масу од протијума.<ref>{{Cite book |last=Laidler |first=Keith |title=Chemical Kinetics |publisher=Pearson Education |year=1987 |isbn=978-81-317-0972-6 |edition=3rd |location=India |pages=427 |language=English}}</ref> Ове разлике у маси такође утичу на понашање њихових одговарајућих хемијских веза, променом центра гравитације ([[reduced mass|редуковане масе]]) атомских система. Међутим, за теже елементе, релативна разлика у маси између изотопа је много мања, тако да су ефекти масене разлике на хемију обично занемарљиви. (Тешки елементи такође имају релативно више неутрона него лакши елементи, тако да је однос нуклеарне масе и колективне електронске масе нешто већи.) Постоји и [[Equilibrium constant#Effect of isotopic substitution|ефекат равнотеже изотопа]].<ref name=Laidler>{{cite book|author=[[Keith J. Laidler|Laidler K.J.]] |title=Chemical Kinetics |url=https://archive.org/details/chemicalkinetics0000laid_s2p0 |location= |publisher=Harper & Row |isbn=0-06-043862-2||year=1987|pages=[https://archive.org/details/chemicalkinetics0000laid_s2p0/page/n443 428]–433|edition=3rd}}</ref>

[[Датотека:Isotopes and half-life.svg|thumb|right|250px|[[Време полураспада]] [[радиоактивност|радиоактивних]] изотопа или [[радионуклид]]а. Треба запазити да се теоретска линија за стабилне изотопе -{''Z'' = ''N'' (''Z''}- – [[атомски број]] и -{''N''}- - [[неутронски број]]), раздваја од стварног односа атомског броја и неутрона, што значи да се с повећањем атомског броја, повећава и нестабилност [[атомска језгра|атомских језгри]].]]

Слично томе, два [[молекул]]а која се разликују само по изотопима својих атома ([[isotopologue|изотополози]]<ref name="Seeman">{{cite journal |last1=Seeman |first1=Jeffrey I. |last2=Secor |first2=Henry V. |last3=Disselkamp |first3=R. |last4=Bernstein |first4=E. R. |title=Conformational analysis through selective isotopic substitution: supersonic jet spectroscopic determination of the minimum energy conformation of o-xylene |journal=Journal of the Chemical Society, Chemical Communications |date=1992 |issue=9 |page=713 |doi=10.1039/C39920000713 }}</ref><ref>{{cite journal |last1=Seeman |first1=Jeffrey I. |last2=Paine, III |first2=John B. |title=Letter to the Editor: 'Isotopomers, Isotopologs' |journal=Chemical & Engineering News |publisher=American Chemical Society |date=December 7, 1992|volume=70 |issue=2 |doi=10.1021/cen-v070n049.p002 |doi-access=free }}</ref>) имају идентичну електронску структуру, и стога готово неразлучива физичка и хемијска својства (опет са деутеријумом и трицијумом који су примарни изузеци). ''Вибрациони модови'' молекула су одређени његовим обликом и масама његових конститутивних атома; тако да различити изотополози имају различите скупове вибрационих модова. Пошто вибрациони модови дозвољавају молекулу да апсорбује [[фотон]]е одговарајућих енергија, изотополози имају различита оптичка својства у [[infrared|инфрацрвеном]] опсегу.

=== Нуклеарна својства и стабилност ===
{{See also|Стабилни нуклид|Однос стабилних изотопа|Списак нуклида|Списак елемената по стабилности изотопа}}

Атомска језгра се састоје од протона и неутрона повезаних [[residual strong force|резидуалном јаком силом]]. Пошто су протони позитивно наелектрисани, одбијају се једни од других. Неутрони, који су електрично неутрални, стабилизују језгро на два начина. Њихово присуство мало размиче протоне, смањујући електростатичко одбијање између протона, и они врше привлачну нуклеарну силу једни на друге и на протоне. Из тог разлога, један или више неутрона су неопходни да би се два или више протона везали у језгро. Како се број протона повећава, тако се повећава и однос неутрона и протона неопходан да би се обезбедило стабилно језгро (погледајте графикон десно). На пример, иако је однос неутрон:протон код {{nuclide|He|3|link=yes}} 1:2, однос неутрон:протон код {{nuclide|U|238}} је већи од 3:2. Један број лакших елемената има стабилне нуклиде у односу 1:1 (''Z'' = ''N''). Нуклид {{nuclide|Ca|40}} (калцијум-40) је опсервационо најтежи стабилни нуклид са истим бројем неутрона и протона. Сви стабилни нуклиди тежи од калцијума-40 садрже више неутрона него протона.

=== Број изотопа по елементу ===

Од 80 елемената са стабилним изотопом, највећи број стабилних изотопа уочених за било који елемент је десет (за елемент [[калај]]). Ниједан елемент нема девет или осам стабилних изотопа. Пет елемената има седам стабилних изотопа, осам има шест стабилних изотопа, десет има пет стабилних изотопа, девет има четири стабилна изотопа, пет има три стабилна изотопа, 16 има два стабилна изотопа (рачунајући {{nuclide|Ta|180|m|link=yes}} као стабилног), а 26 елемената има само један стабилни изотоп (међу њима 19 су тзв. [[mononuclidic element|мононуклидни елементи]], који имају један примордијални стабилни изотоп који доминира и фиксира атомску тежину природног елемента до високе прецизности; јављају се и 3 радиоактивна мононуклидна елемента).<ref name=nuclidetable>{{cite web|url=http://www.nndc.bnl.gov/chart/|title=Interactive Chart of Nuclides|publisher=Brookhaven National Laboratory|last1=Sonzogni |first1=Alejandro |location=National Nuclear Data Center|year=2008|access-date=2013-05-03|archive-date=2018-10-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20181010070007/http://www.nndc.bnl.gov/chart/|url-status=dead}}</ref> Укупно постоји 251 нуклид за који није примећено да се распада. За 80 елемената који имају један или више стабилних изотопа, просечан број стабилних изотопа је 251/80 ≈ 3,14 изотопа по елементу.

=== Парни и непарни бројеви нуклеона ===
{{Main|Парна и непарна атомска језгра}}

{| class="wikitable" style="float:right; text-align:right; margin-left:1em;"
|+ Парно/непарно ''Z'', ''N'' ([[parity of zero|{{simpleNuclide|H|1}} као OE]])
! p, n !! EE !! OO !! EO !! OE !! Укупно
|-
| Стабилни || 145 || 5 || 53 || 48 || 251
|-
| Дуговечни || 23 || 4 || 3 || 5 || 35
|-
| Сва примордијални || 168 || 9 || 56 || 53 || 286
|}

Однос протон:неутрон није једини фактор који утиче на нуклеарну стабилност. Она такође зависи од парности или непарности његовог атомског броја ''Z'', неутронског броја ''N'' и, последично, њиховог збира, масеног броја ''A''. Непарност и ''Z'' и ''N'' има тенденцију смањивања [[nuclear binding energy|нуклеарне енергије везивања]], чинећи непарна језгра, генерално, мање стабилним. Ова изузетна разлика у енергији нуклеарног везивања између суседних језгара, посебно непарних ''A'' [[isobar (nuclide)|изобара]], има важне последице: нестабилни изотопи са неоптималним бројем неутрона или протона распадају се [[beta decay|бета распадом]] (укључујући [[positron emission|емисију позитрона]]), [[electron capture|хватањем електрона]] или другим мање уобичајеним распадом модовима као што су [[spontaneous fission|спонтана фисија]]<ref name=Schunck2022>{{cite journal |last1=Schunck |first1=Nicolas |last2=Regnier |first2=David |title=Theory of nuclear fission |journal=Progress in Particle and Nuclear Physics |date=1 July 2022 |volume=125 |doi=10.1016/j.ppnp.2022.103963 |url=https://www.osti.gov/pages/servlets/purl/1873225|doi-access=free |arxiv=2201.02719 |bibcode=2022PrPNP.12503963S }}</ref><ref name=Krane>{{cite book |last1=Krane |first1=Kenneth S. |title=Introductory nuclear physics |date=1988 |publisher=Wiley |location=Hoboken, NJ |isbn=9780471805533}}</ref> и [[cluster decay|распад кластера]].<ref>{{cite book |last1=Poenaru |first1=Dorin N. |author-link=Dorin N. Poenaru |last2=Greiner |first2=Walter |author2-link=Walter Greiner  |year=2011 |chapter=Cluster Radioactivity |title=Clusters in Nuclei I |series=Lecture Notes in Physics |volume=818 |pages=1–56 |publisher=Springer |location=Berlin |isbn=978-3-642-13898-0}}</ref><ref>{{cite book  |last1=Poenaru |first1=D. N. |last2=Greiner |first2=W.  |year=1996 |title=Nuclear Decay Modes |pages=1–577 |publisher=Institute of Physics Publishing |location=Bristol |isbn=978-0-7503-0338-5}}</ref>

Већина стабилних нуклида су облика парни-протон-парни-неутрон, где су сви бројеви ''Z'', ''N'', и ''A'' парни. Нуклиди са непарним ''A'' су подељени (приближно равномерно) на неутроне облика непарни-протон-парни-неутрон и парни-протон-непарни-неутрон. Стабилни непарни-протон-непарни-неутрон нуклиди су најмање заступљени.

==== Парни атомски број ====

Сед од 146 нуклида облика парни-протон, парни-неутрона (ЕЕ) чини ~58% свих стабилних нуклида и сви имају [[Spin (physics)|спин]] 0 због упаривања. Постоје и 24 примордијална дуговечна парно-парна нуклида. Као резултат, сваки од 41 парна елемента од 2 до 82 има [[List of elements by stability of isotopes|најмање један]] стабилан изотоп, и већина ових елемената има неколико примордијалних изотопа. Половина ових парних елемената има шест или више стабилних изотопа. Екстремна стабилност [[helium-4|хелијума-4]] је последица двоструког [[semi-empirical mass formula#Pairing term|упаривања]]<ref>{{cite journal |last=Gamow |first=George |title=Mass Defect Curve and Nuclear Constitution |journal=[[Proceedings of the Royal Society A]] |jstor=95297 |bibcode=1930RSPSA.126..632G |doi=10.1098/rspa.1930.0032 |doi-access=free |date=1930 |volume=126 |issue=803 |pages=632–644}}</ref><ref>{{cite journal |last=von Weizsäcker |first=C. F. |title=Zur Theorie der Kernmassen |journal=[[Zeitschrift für Physik]] |language=de |bibcode=1935ZPhy...96..431W |doi=10.1007/BF01337700 |date=1935 |volume=96 |issue=7–8 |pages=431–458|s2cid=118231854 }}</ref> 2 протона и 2 неутрона што спречава да ''било'' који нуклид који садржи пет ({{nuclide|Helium|5|link=yes}}, {{nuclide|Lithium|5|link=yes}}) или осам ({{nuclide|Beryllium|8|link=yes}}) нуклеона постоји довољно дуго да служе као платформе за накупљање тежих елемената путем [[nuclear fusion|нуклеарне фузије]] у звездама (погледајте [[triple alpha process|троструки алфа процес]]).

{| class="wikitable" style="float:right; margin-left:1em;"
|+ Парно-непарни дуговечни
! !! [[Decay mode|Распад]] !! [[Half-life|Полуживот]]
|-
| {{nuclide|Cadmium|113|link=yes}}  || [[beta decay|бета]]
| style="text-align:right;" | 7,7{{e|15}} [[annum|a]]
|-
| {{nuclide|Samarium|147|link=yes}} || [[alpha decay|алфа]]
| style="text-align:right;" | 1,06{{e|11}} [[annum|a]]
|-
| {{nuclide|Uranium|235|link=yes}}  || [[alpha decay|алфа]]
| style="text-align:right;" | 7,04{{e|8}} [[annum|a]]
|}

Само пет стабилних нуклида садржи непаран број протона ''и'' непаран број неутрона. Прва четири „непарно-непарна” нуклида се јављају у нуклидима мале масе, за које би промена протона у неутрон или обрнуто довела до веома једностраног [[proton-neutron ratio|односа протон-неутрон]] ({{nuclide|Hydrogen|2|link=yes}}, {{nuclide|Lithium|6|link=yes}}, {{nuclide|Boron|10|link=yes}}, и {{nuclide|Nitrogen|14|link=yes}}; спинови 1, 1, 3, 1). Сматра се да је једини други потпуно „стабилан“ непар-непарни нуклид, {{nuclide|Tantalum|180|m|link=yes}} (спин 9), најређи од 251 стабилног нуклида, и једини је примордијално [[nuclear isomer|нуклеарни изомер]], за који још увек није примећено да се распада упркос експерименталним покушајима.<ref>{{cite journal |doi=10.1016/j.apradiso.2009.01.057 |title=Search for the radioactivity of 180mTa using an underground HPGe sandwich spectrometer |last1=Hult |first1=Mikael |last2=Wieslander |first2=J. S. |last3=Marissens |first3=Gerd |last4=Gasparro |first4=Joël |last5=Wätjen |first5=Uwe |last6=Misiaszek |first6=Marcin |journal=Applied Radiation and Isotopes |date=2009 |volume=67 |issue=5 |pages=918–21 |pmid=19246206}}</ref>

Познати су многи непарни-непарни радионуклиди (као што је основно стање тантала-180) са релативно кратким полуживотом. Обично се бета распадају до својих оближњих парно-парних [[isobar (nuclide)|изобара]] који имају упарене протоне и упарене неутроне. Од девет примордијалних нуклида облика непаран-непаран (пет стабилних и четири радиоактивна са дугим периодом полураспада), само је {{nuclide|Nitrogen|14|link=yes}} најчешћи изотоп широко заступљеног елемента. Ово је случај јер је део [[CNO cycle|CNO циклуса]]. Нуклиди {{nuclide|Lithium|6|link=yes}} и {{nuclide|Boron|10|link=yes}} су мањински изотопи елемената који су и сами ретки у поређењу са другим лаким елементима, док осталих шест изотопа чине само мали удео природне заступљености њихових елемената.

==== Непарни атомски број ====

Сет од 53 стабилна нуклида имају паран број протона и непаран број неутрона. Они су мањина у поређењу са парно-парним изотопима, којих је око 3 пута више. Међу 41 елемента са парним ''Z'' који имају стабилан нуклид, само два елемента ([[аргон]] и [[церијум]]) немају парно-непарне стабилне нуклиде. Један елемент ([[калај]]) има три. Постоје 24 елемента који имају један паран-непарни нуклид и 13 који имају два непарно-парна нуклида. Од 35 примордијалних радионуклида постоје четири парно-непарна нуклида (погледајте табелу десно), укључујући фисијски {{nuclide|Uranium|235|link=yes}}. Због свог непарног броја неутрона, парно-непарни нуклиди имају тенденцију да имају велике попречне пресеке [[neutron capture|хватања неутрона]], због енергије која је резултат ефеката упаривања неутрона. Ови стабилни нуклиди парних протона непарних неутрона су неуобичајени у погледу заступљености у природи, генерално зато што да би се формирали и ушли у примордијалну заступљеност, морали би да избегну хватања неутрона чиме би формирали још неке стабилне парно-парне изотопе, током оба [[s-process|s-процеса]] и [[r-process|r-процеса]] хватања неутрона, током [[stellar nucleosynthesis|нуклеосинтезе у звездама]]. Из тог разлога, само су {{nuclide|Platinum|195|link=yes}} и {{nuclide|Beryllium|9|link=yes}} природно најзаступљенији изотопи свог елемента.

Сет од 48 стабилних нуклида облика непарни-протон-парни-неутрон, стабилизованих њиховим упареним неутронима, формира већину стабилних изотопа непарних елемената; врло мало нуклида облика непарни-протон-непарни-неутрон чине остале. Постоји 41 непарни елемент са ''Z'' = 1 до 81, од којих 39 има стабилне изотопе ([[технецијум]] ({{PhysicsParticle|Tc|BL=43}}) и [[прометијум]] ({{PhysicsParticle|Pm|BL=61}}) немају стабилне изотопе). Од ових 39 елемената са непарним ''Z'', 30 елемената (укључујући водоник-1 где је 0 неутрона [[parity of zero|парано]]) има један стабилан непарно-парни изотоп и девет елемената: [[chlorine|хлор]] ({{PhysicsParticle|Cl|BL=17}}),
[[potassium|калијум]] ({{PhysicsParticle|K|BL=19}}),
[[copper|бакар]] ({{PhysicsParticle|Cu|BL=29}}),
[[gallium|галијум]] ({{PhysicsParticle|Ga|BL=31}}),
[[bromine|бром]] ({{PhysicsParticle|Br|BL=35}}),
[[silver]|сребро]] ({{PhysicsParticle|Ag|BL=47}}),
[[antimony|антимон]] ({{PhysicsParticle|Sb|BL=51}}),
[[iridium|иридијум]] ({{PhysicsParticle|Ir|BL=77}}), and
[[thallium|талијум]] ({{PhysicsParticle|Tl|BL=81}}), имају по два непарно-парна стабилна изотопа. Ово чини укупно {{nobr|30 + 2(9) {{=}} 48}} стабилних непарно-парних изотопа.

Такође постоји пет примордијалних дуговечних радиоактивних непарно-парних изотопа, {{nuclide|Rubidium|87|link=yes}}, {{nuclide|Indium|115|link=yes}}, {{nuclide|Rhenium|187|link=yes}}, {{nuclide|Europium|151|link=yes}}, и {{nuclide|Bismuth|209|link=yes}}. Последња два су тек недавно откривена да се распадају, са периодом полураспада дужим од 10{{sup|18}} година.

==== Непарни неутронски број ====

{| class="wikitable" style="float:right; margin-left:1em;"
|+ [[parity (mathematics)|Паритет]] броја неутрона ([[parity of zero|{{simpleNuclide|H|1}} као паран]])
! N !! Паран !! Непаран
|-
| Стабилан || 193 || 58
|-
| Дуговечан || 28 || 7
|-
| Сви примордијални || 221 || 65
|}

[[Actinide|Актиниди]] са непарним бројем неутрона су генерално [[fissile|фисиони]] (са [[thermal neutron|термичким неутронима]]<ref name="debroglie">{{cite web |last1=de Broglie |first1=Louis |title=On the Theory of Quanta |url=http://aflb.ensmp.fr/LDB-oeuvres/De_Broglie_Kracklauer.pdf |website=aflb.ensmp.fr |access-date=2 February 2019}}</ref><ref>{{cite book|last=Carron|first=N.J.|title=An Introduction to the Passage of Energetic Particles Through Matter|year=2007|page=308|bibcode=2007ipep.book.....C}}</ref><ref name="neutronenergy">{{cite web |title=Neutron Energy |url=https://www.nuclear-power.net/nuclear-power/reactor-physics/atomic-nuclear-physics/fundamental-particles/neutron/neutron-energy/ |website=www.nuclear-power.net |access-date=27 January 2019}}</ref>), док они са парним бројем неутрона генерално нису, иако подлежу фисији са [[fast neutron|брзим неутронима]]. Сви опсервациони стабилни нуклиди облика непаран-непаран имају целобројни спин различит од нуле. То је зато што појединачни неупарени неутрон и неупарени протон имају већу привлачност [[Rezidualna jaka nuklearna sila|нуклеарне силе]] једни према другима, ако су њихови спинови поравнати (стварајући укупан спин од најмање 1 јединице), уместо антипоравнаних. Погледајте [[деутеријум]] за најједноставнији случај овог нуклеарног понашања.

Само {{nuclide|Platinum|195}}, {{nuclide|Beryllium|9}}, и {{nuclide|Nitrogen|14}} имају непаран број неутрона и најприроднији су изотоп свог елемента.

== Појава у природи ==
{{See also|Обиље хемијских елемената}}

Елементи се састоје било од једног нуклида ([[mononuclidic element|мононуклидних елемената]]<ref>{{Housecroft4th|page=2}}</ref>), или од више од једног природног изотопа. Нестабилни (радиоактивни) изотопи су или [[primordial nuclide|примордијални]] или постпримордијални. Примордијални изотопи су били производ [[stellar nucleosynthesis|звездане нуклеосинтезе]] или другог типа нуклеосинтезе као што је [[cosmic ray spallation|спалације космичких зрака]],<ref>{{cite journal |last1=Sapphire Lally |title=How is gold made? The mysterious cosmic origins of heavy elements |journal=New Scientist |date=Jul 24, 2021 |url=https://www.newscientist.com/article/mg25133440-800-how-is-gold-made-the-mysterious-cosmic-origins-of-heavy-elements/}}</ref><ref name=a58>{{cite journal |last1=Coc |first1=A. |last2=Olive |first2=K. A. |last3=Uzan |first3=J.-P. |last4=Vangioni |first4=E. |title=Variation of fundamental constants and the role of ''A''&nbsp;=&nbsp;5 and ''A''&nbsp;=&nbsp;8 nuclei on primordial nucleosynthesis |journal=Physical Review D |doi=10.1103/PhysRevD.86.043529 |arxiv=1206.1139 |date=2012 |volume=86 |issue=4 |pages=043529|bibcode=2012PhRvD..86d3529C |s2cid=119230483 }}</ref><ref>{{cite journal |author1-link=Sumner Starrfield |last1=Starrfield |first1=Sumner |title=Carbon–Oxygen Classical Novae Are Galactic 7Li Producers as well as Potential Supernova Ia Progenitors |journal=The Astrophysical Journal |date=27 May 2020 |volume=895 |issue=1 |page=70 |doi=10.3847/1538-4357/ab8d23 |arxiv=1910.00575 |s2cid=203610207 |doi-access=free }}</ref><ref>{{cite book |last1=Greenwood |first1=N. N. |authorlink1=Norman Greenwood |last2=Earnshaw |first2=A. |year=1998 |title=Chemistry of the Elements |edition=2nd |publisher=Butterworth-Heinemann |isbn=978-0-7506-3365-9 |url=https://books.google.com/books?id=EvTI-ouH3SsC&q=chemistry+of+the+elements}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Meneguzzi |first1=M. |last2=Audouze |first2=J. |last3=Reeves |first3=H. |title=The production of the elements Li, Be, B by galactic cosmic rays in space and its relation with stellar observations |journal=[[Astronomy and Astrophysics]] |bibcode=1971A&A....15..337M |date=1971 |volume=15|page=337 }}</ref> и опстали су до сада јер је њихова брзина распадања тако спора (нпр. [[uranium-238|уранијум-238]] и [[potassium-40|калијум-40]]). Пост-примордијални изотопи су створени бомбардовањем [[cosmic ray|космичким зрацима]] као [[cosmogenic nuclide|космогени нуклиди]]<ref>{{cite journal |last1=Sapphire Lally |title=How is gold made? The mysterious cosmic origins of heavy elements |journal=New Scientist |date=Jul 24, 2021 |url=https://www.newscientist.com/article/mg25133440-800-how-is-gold-made-the-mysterious-cosmic-origins-of-heavy-elements/}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Schaefer |first1=Joerg M. |last2=Codilean |first2=Alexandru T. |last3=Willenbring |first3=Jane K. |last4=Lu |first4=Zheng-Tian |last5=Keisling |first5=Benjamin |last6=Fülöp |first6=Réka-H. |last7=Val |first7=Pedro |title=Cosmogenic nuclide techniques |url=https://www.nature.com/articles/s43586-022-00096-9 |journal=Nature Reviews Methods Primers |language=en |date=2022-03-10 |volume=2 |issue=1 |pages=1–22 |doi=10.1038/s43586-022-00096-9 |s2cid=247396585 |issn=2662-8449}}</ref><ref>{{cite book |doi=10.1007/978-3-642-46079-1_7 |chapter=Cosmic Ray Produced Radioactivity on the Earth |title=Kosmische Strahlung II / Cosmic Rays II |series=Handbuch der Physik / Encyclopedia of Physics |year=1967 |last1=Lal |first1=D. |last2=Peters |first2=B. |volume=9 / 46 / 2 |pages=551–612 |isbn=978-3-642-46081-4 }}</ref> (нпр. [[трицијум]], [[carbon-14|угљеник-14]]), или распадом радиоактивног примордијалног изотопа до радиоактивне ћерке [[radiogenic nuclide|радиогеног нуклида]]<ref>{{cite book|author=Dickin, A.P.|doi=10.1017/9781316163009|title=Radiogenic Isotope Geology|publisher=Cambridge University Press|year=2018}}</ref><ref name=Allaby>{{cite web|last=Allaby|first=Alisa|title=radiogenic heating|url=http://www.encyclopedia.com/doc/1O13-radiogenicheating.html|work=A Dictionary of Earth Sciences|access-date=24 November 2013|author2=Michael Allaby |year=1999}}</ref><ref name=Mutter>{{cite web|last=Mutter|first=John C.|title=The Earth as a Heat Engine|url=http://www.columbia.edu/itc/ldeo/v1011x-1/jcm/Topic3/Topic3.html|work=Introduction to Earth Sciences I|publisher=[[Columbia University]]|access-date=23 November 2013|page=3.2 Mantle convection}}</ref><ref name="Dumé">{{cite web|last=Dumé|first=Belle|title=Geoneutrinos make their debut; Radiogenic heat in the Earth|url=http://physicsworld.com/cws/article/news/22737/1/0507162|work=Physics World|publisher=Institute of Physics|access-date=23 November 2013|date=27 July 2005|archive-date=07. 05. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170507041714/http://physicsworld.com/cws/article/news/22737/1/0507162|url-status=}}</ref> (нпр. [[уранијум]] у [[радијум]]). Неколико изотопа се природно синтетише као [[nucleogenic|нуклеогени]] нуклиди, неком другом природном [[nuclear reaction|нуклеарном реакцијом]], на пример када неутроне из природне [[nuclear fission|нуклеарне фисије]] апсорбује други атом.

Као што је горе објашњено, само 80 елемената има стабилне изотопе, а 26 од њих има само један стабилан изотоп. Дакле, око две трећине стабилних елемената се природно јавља на Земљи у више стабилних изотопа, при чему је највећи број стабилних изотопа за елемент десет, за [[калај]] ({{PhysicsParticle|Sn|BL=50}}). Постоји око 94 елеменaта која се природно налазе на Земљи (до [[плутонијум]]a), мада се неки детектују само у веома малим количинама, као што је [[plutonium-244|плутонијум-244]]. Научници процењују да се елементи који се природно јављају на Земљи (неки само као радиоизотопи) јављају као укупно 339 изотопа ([[nuclide|нуклида]]).<ref>{{cite web |url= https://www.iaea.org/sites/default/files/38205680915.pdf |title=Radioactivity and earth sciences: Understanding the natural environment |access-date=2024-09-24 }}</ref> Само 251 од ових природно присутних нуклида је стабилно, у смислу да никада није примећено да се распадају до сада. Додатних 35 [[primordial nuclide|примордијалних нуклида]] (до укупно 286 примордијалних нуклида) су радиоактивни са познатим полураспадом, али имају период полураспада дужи од 100 милиона година, што им омогућава да постоје од почетка Сунчевог система. За детаље погледајте [[list of nuclides|списак нуклида]].

Сви познати [[stable nuclide|стабилни нуклиди]] се природно јављају на Земљи; остали природни нуклиди су радиоактивни, али се јављају на Земљи због њиховог релативно дугог полураспада, или због других видова текуће природне продукције. Ово укључује горе поменуте [[cosmogenic nuclide|космогене нуклиде]], [[nucleogenic|нуклеогене]] нуклиде, и све [[radiogenic|радиогене]] нуклиде настале текућим распадом примордијалног радиоактивног нуклида, као што су [[радон]] и [[радијум]] из уранијума.

Додатних ~3000 радиоактивних нуклида који се не налазе у природи створено је у нуклеарним реакторима и у акцелераторима честица. Многи краткотрајни нуклиди који се природно не налазе на Земљи такође су примећени спектроскопском анализом, јер су природно створени у звездама или [[супернова]]ма. Пример је [[aluminium-26|алуминијум-26]], који се природно не налази на Земљи, али се налази у изобиљу у астрономским размерама.

Табеларно приказане атомске масе елемената су просеци који објашњавају присуство више изотопа различитих маса. Пре открића изотопа, емпиријски одређене нецелобројне вредности атомске масе збуњивале су научнике. На пример, узорак [[хлор]]а садржи 75,8% [[chlorine-35|хлора-35]] и 24,2% [[chlorine-37|хлора-37]], што даје просечну атомску масу од 35,5 [[atomic mass unit|јединица атомске масе]].

Према општеприхваћеној [[physical cosmology|космолошкој теорији]], у [[Big Bang|Великом праску]] су настали само изотопи водоника и хелијума, трагови неких изотопа литијума и берилијума, а можда и нешто бора, док су сви остали нуклиди синтетисани касније, у звездама и суперновама и у интеракције између енергетских честица као што су космички зраци и претходно произведених нуклида. (Погледајте [[nucleosynthesis|нуклеосинтезу]] за детаље о различитим процесима за које се сматра да су одговорни за производњу изотопа.) Одговарајуће обиље изотопа на Земљи произилази из количина које су формиране овим процесима, њиховог ширења кроз галаксију и стопа распада за изотопе који су нестабилни. Након почетне коалесценције [[Solar System|Сунчевог система]], изотопи су редистрибуирани према маси, а изотопски састав елемената незнатно варира од планете до планете. Ово понекад омогућава праћење порекла [[meteorite|метеорита]].

== Атомска маса изотопа ==

[[atomic mass|Атомска маса]] (''m''<sub>r</sub>) изотопа (нуклида) је одређена углавном његовим [[mass number|масеним бројем]] (тј. бројем [[nucleon|нуклеона]] у његовом језгру). Мале корекције су последица [[binding energy|енергије везивањ]]а језгра<ref>{{cite book|title=Modern Physics from α to Z°|last=Rohlf |first=James William |date=1994|publisher= John Wiley & Sons|isbn=0471572705|page=20}}</ref><ref>{{cite book |last1=Eisberg |first1=Robert |title=Quantum Physics of Atoms, Molecules, Solids, Nuclei, and Particles |url=https://archive.org/details/quantumphysicsof00eisb |last2=Resnick |first2=Robert |date=1985 |publisher=John Wiley & Sons |isbn=047187373X |edition=2nd |page=[https://archive.org/details/quantumphysicsof00eisb/page/524 524]}}</ref> (погледајте [[mass defect|дефект масе]]<ref>{{cite book|last1=Frisch|first1=David H.|author1-link=David H. Frisch|last2=Thorndike|first2=Alan M.|title=Elementary Particles|year=1964|publisher=[[David Van Nostrand]]|location=Princeton, New Jersey|pages=11–12}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://chem.libretexts.org/Bookshelves/General_Chemistry/Map%3A_A_Molecular_Approach_(Tro)/20%3A_Radioactivity_and_Nuclear_Chemistry/20.08%3A_Converting_Mass_to_Energy%3A_Mass_Defect_and_Nuclear_Binding_Energy|title=20.8: Converting Mass to Energy: Mass Defect and Nuclear Binding Energy|date=2016-03-11|website=Chemistry LibreTexts|language=en|access-date=2019-11-05}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Pourshahian|first=Soheil|title=Mass Defect from Nuclear Physics to Mass Spectral Analysis|journal=Journal of the American Society for Mass Spectrometry|language=en|date=2017-09-01|volume=28|issue=9|pages=1836–1843|doi=10.1007/s13361-017-1741-9|pmid=28733967|issn=1879-1123|bibcode=2017JASMS..28.1836P|s2cid=34178643 }}</ref>), мале разлике у маси између протона и неутрона и масе електрона повезаних са атомом, последњег јер се однос електрон:нуклеон разликује међу изотопима.

Масени број је [[dimensionless quantity|бездимензионална величина]]. Атомска маса се, с друге стране, мери помоћу [[atomic mass unit|јединице атомске масе]] засноване на маси атома угљеника-12. Означава се симболима „u” (за јединствену јединицу атомске масе) или „Da” (за [[John Dalton|далтон]]<ref>{{cite book | last = Smith | first = R. Angus | title = Memoir of John Dalton and History of the Atomic Theory | publisher = H. Bailliere | location = London | year = 1856 | page = 279 | url = https://books.google.com/books?id=ZOsAAAAAYAAJ&q=angus+smith+john+dalton&pg=PP17 | access-date = 24 December 2007 | isbn = 978-1-4021-6437-8 | archive-date = 15 August 2022 | archive-url = https://web.archive.org/web/20220815124542/https://books.google.com/books?id=ZOsAAAAAYAAJ&q=angus+smith+john+dalton&pg=PP17 | url-status = live }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.scienceandindustrymuseum.org.uk/objects-and-stories/john-dalton-atoms-eyesight-and-auroras|title=John Dalton: atoms, eyesight and auroras|website=Science and Industry Museum|access-date=21 June 2021|archive-date=24 June 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210624202420/https://www.scienceandindustrymuseum.org.uk/objects-and-stories/john-dalton-atoms-eyesight-and-auroras|url-status=live}}</ref>).

Атомске масе природних изотопа елемента одређују [[standard atomic weight|стандардну атомску тежину]] елемента.<ref>{{Cite journal|url=https://www.iupac.org/publications/pac/2006/pdf/7811x2051.pdf|doi=10.1351/pac200678112051|title=Atomic weights of the elements 2005 (IUPAC Technical Report)|journal=Pure and Applied Chemistry|volume=78|issue=11|pages=2051–2066|date=2006|last1=Wieser|first1=M. E|s2cid=94552853}}</ref><ref name="goldbook-s05907">{{cite journal |url=http://goldbook.iupac.org/terms/view/S05907 |title=IUPAC Goldbook |quote=standard atomic weights: Recommended values of relative atomic masses of the elements revised biennially by the IUPAC Commission on Atomic Weights and Isotopic Abundances and applicable to elements in any normal sample with a high level of confidence. A normal sample is any reasonably possible source of the element or its compounds in commerce for industry and science and has not been subject to significant modification of isotopic composition within a geologically brief period. |journal=[[Compendium of Chemical Terminology]] |doi=10.1351/goldbook.S05907 |access-date=12 July 2019 |doi-access=free }}</ref> Када елемент садржи ''N'' изотопа, доњи израз се примењује за просечну атомску масу <math>\overline m_a</math>:

: <math> \overline m_a = m_1 x_1+m_2 x_2+...+m_Nx_N</math>

где су ''m''<sub>1</sub>, ''m''<sub>2</sub>, ..., ''m''<sub>''N''</sub> атомске масе сваког појединачног изотопа, а ''x''<sub>1</sub>, ..., ''x''<sub>''N''</sub> су релативне количине ових изотопа.

== Употреба изотопа ==

Постоји неколико примена, које користе својства различитих изотопа датог елемента. Једна од најчешћих примена је трејсер или маркер у техници званој [[изотопско обележавање]]. Изотопи датог елемента не могу се разликовати међусобно хемијским методама. Ипак, могу се разликовати коришћењем [[физичка хемија|физичкохемијских]] метода, рецимо [[масена спектрометрија|масене спектрометрије]] (директне разлике у маси), [[инфрацрвена спектроскопија|инфрацрвене спектроскопије]] (на основу вибрационих фреквенција у молекулу - тежи изотопи вибрирају нижим фреквенцијама од лакших), [[нуклеарна магнетна резонанција|нуклеарне магнетне резонанције]] (на основу различитих [[жиромагнетни однос|жиромагнетних односа]] итд. 

Пример коришћења изотопског обележавања је проучавање [[фенол]]а (-{C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>OH}-) у води. Након додавања фенола деутерисаној води (вода која садржи -{D<sub>2</sub>O}- осим уобичајеног -{H<sub>2</sub>O}-), истраживачи су приметили супституцију водоника деутеријумом у [[хидроксилна група|хидроксилној групи]] (-{C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>OD}-), што значи да се фенол лако подвргава реакцијама размене водоника са водом. Само хидроксилна група је учествовала у реакцији, што значи да осталих 5 водоникових атома не учествују у реакцијама размене.

Изотопска измена се такође може користити да се одреде механизми реакције путем [[кинетички изотопски ефекат|кинетичког изотопског ефекта]] (-{''kinetic isotope effect''}-).

Осим изотопског обележавања, неколико врста спектроскопије користи јединствена нуклеарна својства посебних изотопа. На пример, [[нуклеарна магнетна резонанција|нуклеарно магнетно резонантна]] (НМР) спектроскопија се може користити само за изотопе са нуклеарним спином који није нула (''nonzero''). Изотопи који се најчешће користе у [[Нуклеарна магнетна резонанција|НМР]] спектроскопији су -{<sup>1</sup>H, <sup>2</sup>D, <sup>13</sup>C}-, и -{<sup>31</sup>P}-. [[Мисбауерова спектроскопија]] (''Mossbauer spectroscopy'') се заснива на детектовању нуклеарних прелаза одређених изотопа, рецимо -{<sup>57</sup>Fe}-.

Изотопски састав елемената се разликује од планете до планете. Ова чињеница омогућава да се одреди порекло [[метеорит]]а. Неки метеорити су класификовани као [[Месечев метеорит|месечеви]] или [[марсов метеорит|Марсови метеорити]].

[[Радиоактивни изотопи]] такође имају важне примене. Развој [[Нуклеарна енергија|нуклеарне енергије]] и [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]] захтевају знатно веће количине одређених изотопа. Процес [[сепарација изотопа|сепарације изотопа]] представља значајан технолошки изазов.

Радиоизотопи се такође често користе у медицини, биохемији, и хемији као трејсери. Мале количине радиоизотопа могу лако да се детектују због карактеристичних емисија распадајућег језгра.

Природни радиоактивни распад [[угљеник-14|<sup>14</sup>-{C}-]] омогућава [[радиоугљенично датирање]]. [[Космичко зрачење|Космички зраци]] стварају изотоп <sup>14</sup>-{C}- у [[атмосфера Земље|атмосфери]] тако што у судару са језгрима из ваздуха избијају слободне неутроне. Ти неутрони могу језгро [[азот]]а
из молекула азота (-{N}-<sub>2</sub>) да трансформишу у изотоп угљеника <sup>14</sup>-{C}-:

:-{<sup>1</sup>''n'' + <sup>14</sup>N → <sup>14</sup>C + <sup>1</sup>''p''}-

Овај изотоп се на крају угради у молекул угљендиоксида и тако доспева у биљке, а преко њих и у животиње. Изотоп <sup>14</sup>-{C}- се, дакле, у природи стално ствара (због космичких зрака) и распада (због нестабилности) те је његова концентрација у живим организмима константна. Међутим, у неживом свету нема размене угљендиоксида те концентрација <sup>14</sup>-{C}- опада са временом. Дакле, мерењем преостале радиоактивности <sup>14</sup>-{C}- у биолошком узорку, може да се утврди време када је кружење угљеника заустављено (када је животиња угинула, дрво посечено, биљка убрана...).

Због стабилности и природне распрострањености, изотоп <sup>12</sup>-{C}- је изабран као стандард за [[јединица атомске масе|јединицу атомске масе]], (дванаестина масе изотопа <sup>12</sup>-{C}-) а онда такође у дефиницији [[Мол (јединица)|мола]], у [[основне јединице СИ система|основним јединицама СИ система]].

=== Пречишћавање изотопа ===
{{Main|изотопска сепарација}}

Постоји неколико апликација које користе својства различитих изотопа датог елемента. [[Isotope separation|Одвајање изотопа]] је значајан технолошки изазов,<ref>{{cite web |last=Thomas |first=Andrew |title=AMD tests 'super silicon' to beat heat problems |work=The Register: Channel |publisher=The Register |date=November 30, 2000 |url=https://www.theregister.com/2000/11/30/amd_tests_super_silicon/ |access-date=January 17, 2014}}</ref> посебно са тешким елементима као што су [[уранијум]] или [[плутонијум]].<ref>{{cite journal |last=Garwin |first=Richard L. |title=The Technology of Nuclear Weapons |journal=Arms Control Today |date= November 1997|volume=27 |issue=8 |pages=6–7 |via=Proquest}}</ref> Лакши елементи као што су [[литијум]], [[угљеник]], [[азот]] и [[кисеоник]] се обично одвајају дифузијом гаса њихових једињења као што су CO и NO. Одвајање [[водоник]]а и [[деутеријум]]а је необично јер се заснива на хемијским, а не физичким својствима, на пример у [[Girdler sulfide process|Гирдлеровом сулфидном процесу]].<ref>{{cite book |last=Castell |first=Lutz |date=2003 |title=Time, Quantum and Information |url=https://books.google.com/books?id=X4DpCAAAQBAJ&q=Karl-Hermann+Geib&pg=PA37 |location=Google Books |publisher=[[Springer Science+Business Media]] |page=37 |isbn=978-3-642-07892-7}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.globalsecurity.org/wmd/library/news/canada/01_e.pdf  | title =Bruce Heavy Water Plant Decommissioning}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.heavywaterboard.org/htmldocs/general/HistoryBG.asp |title=Heavy Water Board – A unit under Department of Atomic Energy, Govt. of India< |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20071012032227/http://heavywaterboard.org/htmldocs/general/HistoryBG.asp |archivedate=October 12, 2007 }}</ref><ref>{{cite book |doi=10.1021/bk-1978-0068.ch001 | title=Separation of Hydrogen Isotopes| volume=68 | pages=1–26 | chapter=Selecting Heavy Water Processes | series=ACS Symposium Series | year=1978 | last1=Rae | first1=H. K. | isbn=978-0-8412-0420-1 }}</ref> Изотопи уранијума су одвојени у расутом стању дифузијом гаса, гасним центрифугирањем, ласерском јонизационом сепарацијом и (у [[Manhattan Project|Пројекту Менхетн]]) врстом производне [[mass spectrometry|масене спектрометрије]].

=== Коришћење хемијских и биолошких својстава ===
{{Main|геохемија изотопа|космохемија|палеоклиматологија}}

* [[Isotope analysis|Анализа изотопа]] је одређивање [[isotopic signature|изотопског потписа]],<ref>{{Cite book |last=Hanson |first=James Ralph |title=The organic chemistry of isotopic labelling |url=https://archive.org/details/organicchemistry0000hans |date=2011 |publisher=Royal society of chemistry |isbn=978-1-84973-188-1 |location=Cambridge}}</ref><ref name="BlakeBartlett2003">{{cite journal|last1=Blake|first1=Michael E.|last2=Bartlett|first2=Kevin L.|last3=Jones|first3=Maitland|title=Am-Benzyne too-Benzyne Conversion through a 1,2-Shift of a Phenyl Group|journal=Journal of the American Chemical Society|date=2003|volume=125|issue=21|pages=6485–6490|issn=0002-7863|doi=10.1021/ja0213672|pmid=12785789}}</ref><ref name="Kruger2003">{{cite journal|last1=Kruger|first1=Nicholas|author2=Antje von Schaewen|title=The oxidative pentose phosphate pathway: structure and organisation|journal=Current Opinion in Plant Biology|date=2003|volume=6|issue=3|pages=236–246|url=http://hort.ifas.ufl.edu/teach/guyweb/bot6516/PentosePhosphatePathway.pdf|doi=10.1016/s1369-5266(03)00039-6|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120415075154/http://hort.ifas.ufl.edu/teach/guyweb/bot6516/PentosePhosphatePathway.pdf|archive-date=April 15, 2012|pmid=12753973 |bibcode=2003COPB....6..236K }}</ref> релативне заступљености изотопа датог елемента у одређеном узорку.<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=RXX8FwhAsngC&pg=PA411 |first=Park S. |last=Nobel |title=Physicochemical and Environmental Plant Physiology |date=7 February 2005 |page=411|publisher=Academic Press |isbn=978-0-12-520026-4 }}</ref><ref name="FernandezCadisch2003">{{cite journal|last1=Fernandez|first1=Irene|last2=Cadisch|first2=Georg|title=Discrimination against13C during degradation of simple and complex substrates by two white rot fungi|journal=Rapid Communications in Mass Spectrometry|date=2003|volume=17|issue=23|pages=2614–2620|issn=0951-4198|doi=10.1002/rcm.1234|pmid=14648898|bibcode=2003RCMS...17.2614F}}</ref><ref name="FernandezMahieu2003">{{cite journal|last1=Fernandez|first1=I.|last2=Mahieu|first2=N.|last3=Cadisch|first3=G.|title=Carbon isotopic fractionation during decomposition of plant materials of different quality|journal=Global Biogeochemical Cycles|date=2003|volume=17|issue=3|pages=n/a|issn=0886-6236|doi=10.1029/2001GB001834|bibcode = 2003GBioC..17.1075F |doi-access=free}}</ref><ref name="FarquharEhleringer1989">{{cite journal|last1=Farquhar|first1=G D|last2=Ehleringer|first2=J R|last3=Hubick|first3=K T|title=Carbon Isotope Discrimination and Photosynthesis|journal=Annual Review of Plant Physiology and Plant Molecular Biology|date=1989|volume=40|issue=1|pages=503–537|issn=1040-2519|doi=10.1146/annurev.pp.40.060189.002443|s2cid=12988287}}</ref><ref name="McCarrollLoader2004">{{cite journal|last1=McCarroll|first1=Danny|last2=Loader|first2=Neil J.|title=Stable isotopes in tree rings|journal=Quaternary Science Reviews|date=2004|volume=23|issue=7–8|pages=771–801|issn=0277-3791|doi=10.1016/j.quascirev.2003.06.017|bibcode = 2004QSRv...23..771M |citeseerx=10.1.1.336.2011}}</ref><ref name="Eweda Silveira Lobo Sternberg1999">{{cite journal|last1=Ewe|first1=Sharon M.L|last2=da Silveira Lobo Sternberg|first2=Leonel|last3=Busch|first3=David E|title=Water-use patterns of woody species in pineland and hammock communities of South Florida|journal=Forest Ecology and Management|date=1999|volume=118|issue=1–3|pages=139–148|issn=0378-1127|doi=10.1016/S0378-1127(98)00493-9|doi-access=free|bibcode=1999ForEM.118..139E }}</ref> Анализа изотопа се често ради [[isotope ratio mass spectrometry|масеном спектрометријом односа изотопа]].<ref name="pmid17705258">{{cite journal |vauthors=Paul D, Skrzypek G, Fórizs I |title=Normalization of measured stable isotopic compositions to isotope reference scales - a review |journal=Rapid Commun. Mass Spectrom. |date=2007 |volume=21 |issue=18 |pages=3006–14 |pmid=17705258 |doi=10.1002/rcm.3185|bibcode=2007RCMS...21.3006P }}</ref><ref name="pmid16543190">{{cite journal |vauthors=Stellaard F, Elzinga H |title=Analytical techniques in biomedical stable isotope applications: (isotope ratio) mass spectrometry or infrared spectrometry? |journal=Isotopes in Environmental and Health Studies |date=2005 |volume=41 |issue=4 |pages=345–61 |pmid=16543190 |doi=10.1080/10256010500384333}}</ref><ref name="Dickin, A.P. 2005">{{cite book | author=Dickin, A.P. | year=2005 | title=Radiogenic Isotope Geology | url=http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/ | publisher=[[Cambridge University Press]] | access-date=2008-10-09 | archive-url=https://web.archive.org/web/20140327204112/http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/ | archive-date=2014-03-27 | url-status=dead }}</ref> Нарочито за [[biogenic substance|биогене супстанце]] могу се јавити значајне варијације изотопа C, N, и O. Анализа таквих варијација има широк спектар примена, као што је откривање фалсификата у прехрамбеним производима<ref name=Jamin>{{cite journal|last1=Jamin|first1=Eric|last2=Guérin|first2=Régis|last3=Rétif|first3=Mélinda|last4=Lees|first4=Michèle|last5=Martin|first5=Gérard J. |title=Improved Detection of Added Water in Orange Juice by Simultaneous Determination of the Oxygen-18/Oxygen-16 Isotope Ratios of Water and Ethanol Derived from Sugars |journal=[[J. Agric. Food Chem.]]|date=2003|volume= 51|doi=10.1021/jf030167m|pmid=12926859|issue=18|pages=5202–6}}</ref> или географско порекло производа коришћењем [[isoscapes|изоскејпа]].<ref>{{cite web|title=First appearance of "isoscapes" at a scientific meeting|url=http://abstracts.co.allenpress.com/pweb/esa2005/document/50507}}</ref><ref>{{cite web|title=Peer-reviewed article that discusses isoscapes|url=http://www.sciencedirect.com/science/journal/01695347}}</ref><ref>{{cite magazine| title=Isoscapes to Address Large-Scale Earth Science Challenges |magazine=Eos, transactions, American Geophysical Union |volume=90 |number=13 |date=2009 |pp=109–116 |doi=10.1029/2009EO130001 |doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Dutton |first1=Andrea |last2=Wilkinson |first2=Bruce H. |last3=Welker |first3=Jeffrey M. |last4=Bowen |first4=Gabriel J. |last5=Lohmann |first5=Kyger C. |title=Spatial distribution and seasonal variation in 18 O/ 16 O of modern precipitation and river water across the conterminous USA |url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/hyp.5876 |journal=Hydrological Processes |language=en |date=2005-12-30 |volume=19 |issue=20 |pages=4121–4146 |doi=10.1002/hyp.5876|hdl=2027.42/49284 |s2cid=54706113 |hdl-access=free }}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Bowen |first1=Gabriel J. |last2=Wassenaar |first2=Leonard I. |last3=Hobson |first3=Keith A. |title=Global application of stable hydrogen and oxygen isotopes to wildlife forensics |url=http://link.springer.com/10.1007/s00442-004-1813-y |journal=Oecologia |language=en |date=April 2005 |volume=143 |issue=3 |pages=337–348 |doi=10.1007/s00442-004-1813-y |pmid=15726429 |s2cid=1762342 |issn=0029-8549}}</ref><ref>{{Cite journal |last1=Kendall |first1=Carol |last2=Coplen |first2=Tyler B. |title=Distribution of oxygen-18 and deuterium in river waters across the United States |url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/hyp.217 |journal=Hydrological Processes |language=en |date=May 2001 |volume=15 |issue=7 |pages=1363–1393 |doi=10.1002/hyp.217 |s2cid=27744095 |issn=0885-6087}}</ref> Идентификација [[Mars meteorite|одређених метеорита]] насталих од [[Марс]]а је делимично заснована на изотопском потпису гасова у траговима који се налазе у њима.<ref name=Treiman>{{cite journal|author1=Treiman, A. H. |author2=Gleason, J. D. |author3=Bogard, D. D. |title=The SNC meteorites are from Mars |journal=[[Planet. Space Sci.]]|date=2000|volume= 48|page=1213| doi=10.1016/S0032-0633(00)00105-7 |bibcode=2000P&SS...48.1213T|issue=12–14}}</ref><ref name=metbull>{{cite web |title=Search results for 'Martian meteorites' |url=https://www.lpi.usra.edu/meteor/metbull.php?sea=&sfor=names&ants=&nwas=&falls=&valids=&stype=contains&lrec=50&map=ge&browse=&country=All&srt=name&categ=Martian+meteorites&mblist=All&rect=&phot=&strewn=&snew=0&pnt=Normal%20table&dr=&page=1 |website=Meteoritical Bulletin |publisher=[[Meteoritical Society]] |access-date=27 April 2020}}</ref><ref name="NASA-20130103">{{cite web |author=Staff |title=Researchers Identify Water Rich Meteorite Linked To Mars Crust |url=https://www.nasa.gov/mission_pages/mars/news/mars20130103.html |date=January 3, 2013 |publisher=[[NASA]] |access-date=January 3, 2013 |archive-date=May 29, 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180529095602/https://www.nasa.gov/mission_pages/mars/news/mars20130103.html |url-status=dead }}</ref> 
* Изотопска супституција се може користити за одређивање механизма [[chemical reaction|хемијске реакције]] путем [[kinetic isotope effect|кинетичког изотопског ефекта]].<ref>{{cite journal|last=Westaway|first=Kenneth C. |title=Using kinetic isotope effects to determine the structure of the transition states of S{{sub|N}}. 2 reactions|journal=Advances in Physical Organic Chemistry|year=2006|volume=41|pages=217–273|doi=10.1016/S0065-3160(06)41004-2|isbn=978-0-12-033541-1 }}</ref><ref>{{cite journal| vauthors = Poirier RA, Wang Y, Westaway KC |title=A Theoretical Study of the Relationship between Secondary .alpha.-Deuterium Kinetic Isotope Effects and the Structure of S{{sub|N}}. 2 Transition States|journal=Journal of the American Chemical Society|date=March 1994|volume=116|issue=6|pages=2526–2533|doi=10.1021/ja00085a037}}</ref><ref name=Buncel5>{{cite book | vauthors = Buncel E, Lee CC | series = Isotopes in Organic Chemistry | title = Isotopes in cationic reactions | publisher = Elsevier | location = Amsterdam | year = 1977 | volume = 5 | isbn = 978-0-444-41927-9 | oclc = 867217247 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/isotopesincation0005unse }}</ref><ref name=Saunders>{{cite book | vauthors = Melander L, Saunders WH | title = Reaction Rates of Isotopic Molecules | publisher = Wiley | location = New York | date = 1980 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Bigeleisen J, Wolfsberg M | title = Theoretical and experimental aspects of isotope effects in chemical kinetics. | journal = Advances in Chemical Physics | date = January 1957  | volume = 1 | pages = 15–76 }}</ref>
* Још једна уобичајена примена је [[isotopic labeling|изотопско обележавање]], коришћење необичних изотопа као трагача или маркера у хемијским реакцијама.<ref>{{Cite journal|last1=Deegan|first1=Frances M.|last2=Troll|first2=Valentin R.|last3=Whitehouse|first3=Martin J.|last4=Jolis|first4=Ester M.|last5=Freda|first5=Carmela|title=Boron isotope fractionation in magma via crustal carbonate dissolution|journal=Scientific Reports|language=en|date=2016-08-04|volume=6|issue=1|pages=30774|doi=10.1038/srep30774|pmid=27488228|issn=2045-2322|pmc=4973271|bibcode=2016NatSR...630774D}}</ref> Обично се атоми датог елемента не разликују један од другог. Међутим, коришћењем изотопа различитих маса, чак и различити нерадиоактивни [[stable isotope|стабилни изотопи]] могу се разликовати [[mass spectrometry|масеном спектрометријом]] или [[infrared spectroscopy|инфрацрвеном спектроскопијом]]. На пример, у „обележавању стабилних изотопа аминокиселинама у ћелијској култури ([[SILAC]]<ref name="pmid10359756">{{cite journal | vauthors = Oda Y, Huang K, Cross FR, Cowburn D, Chait BT | title = Accurate quantitation of protein expression and site-specific phosphorylation | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 96 | issue = 12 | pages = 6591–6596 | date = June 1999 | pmid = 10359756 | pmc = 21959 | doi = 10.1073/pnas.96.12.6591 | doi-access = free | bibcode = 1999PNAS...96.6591O }}</ref><ref name="pmid12645890">{{cite journal | vauthors = Jiang H, English AM | title = Quantitative analysis of the yeast proteome by incorporation of isotopically labeled leucine | journal = Journal of Proteome Research | volume = 1 | issue = 4 | pages = 345–350 | date = 2002 | pmid = 12645890 | doi = 10.1021/pr025523f }}</ref><ref name="pmid12118079">{{cite journal | vauthors = Ong SE, Blagoev B, Kratchmarova I, Kristensen DB, Steen H, Pandey A, Mann M | title = Stable isotope labeling by amino acids in cell culture, SILAC, as a simple and accurate approach to expression proteomics | journal = Molecular & Cellular Proteomics | volume = 1 | issue = 5 | pages = 376–386 | date = May 2002 | pmid = 12118079 | doi = 10.1074/mcp.M200025-MCP200 | doi-access = free }}</ref><ref name="pmid12415544">{{cite journal | vauthors = Zhu H, Pan S, Gu S, Bradbury EM, Chen X | title = Amino acid residue specific stable isotope labeling for quantitative proteomics | journal = Rapid Communications in Mass Spectrometry | volume = 16 | issue = 22 | pages = 2115–2123 | date = 2002 | pmid = 12415544 | doi = 10.1002/rcm.831 | bibcode = 2002RCMS...16.2115Z | url = https://zenodo.org/record/1229346 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Schoeters F, Van Dijck P | title = Protein-Protein Interactions in ''Candida albicans'' | journal = Frontiers in Microbiology | volume = 10 | pages = 1792 | date = 2019 | pmid = 31440220 | pmc = 6693483 | doi = 10.3389/fmicb.2019.01792 | doi-access = free }}</ref>)“ стабилни изотопи се користе за квантификацију [[протеин]]а. Ако се користе радиоактивни изотопи, они се могу детектовати по зрачењу које емитују (ово се зове ''радиоизотопско обележавање'').
* Изотопи се обично користе за одређивање концентрације различитих елемената или супстанци помоћу методе [[isotope dilution|разблаживања изотопа]],<ref>{{cite journal |author1=M.J.T. Milton |author2=R. I. Wielgosz | title = Uncertainty in SI-traceable measurements of amount of substance by isotope dilution mass spectrometry | doi = 10.1088/0026-1394/37/3/3 | journal = [[Metrologia]] |date= 2000 | volume = 37 | pages = 199–206 | issue = 3| bibcode = 2000Metro..37..199M |s2cid=250890206 }}</ref><ref>{{cite journal |author1=G. V. Hevesy |author2=F. Paneth | title = Die Löslichkeit des Bleisulfids und Bleichromats | doi = 10.1002/zaac.19130820125 | journal = [[Z. Anorg. Allg. Chem.]] |date= 1913 | volume = 82 | pages = 323–328 | issue = 1|url=https://zenodo.org/record/1428142 }}</ref> при чему се познате количине изотопски супституисаних једињења мешају са узорцима, а изотопски потписи добијених смеша се одређују [[mass spectrometry|масеном спектрометријом]].

=== Коришћење нуклеарних својстава ===

* Техника слична обележавању радиоизотопа је [[radiometric dating|радиометријско датирање]]: коришћењем познатог [[half-life|полуживота]] нестабилног елемента, може се израчунати количина времена која је протекла од постојања познате концентрације изотопа. Најпознатији пример је [[radiocarbon dating|радиокарбонско датирање]] које се користи за одређивање старости угљеничних материјала.
* Неколико облика спектроскопије ослања се на јединствена нуклеарна својства специфичних изотопа, радиоактивних и стабилних. На пример, спектроскопија [[nuclear magnetic resonance|нуклеарне магнетне резонанце]] (NMR) се може користити само за изотопе са нуклеарним спином који није нула. Најчешћи нуклиди који се користе у NMR спектроскопији су <sup>1</sup>H, <sup>2</sup>D, <sup>15</sup>N, <sup>13</sup>C, и <sup>31</sup>P.
* [[Mössbauer spectroscopy|Мисбауерова спектроскопија]] се такође ослања на нуклеарне прелазе специфичних изотопа, као што је <sup>57</sup>Fe.<ref>{{cite journal |last1=Walker |first1=L. |last2=Wertheim|first2=G. |last3=Jaccarino|first3=V. |date=1961 |title=Interpretation of the Fe<sup>57</sup> Isomer Shift |journal=[[Physical Review Letters]] |date= |volume=6 |pages=98 |bibcode=1961PhRvL...6...98W |doi=10.1103/PhysRevLett.6.98 |issue=3}}</ref><ref>{{Cite journal |doi = 10.1007/BF02074255|title = Trends in Mössbauer emission spectroscopy of <sup>57</sup>Co/<sup>57</sup>Fe|journal = Hyperfine Interactions|volume = 83|issue = 1|pages = 1–19|date= 1994|last1 = Nagy|first1 = D. L.|bibcode = 1994HyInt..83....1N| s2cid=95685404 }}</ref><ref>{{cite journal |last = Schröder |first = Christian |title = Mössbauer spectroscopy in astrobiology |date = 2015 |url = https://www.spectroscopyeurope.com/article/m%C3%B6ssbauer-spectroscopy-astrobiology |journal   = Spectroscopy Europe |date= |volume = 27 |issue = 2 |pages = 10 |access-date = 2018-01-08 |archive-date = 2018-01-08 |archive-url  = https://web.archive.org/web/20180108233451/https://www.spectroscopyeurope.com/article/m%C3%B6ssbauer-spectroscopy-astrobiology |url-status = live }}</ref><ref>{{cite journal |last1= Sarkar |first1= A. |title= Fischer–Tropsch Synthesis: Characterization Rb Promoted Iron Catalyst  |journal= [[Catalysis Letters]] |date= 2007 |volume= 121 |issue= 1–2 |pages= 1–11 |doi= 10.1007/s10562-007-9288-1 |display-authors= 1 |last2= Jacobs |first2= Gary |last3= Ji |first3= Yaying |last4= Hamdeh |first4= Hussein H. |last5= Davis |first5= Burtron H.|s2cid= 94596943 }}</ref>
* [[Radionuclide|Радионуклиди]] такође имају важну употребу. [[Nuclear power|Нуклеарна енергија]]<ref>{{cite web |title=Reactors: Modern-Day Alchemy - Argonne's Nuclear Science and Technology Legacy |url=https://www.ne.anl.gov/About/modern-day-alchemy/ |website=www.ne.anl.gov |access-date=24 March 2021}}</ref><ref name="Inside the Atomic Patent Office">{{cite journal |title=Inside the atomic patent office |doi = 10.2968/064002008 | volume=64 | issue=2 | |date=2008 | journal=Bulletin of the Atomic Scientists | pages=26–31 | last1 = Wellerstein | first1 = Alex| bibcode=2008BuAtS..64b..26W  |issn = 0096-3402 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.atomicarchive.com/History/mp/introduction.shtml |title=The Einstein Letter |publisher=Atomicarchive.com |access-date=2013-06-22 |archive-date=2013-06-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130628151924/http://www.atomicarchive.com/History/mp/introduction.shtml |url-status=live }}</ref> и развој [[nuclear weapon|нуклеарног оружја]] захтевају релативно велике количине специфичних изотопа. [[Nuclear medicine|Нуклеарна медицина]] и [[radiation oncology|радијациона онкологија]]<ref name="Palliative Radiation Therapy for On">{{cite journal | vauthors = Yerramilli D, Xu AJ, Gillespie EF, Shepherd AF, Beal K, Gomez D, Yamada J, Tsai CJ, Yang TJ | display-authors = 6 | title = Palliative Radiation Therapy for Oncologic Emergencies in the Setting of COVID-19: Approaches to Balancing Risks and Benefits | language = English | journal = Advances in Radiation Oncology | volume = 5 | issue = 4 | pages = 589–594 | date = 2020-07-01 | pmid = 32363243 | pmc = 7194647 | doi = 10.1016/j.adro.2020.04.001 }}</ref><ref name="Palliative Radiation Therapy for On"/><ref>{{cite journal | vauthors = Rades D, Stalpers LJ, Veninga T, Schulte R, Hoskin PJ, Obralic N, Bajrovic A, Rudat V, Schwarz R, Hulshof MC, Poortmans P, Schild SE | display-authors = 6 | title = Evaluation of five radiation schedules and prognostic factors for metastatic spinal cord compression | journal = Journal of Clinical Oncology | volume = 23 | issue = 15 | pages = 3366–3375 | date = May 2005 | pmid = 15908648 | doi = 10.1200/JCO.2005.04.754 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Rades D, Panzner A, Rudat V, Karstens JH, Schild SE | title = Dose escalation of radiotherapy for metastatic spinal cord compression (MSCC) in patients with relatively favorable survival prognosis | journal = Strahlentherapie und Onkologie | volume = 187 | issue = 11 | pages = 729–735 | date = November 2011 | pmid = 22037654 | doi = 10.1007/s00066-011-2266-y | s2cid = 19991034 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Rades D, Šegedin B, Conde-Moreno AJ, Garcia R, Perpar A, Metz M, Badakhshi H, Schreiber A, Nitsche M, Hipp P, Schulze W, Adamietz IA, Norkus D, Rudat V, Cacicedo J, Schild SE | display-authors = 6 | title = Radiotherapy With 4 Gy × 5 Versus 3 Gy × 10 for Metastatic Epidural Spinal Cord Compression: Final Results of the SCORE-2 Trial (ARO 2009/01) | journal = Journal of Clinical Oncology | volume = 34 | issue = 6 | pages = 597–602 | date = February 2016 | pmid = 26729431 | doi = 10.1200/JCO.2015.64.0862 | doi-access = free }}</ref> користе радиоизотопе за медицинску дијагнозу и лечење.

== Види још ==
* [[Табела изотопа (подељена)]] - табела свих познатих изотопа
* [[Табела изотопа (комплетна)]]
* [[Листа честица]]
* Изотопи су нуклиди који имају исти број протона; упореди:
* [[Изотон]]и су нуклиди који имају исти број неутрона.
* [[Изобар]]и су нуклиди који имају исти масени број то јест збир протона и неутрона.
* [[Изомер (нуклеарни)|Нуклеарни изомери]] су различита побуђена стања истог типа језгра. Промена једног изомера у други је праћена емисијом или апсорпцијом [[гама зрак]]а, или процесом [[интерна конверзија|интерне конверзије]]. (не треба мешати са [[Изомер (хемијски)|хемијским изомери]]ма.) 

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book | last=Various | editor=Lide, David R. | year=2002 | title=Handbook of Chemistry & Physics | edition=88th | publisher=CRC | url=http://www.hbcpnetbase.com/ | access-date=2008-05-23 | isbn=978-0-8493-0486-6 | oclc=179976746 | archive-date=2017-07-24 | archive-url=https://web.archive.org/web/20170724011402/http://www.hbcpnetbase.com/ | url-status=dead }}
* {{cite journal |last1=Belli |first1=P. |last2=Bernabei |first2=R. |last3=Danevich |first3=F. A. |last4=Incicchitti |first4=A. |last5=Tretyak |first5=V. I. |display-authors=3 |title=Experimental searches for rare alpha and beta decays |journal=European Physical Journal A |date=2019 |volume=55 |issue=8 |pages=140–1–140–7 |doi=10.1140/epja/i2019-12823-2 |issn=1434-601X |arxiv=1908.11458|bibcode=2019EPJA...55..140B |s2cid=201664098 }}
* {{cite book| last=Various| editor=Lide, David R.| year=2002| title=Handbook of Chemistry & Physics| edition=88th| publisher=CRC| url=http://www.hbcpnetbase.com/| access-date=2008-05-23| isbn=978-0-8493-0486-6| oclc=179976746| archive-date=2017-07-24| archive-url=https://web.archive.org/web/20170724011402/http://www.hbcpnetbase.com/| url-status=dead}}
* {{cite journal |last=Kelkar |first=N. G. |last2=Nowakowski |first2=M. |date=2016 |title=Signature of the ''N''&nbsp;{{=}}&nbsp;126 shell closure in dwell times of alpha-particle tunneling |journal=Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics |volume=43 |number=105102 |doi=10.1088/0954-3899/43/10/105102 |arxiv=1610.02069}}
* {{cite journal |last = Marcillac |first = Pierre de |author2 = Noël Coron |author3 = Gérard Dambier |author4 = Jacques Leblanc |author5 = Jean-Pierre Moalic |title = Experimental detection of α-particles from the radioactive decay of natural bismuth |journal = Nature |date=2003 |volume = 422 |pages = 876–878 |pmid=12712201 |doi = 10.1038/nature01541 |issue = 6934 |bibcode= 2003Natur.422..876D|s2cid = 4415582 }}
* {{cite journal |author= de Carvalho H. G. |author2= de Araújo Penna M. |title = Alpha-activity of {{sup|209}}. Bi  |journal = Lett. Nuovo Cimento |date=1972 |volume = 3 |issue = 18 |pages = 720–722 |doi = 10.1007/BF02824346 |url=https://link.springer.com/article/10.1007/BF02824346}}
* {{cite journal |title=Magic and doubly-magic nuclei |url= https://www.researchgate.net/publication/232899048 |last1=Blank |first1=B. |last2=Regan |first2=P.H. |journal=Nuclear Physics News |date=2000 |volume=10 |issue=4 |pages=20–27 |doi=10.1080/10506890109411553|s2cid=121966707 }}
* {{cite journal |author1=A. Yu. Smirnov |author2=V. D. Borisevich |author3=A. Sulaberidze |title=Evaluation of specific cost of obtainment of lead-208 isotope by gas centrifuges using various raw materials |journal=Theoretical Foundations of Chemical Engineering |date=July 2012 |volume=46 |issue=4 |pages=373–378 |doi=10.1134/S0040579512040161 |s2cid=98821122 }}
* {{cite web | last1 = Mcclain | first1 = D. E. | last2 = Miller | first2 = A. C. | last3 = Kalinich | first3 = J. F. | title = Status of Health Concerns about Military Use of Depleted Uranium and Surrogate Metals in Armor-Penetrating Munitions | publisher = [[NATO]] | date = December 20, 2007 | url = http://www.afrri.usuhs.mil/www/outreach/pdf/mcclain_NATO_2005.pdf | access-date = November 14, 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110419080320/http://www.afrri.usuhs.mil/www/outreach/pdf/mcclain_NATO_2005.pdf | archive-date = April 19, 2011 | url-status = dead | df = mdy-all }}
* {{Cite journal|last1=Arevalo|first1=Ricardo|last2=McDonough|first2=William F.|last3=Luong|first3=Mario|title=The K-U ratio of the silicate Earth: Insights into mantle composition, structure and thermal evolution|journal=Earth and Planetary Science Letters|volume=278|issue=3–4|pages=361–369|doi=10.1016/j.epsl.2008.12.023|bibcode=2009E&PSL.278..361A|date=2009}}
* {{cite web |url=http://sciencedemonstrations.fas.harvard.edu/presentations/radioactive-human-body|title=Radiation and Radioactive Decay. Radioactive Human Body |access-date= July 2, 2016|publisher =Harvard Natural Sciences Lecture Demonstrations}}
* {{cite book|url = https://books.google.com/books?id=KRVXMiQWi0cC&pg=PA32|page =32|title = Radioactive fallout in soils, crops and food: a background review|isbn = 978-92-5-102877-3|author1 = Winteringham, F. P. W|author2 = Effects, F.A.O. |others= Standing Committee on Radiation, Land And Water Development Division, Food and Agriculture Organization of the United Nations|date = 1989|publisher=Food & Agriculture Org.}}
* {{cite journal|year=2007|title=Survival of Nature's Rarest Isotope 180Ta under Stellar Conditions|author=P. Mohr |author2= F. Kaeppeler |author3= R. Gallino|journal=Phys. Rev. C|date= |volume=75|pages=012802|doi=10.1103/PhysRevC.75.012802|arxiv=astro-ph/0612427|s2cid=44724195 }}
* {{cite journal |author=Planck Collaboration |title=Planck 2015 results. XIII. Cosmological parameters (See Table 4 on page 31 of pfd). |arxiv=1502.01589 |doi=10.1051/0004-6361/201525830 |bibcode=2016A&A...594A..13P |date=2016 |volume=594 |journal=Astronomy & Astrophysics |page=A13 |s2cid=119262962 }}
* {{cite journal |last1=Dvornický |first1=R. |last2=Šimkovic |first2=F. |date=13–16 June 2011 |title=Second unique forbidden β decay of <sup>115</sup>In and neutrino mass |journal=AIP Conf. Proc. |date= |volume=1417 |issue=33 |pages=33 |doi=10.1063/1.3671032|series=AIP Conference Proceedings |bibcode=2011AIPC.1417...33D }}
* {{cite journal|last1=Bosch|first1=F.|last2=Faestermann|first2=T.|last3=Friese|first3=J.|last4=Heine|first4=F.|last5=Kienle|first5=P.|last6=Wefers|first6=E.|last7=Zeitelhack|first7=K.|last8=Beckert|first8=K.|last9=Franzke|first9=B.|last10=Klepper|first10=O.|last11=Kozhuharov|first11=C.|last12=Menzel|first12=G.|last13=Moshammer|first13=R.|last14=Nolden|first14=F.|last15=Reich|first15=H.|last16=Schlitt|first16=B.|last17=Steck|first17=M.|last18=Stöhlker|first18=T.|last19=Winkler|first19=T.|last20=Takahashi|first20=K.|display-authors=3|title=Observation of bound-state ''β''<sup>−</sup> decay of fully ionized <sup>187</sup>Re: <sup>187</sup>Re-<sup>187</sup>Os Cosmochronometry|journal=[[Physical Review Letters]]|date=1996|volume=77|issue=26|pages=5190–5193|doi=10.1103/PhysRevLett.77.5190|bibcode=1996PhRvL..77.5190B|pmid=10062738}}
* {{cite journal|title=Search for α decay of natural europium|last1=Belli |first1=P.|doi=10.1016/j.nuclphysa.2007.03.001|journal=Nuclear Physics A|date=2007|volume=789|issue= 1–4|pages=15–29|display-authors=1|last2=Bernabei|first2=R|last3=Cappella|first3=F|last4=Cerulli|first4=R|last5=Dai|first5=C|last6=Danevich|first6=F|last7=Dangelo|first7=A|last8=Incicchitti|first8=A|last9=Kobychev|first9=V|last10= Nagorny|first10= S.S.|last11= Nisi|first11= S.|last12= Nozzoli|first12= F.|last13= Prosperi|first13= D.|last14= Tretyak|first14= V.I.|last15= Yurchenko|first15= S.S.|bibcode = 2007NuPhA.789...15B }}
* {{cite journal |first1=N.|last1=Casali |first2=S. S. |last2=Nagorny |first3=F. |last3=Orio |first4=L. |last4=Pattavina |date=2014 |title=Discovery of the <sup>151</sup>Eu α decay |journal=[[Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics]] |date= |volume=41 |number=7 |pages=075101 |doi=10.1088/0954-3899/41/7/075101 |display-authors= et al.|arxiv=1311.2834|bibcode=2014JPhG...41g5101C|s2cid=116920467 }}
* {{cite news|url = http://physicsworld.com/cws/article/news/2003/apr/23/bismuth-breaks-half-life-record-for-alpha-decay|title = Bismuth breaks half-life record for alpha decay|date = 2003-04-23|publisher = Physicsweb|first = Belle|last = Dumé}}

{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Isotopes}}
{{refbegin|30em}}
* [http://physics.nist.gov/cgi-bin/Compositions/stand_alone.pl?ele=&ascii=html&isotype=some Атомске тежине свих изотопа]
* [http://www.nucleonica.com/ The Nuclear Science web portal Nucleonica]
* [http://www.nucleonica.com/wiki/index.php?title=Category%3AKNC The Karlsruhe Nuclide Chart]
* [http://www.nndc.bnl.gov/ National Nuclear Data Center] Portal to large repository of free data and analysis programs from NNDC
* [http://isotopes.gov/ National Isotope Development Center] Coordination and management of the production, availability, and distribution of isotopes, and reference information for the isotope community
* [http://science.energy.gov/np/research/idpra/ Isotope Development & Production for Research and Applications (IDPRA)] U.S. Department of Energy program for isotope production and production research and development
* [http://www.iaea.org/ International Atomic Energy Agency] Homepage of [[International Atomic Energy Agency]] (IAEA), an Agency of the [[United Nations]] (UN)
* [https://web.archive.org/web/20070121042708/http://atom.kaeri.re.kr/ Atomgewichte, Zerfallsenergien und Halbwertszeiten aller Isotope]
* [https://web.archive.org/web/20061205022425/http://ie.lbl.gov/education/isotopes.htm Exploring the Table of the Isotopes] at the [[LBNL]]
* [https://web.archive.org/web/20141217141609/http://isotope.info/ Current isotope research and information] isotope.info
* [https://web.archive.org/web/20070825124014/http://www.bt.cdc.gov/radiation/isotopes/ Emergency Preparedness and Response: Radioactive Isotopes] by the CDC ([[Centers for Disease Control and Prevention]])
* [http://www.nndc.bnl.gov/chart/ Chart of Nuclides] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181010070007/http://www.nndc.bnl.gov/chart/ |date=2018-10-10 }} Interactive Chart of Nuclides (National Nuclear Data Center)
* [http://www.yoix.org/elements.html Interactive Chart of the nuclides, isotopes and Periodic Table] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20080930194927/http://www.yoix.org/elements.html |date=2008-09-30 }}
* [http://www-nds.iaea.org/livechart The LIVEChart of Nuclides – IAEA] with isotope data.
* [https://web.archive.org/web/20120330123733/http://alsos.wlu.edu/adv_rst.aspx?keyword=isotope&creator=&title=&media=all&genre=all&disc=all&level=all&sortby=relevance&results=10&period=15 Annotated bibliography for isotopes] from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues
* [https://www.youtube.com/watch?v=UTOp_2ZVZmM&t=192 The Valley of Stability (video)] – a virtual "flight" through 3D representation of the nuclide chart, by [[French Alternative Energies and Atomic Energy Commission|CEA]] (France)
{{refend}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Атомска физика]]
[[Категорија:Радиохемија]]