Изворни код странице Електрон

{| border="1" cellspacing="0" align="right" cellpadding="2" style="margin-left:1em"
|-
!align="center" bgcolor=#FCAD38|Електрон
|-
|align="center"|[[Датотека:HAtomOrbitals.png|центар|200п|Hydrogen atom electron orbitals]]<br /><small>Првих неколико електронских орбитала атома водоника<br />показани су пресеци густине вероватноће</small>
|-
!align="center" bgcolor=#FFDEAD|Класификација
|-
|
{| align="center" border="0"
|-
|[[Елементарна честица]]
|-
|[[Фермиони|Фермион]]
|-
|[[Лептон]]
|-
|Прва генерација
|-
|''Електрон''
|}
|-
|
|-
!align="center" bgcolor=#FFDEAD|Својства
|-
|
|-
|
{| border="0"
|-
|Маса: 
| 9.11 × 10<sup>&minus;31</sup> [[Килограм|kg]]
|-
|
| <sup>1</sup>&#8260;<sub>1836</sub> [[Atomic mass unit|amu]]
|-
|Наелектрисање: 
| &minus;1.6 × 10<sup>&minus;19</sup>[[Кулон (јединица)|C]]
|-
|Спин:
|½
|-
|Color Charge: 
| none
|-
|Интеракција: 
| [[Гравитација]],<br />[[Електромагнетна интеракција]],<br />[[Слаба интеракција]]
|}
|}
'''Електрон''' (такође познат као '''негатрон''', обично се означава као '''e−''') је [[Субатомске честице|субатомска честица]] негативног [[количина елементарног наелектрисања|елементарног]] наелектрисања. Електрон је изузетно мала честица и мисли се да је недељив.{{sfn|Логос|2017|p=246-247.Према једном мерењу из 1990.године пречник електрона мора бити мањи од 0,000.000.000.000.000.001, или 1 × 10-18 инча, то јест електрон скоро да нема мерљив пречник.}} Реч електрон потиче од [[Грчки језик|грчке]] речи ηλεκτρον, што значи [[ћилибар]], због тога што је електрицитет откривен на ћилибару који је привлачио лаке наелектрисане предмете, као што су мали делићи папира или длаке косе.<ref>{{Cite web|url=https://www-spof.gsfc.nasa.gov/Education/whelect.html|title=History of the Electron|website=www-spof.gsfc.nasa.gov|access-date=2019-10-08|archive-date=08. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191008051423/https://www-spof.gsfc.nasa.gov/Education/whelect.html|url-status=dead}}</ref>

[[Атом]] се може представити преко позитивно наелектрисаног [[Атомско језгро|језгра]] састављеног од [[протон]]а и [[неутрон]]а, и негативно наелектрисаних електрона који окружују језгро.<ref name="Atkins7th">{{Atkins7th}}</ref><ref name="McQuarrie1st">{{McQuarrie1st}}</ref> Прве теорије атома су претпостављале да се електрони као честице крећу по тачно задатим [[Атомска орбитала|путањама око језгра атома]], али данас је познато да је атом компликованији систем и позиција електрона се не може тачно одредити, већ је негативно наелектрисање распоређено у електронском облаку и може се израчунати само [[вероватноћа]] да се електрон као честица у одређеном тренутку нађе на одређеном месту.<ref>{{Cite web|url=https://science.jrank.org/pages/2375/Electron-Cloud.html|title=Electron Cloud|website=science.jrank.org|language=en|access-date=2019-10-08}}</ref>

Електрон не поседује познате компоненте или субструктуру; другим речима, не може се раставити на саставне делове, те се сматра да електрон спада у [[елементарна честица|елементарне честице]].<ref name="prl50">
{{cite journal
| last=Eichten| first = E.J.
| last2=Peskin| first2 = M.E.
| last3=Peskin| first3 = M.|year=1983
| title=New Tests for Quark and Lepton Substructure
| journal = Physical Review Letters
| volume = 50 |pages=811-814| issue = 11
| doi = 10.1103/PhysRevLett.50.811 | bibcode=1983PhRvL..50..811E
}}</ref> [[Маса|Маса мировања]] електрона је приближно 1/1836 масе протона, те тиме електрони укупној маси атома доприносе са мање од 0,06%.<ref name="nist_codata_mu">
{{cite web
| title=CODATA value: proton-electron mass ratio
| url=http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?mpsme
| series = 2006 CODATA recommended values
| publisher=National Institute of Standards and Technology
| accessdate=18. 07. 2009.
}}</ref> [[Спин]] (тзв. унутрашњи [[момент импулса]]) електрона је ''[[Планкова константа|ħ]]/2'', тако да електрон спада у класу [[фермиони|фермиона]], односно у класу честица полуцелог спина. Како је електрон фермион, два електрона не могу да заузимају исто квантно стање, у складу са [[Паулијев принцип|Паулијевим принципом искључења]].<ref name="curtis74" /> Свака честица има свој пар, античестицу, која је идентична у односу на честицу, али има електрични и друге [[наелектрисање|набоје]] обрнутог знака у односу на честицу. [[Античестица]] електрона је [[позитрон]]. Када се електрон судари са позитроном, они могу само да се еластично одбију, али могу и у потпуности да се [[анихилација|анихилирају]], произвевши [[гама зрачење]] у виду 2 или више [[фотон]]а или, у случају врло високих енергија електрона и позитрона, као производ анихилације, енергија се може ослободити у виду неке друге честице као што су [[B мезон]] или [[W и Z бозони]].<ref>{{Cite web|url=https://physics.weber.edu/schroeder/feynman/|title=Feynman Diagrams and Electron-Positron Annihilation|website=physics.weber.edu|access-date=2019-10-08}}</ref> Електрон, који као елементарна честица учествује у [[гравитација|гравитационим]], [[електромагнетска сила|електромагнетним]] и [[слаба интеракција|слабим]] [[основне интеракције|интеракцијама]], а не интерагује јаким нуклеарним интеракцијама, као такав спада у породицу [[лептон|лептона.]]<ref name="anastopoulos1">
{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=rDEvQZhpltEC&pg=PA236|title=Particle Or Wave: The Evolution of the Concept of Matter in Modern Physics|last=Anastopoulos|first=C.|publisher=Princeton University Press|year=2008|isbn=978-0-691-13512-0|pages=236-237}}</ref> Како је најлакши од 3 наелектрисана лептона, он се класификује у прву генерацију породице [[лептон]]а.<ref name="curtis74">
{{Cite book
| last=Curtis| first = L.J.|year=2003
| title=Atomic Structure and Lifetimes: A Conceptual Approach|url=https://books.google.com/?id=KmwCsuvxClAC&pg=PA74|pages=74|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-53635-6
}}</ref>

Код субатомских честица као што су електрони, видљива су њихова [[квантна механика|квантномеханичка]] својства. Слично као и фотон, и електрон поседује квантну [[Принцип дуалности талас-честица|дуалну природу и честица и таласа]], тако да могу да се сударају са другим честицама, али и да буду [[дифракција|дифрактовани]] попут светлости.

Концепт недељиве количине електричног набоја је [[1838]]. године развио британски природни филозоф Ричард Ламинг, како би теоријски објаснио хемијска својства [[Атом|атома]].<ref name="arabatzis">
{{Cite book
| last=Arabatzis| first = T.|year=2006
| title=Representing Electrons: A Biographical Approach to Theoretical Entities|url=https://books.google.com/?id=rZHT-chpLmAC&pg=PA70|pages=70-74|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-02421-9
}}</ref> Име ''електрон'' је за овај набој [[1894]]. године увео ирски физичар [[Џорџ Џонстон Стоуни]]. Електрон је као честицу идентификовао [[Џозеф Џон Томсон|Џ. Џ. Томсон]] и његов тим британских физичара [[1897]]. године.<ref name="thomson">{{cite journal
| last=Thomson| first = J.J.|year=1897
| title=Cathode Rays
| url=http://web.lemoyne.edu/~GIUNTA/thomson1897.html
| journal = Philosophical Magazine
| volume = 44 |pages=293
}}</ref><ref name="dahl">{{harvnb|Dahl|1997|pp=}}</ref><ref name="wilson">
{{Cite book
| last=Wilson| first = R.|year=1997
| title=Astronomy Through the Ages: The Story of the Human Attempt to Understand the Universe|url=https://books.google.com/?id=AoiJ3hA8bQ8C&pg=PA138|pages=138|publisher=CRC Press|isbn=978-0-7484-0748-4
}}</ref>

Електрони играју кључну улогу у многим физичким феноменима, као што су [[електрицитет]], [[магнетизам]], и [[топлотна проводност]]. Привлачна [[Кулонов закон|Кулонова сила]] између електрона и протона узрокује да се електрони везују у атоме. Размена или дељење електрона између два или више атома је главни узрок настанка [[хемијска веза|хемијских веза]].<ref name="Pauling">{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=L-1K9HmKmUUC|title=The Nature of the Chemical Bond and the Structure of Molecules and Crystals: an introduction to modern structural chemistry|last=Pauling|first=L.C.|publisher=Cornell University Press|year=1960|isbn=978-0-8014-0333-0|edition=3rd|pages=4-10}}</ref> Електрон који се у односу на посматрача налази у стању кретања, на основу [[Амперов закон|Амперовог закона]], генерише [[магнетско поље|магнетно поље]]. Када електрон убрзава, он може да апсорбује или зрачи енергију у виду [[Фотон|фотона]].

По теорији, већина електрона у универзуму је настало током [[Велики прасак|Великог праска]], али електрони могу да настану и кроз [[бета-распад|бета распад]] [[Радиоизотоп|радиоактивних изотопа]] и у високоенергетским сударима, на пример када [[космичко зрачење|космички зраци]] пролазе кроз атмосферу. Електрони могу бити уништени у поступку [[анихилација|анихилације]] са позитронима и могу бити апсорбовани током [[Zvezdana nukleosinteza|звездане нуклеосинтезе]]. Лабораторијски инструменти омогућавају задржавање и посматрање појединачних електрона, као и [[плазма (физика)|електронске плазме]], док посебни [[телескоп]]и могу да детектују електронску плазму у спољашњем свемиру. Електрони имају бројне примене, укључујући заваривање, [[катодна цијев|катодне цеви]], [[elektronski mikroskop|електронске микроскопе]], [[Радиотерапија|радијациону терапију]], [[ласер]]е, и [[акцелератор|акцелераторе честица]].

=== Електрони у универзуму ===
Верује се да број електрона у познатом универзуму износи 10<sup>78</sup>.

== Историја ==
=== Атомска теорија ===
[[Датотека:Bohr atom model (mul).svg|десно|мини|alt=Три концентрична круга око језгра, са електроном који прелази са другог на први круг и отпушта фотон|[[Боров модел атома]], приказује стања електрона са енергијом [[квантни број|квантизованом]] бројем -{n}-. Електрон који прелази у нижу орбиту емитује фотон једнак разлици енергија између две орбите.]]

Електрон је откривен у експериментима [[Џозеф Џон Томсон|Томсона]] 1897-98. године и првобитно назван „атом електрицитета”.{{sfn|Логос|2017|p=246-247}} До [[1914]], експерименти физичара [[Ернест Радерфорд|Ернеста Радерфорда]], [[Хенри Мозли|Хенрија Мозлија]], [[Џејмс Франк|Џејмса Франка]] и [[Густав Лудвиг Херц|Густава Херца]] су у великој мери успоставили структуру атома као чврстог [[атомско језгро|језгра]] позитивног наелектрисања, које окружују електрони мање масе.<ref name="smirnov"/> Године [[1913]], дански физичар [[Нилс Бор]] је изнео постулат да се електрони налазе у [[Квантна механика|квантизованим]] (тачно одређеним дискретним) енергијским стањима, а да је енергија одређена [[Момент импулса|моментом импулса]] орбите на којој се електрон налази кружећи око [[Атомско језгро|атомског језгра]]. На основу ове теорије, електрони могу да прелазе из једног у друго стање, или другу [[Атомска орбитала|електронску орбиту]], тако што емитују или апсорбују [[Фотон|фотоне]] одговарајућих фреквенција. Помоћу ових квантизованих орбита, Бор је тачно објаснио [[спектар зрачења|спектралне емисионе линије]] водониковог атома.<ref>{{cite web
| last=Bohr| first = N.|year=1922
| title=Nobel Lecture: The Structure of the Atom
| url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1922/bohr-lecture.pdf
| publisher=The Nobel Foundation
| accessdate=03. 12. 2008.
}}</ref> Међутим, Боров модел није узео у обзир релативне интензитете спектралних линија и није успешно описао спектре комплекснијих атома.<ref name="smirnov">
{{Cite book
| last=Smirnov| first = B.M.|year=2003
| title=Physics of Atoms and Ions|url=https://books.google.com/?id=I1O8WYOcUscC&pg=PA14|pages=14-21|publisher=Springer|isbn=978-0-387-95550-6
}}</ref>

[[Хемијска веза|Хемијске везе]] између атома је објаснио [[Гилберт Њутон Луис|Гилберт Њутн Луис]], који је [[1916]]. године изнео идеју да [[ковалентна веза|ковалентну везу]] између ва атома одржава пар електрона коју та два атома деле.<ref>{{cite journal
| last=Lewis| first = G.N.|year=1916
| title=The Atom and the Molecule
| journal = Journal of the American Chemical Society
| volume = 38 | issue = 4 |pages=762-786
| doi = 10.1021/ja02261a002
}}</ref> Касније, [[1923]]. године, [[Валтер Хајтлер]] и [[Фриц Лондон]] су дали пуно објашњење формирања хемијских веза помоћу парова електрона у контексту [[квантна механика|квантне механике]].<ref name="Arabatzis">
{{cite journal
| last=Arabatzis| first = T.
| last2=Gavroglu| first2 = K.|year=1997
| title=The chemists' electron
| journal = European Journal of Physics
| volume = 18 |pages=150-163
| doi = 10.1088/0143-0807/18/3/005
|bibcode = 1997EJPh...18..150A
| issue = 3}}</ref> Године [[1919]], амерички хемичар [[Ирвинг Лангмјур]] је разрадио Луисов статички модел атома и изнео идеју да су сви електрони распоређени у „[[Концентричност|концентричним]] (готово) [[Сфера|сферним]] љускама, једнаких дебљина“.<ref>{{cite journal
| last=Langmuir| first = I.|year=1919
| title=The Arrangement of Electrons in Atoms and Molecules
| journal = Journal of the American Chemical Society
| volume = 41 | issue = 6 |pages=868-934
| doi = 10.1021/ja02227a002
}}</ref> Сферне љуске су по овом моделу биле подељене у више ћелија од којих је свака садржавала по један пар електрона. Овим моделом је Лангмјур успео да објасни [[Hemijska osobina|хемијска својства]] свих елемената у [[периодни систем елемената|периодном систему елемената]],<ref name="Arabatzis"/> за које се знало да се у великој мери периодично понављају.<ref>{{Cite book
| last=Scerri| first = E.R.|year=2007
| title=The Periodic Table|url=https://books.google.com/?id=SNRdGWCGt1UC&pg=PA205|pages=205-226|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-530573-9
}}</ref>

Године [[1924]], аустријски физичар [[Волфганг Паули]] је уочио да би љусколика структура атома могла да буде објашњена скупом од четири параметра која дефинишу свако [[Квантно стање|квантно енергетско стање]], све док се у сваком стању налази највише један електрон. (Ово ограничење да само један електрон може да се налази у једном квантно енергетском стању је постао познат као [[Паулијев принцип|Паулијев принцип искључења]].)<ref>{{Cite book
| last=Massimi| first = M.|year=2005
| title=Pauli's Exclusion Principle, The Origin and Validation of a Scientific Principle|url=https://books.google.com/?id=YS91Gsbd13cC&pg=PA7|pages=7-8|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-83911-2
}}</ref> Физички механизам за објашњавање четвртог параметра, који је имао две могуће вредности, су дали холандски физичари [[Самуел Гоудсмит]] и [[Џорџ Уленбек]]. [[1925]]. године су Гоудсмит и Уленбек изнели идеју да електрон, осим што има [[момент импулса]] који зависи од орбите, поседује и [[Спин|унутрашњи момент импулса]] и [[магнетни момент|магнетни диполни момент]].<ref name="smirnov"/><ref>{{cite journal
| last=Uhlenbeck| first = G.E.
| last2=Goudsmith| first2 = S.|year=1925
| title=Ersetzung der Hypothese vom unmechanischen Zwang durch eine Forderung bezüglich des inneren Verhaltens jedes einzelnen Elektrons
| journal = Die Naturwissenschaften
| volume = 13 | issue = 47
| bibcode = 1925NW.....13..953E
|doi = 10.1007/BF01558878|pages=953-}}</ref> Овај интринсички (унутрашњи) момент импулса је постао познат као [[спин]], и објашњава раније мистериозно цепање спектралних линија уочено на [[спектрометар|спектрографу]] високе резолуције; овај феномен је познат као цепање [[Фина структура|фине структуре]].<ref>{{cite journal
| last=Pauli| first = W.|year=1923
| title=Über die Gesetzmäßigkeiten des anomalen Zeemaneffektes
| journal = Zeitschrift für Physik
| volume = 16 | issue = 1 |pages=155-164
| bibcode = 1923ZPhy...16..155P
| doi = 10.1007/BF01327386
}}</ref>

== Карактеристике ==
=== Класификација ===
[[Датотека:Standard Model of Elementary Particles.svg|десно|мини|300п|alt=Табела са четири врсте и четири колоне, чија свака ћелија садржи идентификатор честице|Стандардни модел елементарних честица. Електрон је у доњем левом углу.]]
По Стандардном моделу физике честица, електрони припадају групи [[Субатомске честице|субатомских честица]] које се називају [[лептон]]има, за које се верује да су фундаменталне или [[елементарна честица|елементарне честице]]. Електрони имају најмању масу од било којих наелектрисаних лептона (или наелектрисаних честица било ког типа), и на основу тога су сврстани у прву генерацију фундаменталних честица.<ref>{{cite journal
| last=Frampton| first = P.H.|year=2000
| title=Quarks and Leptons Beyond the Third Generation
| journal = Physics Reports
| volume = 330 |pages=263-348
| doi = 10.1016/S0370-1573(99)00095-2
|arxiv = hep-ph/9903387 |bibcode = 2000PhR...330..263F
| last2=Hung
| first2 = P.Q.
| last3=Sher
| first3 = Marc
| issue = 5–6}}</ref> Друга и трећа генерација садрже наелектрисане лептоне, редом, [[Muon|муон]] и [[Tau čestica|тау]], који су идентични електрону по [[Наелектрисање|наелектрисању]], [[спин]]у и [[основне интеракције|интеракцијама]], али имају већу [[Маса|масу]]. Лептони се разликују од осталих основних градивних елемената материје, [[кварк]]ова, по томе што не учествују у [[јака интеракција|јакој интеракцији]]. Сви чланови групе лептона су [[фермиони]], јер сви имају полу-цео спин; електрон има спин ½.<ref name="raith">
{{Cite book
| last=Raith| first = W.
| last2=Mulvey| first2 = T.|year=2001
| title=Constituents of Matter: Atoms, Molecules, Nuclei and Particles|pages=777-781
| publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-1202-1
}}</ref>

=== Фундаментална својства ===
[[Маса мировања]] електрона је приближно {{val|9.109|e=-31}} kg,<ref name="CODATA"/> или {{val|5.489|e=-4}} [[јединица атомске масе]]. На основу [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајновог]] принципа [[еквиваленција масе и енергије|еквиваленције масе и енергије]], ова маса одговара енергији мировања од 0,511 -{MeV}-. Однос између масе [[протон]]а и масе електрона је око 1836.<ref name="nist_codata_mu">
{{cite web
| title=CODATA value: proton-electron mass ratio
| url=http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?mpsme
| series = 2006 CODATA recommended values
| publisher=National Institute of Standards and Technology
| accessdate=18. 07. 2009.
}}</ref><ref>{{Cite book
| last=Zombeck| first = M.V.|year=2007
| title=Handbook of Space Astronomy and Astrophysics|url=https://books.google.com/?id=tp_G85jm6IAC&pg=PA14| edition = 3rd |pages=14
| publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-78242-5
}}</ref> Астрономска мерења су показала да однос масе протона и електрона има исту вредност током најмање једне половине [[Starost univerzuma|старости универзума]], као што је и предвиђено [[Standardni model|Стандардним моделом]].<ref>{{cite journal
| last=Murphy| first = M.T.
| display-authors=etal|year=2008
| title=Strong Limit on a Variable Proton-to-Electron Mass Ratio from Molecules in the Distant Universe
| url=http://www.sciencemag.org/cgi/content/abstract/320/5883/1611
| journal = Science
| volume = 320 | issue = 5883 |pages=1611-1613
| doi = 10.1126/science.1156352
| pmid = 18566280
|bibcode = 2008Sci...320.1611M}}</ref>

Електрони имају [[Наелектрисање|електрични набој]] од {{val|-1.602|e=-19}} [[кулон (јединица)|кулона]],<ref name="CODATA">Оригинални извор за CODATA је {{cite journal
| last=Mohr| first = P.J.
| last2=Taylor| first2 = B.N.
| last3=Newell| first3 = D.B.|year=2006
| title=CODATA recommended values of the fundamental physical constants
| journal = Reviews of Modern Physics
| volume = 80 |pages=633-730
| doi = 10.1103/RevModPhys.80.633 | bibcode=2008RvMP...80..633M
| issue = 2
}}
:индивидуалне физичке константе из CODATA су доступне на: {{cite web
| url=http://physics.nist.gov/cuu/
| title=The NIST Reference on Constants, Units and Uncertainty
| publisher=National Institute of Standards and Technology
| accessdate=15. 01. 2009.
}}</ref> што се користи као стандардна јединица наелектрисања за [[субатомске честице]]. У оквиру граница експерименталне прецизности, наелектрисање електрона је идентично наелектрисању протона, али има супротан знак.<ref>{{cite journal
| last=Zorn| first = J.C.
| last2=Chamberlain| first2 = G.E.
| last3=Hughes| first3 = V.W.|year=1963
| title=Experimental Limits for the Electron-Proton Charge Difference and for the Charge of the Neutron
| journal = Physical Review
| volume = 129 | issue = 6 |pages=2566-2576
| doi = 10.1103/PhysRev.129.2566
|bibcode = 1963PhRv..129.2566Z}}</ref> Како се симбол ''-{e}-'' користи за [[количина елементарног наелектрисања|елементарно наелектрисање]], електрон се обично означава са {{subatomicParticle|electron}}, где минус означава негативно наелектрисање. Позитрон се означава са {{subatomicParticle|positron}} јер има иста својства као и електрон, али са позитивним наелектрисањем.<ref name="raith"/><ref name="CODATA"/>

Електрон има [[спин]] или тзв. унутрашњи момент импулса једнак ½.<ref name="CODATA"/> Резултат мерења [[Projekcija (matematika)|пројекције]] спина дуж било које осе може бити само ± <span class="frac"><sup>ħ</sup>⁄<sub>2</sub></span>. Осим спина, електрон има унутрашњи [[магнетни момент]] дуж своје осе спина.<ref name="CODATA" /> Он је приближно једнак једном [[Боров магнетон|Боровом магнетону]],<ref name="Hanneke">
{{cite journal
| last=Odom| first = B.
| display-authors=etal|year=2006
| title=New Measurement of the Electron Magnetic Moment Using a One-Electron Quantum Cyclotron
| journal = Physical Review Letters
| volume = 97 |pages=030801
| doi = 10.1103/PhysRevLett.97.030801
| pmid=16907490
| bibcode=2006PhRvL..97c0801O
| issue=3
}}</ref>
{{напомена|
:<math>\textstyle\mu_{\mathrm{B}}=\frac{e\hbar}{2m_{\mathrm{e}}}.</math>}} што је физичка константа једнака {{val|9.27400915|(23)|e=-24|u=[[џул]]а по [[тесла (јединица)|тесли]]}}.<ref name="CODATA" /> Оријентација спина у односу на момент електрона дефинише својство елементарних честица познато као [[Хелицитет|хеличност]].<ref name="anastopoulos">
{{Cite book
| last=Anastopoulos| first = C.|year=2008
| title=Particle Or Wave: The Evolution of the Concept of Matter in Modern Physics|url=https://books.google.com/?id=rDEvQZhpltEC&pg=PA261|publisher=Princeton University Press|pages=261-262|isbn=978-0-691-13512-0
}}</ref>

== Напомене ==
{{напомене}}

== Референце ==
{{reflist|2}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dahl|first=Per F.|title=Flash of the Cathode Rays: A History of J J Thomson's Electron|url=https://books.google.com/books?id=xUzaWGocMdMC|year=1997|publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0453-5}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Anastopoulos| first = C.|year=2008|title=Particle Or Wave: The Evolution of the Concept of Matter in Modern Physics|url=https://books.google.com/?id=rDEvQZhpltEC&pg=PA261|publisher=Princeton University Press |isbn=978-0-691-13512-0|pages=261-262}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gupta| first = M.C. |year=2001|title=Atomic and Molecular Spectroscopy|url=https://books.google.com/?id=0tIA1M6DiQIC&pg=PA81|publisher=New Age Publishers|isbn=978-81-224-1300-7|pages=81}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Zombeck| first = M.V.|year=2007|title=Handbook of Space Astronomy and Astrophysics|url=https://books.google.com/?id=tp_G85jm6IAC&pg=PA14| edition = 3rd |publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-78242-5|pages=14}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Raith| first = W.|last2=Mulvey| first2 = T. |year=2001|title=Constituents of Matter: Atoms, Molecules, Nuclei and Particles|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-1202-1|pages=777-781}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Massimi| first = M.|year=2005|title=Pauli's Exclusion Principle, The Origin and Validation of a Scientific Principle|url=https://books.google.com/?id=YS91Gsbd13cC&pg=PA7|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-83911-2|pages=7-8}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Scerri| first = E.R.|year=2007|title=The Periodic Table|url=https://books.google.com/?id=SNRdGWCGt1UC&pg=PA205|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-530573-9|pages=205-226}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Smirnov| first = B.M.|year=2003|title=Physics of Atoms and Ions|url=https://books.google.com/?id=I1O8WYOcUscC&pg=PA14|publisher=Springer|isbn=978-0-387-95550-6|pages=14-21}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Wilson| first = R.|year=1997|title=Astronomy Through the Ages: The Story of the Human Attempt to Understand the Universe|url=https://books.google.com/?id=AoiJ3hA8bQ8C&pg=PA138|publisher=CRC Press|isbn=978-0-7484-0748-4|pages=138}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Arabatzis| first = T.|year=2006|title=Representing Electrons: A Biographical Approach to Theoretical Entities|url=https://books.google.com/?id=rZHT-chpLmAC&pg=PA70|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-02421-9|pages=70-74}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Anastopoulos| first = C.|year=2008|title=Particle Or Wave: The Evolution of the Concept of Matter in Modern Physics|url=https://books.google.com/?id=rDEvQZhpltEC&pg=PA236|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-13512-0|pages=236-237}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Curtis| first = L.J.|year=2003|title=Atomic Structure and Lifetimes: A Conceptual Approach|url=https://books.google.com/?id=KmwCsuvxClAC&pg=PA74|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-53635-6|pages=74}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pauling| first = L.C.|year=1960|title=The Nature of the Chemical Bond and the Structure of Molecules and Crystals: an introduction to modern structural chemistry|url=https://books.google.com/?id=L-1K9HmKmUUC| edition = 3rd |publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-0333-0|pages=4-10}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Electrons}}

{{Честице у физици}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Атомска физика]]
[[Категорија:Субатомске честице]]
[[Категорија:Лептони]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]