Изворни код странице Земља

{{Друго значење 2}}
{| rules="all" cellpadding="4" cellspacing="0" style="float:right; margin:0 0 1em 1em; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; background:#fff;"
|-
! colspan="3" style="background:#fff;"|
{| style="margin:auto; background:#fff; width:100%;"
|-
| padding=15п|
| style="text-align:center; background:#fff; width:100%;"|<font color=black size=4>'''Земља''' [[Датотека:Earth symbol (bold).svg|24px|🜨]]
|}
|-
! colspan="2" style="background:black; text-align:center;"|[[Датотека:The Blue Marble (remastered).jpg|250п|Поглед на Земљу са америчке свемирске летелице Аполо 17]]

<small><font style="color:white;">
|- align=center
! style="background:#e5ffd5;" colspan="2"| Орбиталне карактеристике
|-
|[[Епоха (астрономија)|Епоха]]
| Ј2000
|-
| [[Афел]]
| {{convert|152100000|km|mi AU| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<br /><small>(|)</small>}}
|-
| [[Перихел]]
| {{convert|147095000|km|mi AU| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<br /><small>(|)</small>}}
|-
|[[Велика полуоса]]
| {{convert|149598023|km|mi AU| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<ref name="VSOP87">{{cite journal|title=Numerical expressions for precession formulae and mean elements for the Moon and planets | journal = Astronomy and Astrophysics | volume = 282 | issue = 2 |date=фебруар 1994 | last1=Simon| first1 = J.L. | last2=Bretagnon| first2 = P. | last3=Chapront| first3 = J. | last4=Chapront-Touzé | first4 = M. | last5=Francou| first5 = G. | last6=Laskar| first6 = J. | bibcode = 1994A&A...282..663S|pages=663–83}}</ref><br /><small>(|)</small>}}
|-
| [[Ексцентрицитет]]
| {{val|0,0167086}}<ref name="VSOP87"/>
|-
|[[Орбитални период]]
| {{convert|365,256363004|d|years| comma = gaps| abbr = on|lk=out| disp = x|<ref name="IERS"/><br /><small>(|)</small>}}
|-
|Просечна [[орбитална брзина]]
| {{convert|29,78|km/s|km/h mph| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<ref name="earth_fact_sheet">{{cite web|last=Williams| first = David R. |date=1. 9. 2004 | url = http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/factsheet/earthfact.html | title = Earth Fact Sheet | publisher = NASA | accessdate=9. 8. 2010}}</ref><br /><small>(|)</small>}}
|-
|Средња аномалија
| {{val|358.617|u=°}}
|-
|[[Инклинација]]
| {{ublist| class = nowrap |{{val|7.155|u=°}} до [[Екватор|екват.]] Сунца; |{{val|1.57869|u=°}}<ref name="Allen294">{{harvnb|Allen|Cox|2000|pp= 294}}</ref> до {{Abbr|неп.|непроменљиве}} равни; |{{val|0.00005|u=°}} до J2000 [[Еклиптика|енк.]]}}
|-
|[[Лонгитуда узлазног чвора|Лонгитуда узлазног]] [[Лонгитуда узлазног чвора|чвора]]
| {{val|-11.26064|u=°}}<ref name="earth_fact_sheet"/> до J2000
|-
|[[Аргумент перихела]]
| {{val|114.20783|u=°}}<ref name="earth_fact_sheet"/>
|-
|[[Природни сателит|Сателити]]
| {{unbulleted list
| 1 {{abbr|прир|природни}}: [[Месец]]
| 5 [[квазисателит]]а
| >1 700 [[вештачки сателит|вештачких сателита]]<ref name="ucs">{{cite web|url=https://www.ucsusa.org/nuclear-weapons/space-weapons/satellite-database | title = UCS Satellite Database | work = Nuclear Weapons & Global Security | publisher = [[Union of Concerned Scientists]] |date=31. 8. 2017 | accessdate=18. 4. 2018}}</ref>
| >16 000 космички остаци
 }}
|- align=center
! style="background:#e5ffd5;" colspan="2"| Физичке карактеристике
|-
|Средњи [[Полупречник|радијус]]
| {{convert|6371,0|km|mi| comma = gaps| abbr = on| disp = x| <small>(|)</small>}}<ref name="hbcp2000">{{Cite book|author=Various | editor = David R. Lide |year=2000| title = Handbook of Chemistry and Physics |url=https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_u9i8 | edition = 81st | publisher = CRC |isbn=978-0-8493-0481-1|pages=}}</ref>
|-
|Екваторијални радијус
| {{convert|6378,1|km|mi| comma = gaps| abbr = on| disp = x| <small>(|)</small>}}<ref name="usno">{{cite web|title=Selected Astronomical Constants, 2011 | work = The Astronomical Almanac | url = http://asa.usno.navy.mil/SecK/2011/Astronomical_Constants_2011.txt | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130826043456/http://asa.usno.navy.mil/SecK/2011/Astronomical_Constants_2011.txt | archivedate=26. 8. 2013 | accessdate=25. 2. 2011}}</ref><ref name="WGS-84-2">{{cite web|first=Sigurd | last=Humerfelt|date=26. 10. 2010 | title = How WGS 84 defines Earth | url = http://home.online.no/~sigurdhu/WGS84_Eng.html | accessdate=29. 4. 2011 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110424104419/http://home.online.no/~sigurdhu/WGS84_Eng.html | archivedate=24. 4. 2011 }}</ref>
|-
|Поларни радијус
| {{convert|6356,8|km|mi| comma = gaps| abbr = on| disp = x| <small>(|)</small>}}<ref name="cazenave_ahrens1995">{{harvnb|Cazenave|1995|pp=}}</ref>
|-
| [[Елиптицитет]]
| {{val|0.0033528}}<ref name="IERS2004">{{Cite book|accessdate=29. 4. 2016 |author=International Earth Rotation and Reference Systems Service (IERS) Working Group | chapter = General Definitions and Numerical Standards |chapter-url=http://www.iers.org/SharedDocs/Publikationen/EN/IERS/Publications/tn/TechnNote32/tn32_009.pdf?__blob=publicationFile&v=1 |editor-first=Dennis D. |editor-last=McCarthy|editor2-first=Gérard |editor2-last=Petit| url = http://www.iers.org/SharedDocs/Publikationen/EN/IERS/Publications/tn/TechnNote32/tn32.pdf?__blob=publicationFile&v=1 | title = IERS Conventions (2003) | publisher = Verlag des Bundesamts für Kartographie und Geodäsie | work = IERS Technical Note No. 32 |year=2004| format = PDF | location = Frankfurt am Main |isbn=978-3-89888-884-4|pages=12}}</ref><br />1/{{val|298.257222101}}
|-
| Екваторски [[обим]]
| {{convert|40075,017|km|mi| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<br /><small>(|)</small>}}<ref name="WGS-84">[[World Geodetic System]] (''WGS-84''). {{cite web |author= |url=http://earth-info.nga.mil/GandG/wgs84/ |title=Available online |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=11. 03. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200311023739/http://earth-info.nga.mil/GandG/wgs84/ |url-status= }} from [[National Geospatial-Intelligence Agency]].</ref>
|-
| Меридијански обим
| {{convert|40007,86|km|mi| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<br /><small>(|)</small>}}<ref name="WGS-84-2"/><ref name="circ">Earth's [[circumference]] is almost exactly 40,000 km because the metre was calibrated on this measurement—more specifically, 1/10-millionth of the distance between the poles and the equator.</ref>
|-
| [[Површина]]
| 510072000 km²<ref name="Pidwirny 2006_8">{{cite journal |last1= Pidwirny |first1= Michael | date = 2. 2. 2006 | title = Surface area of our planet covered by oceans and continents.(Table 8o-1) | publisher = University of British Columbia, Okanagan | url = http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8o.html | accessdate = 26. 11. 2007 | journal =  | archive-url = https://web.archive.org/web/20061209125035/http://www.physicalgeography.net/fundamentals/8o.html | archive-date = 09. 12. 2006 | url-status = dead }}</ref><ref name="cia">{{cite web | author = Staff | date = 24. 7. 2008 | url = https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html | title = World | work = The World Factbook | publisher = Central Intelligence Agency | accessdate = 5. 8. 2008 | archive-date = 05. 01. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100105171656/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html | url-status = dead }}</ref>
|-
| Површина [[Копно|копна]]
| 148 940 000 km²
|-
| Водена површина
| 361 132 000 km²
|-
| [[Запремина]]
| {{val|1,08321|e=12|u=km³}}<br /><small>({{val|2.59876|e=11|u=cu mi}})</small><ref name="earth_fact_sheet"/>
|-
| [[Маса]]
| {{val|5,97237|e=24|u=kg}}<br /><small>({{val|1,31668|e=25|u=lb}})</small><ref name="Luzum2011">{{cite journal|last1=Luzum| first1 = Brian | last2=Capitaine| first2 = Nicole | last3=Fienga| first3 = Agnès | last4=Folkner| first4 = William | last5=Fukushima| first5 = Toshio | last6=Hilton| first6 = James | last7=Hohenkerk| first7 = Catherine | last8=Krasinsky| first8 = George | last9=Petit| first9 = Gérard | last10=Pitjeva | first10 = Elena | last11=Soffel | first11 = Michael | last12=Wallace | first12 = Patrick |display-authors=5 | title = The IAU 2009 system of astronomical constants: The report of the IAU working group on numerical standards for Fundamental Astronomy | journal = Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy | volume = 110 | issue = 4 |date=август 2011 | bibcode = 2011CeMDA.110..293L | doi = 10.1007/s10569-011-9352-4|pages=293–304| s2cid = 122755461  | issn=0923-2958}}</ref><br /> <small>({{val|3.0|e=-6|ul=сунчева маса}})</small>
|-
| Средња [[густина]]
| {{convert|5,514|g/cm3|lb/cuin| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<br /><small>(|)</small>}}<ref name="earth_fact_sheet"/>
|-
|{{Abbr|Површ.|Површинска}} гравитација
| {{convert|9,807|m/s2|ft/s2| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<br /><small>([[Убрзање Земљине теже|{{val|1|u=''г''}}]]; |)</small>}}<ref name="NIST2008">{{Cite book | url = http://physics.nist.gov/Pubs/SP330/sp330.pdf | title = The international system of units (SI) | publisher = [[United States Department of Commerce]], [[National Institute of Standards and Technology|NIST]] Special Publication 330 | edition = 2008 | pages = 52 | access-date = 25. 04. 2018 | archive-date = 03. 06. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160603215953/http://physics.nist.gov/Pubs/SP330/sp330.pdf | url-status = dead }}</ref>
|-
|Момент фактора [[Инерција|инерције]]
| 0.3307<ref name="Williams1994">{{cite journal|last=Williams|first1= James G. | title = Contributions to the Earth's obliquity rate, precession, and nutation | journal = The Astronomical Journal | volume = 108 |date=1994| issn = 0004-6256 | doi = 10.1086/117108 | bibcode = 1994AJ....108..711W|pages=711| s2cid = 122370108 }}</ref>
|-
|Друга {{Abbr|космич.|космичка}} брзина
| {{convert|11,186|km/s|km/h mph| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<ref name="earth_fact_sheet"/><br /> <small>(|)</small>}}
|-
|Период ротације
| {{longitem|{{val|0,99726968|u=d}}<ref name="Allen296">{{harvnb|Allen|Cox|2000|pp=296}}</ref><br /> <small>(23h 56m 4.100s)</small>}}
|-
|Брзина екваторијалне ротације
| {{convert|1674,4|km/h|km/s km/h mph| order = out| comma = gaps| abbr = on| disp = x|<ref name="Cox2000">{{Cite book|editor=Arthur N. Cox | title = Allen's Astrophysical Quantities | url = https://books.google.com/books?id=w8PK2XFLLH8C&pg=PA244 | edition = 4th |year=2000| publisher = AIP Press | location = New York |isbn=978-0-387-98746-0 | accessdate=17. 8. 2010|pages=244}}</ref><br /> <small>(|)</small>}}
|-
|Осни нагиб
| {{val|23.4392811|u=°}}<ref name="IERS"/>
|-
|[[Албедо]]
| {{ublist| class = nowrap |0.367 геометричан<ref name="earth_fact_sheet"/> |0.306 бонд<ref name="earth_fact_sheet"/>}}
|- align=center
! style="background:#e5ffd5;" colspan="2"| Карактеристике атмосфере
|-
| [[Притисак]] на површини
| 101,3 -{kPa}- (MSL)
|-
| Атмосферски састав
| 78,08% [[Азот|N<sub>2</sub>]]<br /> 20,95% [[Кисеоник|O<sub>2</sub>]]<br /> 0,93% [[Аргон]]<br /> 0,038% [[Угљен-диоксид]]<br />Трагови [[Водена пара|водене паре]]<br /> (зависи од [[клима|климе]])
|}
'''Земља''' (симбол: 🜨) је трећа [[планета]] по удаљености од [[Сунце|Сунца]] и једина позната планета у [[свемир]]у на којој постоји [[живот]]. Према радиометријском рачунању и мишљењу да је цео Сунчев систем настао у једном процесу, процењује се да се Земља [[Старост Земље|формирала]] пре више од 4,5 милијарди година,{{sfn|Логос|2017|p= 146. На Земљи научници нису могли да нађу довољно старо камење за процену старости Земље. Клер Патерсон је мислио да већина метеорског камења, која је пала на Земљу, представља остатак из времена када се десио настанак Земље и целог Сунчевог система. Када је измерио (1953) количине уранијума и олова у метеоритским стенама и израчунао колика је њихова старост Патерсон је добио 4,55 милијарди година, уз процену да је могућа грешка од 70 милиона година. Накнадне провере нису нашле већу разлику и старије делове Сунчевог система. Зато је старост Земље процењена на око 4,6 милијарди година}}<ref name="USGS1997">{{cite web|url=http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html| title = Age of the Earth| last=| first = |year=1997| website = | publisher = U.S. Geological Survey| language = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20051223072700/http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html| archivedate=23. 12. 2005|url-status=live| accessdate=10. 1. 2006}}</ref><ref>{{cite journal|last=Dalrymple|first1= G. Brent| title = The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly) solved| journal = Special Publications, Geological Society of London|date=2001|volume = 190| issue = 1| bibcode = 2001GSLSP.190..205D| doi = 10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14|pages=205–21| s2cid = 130092094}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Manhesa|first1= Gérard| last2=Allègre| first2 = Claude J.| last3=Dupréa| first3 = Bernard| last4=Hamelin| first4 = Bruno|name-list-style=amp| title = Lead isotope study of basic-ultrabasic layered complexes: Speculations about the age of the earth and primitive mantle characteristics| url =https://archive.org/details/sim_earth-and-planetary-science-letters_1980-05_47_3/page/370| journal = Earth and Planetary Science Letters|date=1980|volume = 47| issue = 3| bibcode = 1980E&PSL..47..370M| doi = 10.1016/0012-821X(80)90024-2| via = |pages=370–82}}</ref> што је утврђено одређивањем [[време полураспада|времена полураспада]] [[Уранијум|урана]] и [[торијум]]а. Време полураспада -{U}-<sup>238</sup> је 4,51 × 10<sup>9</sup> година, а -{Th}-<sup>232</sup> је 1,39 × 10<sup>10</sup>година.<ref name="Starost">Д. Рабреновић, С. Кнежевић, Љ. Рундић. Историјска геологија са практикумом. Завод за графичку технику ТМФ Београд. {{page|year=1996|isbn=978-86-81019-17-7|pages=}}</ref> [[Убрзање Земљине теже|Гравитација Земље]] међусобно делује са другим објектима у свемиру, посебно са Сунцем и [[Месец]]ом, јединим [[Природни сателит|природним сателитом]] Земље, који је почео да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. [[Гравитација|Гравитационо деловање]] између Земље и Месеца узрокује океанске [[Плима и осека|плиме и осеке]], стабилизује оријентацију Земље oко своје осе и постепено успорава исту.<ref name="aaa428_261">{{cite journal|last1=Laskar|first1=J |title=A long-term numerical solution for the insolation quantities of the Earth|doi=10.1051/0004-6361:20041335|pmc=|pmid=|last2=Robutel|first2=P |last3=Joutel|first3=F |last4=Gastineau|first4=M |last5=Correia|first5=A. C. M.|last6=Levrard|first6=B.|journal=Astronomy & Astrophysics|date=2004|volume=428|pages=261–285|bibcode=2004A&A...428..261L|s2cid=17530682}}</ref> Земља је најгушћа планета у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]] и највећа од четири [[Терестричка планета|терестричке планете]].

Земља се једном окрене око Сунца у 365,26 дана, период познат као Земљина [[година]]. Током овог периода, Земља се окрене око своје осе око 366,26 пута (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса ротације се налази под нагибом од <span style="font-family:CambriaMath;font-size:120%;">arcsin{{nowrap begin}}0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″{{nowrap end}}</span> (тренутно се смањује константном угаоном брзином од {{nowrap begin}}≈ 0,01305˙° = 47″{{nowrap end}} по [[век]]у).<ref>{{ен}} {{cite book|title=Astronomical Algorithms|last1=Meeus|first1= Jean| publisher = Willmann-Bell|year=1991|isbn=978-0-943396-35-4| chapter = Chapter 21}}</ref><ref name="IERS">{{ен}} {{cite web|url=http://hpiers.obspm.fr/eop-pc/models/constants.html| title = Useful Constants|author=Staff|year=2014| publisher = International Earth Rotation and Reference Systems Service| accessdate=23. 1. 2016}} На веб-сајту стоји да је нагиб константа одређена са стопостотном тачношћу и да је = arcsin(ε0) = arcsin(0,397 776 995) ≈ 23,439 281 061°), иако се нагиб заправо у овом моменту смањује, и то угаоном брзином од {{nowrap begin}}≈ 0,01305˙° = 47″{{nowrap end}} по веку.</ref><ref>{{ен}} {{cite book|author=U.S. Naval Observatory Nautical Almanac Office|title=Explanatory Supplement to the Astronomical Ephemeris and the American Ephemeris and Nautical Almanac|author2=H.M. Nautical Almanac Office| publisher = H.M. Stationery Office|year=1961|at=Section 2B}}</ref><ref>{{ен}} {{cite book|title=The Astronomical Almanac for the Year 1990|url=https://archive.org/details/astronomicalalma0000unse|last1=U.S. Naval Observatory|author2=H.M. Nautical Almanac Office| publisher = US Government Printing Office|year=1989|isbn=978-0-11-886934-8|pages=B18}}</ref><ref>{{harvnb|Newcomb|1906|pp=226—227}}</ref><ref name="laskar">{{cite journal|last=Laskar|first1= J.| title = Secular Terms of Classical Planetary Theories Using the Results of General Relativity| url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1986A%26A...157...59L| journal = Astronomy and Astrophysics|date=1986|volume = 157| issue = 1| bibcode = 1986A&A...157...59L|pages=59–70}}</ref><ref>{{cite journal|last=Laskar|first1= J.| title = Errratum: Secular terms of classical planetary theories using the results of general theory| url = http://adsabs.harvard.edu/cgi-bin/basic_connect?qsearch=laskar+1986+Erratum&version=1| journal = Astronomy and Astrophysics|date=1986|volume = 164| bibcode = 1986A&A...164..437L|pages=437}}</ref><ref>{{ен}} ''Explanatory Supplement'' (1961), sec. 2C</ref> Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање [[Годишње доба|годишњих доба]] на Земљи.<ref name="yoder1995">{{cite book|last=Yoder|first1=Charles F.|year=2005|chapter={{cite web|author= |url=https://web.archive.org/web/20090707224616/http://www.agu.org/reference/gephys/4_yoder.pdf |title="Astrometric and Geodetic Properties of Earth and the Solar System" |date= |website= |publisher= |access-date=}}|editor=T. J. Ahrens|url= |title=''Global Earth Physics: A Handbook of Physical Constants''|location=Washington|publisher=American Geophysical Union|isbn=978-0-87590-851-9|pages=8}}</ref>

[[Литосфера]] Земље је подељена на неколико крутих [[Литосферна плоча|тектонских плоча]] које мигрирају на површини током много милиона година. Земља је једина планета Сунчевог система где [[вода]] може да опстане у течном стању. Око 71% површине Земље је покривено водом, углавном [[океан]]има.<ref>{{cite web|url=http://www.noaa.gov/ocean.html|title=Ocean|author=National Oceanic and Atmospheric Administration|date=|website=NOAA.gov|publisher=|language=|archive-url=https://web.archive.org/web/20130424102601/http://www.noaa.gov/ocean.html|archive-date=24. 04. 2013|accessdate=3. 5. 2013|url-status=dead}}</ref> Преосталих 29% је копно која чине [[континент]]и и [[Острво|острва]] која имају бројна [[Језеро|језера]], [[Река|реке]] и друге изворе воде који доприносе [[Хидросфера|хидросфери]]. Већина поларних подручја Земље покривена је ледом, укључујући ледену плочу [[Антарктик]]а и морски лед [[Арктик]]а. Унутрашњост Земље је активна са унутрашњим језгром од чврстог гвожђа и течним спољашњим језгром који генерише [[Магнетско поље Земље|магнетно поље Земље]] и конвекциони [[мантл]] који покреће тектонске плоче. Магнетско поље заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих [[Meteoroid|метеороида]] — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.

Током првих милијарда година историје Земље, [[Абиогенеза|живот се појављивао у океанима]] и почео је да утиче на [[Zemljina atmosfera|атмосферу]] и површину Земље, што доводи до пролиферације [[Аеробни организам|аеробних]] и [[Anaerobni organizam|анаеробних организама]]. Неки геолошки докази показују да се живот појавио пре 4,1 милијарде година. Од тада, комбинација удаљености Земље од Сунца, физичких особина и геолошке историје омогућила је животу да се развија и напредује.<ref name="AP-20151019">{{cite news| url = http://apnews.excite.com/article/20151019/us-sci--earliest_life-a400435d0d.html| title = Hints of life on what was thought to be desolate early Earth| last = Borenstein| first = Seth| date = 19. 10. 2015| work = Excite| accessdate = 20. 10. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20151228210557/http://apnews.excite.com/article/20151019/us-sci--earliest_life-a400435d0d.html| archive-date = 28. 12. 2015| publisher = Mindspark Interactive Network| agency = Associated Press| location = Yonkers, NY| url-status = }}</ref><ref name="PNAS-20151014-pdf">{{cite journal|title = Potentially biogenic carbon preserved in a 4.1 billion-year-old zircon| last1 = Bell| first1 = Elizabeth A.| last2 = Boehnike| first2 = Patrick| last3 = Harrison| first3 = T. Mark| last4 = Mao| first4 = Wendy L.| display-authors = 3| date = 19. 10. 2015| journal = Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A.| location = Washington, D.C.| publisher = National Academy of Sciences| volume = 112| issue = 47| bibcode = 2015PNAS..11214518B| doi = 10.1073/pnas.1517557112| issn = 1091-6490| pmc = 4664351| pmid = 26483481| pages = 14518–21| doi-access = free}}</ref> У историји Земље, [[Биолошка разноврсност|биодиверзитет]] је прошао кроз дуготрајна проширења, која су повремено праћена [[Masovna izumiranja|масовним изумирањима]]. Преко 99% свих [[Врста (биологија)|врста]]<ref name="Book-Biology">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4LHnCAAAQBAJ&pg=PA110| title = The Biology of Rarity: Causes and consequences of rare—common differences|last1=|first1= |date=31. 12. | publisher = |year=1996|isbn=978-0412633805| editor1 = Kunin, W.E.|publication-place=| type = | accessdate=26. 5. 2015| editor-last2 = Gaston | editor-first2 = Kevin |pages=110}}</ref> које су икада живеле на Земљи су [[Изумирање|изумрле]].<ref name="StearnsStearns2000">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=0BHeC-tXIB4C&q=99+percent| title = Watching, from the Edge of Extinction| last1=Stearns| first1 = Beverly Peterson| last2=Stearns| first2 = S. C.| last3=Stearns| first3 = Stephen C.| date = January 2000| publisher = Yale University Press|isbn=978-0-300-08469-6|publication-place=|pages=preface x| type = | accessdate=30. 5. 2017}}</ref><ref name="NYT-20141108-MJN">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2014/11/09/opinion/sunday/prehistorys-brilliant-future.html| title = Prehistory's Brilliant Future| last=Novacek| first = Michael J.|year=2014| work = The New York Times| accessdate=25. 12. 2014|archive-url=|archive-date=}}</ref> Процене броја врста на Земљи данас се веома разликују;<ref name="science_241_4872_1441">{{cite journal |last1= May|first1= Robert M.|title=How Many Species Are There on Earth?|url= |journal= Science|date= 1988|volume= 241|issue= 4872|pages= 1441–1449|doi= 10.1126/science.241.4872.1441|access-date= |pmid=17790039|bibcode= 1988Sci...241.1441M|s2cid= 34992724}}</ref><ref name="MillerSpoolman2012">{{cite book|title = Environmental Science|chapter-url=https://books.google.com/books?id=NYEJAAAAQBAJ&pg=PA62| last1=Miller| first1 = G.| last2=Spoolman| first2 = Scott|year=2012| publisher = Cengage Learning|isbn=978-1-133-70787-5|publication-place=| chapter = Biodiversity and Evolution| type = | accessdate=27. 12. 2014|pages=62}}</ref><ref name="NSF-2016002">{{cite news|url=https://www.nsf.gov/news/news_summ.jsp?cntn_id=138446| title = Researchers find that Earth may be home to 1 trillion species|author=Staff| first = |date=2. 5. 2016| work = | accessdate=6. 5. 2016|archive-url=|archive-date=| publisher = National Science Foundation|pages=}}</ref> већина врста нису описана.<ref name="PLoS-20110823">{{cite journal|last1=Mora| first1 = C.| last2=Tittensor| first2 = D.P.| last3=Adl| first3 = S.| last4=Simpson| first4 = A.G.| last5=Worm| first5 = B.| title = How many species are there on Earth and in the ocean?| url = | journal = PLOS Biology|date=23. 8. 2011|volume = 9| issue = 8|pages=e1001127| doi = 10.1371/journal.pbio.1001127| pmc = 3160336| pmid = 21886479}}</ref> [[Светска популација|Преко 7,6 милијарди људи]] живи на Земљи и зависи од њене [[Биосфера|биосфере]] и [[Природни ресурси|природних ресурса]] за свој опстанак. Људи су развили различита [[Друштво|друштва]] и [[Култура|културе]]; политички, у свету има око [[Списак држава|200 суверених држава]].

== Историја ==

[[Датотека:Volcano q.jpg|мини|десно|200п|Вулканске ерупције су биле честа појава у раној Земљиној историји.]]
Научници су успели да реконструишу детаљне информације о прошлости планете. Земља и друге планете [[Сунчев систем|Сунчевог система]] су се формирале пре око 4,6 милијарди година {{sfn|Логос|2017|p= 146. На Земљи научници нису могли да нађу довољно старо камење за процену старости Земље. Клер Патерсон је мислио да већина метеорског камења, која је пала на Земљу, представља остатак из времена када се десио настанак Земље и целог Сунчевог система. Када је измерио (1953) количине уранијума и олова у метеоритским стенама и израчунао колика је њихова старост Патерсон је добио 4,55 милијарди година, уз процену да је могућа грешка од 70 милиона година. Накнадне провере нису нашле већу разлику и старије делове Сунчевог система. Зато је старост Земље процењена на око 4,6 милијарди година}}{{sfn|Dalrymple|1991|pp=}}<ref>Newman, William L. (9. 7. 2007). {{cite web|author= |url=http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html |title=Age of the Earth |date= |website= |publisher= |access-date=20. 9. 2007}}. Publications Services, USGS</ref><ref>{{cite journal|last1=Dalrymple |first1=G. Brent |title=The age of the Earth in the twentieth century: A problem (Mostly) solved |doi=10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14 |journal=Geological Society, London, Special Publications |date=2001 |volume=190 |issue=1 |pages=205–221 |bibcode=2001GSLSP.190..205D |s2cid=130092094 }}</ref><ref>Stassen, Chris (10. 9. 2005). {{cite web|author= |url=http://www.talkorigins.org/faqs/faq-age-of-earth.html |title=The Age of the Earth |date= |website= |publisher= |access-date=20. 9. 2007}}. The TalkOrigins Archive</ref> од [[соларна маглина|соларне маглине]], то јест из облака звездане прашине и гаса у облику диска који су заостали након формирања [[Сунце|Сунца]].{{sfn|Логос|2017|p= 263. Пре око 5 милијарди година десила се … експлозија супернове. Та експлозија и избацивање дела њене материје покренули су гравитационо урушавање и обртање у огромном облаку космичких гасова и прашине. Све брже обртање сабијало је највећи део материје у средишту облака. Ту се повећавала и температура. Пре око 4,6 милијарди година, тај процес је довео до стварања нашег Сунца у средишту облака који се обртао. Данас се процењује да је Сунце у настајању својом гравитацијом привукло око 99,9% материје из облака гаса и прашине од кога је настао његов систем  … У лебдећем материјалу преостале прашине, која је кружила око Сунца, зрнца која су била довољно близу привлачила су се електростатичким силама. Те честице су почеле да се, гравитацијом, спајају у мале грудве. Настале су честице величине песка, а затим су се оне спајале у веће комаде (каменчиће и стене). Те стене су расле после, а њихови судари постајали су чешћи. Већи летећи објекти су се гравитацијом привлачили са другим сличним објектима који су пролазили у њиховој близини. Сударима и спајањима грудве материје су постајале веће и више лоптасте. Тако су се зачињале прве планете, које су привлачиле у себе сав материјал који се налазио на њиховој путањи (орбити) око Сунца. Постоји претпоставка да се то могло десити релативно брзо и за 100 милиона година од два зрна прашине, после безбројних судара у којима се количина спојене материје повећавала, настала је планета Земља.}} Земља је првобитно била растопљена маса, да би се потом формирао спољни омотач планете Земље (Земљина кора) услед хлађења. Истовремено са формирањем коре почела се акумулирати вода у [[Земљина атмосфера|атмосфери]]. [[Месец]] је настао убрзо након тога, вероватно као резултат судара објекта величине [[Марс]]а са масом величине 10% масе Земље<ref name="Sistem_Zemlja-Mesec">{{harvnb|Canup|Asphaug|2001|pp=}}</ref> , познат као Теја.<ref>{{harvnb|Canup|Asphaug|2001|pp=708—712}}</ref> Нешто од масе се спојило са масом Земље а део је избачен у [[свемир]], али довољно да би се формирао Месец.

Гасне и вулканске активности су произвеле првобитну атмосферу. Кондензовањем водене паре, уз лед који су донеле комете, настали су океани-{<ref>{{cite journal|last1= Morbidelli|first1= A.|title=Source regions and timescales for the delivery of water to the Earth|journal= Meteoritics & Planetary Science |date=2000|volume=35|issue=6|pages=1309–1320|doi= 10.1111/j.1945-5100.2000.tb01518.x|bibcode= 2000M&PS...35.1309M|last2= Chambers|first2= J.|last3= Lunine|first3= J. I.|last4= Petit|first4= J. M.|last5= Robert|first5= F.|last6= Valsecchi|first6= G. B.|last7= Cyr|first7= K. E.}}</ref>}-. Верује се да је високоенергетска хемијска реакција произвела самоудвајајуће молекуле пре око 4 милијарде година, и пола милијарде година касније, настали су први облици живота на Земљи-{<ref>{{cite journal|last1=Doolittle |first1=W. F. |title=Uprooting the tree of life |journal=Scientific American|date= 2000|volume=282|issue=6|pages=90–95|doi=10.1038/scientificamerican0200-90 |pmid=10710791 |bibcode=2000SciAm.282b..90D }}</ref>}-

Развој [[фотосинтеза|фотосинтезе]] је омогућио животним формама да директно користе сунчеву енергију. [[Кисеоник]] који је настао у том процесу и који се акумулирао у атмосфери претворио се у озонски омотач у горњој атмосфери. Инкорпорација мањих ћелија у веће допринела је развоју комплексних ћелија које се зову [[еукариоте]]. Озонски омотач је апсорбовао штетне ултравиолетне зраке, што је омогућило даљи развој живих организама на Земљи.<ref>Burton, Kathleen (November 29, 2000). {{cite web |author= |url=http://www.nasa.gov/centers/ames/news/releases/2000/00_79AR.html |title=Astrobiologists Find Evidence of Early Life on Land. NASA. |date= |website= |publisher= |access-date=5. 3. 2007 |archive-date=11. 10. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20111011032824/http://www.nasa.gov/centers/ames/news/releases/2000/00_79AR.html |url-status= }}</ref>

[[Датотека:Pangaea continents.svg|language=sr|мини|десно|200п|[[Пангеа]], најмлађи суперконтинент, постојао је од пре 300 до пре 180 милиона година. На карти су назначене контуре данашњих континената.]]
Земљина површина је стално мењала облик током стотина милиона година, континенти су се формирали и нестајали, мигрирали и повремено се спајали и формирали [[суперконтинент]]. Пре око 750 милиона година, најстарији познати суперконтинент, [[Родинија|Родина]], почео је да се дели на континенте, који су се опет пре око 600—540 милиона година прекомбиновани спојили у други, суперконтинент [[Панотија|Панотију]], да би коначно формирали [[Пангеа|Пангеу]], која се распала пре око 180 милиона година.<ref>{{cite journal|author=Murphy, J. B.; Nance, R. D |title=How do supercontinents assemble? |journal=American Scientist |date=1965|volume=92|issue=4|pages=324–33|doi=10.1511/2004.48.935 }}</ref>

Почев од шездесетих година [[20. век]]а, претпоставља се да је постојала одређена ледничка активност између 750 и 580 милиона година, што је довело до прекривања Земљине површине слојем леда. Ова хипотеза се назвала „Снежна Земља“ и веома је важна јер је претходила [[Камбријумска експлозија|Камбријумској експлозији]] која је условила настанак [[вишећелијски организам|вишећелијских организама]].<ref>{{Cite book|last=Kirschvink|first1= J. L.| title = The Proterozoic Biosphere: A Multidisciplinary Study|url=https://archive.org/details/proterozoicbiosp0000unse| publisher = Cambridge University Press|year=1992|isbn=978-0-521-36615-1|pages=[https://archive.org/details/proterozoicbiosp0000unse/page/51 51]—52}}</ref>

Након [[Камбријумска експлозија|Камбријумске експлозије]] (наглог процвата живота током камбријума), било је пет масовних уништења.<ref>{{cite journal|author=Raup, D. M.; Sepkoski, J. J |title=Mass Extinctions in the Marine Fossil Record |journal=Science|date=1982|volume=215|issue=4539|pages=1501–1503|doi=10.1126/science.215.4539.1501 |pmid=17788674 |bibcode=1982Sci...215.1501R }}</ref> Последње уништење се десило пре 65 милиона година, када је [[метеорит]] ударио о Земљу и тиме изазвао нестанак [[диносауруси|диносауруса]] и других великих рептила, иако су неке мале животиње, као на пример, [[сисари]], преживеле. Током протеклих 65 милиона година, сисари су се размножили и настале су многобројне врсте, а пре неколико милиона година, афрички мајмун је успео да стане на две ноге<ref>Gould, Stephan J. (October, 1994). {{cite web|author= |url=http://brembs.net/gould.html |title=The Evolution of Life on Earth |date= |website= |publisher= |access-date=5. 3. 2007}}. Scientific American</ref> Ово је омогућило коришћење оруђа и поспешило је развој комуникације која је утицала на стимулацију развоја већег мозга. Развитак пољопривреде а касније и цивилизације, омогућио је људима да утичу на Земљу у веома кратком периоду на начин на који није утицала ни један други облик живота<ref>Wilkinson, B. H.; McElroy, B. J. (2007). {{cite web|author= |url=http://bulletin.geoscienceworld.org/cgi/content/abstract/119/1-2/140 |title=The impact of humans on continental erosion and sedimentation |date= |website= |publisher= |access-date=22. 4. 2007}}. Bulletin of the Geological Society of America 119 (1—2): 140—156</ref>, утичући и на саму природу и на број и количину других животних форми.

{{цитат|Било је времена када је васељена била пуна небесних тела, али наше земље у њој није било. И било је времена када се наша земља створила, али на њој не беше ни биља ни животиња. Па насташе времена, када је на земљи било разнога биља и разних животиња, али никаквих људи није било... Земља наша има дакле врло дуготрајну историју, која величином и разноликошћу својом далеко превазилази историју целога човештва и свију појединих народа.|[[Јован Жујовић]]}}

== Структура и састав Земље ==
[[Датотека:4_Terrestrial_Planets_Size_Comp_True_Color.png|мини|десно|Поређење планета по величини (слева надесно): [[Меркур]], [[Венера]], Земља и [[Марс]]]]
Земља је пета планета по величини у Сунчевом систему. За разлику од неких других планета, Земља није [[планета Јупитеровог типа|гасовити џин]], каква је на пример планета [[Јупитер]], већ је [[терестричка планета]], односно планета која има чврсту површину. Термин терестрички потиче од грчке речи -{terra}- што значи земља. У [[Сунчев систем|сунчевом систему]] ако Земљу упоредимо са остале три терестричке планете, [[Меркур]]ом, [[Венера|Венером]] и Марсом, она је највећа, са највећом [[Густина|густином]], највећом силом гравитације и најјачим магнетским пољем. Генерално, Земља се састоји од атмосфере, биосфере, хидросфере и њене унутрашње грађе испод површине.

=== Облик ===
Облик Земље је веома сличан облику [[троосни ротациони елипсоид|троосног ротационог елипсоида]]. Ипак ово геометријско тело, које се до скора користило при интерпретацији не одговара у потпуности облику Земље, и њега је у научним круговима заменио нови приближнији облик - [[геоид]]. Маса Земље је приближно 5,98 × 10<sup>24</sup> -{kg}-.<ref name="autogenerated1">{{cite journal|last1=Morgan|first1=J. W.|last2=Anders|first2=E.| title=Chemical composition of Earth, Venus, and Mercury | journal=Proceedings of the National Academy of Science |date=1980| volume=71 | issue=12 |pages=6973–6977|doi=10.1073/pnas.77.12.6973 |pmid=16592930 |pmc=350422 |bibcode=1980PNAS...77.6973M |doi-access=free }}</ref>

Ротација Земље ствара екваторијална испупчења, тако да је екваторијални промер за 43 -{km}- већи од промера између полова.<ref>Sandwell, D. T.; Smith, W. H. F. (Jul, 26, 2006). [http://www.ngdc.noaa.gov/mgg/bathymetry/predicted/explore.HTML Exploring the Ocean Basins with Satellite Altimeter Data. NOAA/NGDC]. Приступљено 21. 4. 2007.</ref> Највеће локалне девијације на стеновитој Земљиној површини су [[Монт Еверест]] (8.848 m надморске висине), и [[Маријански ров]] (10.911 испод површине мора). Стога, у поређењу са савршеним елипсоидом, Земља има толеранцију од 1:584 или 0,17%, што је за 0,22% мање од толеранције дозвољене у једној лопти за билијар<ref>Staff (November, 2001). {{cite web |author= |url=http://www.wpa-pool.com/index.asp?content=rules_spec |title=WPA Tournament Table & Equipment Specifications. |date= |website= |publisher= |access-date=10. 3. 2007 |archive-date=02. 02. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070202181203/http://www.wpa-pool.com/index.asp?content=rules_spec |url-status= }} World Pool-Billiards Association</ref> Због испупчења, најудаљенија тачка од центра Земље је у ствари планина ''Чимборазо'' у Еквадору{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

=== Хемијски састав Земље ===
Земља, по хемијском саставу, је највећим делом сачињена од [[гвожђе|гвожђа]] (32,1%), [[кисеоник]]а (30,1%), [[силицијум]]а (15,1%), [[магнезијум]]а (13,9%), [[сумпор]]а (2,9%), [[никл]]а (1,8%), [[калцијум]]а (1,5%) и [[алуминијум]]а (1,4%); са преосталих 1,2% који чине количине осталих елемената у траговима. Пре сегрегације маса, верује се да су кору примарно чинили [[гвожђе]] (88,8%), са мањим количинама никла (5,8%), сумпора (4,5%), а мање од 1% чинили су остали хемијски елементи који су се јављали у траговима.<ref name="autogenerated1" />

=== Атмосфера ===
[[Датотека:atmosfera1.png|мини|десно|250п|Дијаграм зависности притиска и температуре од надморске висине са приказом слојева атмосфере]]
{{Главни чланак|Земљина атмосфера}}
[[Земљина атмосфера]] има вишеструку улогу. Она штити Земљу од мањих метеора тако што узрокује њихово потпуно [[сагоревање]] пре него што стигну до њене површине. Азот и кисеоник у атмосфери, удружени са Земљиним магнетским пољем, штите површину од радијације која би била погубна за живот. Земљина атмосфера нема тачно одређену границу, јер полако постаје све ређа и блеђа према свемиру.

Чини је више слојева, а протеже се више стотина километара изнад површине. Састављена је од 78% [[азот]]а, 21% [[кисеоник]]а, 0,93% [[аргон]]а, 0,03% [[угљен-диоксид]]а, нешто [[вода|водене паре]] и других гасова.<ref>Пешић, Л. Љ. (1995). „Општа геологија — Ендодинамика”. Рударско-геолошки факултет. Београд.</ref>

Слојеви атмосфере:
* Тропосфера (до висине од око 12 -{km}- [[мнв]]) најнижи је и [[Густина|најгушћи]] део атмосфере у којем се догађају све временске појаве. У овом слоју [[температура]] опада с висином. Садржи велике количине водене паре.
* Стратосфера (до око 50 -{km}- мнв) садржи [[озон]] који нас штити од штетног зрачења из свемира. Температура је у нижим слојевима стратосфере стална, а у вишим слојевима расте. Ветрови који дувају у стратосфери достижу брзине од неколико стотина -{km}-/ч.
* Мезосфера (до око 85 -{km}- мнв) слој је у ком долази до наглог пада температуре.
* Јоносфера или термосфера (до око 500 -{km}- мнв) садржи [[јон]]е, наелектрисане честице. У овом слоју се под утицајем сунчевог ветра ствара [[поларна светлост]]. Температура расте, све до висине 400 -{km}-.
* Егзосфера је прелазно подручје према вакууму. Ово је слој с врло разређеним гасом, простире се изнад 500 -{km}- висине.

Прелазна подручја између слојева атмосфере су ''тропопауза'', ''стратопауза'' и ''мезопауза''.

==== Клима ====
[[Датотека:Above the Clouds.jpg|мини|десно|250п|Кумулус ''mediocris'' облаци]]
[[Датотека:Klimadiagramm-deutsch-Beograd (Belgrad)-Jugoslawien (Serbien)-sr.png|мини|десно|250п|Дијаграм климе за [[Београд]]. Приказане су просечне месечне температуре и просечна месечна количина падавина.]]

Најнижи слој атмосфере је тропосфера. Енергија [[Сунце|Сунца]] загрева овај слој и Земљину површину изазивајући експанзију (ширење) [[ваздух]]а. Овај мање густи ваздух се потом подиже, и замењује са хладнијим, веће [[Густина|густине]]. Као резултат јавља се атмосферска циркулација (струјање) која омогућава климу и временске прилике редистрибуцијом топлоте.

Основни атмосферски циркулациони опсези се састоје од ветрова у екваторијалном појасу испод 30° географске ширине западно између 30° и 60° географске ширине. Ипак, океанске струје су такође значајни фактори у одређивању климе, нарочито термохалинска струја која дистрибуира топлу енергију екваторијалних океана ка поларним регионима.

Водена пара која се генерише преко површинске евапорације (испаравање) транспортује се кружним путањама у атмосферу. Када атмосферски услови дозволе подизање топлог, влажног ваздуха, ова се вода кондензује и враћа на површину путем падавина. Већина воде се потом транспортује на ниже висине путем речних система, све до океана или језера. Овај водени циклус је механизам од виталног значаја за опстанак живота на копну, и представља примарни фактор у процесима ерозије површине током дугих геолошких периода. Количина падавина варира зависно од подручја од неколико метара воде за годину дана до мање од милиметра за годину дана. Атмосферска циркулација, тополошки облици и разлике температуре директно утичу на количину просечних падавина у неком региону.

=== Биосфера ===
{{Главни чланак|Биосфера}}

Колико је до сада познато, Земља је једино место на којем постоји живот. Животни облици чине ''биосферу'' планете. Сматра се да је развој биосфере на Земљи започео пре отприлике 3,5 милијарди година. Животне заједнице (''биоми'') настањују готово целу површину Земље, од малобројних на [[арктик|арктичким]] и [[антарктик|антарктичким]] подручјима, до најбројнијих биодиверзитета у подручју око [[екватор]]а.

Функционисање биосфере огледа се у узајамној повезаности њених различитих екосистема на принципима кружења материје и једносмерном протицању енергије у глобалним размерама. Основне елементе ([[Угљеник|C]], [[Кисеоник|О]], [[Водоник|H]], [[Азот|N]] и др.) организми уграђују у органска једињења у свом телу. Органска материја пролази кроз ланце исхране и на крају се разлаже и [[минерал]]изује. Тако се основни елементи враћају у спољашњу средину, одакле поново могу да се искористе. Овај пут основних елемената представља биогеохемијске циклусе материје на Земљи, који се могу утврдити за сваки елемент посебно.

=== Хидросфера ===
{{Главни чланак|Хидросфера}}
[[Датотека:Earth's City Lights by DMSP, 1994-1995 (large).jpg|мини|десно|280п|Земља ноћу]]
Земља је једина планета у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]] на чијој површини има воде у течном стању. [[Вода]] покрива 71% Земљине површине. Највећи део водених површина су морске (97%), а мањи део чини слатка вода (3%). Текућа вода постоји на површини Земље захваљујући споју одговарајућих погодних услова: ''орбите око Сунца'', ''вулканизма'', ''гравитације'', ''ефекта стаклене баште'','' магнетског поља'' и ''атмосфере богате кисеоником''.

Земљина орбита налази се изван подручја у којем је довољно топло да би се одржала текућа вода. Без малог ефекта стакленика који задржава топлоту у атмосфери, вода на Земљи би се заледила. [[Палеонтологија|Палеонтолошки]] налази упућују на раздобље у Земљиној историји у којем је привремено нестао ефекат стакленика, а површина се смрзнула током 10 до 100 милиона година.

На планетама попут [[Венера|Венере]] водена пара се под утицајем [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастог зрачења]] разлаже на [[водоник]] и [[кисеоник]], водоник се јонизује и (деловањем сунчевог ветра) одлази из спољних слојева атмосфере. Ослобођени кисеоник се веже у минералне спојеве на површини. Овај процес је спор, али се сматра да је главни разлог због кога на Венери нема воде. На Земљи [[озон]]ски омотач упија већину ултраљубичастог зрачења у вишим слојевима атмосфере и смањује описани процес. Осим тога, [[магнетосфера]] штити [[јоносфера|јоносферу]] од штетног утицаја сунчевог ветра.

Вулкански процеси стално избацују водену пару из унутрашњости. Процењено је да [[минерал]]и у Земљином омотачу садрже 10 пута више воде него што је има у океанима, иако већина ње никада неће бити ослобођена.

=== Унутрашња грађа Земље ===
{{Главни чланак|Грађа Земље}}
[[Датотека:Earth-crust-cutaway-Serbian.svg|мини|десно|350п|Пресек Земље и атмосфере]]
Слично као и код других терестричких планета, унутрашњост Земље је подељена у више слојева:
* [[Земљина кора|спољашња крута кора]]
** континентална
** океанска
* [[Мантл|Земљин омотач (мантл или плашт)]]
** горњи део омотача
** доњи део омотача
* [[Земљино језгро|језгро]]
** спољашње језгро
** унутрашње језгро (барисфера)

Горњи омотач заједно са кором назива се [[литосфера]].

==== Кора ====
{{Главни чланак|Земљина кора}}
Кора је спољашњи слој Земље. Испод мора и океана дебљина Земљине коре је од 5 до 10 -{km}-, а испод копна просечна дебљина је од 35 до 40 -{km}-.{{sfn|Логос|2017|p=141}} Састављена је од континенталне и океанске коре. На граници коре и омотача налази се Мохо-слој, познат и као [[Мохоровичићев дисконтинуитет]].{{sfn|Логос|2017|p=141}} Материјал из унутрашњости стално излази на површину кроз вулканске отворе и пукотине на океанском дну. Већина Земљине површине је млађа од 100 милиона година, док су најстарији делови коре стари 4,4 милијарде година.

===== Хемијски састав земљине коре =====
Земљина кора је по хемијском саставу сачињена највећим делом од следећих елемената:
{{bar box
| width = 300px
| title = Хемијски састав Земљине коре
| titlebar = #ddd
| bars = 
{{bar percent|кисеоник|navy||47}}
{{bar percent|[[силицијум]]|red||28}}
{{bar percent|[[алуминијум]]|orange||8}}
{{bar percent|[[гвожђе]]|black||4.5}}
{{bar percent|[[калцијум]]|purple||3.5}}
{{bar percent|[[натријум]]|blue||2.5}}
{{bar percent|[[калијум]]|gray||2.5}}
{{bar percent|[[магнезијум]]|teal||2.2}}
}}

===== Петролошки састав земљине коре =====
{{Главни чланак|Стене}}
Земљина кора је претежно сачињена од лако топљивих стена, мале густине; Континентална кора претежно садржи [[гранит]] док је океанска кора углавном сачињена од [[базалт]]а и [[Габро|габра]].
* [[Магматске стене]] су најраспрострањеније и стене на Земљи. Настају очвршћавањем под притиском растопљене масе — [[Магма|магме]], различитог хемијског састава, при њеном продору из омотача језгра кроз Земљину кору. Магматске стене могу настати у дубинама Земљине коре, али и на самој површини Земље. Имају велику тврдоћу.
* [[Седиментне стене]] настају непосредно на површини Земље таложењем и збијањем остатака живог света (кречњак, креда, камени угаљ) и честица других распаднутих стена ([[глина]], [[пешчар]]). Седиментним стенама је својствена [[слојевитост]].
* [[Метаморфне стене]] настају од магматских и седиментних стена, под утицајем високих температура и притисака у унутрашњости Земље. На пример, [[мермер]] је настао метаморфозом [[кречњак]]а.

==== Земљин омотач (мантл) ====
Испод коре, до дубине 2900 -{km}- налази се омотач. Састоји се од слојева богатих [[гвожђе]]м и [[магнезијум]]ом, односно од стена веће густине него што су стене које већим делом граде кору. С дубином расте и [[притисак]].

Горњи омотач, који се налази између астеносфере и [[земљина кора|Земљине коре]] састоји се од ултрабазичних [[Стене|стена]] — [[перидотит]]а и [[еклогит]]а. Астеносфера је пластична и дебела неколико стотина километара а карактеристична је по термодинамичким процесима који се одвијају у њој - конвекцијска струјања материјала [[мантл]]а.

Доњи омотач је дебљине око 1900 -{km}- а геофизичким мерењима утврђене разлике у брзини простирања сеизмичких таласа указују на његову хетерогеност, односно да има разноврстан материјални састав.

==== Језгро ====
Како је просечна [[густина]] Земље 5515 -{kg/m³}-, а густина материјала на површини само око 3000 -{kg/m³}-, очигледно се гушћи материјал мора налазити у језгру. У време настајања Земље, пре 4,5 милијарди година Земља је већином била растопљена. У процесу који називамо диференцијација тежи елементи су потонули према средишту, а лакши су се скупили уз површину. Зато је језгро састављено углавном од [[гвожђе|гвожђа]] (80%), [[никл]]а и [[силицијум]]а.

Језгро делимо на два дела, унутрашње круто језгро полупречника око 1.250 -{km}- и спољашње (сматра се да је течно) језгро које се пружа до полупречника од 3.500 -{km}-. Сматра се да је унутрашње језгро у кристалном облику, а спољашње састављено од течног гвожђа и никла. Такође, сматра се да струјање овог растопљеног метала (и мешање које настаје због Земљине ротације) ствара [[магнетско поље Земље|земљино магнетско поље]]. О унутрашњости Земље много се сазнало проучавањем кретања сеизмичких таласа зашта је заслужна [[геофизика]].

=== Литосферне плоче ===
{{Главни чланак|Литосферна плоча}}
[[Датотека:Тектонске плоче.png|мини|десно|220п|Земљине литосферне плоче.]]
По теорији тектонике плоча, која је тренутно призната од готово свих научника који се баве изучавањем ове материје, омотач најближи површини Земље се састоји од два слоја: литосфере, укључујући и кору, и очврснути највиши део Земљиног омотача. Испод литосфере се налази астеносфера, која представља унутрашњи део мантла. Астеносфера се понаша као суперзагрејана и екстремно вискозна течност.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

Литосфера у суштини ''плута'' по [[астеносфера|астеносфери]] и разломљена је на литосферне плоче. Постоје две врсте плоча: океанске (нпр. Тихоокеанска плоча) и континенталне плоче. Ове плоче су сегменти који се крећу релативно једна у односу на другу и при томе могу формирати неку од следећих граница литосферних плоча: конвергентну, дивергентну и трансформну.<ref>{{cite web|last1=Kious|first1=W. J.|last2=Tilling|first2=R. I.|date=5. 5. 1999 | url = http://pubs.usgs.gov/gip/dynamic/understanding.html | title = Understanding plate motions | publisher = USGS | accessdate=2. 3. 2007}}</ref>

Највеће литосферне плоче су:{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

{| class="wikitable"
|-
!rowspan="2"|Име плоче
!colspan="2"|Подручје
!rowspan="2"|Покрива
|-
!10<sup>6</sup> km²
!10<sup>6</sup> mi<sup>2</sup>
|-
| [[Афричка плоча]] || style = "text-align: center;"| 61,3 || style = "text-align: center;"| 23,7 || [[Африка]]
|-
| [[Антарктичка плоча]] || style = "text-align: center;"| 60,9 || style = "text-align: center;"| 23,5 || [[Антарктик]]
|-
| [[Аустралијска плоча]] || style = "text-align: center;"| 47,2 || style = "text-align: center;"| 18,2 || [[Аустралија]]
|-
| [[Евроазијска плоча]] || style = "text-align: center;"| 67,8 || style = "text-align: center;"| 26,2 || [[Азија]] и [[Европа]]
|-
| [[Северноамеричка плоча]] || style = "text-align: center;"| 75,9 || style = "text-align: center;"| 29,3 || [[Северна Америка]] и североисточни [[Сибир]]
|-
| [[Јужноамеричка плоча]] || style = "text-align: center;"| 43,6 || style = "text-align: center;"| 16,8 || [[Јужна Америка]]
|-
| [[Тихоокеанска плоча]] || style = "text-align: center;"| 103,3 || style = "text-align: center;"| 39,9 || [[Тихи океан|Велики тихи океан]]
|}

== Земљина површина ==
Облици земљине површине варирају, разликују се, од места до места. Око 70,8% земљине површине налази се под водом, укључујући и већи део [[континентални праг|континенталног шелфа]]. Подводна површина има различите облике, планинске, укључујући и глобални ширећи [[средњоокеански гребен]]ски систем, као и подморске вулкане, океанске ровове, подморске кањоне, океанске платое и абисалне равни. Преосталих 29,2% земљине површине који нису покривени водом чине [[планина|планине]], [[пустиња|пустиње]], равнице, платои, и други [[Геоморфологија|геоморфолошки]] облици.

Површина планете је од настанка Земље током геолошког времена до данашњих дана у процесу сталног преобликовања и то под утицајем [[Тектонски покрети|тектонских покрета]] и ерозије. Облици рељефа настали и мењани утицајем тектонике плоча стално су изложени утицају временских прилика и то падавинама, температурним променама, и хемијским утицајима. Глацијација, ерозија обала (маринска ерозија), настанак коралних гребена и удари великих метеора<ref>{{cite web|last=Kring| first = David A. | url = http://www.lpi.usra.edu/science/kring/epo_web/impact_cratering/intro/ | title = Terrestrial Impact Cratering and Its Environmental Effects | publisher = Lunar and Planetary Laboratory | accessdate=22. 3. 2007}}</ref> такође утичу на промену рељефа.

== Орбита и ротација ==
[[Датотека:Rotating earth (large).gif|мини|220п|Анимација са приказом ротације Земље]]
Слично [[Марс]]у, релативно мерено у односу на звезде, Земљи је потребно у просеку 23 часа, 56 минута и 4,091 секунди за ротацију око осе (ротациони период или звездани дан) која спаја северни и јужни пол.

Земља изврши једну револуцију, или један обилазак орбитом око [[Сунце|Сунца]] за 365,2564 главних звезданих дана а на просечној удаљености од око 150 милиона километара од Сунца. Смер револуције Земље око Сунца је супротан смеру казаљке на сату гледано од [[север]]а надоле, односно, смер кретања Земље око Сунца одговара смеру ротације Сунца око своје осе.

Померај од 23° 26', који се још назива [[инклинација]], Земљине осе узрокује веће загревање и дуже трајање дана на једној или другој хемисфери током године што изазива цикличне смене годишњих доба.

Теорија [[Милутин Миланковић|Милутина Миланковића]], [[Миланковићеви циклуси]], показала је и значајније утицаје љуљања Земљине осе, тачније утицаја промене положаја осе ротације на климу. Својим прорачунима он је утврдио међусобну повезаност [[прецесија|прецесије]], односно револуцију Земљине осе ротације и појаву [[Ледено доба|ледених доба]].

== Земљино магнетско поље ==
[[Датотека:Magnetosphere rendition.jpg|мини|десно|235п|Магнетосфера штити површину Земље од честица соларног ветра које су под набојем. (Слика није у размери)]]
[[Магнетско поље Земље|Земљино магнетско поље]] се може представити као магнетни [[дипол]], са два магнетска пола. Јужни магнетски пол се налази на 73° северне [[Географска ширина|географске ширине]] и 100° западне [[Географска дужина|географске дужине]], на острву Принца од Велса, док се северни магнетски пол налази на 70° јужне географске ширине и 148° источне географске дужине, на [[Антарктик]]у - јужно од [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]]. Оса магнетских полова је нагнута у односу на осу географских полова за око 11°.

По динамо теорији, геомагнетско поље се генерише унутар истопљеног језгра где топлота ствара конвекцијска кретања материјала који генеришу [[Електрична струја|електричну струју]]. Конвекцијска кретања у језгру су хаотичне природе, и периодично се јавља промена смера кретања. Ово узрокује промену поларитета магнетског поља.

Земљино магнетско поље делује и на околни простор. Велики регион облика сузе назван магнетосфера настао је интеракцијом Земљиног поља и [[сунчев ветар|соларних ветрова]]. На растојању од око 65.000 -{km}- споља према Сунцу, притисак соларног ветра је балансиран захваљујући геомагнетском пољу. У питању је препрека соларном ветру, и току честица под [[Наелектрисање|набојем]], или [[Плазма (физика)|плазми]], који се лучно савијају око Земље. [[Поларна светлост]] настаје интеракцијом соларног ветра и магнетосфере.

Теоретски гледано, током периода промене поларитета магнетског поља, што се дешавало више пута током Земљине историје, у времену од престанка дејства једног до почетка дејства другог магнетског поља Земља није имала магнетско поље. Уколико би то било тачно, Земља је у том времену била незаштићена од утицаја соларних ветрова, и наелектрисаних честица, које би иначе биле скренуте или сагорене, а које су тада могле допрети до површине Земље. Ово је могло изазвати, услед појаве [[зрачење|радијације]], мутацију живог света, појаву [[стерилитет]]а и [[изумирање]] појединих врста. Ова теорија није доказана али указује на значај Земљиног магнетног поља као природног штита од спољашњих утицаја на живот на Земљи.{{чињеница|date=08. 2017. }}<!-- mrtva veza od tog datuma-->

== Гравитација ==
[[Земљино гравитационо поље]] узрокује да тело које се нађе слободно у ваздуху почиње да се креће равномерно убрзано ка центру земље. [[Убрзање]] које се саопштава овом телу назива се гравитационо убрзање. Утврђено је [[Геофизика|геофизичким]] мерењима да гравитационо поље није исто на различитим местима на Земљиној површини. Разлика гравитационог убрзања која се јавља при мерењу на различитим местима на Земљи јавља се из три разлога:
* Зависи од [[апсолутна висина|надморске висине]] (алтитуде) - убрзање је обрнуто пропорционално квадрату растојања од центра Земље до места мерења;
* Земља није облика [[Лопта|лопте]] - Земља је неправилног облика са спљоштеним делом на половима где је и гравитационо поље највеће;
* Земља ротира - при ротацији Земље јавља се центрифугална [[сила]] која је на [[екватор]]у највећа те је и гравитациона сила ту најмања.

Иако је центрифугална сила која се јавља на екватору највећег интензитета она је и даље око 300 пута мања од силе привлачења.

Гравитационо убрзање, на некој тачки на физичкој површи Земље, може бити израчунато на следећи начин:
:<math>g_{\phi}=9,780 327 \left[ \left(1+0,0053024\sin^2 \phi-0,0000058\sin^2 2\phi \right) - 3,086 \times 10^{-6}h \right] \ m/s^2 </math>

:где је:

:* <math>\phi</math> — [[географска ширина]]
:* <math>h</math> — висина у метрима

У висини нивоа мора, h = 0 -{m}-:
* на екватору (<math>\phi</math> = 0°): g = 9,7803 -{m/s}-<sup>2</sup>
* за географску ширину (<math>\phi</math> = 45°): g = 9,8063 -{m/s}-<sup>2</sup>
* на половима (<math>\phi</math> = 90°): g = 9,8322 -{m/s}-<sup>2</sup>

Гравитациона сила задржава [[Месец]] ([[природни сателит]]) у орбити око Земље. Повратно Месец утиче на [[живот]] на Земљи утичући на појаве [[Плима и осека|плиме и осеке]].

== Природни ресурси и коришћење земљишта ==
На Земљи постоје ресурси који се експлоатишу од стране људи за различите намене. Неки од њих су необновљиви ресурси, као што су [[фосилна горива]], која је немогуће обновити јер се она стварају током дугог геолошког времена од остатака [[биљке|биљака]] и [[животиње|животиња]].

Велика лежишта фосилних горива се налазе у Земљиној кори, а састоје се од [[Угаљ|угља]], [[petrolej|петролеја]], природног [[гас]]а и [[метан]]а. Ова лежишта користе људи, за производњу енергије и као сировину у хемијској производњи. Минерална рудна тела су такође настала у Земљиној кори током процеса генезе руде, која је резултовала од ерозије и тектонике плоча.<ref>{{cite web|author=Staff
|date=24. 11. 2006 | url=http://www.jsg.utexas.edu/eer/
| title=Mineral Genesis: How do minerals form?|publisher=Non-vertebrate Paleontology Laboratory, Texas Memorial Museum|accessdate=23. 10. 2017
}}</ref> Ова рудна тела чине места са највећом концентрацијом многих метала и других корисних хемијских елемената.

Земљина [[биосфера]] производи многе корисне биолошке продукте за људе, укључујући (а не само њих) храну, дрво, лекове, [[кисеоник]], и рециклажу (прераду) многих органских отпада. Копнени [[екосистем]]и зависе од површинског тла и свеже воде, а океански екосистеми зависе од растворених хранљивих материја који су доспели у њих спирањем са копна.<ref>{{cite journal|last=Rona|first1= Peter A.| title=Resources of the Sea Floor| journal=Science|date=2003| volume=299| issue=5607| url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/full/299/5607/673?ijkey=AHVbRrqUsmdHY&keytype=ref&siteid=sci| accessdate=4. 2. 2007|pages=673–674| doi = 10.1126/science.1080679| pmid = 12560541| s2cid = 129262186}}</ref> Људи такође живе на копну користећи грађевинске материјале за изградњу склоништа. Подаци из 1993. године, показују употребу [[тло|земљишта]] од стране људи:

{| class="wikitable"
|-
!Употреба земљишта
!Проценат
|-
| Обрадива земља || style = "text-align: right;"|<ref name="autogenerated2">Staff (February 8, 2007). {{cite web |author= |url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html |title=The World Factbook. U.S. C.I.A. |date= |website= |publisher= |access-date=25. 2. 2007 |archive-date=05. 01. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100105171656/https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/xx.html |url-status= }}</ref> 13,13
|-
| Стални усеви || style = "text-align: right;"|<ref name="autogenerated2" /> 4,71
|-
| Стални пашњаци || style = "text-align: right;"| 26
|-
| Шуме и прашуме || style = "text-align: right;"| 32
|-
| Урбана подручја || style = "text-align: right;"| 1,5
|-
| Остало || style = "text-align: right;"| 30
|}

Процењена количина земљишта које се наводњава 1993. године била је 2.481.250 km².<ref name="autogenerated2" />

== Природне катастрофе ==
{{Главни чланак|Природне катастрофе}}
Велика подручја су подложна изразито лошим временским условима као што су тропски [[циклон]]и, [[ураган]]и, или [[тајфун]]и који управљају животима у тим областима. Многа подручја су подложна честим [[земљотрес]]има, клизиштима, [[цунами]]јима, [[вулкан]]ским ерупцијама, торнадима, вртложењу, снежним бурама, [[поплава]]ма, [[суша]]ма, и другим несрећама и катастрофама.

Многа ограничена подручја представљају загађена подручја затрованог ваздуха и воде, са киселим кишама и токсичним материјама, недостатком вегетације, губитком дивљих животиња, изумрлим врстама, деградираним тлом, испошћеном земљом, ерозијом, и најездом штеточина. Људске активности утичу и на дугорочну промену климе и то највише индустријском емисијом [[угљен-диоксид|угљендиоксида]]. Очекиване промене услед овога су ширење [[Озонска рупа|озонске рупе]], отапање ледника на [[Арктик]]у, веће варијације температура, значајне промене климатских услова и глобални пораст нивоа мора.<ref>Staff (February 2, 2007). [http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=21429&Cr=climate&Cr1=change „Evidence is now unequivocal that humans are causing global warming”]. UN report.</ref>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=0BHeC-tXIB4C&q=99+percent| title = Watching, from the Edge of Extinction| last1=Stearns| first1 = Beverly Peterson| last2=Stearns| first2 = S. C.| last3=Stearns| first3 = Stephen C.| date=January 2000 | publisher = Yale University Press|isbn=978-0-300-08469-6|publication-place=|pages=preface x| type = | accessdate=30. 5. 2017}}
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=4LHnCAAAQBAJ&pg=PA110| title = The Biology of Rarity: Causes and consequences of rare—common differences|last1=|first1= | publisher = Springer|year=1996|isbn=978-0412633805| editor1 = Kunin, W.E.|publication-place=| type = | accessdate=26. 5. 2015| editor2 = Gaston, Kevin}}
* {{Cite book|editor=Arthur N. Cox | title = Allen's Astrophysical Quantities | url = https://books.google.com/books?id=w8PK2XFLLH8C&pg=PA244 | edition = 4th |year=2000| publisher = AIP Press | location = New York |isbn=978-0-387-98746-0 | accessdate=17. 8. 2010|pages=244}}
* {{Cite book|accessdate=29. 4. 2016 |author=International Earth Rotation and Reference Systems Service (IERS) Working Group | chapter = General Definitions and Numerical Standards |chapter-url=http://www.iers.org/SharedDocs/Publikationen/EN/IERS/Publications/tn/TechnNote32/tn32_009.pdf?__blob=publicationFile&v=1 |editor-first=Dennis D. |editor-last=McCarthy|editor2-first=Gérard |editor2-last=Petit| url = http://www.iers.org/SharedDocs/Publikationen/EN/IERS/Publications/tn/TechnNote32/tn32.pdf?__blob=publicationFile&v=1 | title = IERS Conventions (2003) | publisher = Verlag des Bundesamts für Kartographie und Geodäsie | work = IERS Technical Note No. 32 |year=2004| format = PDF | location = Frankfurt am Main |isbn=978-3-89888-884-4|pages=12}}
* {{Cite book|first=Anny |last1=Cazenave|authorlink1= Anny Cazenave | editor-last = Ahrens | editor-first = Thomas J. |year=1995| title = Global Earth Physics: A Handbook of Physical Constants | publisher = American Geophysical Union | location = Washington, DC |isbn=978-0-87590-851-9 |chapter-url=http://www.agu.org/reference/gephys/5_cazenave.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20061016024803/http://www.agu.org/reference/gephys/5_cazenave.pdf | archivedate=16. 10. 2006 | accessdate=3. 8. 2008 | chapter = Geoid, Topography and Distribution of Landforms}}
* {{Cite book|author=Various | editor = David R. Lide |year=2000| title = Handbook of Chemistry and Physics | url=https://archive.org/details/crchandbookofche0000unse_u9i8| edition = 81st | publisher = CRC |isbn=978-0-8493-0481-1|pages=}}
* {{Cite book| title = Allen's Astrophysical Quantities | last1=Allen| first1 = Clabon Walter | last2=Cox| first2 = Arthur N. | publisher = Springer |year=2000|isbn=978-0-387-98746-0 | url = https://books.google.com/books?id=w8PK2XFLLH8C&pg=PA294}}
* {{Cite book|last=Dalrymple|first1=G. B.| title = The Age of the Earth| url=https://archive.org/details/ageofearth00unse| publisher = Stanford University Press|year=1991|isbn=978-0-8047-1569-0|pages=}}
* {{Cite book| last=Newcomb|first1= Simon|year=1906| title = A Compendium of Spherical Astronomy| url = https://books.google.com/books?id=CAxDAAAAIAAJ| publisher = Macmillan Publishers [MacMillan]|pages=226–227}}
* {{Cite book| last=U.S. Naval Observatory|author2=H.M. Nautical Almanac Office|year=1989| title=The Astronomical Almanac for the Year 1990| url=https://archive.org/details/astronomicalalma0000unse|pages=B18|publisher=US Government Printing Office|isbn=978-0-11-886934-8}}
* {{Cite book|author=U.S. Naval Observatory Nautical Almanac Office|author2=H.M. Nautical Almanac Office|year=1961| title=Explanatory Supplement to the Astronomical Ephemeris and the American Ephemeris and Nautical Almanac|publisher=H.M. Stationery Office| at=Section 2B}}
* {{Cite book| last=Kirschvink|first1= J. L.| title = The Proterozoic Biosphere: A Multidisciplinary Study| url=https://archive.org/details/proterozoicbiosp0000unse| publisher = Cambridge University Press|year=1992|isbn=978-0-521-36615-1|pages=[https://archive.org/details/proterozoicbiosp0000unse/page/51 51]—52}}
* {{Cite book| first1=R.M. | last1=Canup| last2=Asphaug| first2 = E.|year=2001| title=An impact origin of the Earth-Moon system | publisher=American Geophysical Union | location= | id=}}
* {{Cite book|last =Логос|first1=Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* [http://geomag.usgs.gov/ Геомагнетизам]
* {{cite web |author= |url=http://worldwind.arc.nasa.gov/index.html |title=Тродимензионална мапа — НАСА |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=21. 08. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070821043530/http://worldwind.arc.nasa.gov/index.html |url-status= }}.
* [http://earth.google.com/ Тродимензионална мапа са Гугла].
* {{cite web|author= |title=Планете - Земља|url=http://www.projectshum.org/Planets/earth.html |date= }} {{Wayback|url=http://www.projectshum.org/Planets/earth.html |date=20130218015318 }} Дечји водич.

{{Сунчев систем}}
{{Науке о Земљи}}
{{Подножје|Астрономија}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Земља| ]]
[[Категорија:Планете у Сунчевом систему]]