Изворни код странице Згура

[[File:Slag from iron ore melting.jpg|thumb|Комад згуре пронађен у [[Данска|Данској]], процењено је да датира из периода 200-500 н.е.]]
'''Згура''' (или '''троска''', '''дрозга''', '''шљака''') (хемијска формула није јединствена, али углавном се састоји од -{CaSiO}-<sub>3</sub>) добија се при производњи [[гвожђе|гвожђа]] у високим пећима као остатак. Наглим хлађењем текуће згуре која плива на растаљеном гвожђу она се гранулира у зрна клинкерског облика. Постоје два облика згуре, базна и кисела. Базна згура садржи најмање 50% базних оксида [[Kalcijum oksid|калцијум-оксида]], CaO, [[Алуминијум оксид|алуминијум-оксида]] Al<sub>2</sub>O3, а остатак је највећим делом [[силицијум-диоксид]], SiO<sub>2</sub>. Кисела згура садржи већинским делом кисели оксид силицијум-диоксид, SiO<sub>2</sub> и у мањем проценту базне оксиде оксида CaO и Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>. Као везивни материјал користи се само базна згура.

== Састав и својства згуре ==
[[Датотека:Caletones.jpg|мини|Изливање згуре на депонију, као нуспроизвода приликом производње [[Бакар|бакра]], топионица у [[Чиле|Чилеу]].]]
Састав згуре није константан, већ зависи од употребљених полазних материјала за произовдњу гвожђа: руде гвожђа, од врсте [[Кокс (гориво)|металуршког кокса]] и његових примеса, као и [[Топитељи|топитеља]]. Углавном, састав једне базне згуре чини:

* 35-50 % <chem>CaO,Mg</chem>
* 30-40 % <chem>SiO2</chem>
* 6-8 % <chem>Al2O3</chem>
* мало <chem>MnO2,</chem> <chem>FeO,</chem> <chem>CaS</chem>

Изглед и боја згуре указују на услове у високој пећи. Уколико је боја [[Сива боја|сива]] или [[Зелена боја|зелена]], услови су исправни, достигнута је потребна [[температура]]. Међутим, уколико је боја [[Црна боја|црна]] или мрка, то указује на присуство [[Гвожђе|гвожђа]] или [[Gvožđe(II) oksid|гвожђе(II)-оксида]] у згури и то значи да услови у [[Висока пећ|високој пећи]] нису адекватни, те да је потребно повећати температуру пећи како би се максимизовао принос.

Згура сама по себи нема везивна својства, али та својства добије након додавања катализатора ([[креч|вапна]] или [[гипс]]а). Главни [[минерал]] базне згуре је [[белит]] (већинским делом -{Ca<sub>2</sub>SiO<sub>4}-</sub>) који има продукте хидратације скоро идентичне као и хидрати белита из [[цемент]]ног клинкера. Односно процес [[Хидратација (реакција)|хидратације]] згуре и процес хидратације [[цемент|портланд цементног]] клинкера су истог основног типа.

== Употреба ==
[[Датотека:CSIRO ScienceImage 2175 Installing Insulation Batts.jpg|мини|203x203п|Постављање стаклене вуне, настале из згуре.]]
Згура настаје као споредни производ приликом производње гвожђа у [[Висока пећ|високим пећима]]. На сваку тону произведеног сировог гвожђа настаје од око 600 килограма до 1 тоне згуре. Из тог разлога, пронађени су различити начини где згура има примену.

Згура се користи као акустични и термоизолациони материјал, одн. као [[стаклена вуна]]. У ту сврху су најпогодније киселе згуре, које садрже већинским уделом [[силицијум-диоксид]], а мање [[сумпор]]. Стаклена вуна се добија распршивањем згуре са јаком струјом [[Ваздух|ваздуха]] или [[Водена пара|водене паре]]. 

Уколико се згура излике у блокове, користи се као шљунак за путеве, коцке и [[туцаник]].

Згура има употребу и у [[Građevinarstvo|грађевинарству]] као замена песку и као додатак [[Malter|малтеру]] и [[Цемент|цементу]]. Добија се изливањем згуре у воду, при чему се гранулује у [[песак]] уз тренутно очвршћавање.

== Види још ==

* [[Висока пећ]]
* [[Куполна пећ]]
* [[Продукти сагоревања угља]]
* [[Тешки метали]]
* [[Пуцолан]]
* [[Јаловиште]]

== Литература ==
* Владимир Марчеља: ''Бетон и компоненте'' (4. издање, Дањар Загреб). {{page|year=|isbn=978-953-6210-00-8|pages=}}
* Петар Крстуловић: ''Својства и технологија бетона'' (Грађевински факултет Универзитета у Сплиту). {{page|year=|isbn=978-953-6116-20-1|pages=}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Slag}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Грађевински материјали]]