Изворни код странице Електронволт


'''Електронволт''', -{'''eV'''}-, је јединица [[енергија|енергије]] једнака [[кинетичка енергија|кинетичкој енергији]] коју задобије слободни [[електрон]] у вакууму проласком кроз потенцијалну разлику од једног [[волт]]а. Другим речима, то је један волт (1 волт = 1 [[џул]] по [[Кулон (јединица)|кулону]]) пута [[количина елементарног наелектрисања|наелектрисање једног електрона]] (у кулонима). Један електронволт је врло мала јединица енергије: 1 eV = 1,602 176 53(14){{e|−19}} [[Џул|J]].<ref>[http://physics.nist.gov/cuu/Constants/index.html CODATA Internationally recommended values of the Fundamental Physical Constants]</ref>

У [[Физика|физици]], електронволт<ref>[http://goldbook.iupac.org/E02014.html IUPAC Gold Book], p. 75</ref><ref>[http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter4/table7.html ''SI brochure''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120716204133/http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter4/table7.html |date=16. 7. 2012 }}, Sec. 4.1 Table 7</ref> (симбол -{'''eV'''}-; такође се пише '''електрон волт''') јесте јединица енергије једнака приближно 160 зептоџула (симбол -{zJ}-) или <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6981160000000000000♠</span><span style="white-space:nowrap">1,6</span><span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">19</span></sup></span><span class="nowrap" contenteditable="false"></span> [[Džul|џула]] (симбол -{J}-). По дефиницији, то је количина енергије добијене (или изгубљене) набојем једног [[Електрон|електрона]] који се помера кроз [[Електрични потенцијал|електричну потенцијалну разлику]] једног [[Волт|волта]]. Тако је 1 [[волт]] (1 џул по [[Кулон|кулону]] или <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">7000100000000000000♠</span><span style="white-space:nowrap">1</span>&nbsp;-{J/°C}-</span>) помножен елементарним набојем (-{''e''}-, или <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6981160217656499999♠</span><span style="white-space:nowrap">1,602<span style="margin-left:.25em">176</span><span style="margin-left:.25em">565</span></span>(35)<span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">19</span></sup>&nbsp;[[Kulon|-{C}-]]</span><span class="nowrap" contenteditable="false"></span>). Отуда је, један електронволт једнак <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6981160217656499999♠</span><span style="white-space:nowrap">1,602<span style="margin-left:.25em">176</span><span style="margin-left:.25em">565</span></span>(35)<span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">19</span></sup>&nbsp;[[Džul|-{J}-]]</span><span class="nowrap" contenteditable="false"></span>.<ref name="NIST">{{cite web|url = http://physics.nist.gov/constants|title = Fundamental Physical Constants from NIST}}</ref> Историјски, електронволт је био стандардна јединица мере кроз своју користивост у електростатичком акцелератору честица због честица са набојем ''q'' који има енергију <span class="nowrap" contenteditable="false">''E'' = ''qV''</span><span class="nowrap" contenteditable="false"></span> кроз пролазак кроз потенцијал -{''V''}-; ако се ''q'' узима у целобројним јединицама елементарног набоја и терминални преднапон у волтима, добија се енергија у -{eV}-.

Електронволт није [[СИ систем|СИ јединица]], те је његова дефиниција емпиријска (за разлику од [[Литар|литра]], [[Светлосна година|светлосне године]] и осталих таквих не-СИ јединица), тако да његова вредност у СИ јединицама мора бити добијена експериментално.<ref>{{cite web|url = http://physics.nist.gov/cuu/Units/outside.html|title = Definitions of the SI units: Non-SI units}}</ref> Као елементарни набој на којем је заснован, он није независног квантитета него је једнак <span class="nowrap" contenteditable="false">1 <span class="sfrac nowrap" style="display:inline-block; vertical-align:-0.5em; font-size:85%; text-align:center;"><span style="display:block; line-height:1em; margin:0 0.1em;">J</span><span class="visualhide">/</span><span style="display:block; line-height:1em; margin:0 0.1em; border-top:1px solid;">-{C}-</span></span> <span class="nowrap">√<span style="border-top:1px solid; padding:0 0.1em;">2[[Plankova konstanta|-{''h''}-]][[Fine structure constant|''α'']] / [[Magnetic constant|''μ''<sub>0</sub>]][[Brzina svetlosti|-{''c''}-<sub>0</sub>]]</span></span></span><span class="nowrap" contenteditable="false"></span>. То је општа јединица енергије у физици, шире кориштена у чврстом стању, [[Атомска физика|атомској]], [[Нуклеарна физика|нуклеарној]] и [[Физика елементарних честица|физици честица]]. Често се користи са [[Префикси мерних јединица|метричким префиксима]] мили-, кило-, мега-, гига-, тера-, пета- или екса- (-{meV, keV, MeV, GeV, TeV, PeV}- и -{EeV}- респективно). Тако -{meV}- стоји за милиелектронволт.

У неким старијим документима, и у имену [[Беватрон]], симбол -{BeV}- се користи, који стоји за милијарду -{eV}-; то је еквивалент за -{GeV}-.
{| class="wikitable" id="cx135" margin:0 0 1em 1em;" data-source="135" data-cx-weight="378" contenteditable="true" data-cx-draft="true"

! id="138" | Мера
! id="140" | Јединица
! id="142" | СИ вредност јединице
|- id="144"
| id="145" | Енергија
| id="147" | -{eV}- 
| id="149" | <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6981160217656499999♠</span><span style="white-space:nowrap">1,602<span style="margin-left:.25em">176</span><span style="margin-left:.25em">565</span></span>(35)<span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">19</span></sup>&nbsp;-{J}-</span>
|- id="151"
| id="152" | Маса 
| id="154" | -{eV/''c''<sup>2</sup>}- 
| id="156" | <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6964178266199900000♠</span><span style="white-space:nowrap">1,782<span style="margin-left:.25em">662</span></span><span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">36</span></sup>&nbsp;-{kg}-</span>
|- id="158"
| id="159" | Импулс
| id="161" | -{eV/''c''}- 
| id="163" | <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6972534428600000000♠</span><span style="white-space:nowrap">5,344<span style="margin-left:.25em">286</span></span><span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">28</span></sup>&nbsp;-{kg⋅m/s}-</span>
|- id="165"
| id="166" | Температура 
| id="168" | -{eV/''k''<sub>B</sub>}- 
| id="170" | <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">7004116045050099999♠</span><span style="white-space:nowrap">11<span style="margin-left:.25em">604</span>.505</span>(20)&nbsp;K</span>
|- id="172"
| id="173" | Време
| id="175" | -{''ħ''/eV}- 
| id="177" | <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6984658211900000000♠</span><span style="white-space:nowrap">6,582<span style="margin-left:.25em">119</span></span><span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">16</span></sup>&nbsp;s</span>
|- id="179"
| id="180" | Удаљеност
| id="182" | -{''ħc''/eV}- 
| id="184" | <span class="nowrap" contenteditable="false"><span class="sortkey" style="display:none">6993197327000000000♠</span><span style="white-space:nowrap">1,973<span style="margin-left:.25em">27</span></span><span style="margin-left:0.25em;margin-right:0.15em">×</span>10<sup>−<span style="white-space:nowrap">7</span></sup>&nbsp;-{m}-</span>
|}

== Дефиниција ==

Електронволт је количина кинетичке енергије стечена или изгубљена једним [[електрон]]ом који убрзава из мировања кроз [[Voltage|електричну разлику потенцијала]] од једног [[волт]]а у вакууму. Отуда има вредност од једног волта, {{val|1|u=J/C}}, помноженог са [[elementary charge|елементарним наелектрисањем]] електрона -{''e''}-, {{physconst|e|after=.}} Према томе, један електронволт је једнак {{physconst|eV|after=.}}

Електронволт, за разлику од волта, није [[International System of Units|СИ јединица]]. Електронволт (-{eV}-) је јединица енергије док је волт (-{V}-) изведена СИ јединица електричног потенцијала. СИ јединица за енергију је џул (-{J}-).

== Однос према другим физичким својствима и јединицама ==
=== Маса ===

[[mass–energy equivalence|Еквиваленцијом масе и енергије]], електронволта је такође јединица [[mass|масе]]. Уобичајено је у [[particle physics|физици честица]], где се јединице масе и енергије често замењују, да се маса изражава у јединицама -{eV/''c''<sup>2</sup>}-, где је -{''c''}- [[брзина светлости]] у вакууму (од [[Mass–energy equivalence|{{nowrap|1=''E'' = ''mc''<sup>2</sup>}}]]). Уобичајено је да се маса једноставно изражава у виду „-{eV}-” као [[Маса|јединицом масе]], ефикасно користећи систем [[Природне јединице|природних јединица]] са -{''c''}- подешеним на 1.<ref>Barrow, J. D. {{cite journal|author= |title=Natural Units Before Planck. |journal= Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society |date=|volume=|issue=|pages=}} 24 (1983): 24.</ref> Еквивалент масе од {{val|1|u=eV/c2}} је

:<math>1\; \text{eV}/c^2 = \frac{(1.602\ 176\ 634 \times 10^{-19} \; \text{C}) \cdot 1 \; \text{V}}{(2.99\ 792\ 458 \times 10^8\; \text{m}/\text{s})^2} = 1.782\ 661\ 92 \times 10^{-36}\; \text{kg}.</math>

На пример, електрон и [[позитрон]], сваки са масом од {{val|0.511|u=MeV/c2}}, могу да се [[Анихилација|униште]] дајући {{val|1.022|u=MeV}} енергије. Маса [[протон]]а је {{val|0.938|u=GeV/c2}}. Генерално, масе свих [[хадрон]]а су реда {{val|1|u=GeV/c2}}, што -{GeV}- (гигаелектронволт) чини погодном јединицом масе за физику честица:

:{{val|1|u=GeV/c2}}&nbsp;= {{val|1.78266192|e=-27|u=kg}}.

[[unified atomic mass unit|Обједињена атомска јединица масе]] (-{u}-), готово тачно 1 грам подељена [[Авогадров број|Авогадровим бројем]], готово је маса [[hydrogen atom|атома водоника]], што је углавном маса протона. Да би се претворила у електронволте, користи се формула: 

:1&nbsp;u&nbsp;= {{val|931.4941|u=MeV/c2}}&nbsp;= {{val|0.9314941|u=GeV/c2}}.

=== Коришћење електронволта за изражавање масе ===
Према [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајну]] [[енергија]] је еквивалентна [[маса|маси]], ''[[Једнакост масе и енергије|E=mc²]]'' (1 -{kg}- = 90 [[пета (префикс)|пета]] [[џул]]а). Због тога је у физици елементарних честица, где се маса и енергија користе као синоними, уобичајена употреба јединице eV/''c''² или још једноставније само eV за изражавање масе. 

На пример, [[електрон]] и [[позитрон]] сваки са масом од 0,511&nbsp;MeV/c², могу да се [[анихилација|анихилирају]] ослобађајући енергију од 1,022&nbsp;MeV. [[Протон]] има масу од 0,938 GeV, што чини GeV (гигаелектронволт)врло погодном јединицом за масу [[субатомске честице|субатомских честица]].
:1 eV/c² = 1,783{{e|−36}} kg
:1 keV/c² = 1,783{{e|−33}} kg
:1 MeV/c² = 1,783{{e|−30}} kg
:1 GeV/c² = 1,783{{e|−27}} kg
:1 TeV/c² = 1,783{{e|−24}} kg
:1 PeV/c² = 1,783{{e|−21}} kg
:1 EeV/c² = 1,783{{e|−18}} kg

=== Електронволт и енергија ===
За поређење:

* 3,2{{e|−11}} [[Џул|Ј]] или 200 -{MeV}- је тотална енергија ослобођена цепањем једног атома U-235 (ово је средња вредност; права вредност зависи од начина цепања)
* 3,5{{e|−11}} Ј или 210 -{MeV}- је средња вредност енергије ослобођене при цепању једног атома Pu-239 atom (права вредност зависи од начина цепања)
* Енергије хемијских веза су реда електронволта по молекулу.
* Кинетичка енергија молекула у атмосфери на собној температури је око 1 {{e|−21}} J или 1/40 eV. 
* Израз <math>1eV = 1V \times q_e</math> показује '''зашто''' је eV основна јединица за '''енергију''' пошто <math>V \ \stackrel{\mathrm{def}}{=}\  {W\over q_0}</math> или еквивалентно <math>V \ \stackrel{\mathrm{def}}{=}\  {\triangle E\over q_0}</math> чиме се уклања погрешно веровање да је eV јединица за потенцијал или наелектрисање.

=== Електронволт и особине фотона ===

[[Енергија]], ''E'', [[фреквенција]], ν, и [[таласна дужина]], λ [[фотон]]а повезани су изразом

:<math>E=h\nu=\frac{hc}{\lambda}=\frac{1240~\rm{nm~eV}}{\lambda}</math>

где је ''h'' [[Планкова константа]] а ''c'' [[брзина светлости]]. На пример, спектар видљивог зрачења простире се у опсегу таласних дужина 400 nm до 700 nm. Стога фотони видљивог зрачења имају енергије од

:<math>E_{min} = \frac{1240~\rm{nm~eV}}{700~\rm{nm}} = 1,77~\rm{eV}</math>

до

:<math>E_{max} = \frac{1240~\rm{nm~eV}}{400~\rm{nm}} = 3,10~\rm{eV}</math>.

=== Електронволт и температура ===
У неким областима, као што је [[физика плазме]], уобичајено је да се електронволт користи као јединица температуре. Конверзија у [[келвин]]е, К, постиже се преко [[Болцманова константа|Болцманове константе]], ''k<sub>B</sub>''

:<math>{1 \mbox{ eV} \over k_B} = {1,60217653(14) \times 10^{-19} \mbox{J} \over 1,3806505(24) \times 10^{-23} \mbox{J/K}} = 11604,505(20) \mbox{ kelvins}</math>

На пример, типична [[Плазма (физика)|плазма]] у фузији је енергије 15 keV, или 174 мегакелвина.

=== Употреба електронволта за изражавање времена и растојања ===
У [[физика честица|физици честица]], растојање и време се понекад изражава у инверзним електронволтима преко фактора конверзије<ref>K. Hagiwara et al, ''Review of Particle Physics'', Phys. Rev. '''D66''', 010001 (2002)</ref>

* <math>\hbar</math> = 6,582 118 89(26) x 10<sup>-16</sup> eV s
* <math>\hbar c</math> = 197,326 960 2(77) eV nm

=== Растојање ===

У [[particle physics|физици честица]] широко се користи систем природних јединица у којима су брзина светлости у вакууму ''c'' и [[Planck constant|редукована Планкова константа]] ''ħ'' бездимензионалне и једнаке јединици: {{nowrap|1=''c'' = ''ħ'' = 1}}. У овим јединицама се изражавају растојања и времена у инверзним енергетским јединицама (док су енергија и маса изражене у истим јединицама, погледајте [[mass–energy equivalence|еквивалентност масе и енергије]]). Конкретно, [[scattering length|дужине расејања]] честица се често представљају помоћу јединице инверзне масе честица.

Изван овог система јединица, фактори конверзије између електронволта, секунде и нанометра су следећи:
<math display="block">\hbar = 1.054\ 571\ 817\ 646\times 10^{-34}\ \mathrm{J{\cdot}s} = 6.582\ 119\ 569\ 509\times 10^{-16}\ \mathrm{eV{\cdot}s}.</math>

Горе наведени односи такође омогућавају да се изрази [[mean lifetime|средњи животни век]] ''τ'' нестабилне честице (у секундама) у смислу њене [[decay width|ширине распада]] Γ (у eV) преко {{nowrap|1= |Γ= ''ħ''/''τ''}}. На пример, [[B meson|{{Subatomic particle|B0}} мезон]] има животни век од 1,530(9) [[picosecond|пикосекунди]], средња дужина распада је {{nowrap|1=''cτ'' = {{val|459.7|u=μm}}}}, или ширина распада од {{val|4.302|(25)|e=-4|u=eV}}.

Супротно томе, мале разлике у маси мезона одговорне за [[Neutral particle oscillation|мезонске осцилације]] често се изражавају у погоднијим инверзним пикосекундама.

Енергија у електронволтима се понекад изражава кроз таласну дужину светлости са фотонима исте енергије:

<math display="block">\frac{1\; \text{eV}}{hc} = \frac{1.602\ 176\ 634 \times 10^{-19} \; \text{J}}{(2.99\ 792\ 458 \times 10^{10}\; \text{cm}/\text{s}) \times (6.62\ 607\ 015 \times 10^{-34}\; \text{J} {\cdot} \text{s})} \thickapprox 8065.5439 \; \text{cm}^{-1}.</math>

=== Таласна дужина ===
[[File:Colors in eV.svg|thumb|Енергија фотона у видљивом спектру у eV|239x239px]]
[[File:EV_to_nm_vis-en.svg|thumb|Граф таласне дужине (nm) у односу на енергију (eV)]]

Енергија ''E'', фреквенција ''ν'' и таласна дужина ''λ'' фотона су повезане са
<math display="block">E = h\nu = \frac{hc}{\lambda}
= \frac{\mathrm{4.135\ 667\ 696 \times 10^{-15}\;eV/Hz} \times \mathrm{299\, 792\, 458\;m/s}}{\lambda}</math>

где је ''h'' [[Planck constant|Планкова константа]], ''c'' је [[брзина светлости]]. Ово се своди на {{physconst|h_eV/Hz|ref=only}}
<math display="block">\begin{align}
E
&= 4.135\ 667\ 696 \times 10^{-15}\;\mathrm{eV/Hz}\times\nu \\[4pt]
&=\frac{1\ 239.841\ 98\;\mathrm{eV{\cdot}nm}}{\lambda}.
\end{align}</math>

Фотон са таласном дужином од {{val|532|u=nm}} (зелено светло) имао би енергију од приближно {{val|2,33|u=eV}}. Слично, {{val|1|u=eV}} би одговарао инфрацрвеном фотону таласне дужине {{val|1240|u=nm}} или фреквенције {{val|241,8|u=THz}}.

== Експерименти расејања ==

У експерименту нискоенергетског нуклеарног расејања, уобичајено је да се енергија нуклеарног трзаја означава у јединицама eVr, keVr, итд. Ово разликује енергију нуклеарног трзаја од „електронског еквивалента“ енергије трзања (eVee, keVee, итд.) мерено [[Scintillation (physics)|сцинтилационом]] светлошћу. На пример, принос [[phototube|фотоцеви]] се мери у phe/keVee ([[photoelectron|фотоелектрони]] по keV електрон-еквивалентној енергији). Однос између eV, eVr, и eVeeе зависи од средине у којој се расејање одвија и мора се утврдити емпиријски за сваки материјал.

== Поређења енергије ==

[[Datoteka:Light_spectrum.svg|right|frame|'''Фреквенција фотона насупрот енергије честице у електронволтима'''. Енергија фотона варира са фреквенцијом фотона, што је везано константом брзине светлости. Ови контрасти са масивним честицама од којих енергија зависи од своје брзине и остатка масе.<ref>{{Cite web |last=Molinaro |first=Marco |date=9 January 2006 |title=“What is Light?” |url=http://cbst.ucdavis.edu/education/courses/winter-2006-IST8A/ist8a_2006_01_09light.pdf |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20071129084926id_/http://cbst.ucdavis.edu/education/courses/winter-2006-IST8A/ist8a_2006_01_09light.pdf |archive-date=29 November 2007 |access-date=7 February 2014 |website=[[University of California, Davis]] |series=IST 8A (Shedding Light on Life) - W06}}</ref><ref>{{cite web |last1=Elert |first1=Glenn |url=http://physics.info/em-spectrum/ |title=Electromagnetic Spectrum, The Physics Hypertextbook |publisher=hypertextbook.com |access-date=2016-07-30 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20160729235315/http://physics.info/em-spectrum/ |archive-date=2016-07-29 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.vlf.it/frequency/bands.html |title=Definition of frequency bands on |publisher=Vlf.it |access-date=2010-10-16 |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20100430012219/http://www.vlf.it/frequency/bands.html |archive-date=2010-04-30 }}</ref>
<br>
Легенда
{| border="0" id="38"

| id="41" |γ: [[Gama zračenje|Гама зраци]]
| id="44" |-{MIR}-: средње инфрацрвено
| id="46" |-{HF}-: висока фреквенција.
|- id="49"
| id="50" |-{HX}-: Јаки [[Rendgensko zračenje|X-зраци]]
| id="53" |-{FIR}-: далеко инфрацрвено
| id="55" |-{MF}-: средња фреквенција.
|- id="58"
| id="59" |-{SX}-: Благи X-зраци
| id="61" |[[Radiotalasi|Радио талас]]
| id="64" |-{LF}-: ниска фреквенција.
|- id="67"
| id="68" |-{EUV}-: Екстремна ултраљубичаста
| id="71" |-{EHF}-= екстремно висока фреквенција
| id="74" |-{VLF}-: веома ниска фреквенција
|- id="77"
| id="78" |-{NUV}-: [[Ultraljubičasto zračenje|Близу ултраљубичастог]]
| id="81" |-{SHF}-= супер висока фреквенција
| id="84" |-{VF/ULF}-: збучна фреквенција
|- id="87"
| id="88" |[[Светлост|Видљиво светло]]
| id="91" |-{UHF}-= ултра висока фреквенција
| id="94" |-{SLF}-: супер ниска фреквенција
|- id="97"
| id="98" |-{NIR}-: Близо [[Infracrveno zračenje|инфрацрвеног]]
| id="101" |-{VHF}-= веома висока фреквенција
| id="104" |-{ELF}-: екстремно ниска фреквенција
|- id="107"
| id="110" |Фрек.: [[Фреквенција]]
|}]]

{| class="wikitable sortable"
! Енергија || Извор
|-
| {{val|3e58|u=[[quetta-|Q]]<nowiki/>eV}} || [[mass-energy|маса-енергија]] све [[Baryon|обичне материје]] у [[observable universe|видљивом универзуму]]<ref name="nasa">{{cite web |last=Lochner |first=Jim |date=11 February 1998 |others=Help from: Kowitt, Mark; Corcoran, Mike; Garcia, Leonard |title=Big Bang Energy |url=http://imagine.gsfc.nasa.gov/docs/ask_astro/answers/980211b.html |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20140819120709/http://imagine.gsfc.nasa.gov/docs/ask_astro/answers/980211b.html |archive-date=19 August 2014 |access-date=26 December 2016 |website=[[NASA]]}}</ref>
|-
| {{val|52.5|u=[[quetta-|Q]]<nowiki/>eV}} || енергија ослобођена од експлозије 20&nbsp;[[TNT equivalent|килотонског ТНТ еквивалента]] (нпр. [[nuclear weapon yield|принос нуклеарног оружја]] [[fission bomb|фисионе бомбе]] [[Дебељко]])
|-
| {{val|12.2|u=[[ronna-|R]]<nowiki/>eV}} || [[Planck energy|Планкова енергија]]
|-
| {{val|10|u=[[yotta-|Y]]<nowiki/>eV}} || приближна [[grand unification energy|енергија великог уједињења]]
|-
| {{val|300|u=[[exa-|E]]<nowiki/>eV}} || прва примећена честица [[ultra-high-energy cosmic ray|космичког зрака ултра-високе енергије]], такозвана [[Oh-My-God particle|честица Ох-Боже]]<ref>{{Cite web |last=Baez |first=John |date=July 2012 |title=Open Questions in Physics |url=https://www.desy.de/user/projects/Physics/General/open_questions.html |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20200311021253/https://www.desy.de/user/projects/Physics/General/open_questions.html |archive-date=11. 03. 2020 |access-date=19 July 2012 |website=[[DESY]] }}</ref>
|-
| {{val|62.4|u=[[exa-|E]]<nowiki/>eV}} || енергија коју троши уређај од 10 вати (нпр. типична<ref>{{Cite web |title=How Many Watts Does a Light Bulb Use? |url=https://www.energysage.com/electricity/house-watts/how-many-watts-does-a-light-bulb-use/ |access-date=2024-06-06 |website=EnergySage |language=en}}</ref> [[LED light bulb|ЛЕД сијалица]]) у једној секунди ({{val|10|u=W}} = {{val|10|u=J/s}} ≈ {{val|6.24|e=19|u=eV/s}})
|-
| {{val|2|u=[[peta-|P]]<nowiki/>eV}} || неутрино највеће енергије који је откривен неутрино телескопом [[IceCube|Ајскјуб]] на Антарктику<ref>{{cite web|url=http://icecube.wisc.edu/news/view/227|title=A growing astrophysical neutrino signal in IceCube now features a 2-PeV neutrino|date=21 May 2014 |url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20150319072501/http://icecube.wisc.edu/news/view/227|archive-date=2015-03-19}}</ref>
|-
| {{val|14|u=TeV}} || пројектована енергија судара у центру масе протона на [[Large Hadron Collider|Великом хадронском сударачу]] (радио на 3,5 TeV од свог почетка 30. марта 2010. године, достигао 13 TeV у мају 2015.)
|-
| {{val|1|u=TeV}} || {{val|0,1602|u=μJ}}, око кинетичке енергије летећег [[комарац|комарца]]<ref>{{Cite web |title=Glossary |url=http://cms.web.cern.ch/content/glossary#E |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20131211085558/http://cms.web.cern.ch/content/glossary#E |archive-date=11. 12. 2013 |access-date=18 August 2014 |website=[[Compact Muon Solenoid]] |publisher=[[CERN]] |at=Electronvolt (eV) }}</ref>
|-
| {{val|172|u=GeV}} || [[rest mass energy|енергија масе мировања]] [[top quark|горњег кварка]], најтеже [[elementary particle|елементарне честице]] за коју је ово одређено
|-
| {{val|125.1|0.2|u=GeV}} || [[rest mass energy|енергија масе мировања]] [[Higgs boson|Хигсовог бозона]], мерена са два одвојена детектора на [[Large Hadron Collider|LHC]]-у са сигурношћу бољом од [[Standard deviation|5 сигма]]<ref>{{Cite journal|last1=ATLAS |last2=CMS |author-link1=ATLAS experiment|author-link2=Compact Muon Solenoid|arxiv=1503.07589 |title= Combined Measurement of the Higgs Boson Mass in pp Collisions at √s=7 and 8 TeV with the ATLAS and CMS Experiments|journal=Physical Review Letters |volume=114 |issue=19 |pages=191803 |date=26 March 2015 |doi=10.1103/PhysRevLett.114.191803 |doi-access=free |pmid=26024162 |bibcode=2015PhRvL.114s1803A }}</ref>
|-
| {{val|210|u=MeV}} || просечна енергија ослобођена при [[Nuclear fission|фисији]] једног атома [[Plutonium-239|Pu-239]]
|-
| {{val|200|u=MeV}} || приближна просечна енергија ослобођена при [[nuclear fission|нуклеарној фисији]] једног атома [[U-235]].
|-
| {{val|105.7|u=MeV}} || [[rest mass energy|енергија масе мировања]] [[мион]]а
|-
| {{val|17.6|u=MeV}}|| просечна енергија ослобођена у [[nuclear fusion|нуклеарној фузији]] [[деутеријум]]а и [[трицијум]]а да би се формирао [[He-4]]; ово је {{val|0,41|u=PJ}} по килограму произведеног производа
|-
| {{val|2|u=MeV}} || приближна просечна енергија ослобођена у [[nuclear fission|нуклеарној фисији]] неутрона ослобођеног из једног атома [[U-235]].
|-
| {{val|1.9|u=MeV}} || [[rest mass energy|Енергија масе мировања]] [[up quark|горњег кварка]], кварка најниже масе.
|-
| {{val|1|u=MeV}} || {{val|0,1602|u=pJ}}, око двоструке [[rest mass energy|енергије масе мировања]] електрона
|-
| {{val|1|to|10|u=keV}} || приближна [[thermal energy|топлотна енергија]], [[kT (energy)|{{math|''k''<sub>B</sub>''T''}}]], у системима [[nuclear fusion|нуклеарне фузије]], као што је језгро [[sun|сунца]], [[Magnetic confinement fusion|магнетно затворене плазме]], [[Inertial confinement fusion|инерцијално ограничење]] и [[nuclear weapon|нуклеарно оружје]]
|-
| {{val|13.6|u=eV}} || енергија потребна за [[ion|јонизацију]] [[hydrogen atom|атомског водоника]]; енергије [[Molecular bond|молекуларне]] [[bond energy|везе]] су [[orders of magnitude|реда]] величине од {{val|1|u=eV}} до {{val|10|u=eV}} по вези
|-
| {{val|1.65|to|3.26|u=eV}} || опсег [[photon energy|енергије фотона]] <math>(\tfrac{hc}{\lambda})</math> [[visible spectrum|видљивог спектра]] од [[Црвена боја|црвене]] до [[Violet (color)|љубичасте]]
|-
| {{val|1.1|u=eV}} || енергија <math>E_g</math> потребна за прекид [[covalent|ковалентне везе]] у [[силицијум]]у
|-
| {{val|720|u=meV}} || енергија <math>E_g</math> потребна за прекид [[covalent|ковалентне везе]] у [[germanium|германијуму]]
|-
| <&nbsp;{{val|120|u=meV}}
| горња граница [[rest mass energy|енергије масе мировања]] [[neutrino|неутрина]] (збир 3 укуса)<ref name="Mertens">{{cite journal |title=Direct neutrino mass experiments |journal=Journal of Physics: Conference Series |volume=718 |issue=2 |page=022013 |year=2016 |first1=Susanne |last1=Mertens |arxiv=1605.01579 |bibcode=2016JPhCS.718b2013M |doi=10.1088/1742-6596/718/2/022013 |s2cid=56355240 }}</ref>
|-
|{{val|38|u=meV}}
| [[Kinetic theory of gases|просечна кинетичка енергија]], {{Math|{{sfrac|3|2}}}}[[kT (energy)|{{math|''k''<sub>B</sub>''T''}}]], једног молекула гаса на [[room temperature|собној температури]]
|-
| {{val|25|u=meV}} || [[thermal energy|топлотна енергија]], [[kT (energy)|{{math|''k''<sub>B</sub>''T''}}]], на собној температури
|-
| {{val|230|u=μeV}} || [[thermal energy|топлотна енергија]], [[kT (energy)|{{math|''k''<sub>B</sub>''T''}}]], на температури [[cosmic microwave background|космичког микроталасног позадинског]] зрачења од ~2,7 [[келвин]]а
|}

=== Моларна енергија ===

Један мол честица са 1&nbsp;eV енергије има приближно 96,5&nbsp;kJ енергије – ово одговара [[Faraday constant|Фарадејевој константи]] (''F'' &asymp; {{val|96485|u=C⋅mol<sup>−1</sup>}}), где је енергија у џулима од ''n'' мола честица са енергијом ''E''&nbsp;eV једнака са ''E''·''F''·''n''.

== Види још ==
* [[Термодинамика]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|}}
* {{GreenBook3rd}}
* {{GreenBook2nd}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Electronvolt}}
* -{[https://web.archive.org/web/20041204045317/http://www1.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter4/table7.html BIPM's definition of the electronvolt]}-
* -{[http://physics.nist.gov/cuu/Constants physical constants reference; CODATA data]}-

{{СИ јединице}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:СИ изведене јединице]]
[[Категорија:Јединице за енергију]]