Изворни код странице Електромагнетна сила

{{Електромагнетизам}}
'''Електромагнетна сила''' је [[сила]] у [[физика|физици]] којом [[електромагнетно поље]] делује на [[наелектрисање|наелектрисану честицу]] која се у њему налази. То је сила која одржава [[електрон]]е и [[протон]]е у атомима и атоме у молекулима.<ref>{{Cite book|last=Ravaioli|first=Fawwaz T. Ulaby, Eric Michielssen, Umberto|title=Fundamentals of applied electromagnetics|url=https://archive.org/details/fundamentalsappl00ulab|date=2010|publisher=Prentice Hall |location=Boston |isbn=978-0-13-213931-1 |edition=6th |ref=Ulaby13|pages=[https://archive.org/details/fundamentalsappl00ulab/page/n12 13]}}</ref> Једна је од [[Основне интеракције|четири основна вида интеракције]], у које поред ње спадају и [[гравитација|гравитациона]], [[слаба интеракција|слаба]] и [[јака интеракција|јака]] нуклеарна сила.<ref name="www.pha.jhu.edu" >{{cite web|url=http://www.pha.jhu.edu/~dfehling/particle.gif |title=Standard Model of Particles and Interactions |author= |date= |website=jhu.edu |publisher=[[Univerzitet Džons Hopkins|Johns Hopkins University]] |access-date= 18. 8. 2016 |quote=.gif |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304133522/https://www.pha.jhu.edu/~dfehling/particle.gif |archivedate= 4. 3. 2016 |df= }}</ref>

Електромагнетна сила је описана [[Јамес Цлерк Маxwелл|Максвеловим]] обједињењем електричне и магнетске [[сила|силе]]. Пример је електростатичка сила између [[наелектрисање|наелектрисаних честица]] која произлази од измене виртуалних [[фотон]]а. Јачина те силе карактерисирана је бездимензионалном [[Константа фине структуре|константом фине структуре]], ''α'' = 1/137.<ref>G. Gabrielse, D. Hanneke, T. Kinoshita, M. Nio, and B. Odom, ''New Determination of the Fine Structure Constant from the Electron g Value and QED,'' Phys. Rev. Lett. 97, 030802 (2006)</ref> Ова сила, а тиме и брзина [[електромагнетизам|електромагнетских процеса]], се налази између [[јака интеракција|јаких]] и [[слаба интеракција|слабих међуделовања]]. На фундаменталнијој скали енергија, доступној модерним [[акцелератор|акцелераторима честица]], електромагнетска сила обједињена је са слабом силом у [[електрослаба теорија|електрослабу силу]]. Притом је [[квантна електродинамика]], као успешна теорија електромагнетскога међуделовања, била узор формулацији [[електрослаба теорија|електрослабе теорије]].<ref>''Електромагнетска сила'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=17629 "Хрватска енциклопедија"], Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref> Електромагнетна сила је сила којом [[електромагнетно поље|електромагнетско поље]] делује на [[наелектрисање|електрично наелектрисане честице]].

== Историја ==

Идеја о немогућности одвојеног постојања електричног без магнетног поља потиче од [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмса Клерка Максвела]]<ref>{{cite web|title=Early day motion 2048 |url=http://www.parliament.uk/edm/2005-06/2048 |accessdate=22. 4. 2013 |publisher=UK Parliament |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130530165850/http://www.parliament.uk/edm/2005-06/2048 |archivedate=30. 5. 2013 }}</ref><ref>{{cite web |title=James Clerk Maxwell |url=http://www.sciencemuseum.org.uk/onlinestuff/People/James%20Clerk%20Maxwell%20183179.aspx |accessdate=22. 4. 2013 |publisher=The Science Museum, London |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130531131420/http://www.sciencemuseum.org.uk/onlinestuff/People/James%20Clerk%20Maxwell%20183179.aspx |archivedate=31. 05. 2013 |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Knots_and_physics.html |title=Topology and Scottish mathematical physics |publisher=University of St Andrews |accessdate=9. 9. 2013 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130912050227/http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Knots_and_physics.html |archivedate=12. 9. 2013 }}</ref>, који је [[1873]]. године предложио концепт по којем око сваког наелектрисања постоји и електрично и магнетно поље<ref name='Oersted'>{{cite web|url=http://www-istp.gsfc.nasa.gov/Education/whmfield.html |title=Magnetic Fields -- History |accessdate = 27. 11. 2009. |last=Stern|first=Dr. David P. |first2=Mauricio |last2=Peredo|date = 25. 11. 2001. |publisher=NASA Goddard Space Flight Center }}</ref> (осим за појединачне референтне системе) па се стога говори о електромагнетној сили.<ref>{{Cite book| last = Barrett| first = Terence William| last2 = Grimes| first2 = Dale Mills| title = Advanced Electromagnetism: Foundations, Theory and Applications| url = https://books.google.com/?id=lA8tgLMRu2kC|year=1995| publisher = World Scientific|isbn=9789810220952| ref = harv }}</ref>

[[Електрицитет]] и [[магнетизам]] су сматрани двијема различтим силама. То се размишљање променило након што је [[Џејмс Клерк Максвел]] 1873. објавио -{''Treatise on Electricity and Magnetism''}-<ref>{{cite web|url=http://libraries.mit.edu/150books/2011/01/19/1873/ |title=Year 13 – 1873: A Treatise on Electricity and Magnetism by James Clerk Maxwell |publisher=MIT Libraries |accessdate=30. 6. 2013 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130707121529/http://libraries.mit.edu/150books/2011/01/19/1873/ |archivedate=7. 7. 2013 }}</ref> у којем је показао да је међуделовање позитивног и негативног набоја једна [[сила]]. Из тих међуделовања произлазе четири главна учинка која су била јасно показана [[експеримент]]има:<ref>{{cite web|url=http://www.cheniere.org/books/aids/ch4.htm |title=Extraordinary Physics |publisher=The Tom Bearden Website |accessdate=30. 4. 2013 |url-status=live |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130304022724/http://www.cheniere.org/books/aids/ch4.htm |archivedate=4. 3. 2013 }}</ref>
# [[Наелектрисање|Електрични набоји]] се међусобно привлаче или одбијају силом обрнуто пропорционалном квадрату удаљености међу њима: набоји супротног предзнака се привлаче а набоји истог предзнака се одбијају.
# Магнетски полови се привлаче или одбијају на сличан начин и увек се налазе у пару: сваки северни пол је везан јужним полом.
# [[Електрична струја]] у жици ствара кружно [[магнетно поље|магнетско поље]] око жице. Смер поља зависи од смера [[електрична струја|електричне струје]].
# Електрична струја се [[електромагнетна индукција|индукује]] у петљи жице кад се жица помиче према или од магнетског поља, или се магнет помиче према или од жице. Смер струје зависи од смера помицања.

== Преглед ==
Електромагнетна сила је једна од четири [[основне интеракције|основне силе]]. Остале фундаменталне силе су: [[јака интеракција|јака нуклеарна сила]] (која држи заједно [[кварк]]ове, заједно са остатком јаке силе, [[резидуална јака нуклеарна сила|резидуалном јаком нуклеарном силом]] која на окупу држи [[нуклеон]]е) и тако формира [[атомско језгро]], [[слаба интеракција|слаба нуклеарна сила]] (која узрокује неке облике [[радиоактивност|радиоактивног распада]]) и [[гравитација|сила гравитације]]. Све остале силе потичу од ове четири фундаменталне силе.

{| style="margin: 1em auto 1em auto;" class="wikitable floatcenter"
|+ '''Четири фундаменталне силе природе'''<ref name="www.pha.jhu.edu" />
! style="" rowspan="2" | Особина/Интеракција
! style="background-color:#8080BF" rowspan="2" |Гравитација
! style="background-color:#BFBF80" |Слаба
! style="background-color:#BF8080" |Електромагнетна
! style="background-color:#80BF80" colspan="2" |Јака
|-
! style="background-color:#BFA080" colspan="2" | <small>(Електрослаба)</small>
! style="background-color:#AAD4AA" |<small>Фундаментална</small>
! style="background-color:#D5EAD5" |<small>Резидуална</small>
|-
|Делује на:
| align="center" |Маса - енергија
| align="center" |[[Арома (физика честица)|Арома]]
| align="center" |Електрично наелектрисање
| align="center" |[[Color charge|Колор набој]]
| align="center" |Атомско језгро
|-
|Честице на које делује:
| align="center" |Масивне честице
| align="center" |[[Кварк]]ови, [[лептон]]и
| align="center" |Наелектрисане честице
| align="center" |Кваркови, [[Глуон]]и
| align="center" |[[Хадрон]]и
|-
|Честице које посредују:
| align="center" |<small>Нису уочене</small><br /><small>(Хипотетични [[гравитон]])</small>
| align="center" |[[W и З бозони|W<sup>+</sup>, W<sup>−</sup> и Z<sup>0</sup>]]
| align="center" |[[Фотон|γ]] (фотон)
| align="center" |Глуони
| align="center" |[[Пион|π]], [[Ро мезон|ρ]] и [[Омега мезон|ω]] [[мезон]]и
|-
|Снага на скали кваркова:
| align="center" |{{val||e=-41}}<small>(предвиђено)</small>
| align="center" |{{val||e=-4}}
| align="center" |1
| align="center" |60
| align="center" |<small>Није применљиво<br />на кваркове</small>
|-
|Снага на скали<br />протона/неутрона:
| align="center" |{{val||e=-36}}<small>(предвиђено)</small>
| align="center" |{{val||e=-7}}
| align="center" |1
| align="center" |<small>Није применљиво<br />на хадроне</small>
| align="center" |20
|}

Електромагнетна сила је одговорна за практично све догађаје који се збивају у свакодневном животу уз један изузетак, гравитацију. Грубо говорећи, све силе укључене у међуделовања између [[атом]]а можемо пратити до електромагнетне силе која делује на [[протон]]е и [[електрон]]е унутар атома. То укључује силе које се јављају при „гурању“ или „вучењу“ уобичајене материјалне ствари, које долазе од унутармолекуларних сила између појединачних [[молекул]]а у нашим телима и оних у објектима. Ту такође спадају [[хемија|хемијски феномени]], који настају у међуделовањима између [[електрон|електронских орбитала]].

== Константа фине структуре ==
{{Главни|Константа фине структуре}}

'''Константа фине структуре''' (ознака ''α'') је [[Физичке константе|природна константа]], бездимензионална величина у [[Физика елементарних честица|физици елементарних честица]] која описује јачину међуделовања између [[наелектрисање|електричких наелектрисаних честица]] и [[фотон]]а. Она је [[константа]] везања у [[електромагнетизам|електромагнетским деловањима]], а одређује фину структуру (цепање [[спин]]–стаза) у атомским [[Електромагнетски спектар|спектрима]]. Њена је дефиниција:

:<math> \alpha = \frac{e^2}{\hbar \cdot c \cdot \ 4 \cdot \pi \cdot \varepsilon_0} = 7,297\,352\,5376(50) \times 10^{-3} = \frac{1}{137,035\,999\,679(94)}</math>

где је:
* -{''e''}- - [[Количина елементарног наелектрисања|елементарни набој]];
* -{''ħ''}- = ''h''/2π - редукована [[Планкова константа]];
* -{''c''}- - [[брзина светлости]] у вакууму;
* ''ε''<sub>0</sub> - [[диелектрична пермитивност вакуума]].

Константу фине структуре у физику је увео [[Арнолд Соммерфелд|А. Сомерфилд]], проширујући [[Боров модел атома]] укључивањем [[Теорија релативности|релативистичких појава]] и [[елипса|елиптичних]] стаза кретања [[електрон]]а, те [[квант]]изирајући енергију, линеарну и [[Момент импулса|угаону количину кретања]]. Константа фине структуре је важна у теоријским прорачунима и разумевању електромагнетских међуделовања и [[зрачење|зрачења]], те улази у матричне елементе различитих електромагнетских процеса, одређујући њихове ударне пресеке и распаде.<ref>''Константа фине структуре'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=32873 "Хрватска енциклопедија"], Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>

== Квантна механика ==

=== Рана квантна теорија ===
{{Main article|Фотоелектрични ефекат}}
У другом раду објављеном 1905. године, [[Алберт Ајнштајн]] је поткопао саме темеље класичног електромагнетизма. У његовој теорији [[фотоелектрични ефекат|фотоелектричног ефекта]], за који је награђен Нобеловом наградом за физику, он је постулирао да светлост може да постоји у дискретним, честицама сличним квантитетима, који су касније названи [[фотон]]има. Ајншајнова теорија фотоелектричног ефекта је пружила бољи увид у закључке који су произашли из решења [[ултраљубичаста катастрофа|ултраљубичасте катастрофе]], које је представио [[Макс Планк]] 1900. године, и који је сковао термни „квант“. У свом раду, Планк је показао да топли објекти емитују електромагнетну радијацију у дискретним пакетима (квантима), што има за последицу коначност тоталне [[енергија|енергије]] емитоване као [[Зрачење црног тела|радијација црног тела]]. Оба ова резултата су била у директној контрадикцији са класичним гледиштем светлости као континуираног таласа. Планкова и Ајншајнова теорија су биле претече [[квантна механика|квантне механике]], која је формулисана 1925. године, и у оквиру које је дошло до изума квантне теорије електромагнетизма.

=== Квантна електродинамика ===
{{main article|Квантна електродинамика}}
Максвелове једначине су замењене квантном електродинамиком. [[Ричард Фајнман]] је то називао „драгуљом физике“<ref name=feynbook>{{Cite book|last=Feynman|first=Richard |authorlink=Richard Feynman |year=1985|isbn=978-0-691-12575-6 |title=QED: The Strange Theory of Light and Matter |publisher=Princeton University Press}}</ref>{{rp|Ch1}} због изузетно тачних предвиђања квантитета као што је [[Лемово померање]],<ref name=lamb>
{{cite journal
 | authorlink1= Willis Lamb
 | authorlink2=Robert Retherford
 |year=1947
 | title=Fine Structure of the Hydrogen Atom by a Microwave Method,
 | url= https://archive.org/details/sim_physical-review_1947-08-01_72_3/page/n51
 | journal=[[Physical Review]]
 | volume=72 |pages= 241–243
 | doi=10.1103/PhysRev.72.241
|bibcode = 1947PhRv...72..241L
 | issue=3
 | last= Lamb
 | first= Willis
 | last2= Retherford
 | first2= Robert
 }}</ref> и мерења [[магнетни момент|магнетног момента]] електрона.<ref name=foley>
{{cite journal
 | authorlink2=Polykarp Kusch
 | authorlink1=Henry M. Foley
 |year=1948
 | title=On the Intrinsic Moment of the Electron
 | journal=[[Physical Review]]
 | volume=73 |pages=412
 | doi=10.1103/PhysRev.73.412
 | bibcode = 1948PhRv...73..412F
 | issue=3
 | last= Foley
 | first= H.
 | last2= Kusch
 | first2= P. }}</ref> Електромагнетно поље се квантизује тако што се подразумева да је свака тачка у простору и времену [[квантни хармонијски осцилатор]]. Празно поље (стање вакуума) рандомно флуктуира као последица [[Релације неодређености|принципа неодређености]]. Ова теорија је комплетирана током 1940-тих и 1950-тих. Она је најтачнија теорија позната у физици у ситуацијама где се може применити [[теорија пертурбација]]. Попут класичног електромагнетизма, квантна електродинамика је линеарна [[Јединствена група|-{U(1)}-]] мерна група.

=== Електрослабе интеракције ===
{{main article|Електрослабе интеракције}}
'''Електрослаба интеракција''' је опис [[Јединствена теорија поља|јединствене теорије поља]] две од четири познате [[Основне интеракције|фундаменталне интеракције]] природе: електромагнетизма и [[Слаба интеракција|слабе интеракције]]. Она је у -{SU(2) × U(1)}- мерној група. Мада ове две силе изледају веома различито при свакодневним ниским енергијама, теорија их моделује као два различита аспекта исте силе. При енергијама већим од 100 -{[[Електронволт|GeV]]}-, званим [[електрослаба скала|енергија уједињења]], ове две силе се спајају у заједничку '''електрослабу силу'''. Кад је свемир био довољно топао (приближно 10<sup>15</sup> [[Келвин|K]], што је температуре која је била премашена краткотрајно након [[Велики прасак|великог праска]]) електромагнетна сила и слаба сила су биле спојене у електрослабу силу. Са хлађењем свемира, на крају [[електрослаба епоха|електрослабе епохе]], електрослаба сила се раздвојила у електромагнетну силу [[слаба интеракција|слабу силу]]. Током следеће [[кваркна епоха|кваркне епохе]], још увек је било сувише топло за кваркове да се комбинују у [[хадрон]]е и они су се слогодно кретали.

== Хаотични и појавни феномени ==
{{see also|Теорија хаоса|самоорганизација}}

Математички модели који се користе у [[класични електромагнетизам|класичном електромагнетизму]], [[квантна електродинамика|квантној електродинамици]] и [[стандардни модел|стандардном моделу]] сви третирају електромагнетну силу као линеарни сет једначина. У тим теоријама електромагнетизам је -{U(1)}- мерна теорија, чија тополошка својства не дозвољавају било какве комплексне нелинеарне интеракције поља са самим собом.<ref>{{Cite book|last=Barrett|first=Terence W.|title=Topological Foundations of Electromagnetism|year=2008|publisher=World Scientific|location=Singapore|isbn=978-981-277-997-7|url=https://books.google.co.uk/books?id=e0-QdLqT-pIC&printsec=frontcover&dq=inauthor:%22Terence+W.+Barrett%22&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiAs5vgyorQAhWWOsAKHTT7DDAQ6AEIHTAA#v=onepage&q&f=false|pages=2}}</ref> На пример, у квантно електродинамичком вакууму поље рандомно флуктуира као последица [[Релације неодређености|принципа неизвесности]], али ове флуктуације се међусобно поништавају без икаквог опажљивог ефекта. Међутим, постоји мноштово опажања нелинеарних физичких електромагнетиних феномена, као што су [[Ахаронов-Бомов ефекат|Ахаронов-Бомов]] (АБ)<ref>{{cite journal
 |author=Ehrenberg, W
 |author2=Siday, RE
 |date=1949
 |title=The Refractive Index in Electron Optics and the Principles of Dynamics
 |journal=[[Proceedings of the Physical Society]] | series = Series B
 |volume=62 |pages=8–21
 |doi=10.1088/0370-1301/62/1/303
|bibcode = 1949PPSB...62....8E }}</ref><ref name="Significance of electromagnetic potentials in quantum theory">
{{cite journal
 |author=Aharonov, Y
 |author2=Bohm, D
 |date=1959
 |title=Significance of electromagnetic potentials in quantum theory
 |url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1959-07-15_115_2/page/n263
 |journal=[[Physical Review]]
 |volume=115 |pages=485–491
 |doi=10.1103/PhysRev.115.485
|bibcode = 1959PhRv..115..485A }}</ref> и Алтшулер–Аронов–Спиваков (ААС) ефекти,<ref>{{cite journal|last=Al'tshuler,|first=B. L.|last2=Aronov|first2=A. G.|last3=Spivak|first3=B. Z.|title=The Aaronov-Bohm effect in disordered conductors|journal=Pis'ma Zh. Eksp. Teor. Fiz.|date=1981|volume=33|url=http://www.jetpletters.ac.ru/ps/1501/article_22943.pdf|pages=101|access-date=10. 07. 2017|archive-date=04. 11. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161104023602/http://www.jetpletters.ac.ru/ps/1501/article_22943.pdf|url-status=dead}}</ref> [[Геометријска фаза|Беријев]],<ref>{{cite journal|last=Berry|first=M. V.|title=Quantal Phase Factors Accompanying Adiabatic Changes|journal=Proc. Roy. Soc.|date=1984|volume=A392|issue=1802|doi=10.1098/rspa.1984.0023|url=http://rspa.royalsocietypublishing.org/content/royprsa/392/1802/45.full.pdf|pages=45}}</ref> Ахаронов–Ананданов,<ref>{{cite journal|last=Aharonov|first=Y.|last2=Anandan|first2=J.|title=Phase change during a cyclic quantum evolution|journal=Phys. Rev. Lett.|date=1987|volume=58|issue=16|doi=10.1103/PhysRevLett.58.1593|bibcode=1987PhRvL..58.1593A|pages=1593}}</ref> Панчаратнамов<ref>{{cite journal|last=Pancharatnam|first=S.|title=Generalized theory of interference, and its applications|journal=Proceedings of the Indian Academy of Sciences|date=1956|volume=44|issue=5|doi=10.1007/BF03046050|pages=247–262}}</ref> и Ђијао–Вуов<ref>{{cite journal|last=Chiao|first=Raymond Y.|last2=Wu|first2=Yong-Shi|title=Manifestations of Berry's Topological Phase for the Photon|journal=Phys. Rev. Lett.|date=1986|volume=57|issue=8|doi=10.1103/PhysRevLett.57.933|pmid=10034203|pages=933}}</ref> фазно ротациони ефекти, [[Џосефсонов ефекат]],<ref>{{cite journal|author=B. D. Josephson
 |year=1962
 |title=Possible new effects in superconductive tunnelling
 |journal=Phys. Lett.
 |volume=1 |issue=7 |pages=251–253
 |doi=10.1016/0031-9163(62)91369-0}}</ref>
<ref name=Joe>{{cite journal
 |author=B. D. Josephson
 |year=1974
 |title=The discovery of tunnelling supercurrents
 |journal=Rev. Mod. Phys.
 |volume=46 |issue=2 |pages=251–254
 |bibcode=1974RvMP...46..251J
 |doi=10.1103/RevModPhys.46.251}}</ref> [[Квантни ефекат Хола]],<ref name=vonKlitzing:1980>
{{cite journal
 |author1=K. v. Klitzing
 |author2=G. Dorda
 |author3=M. Pepper
 |year=1980
 |title=New method for high-accuracy determination of the fine-structure constant based on quantized Hall resistance
 |journal=Phys. Rev. Lett.
 |volume=45 |issue=6 |pages=494–497
 |bibcode=1980PhRvL..45..494K
 |doi=10.1103/PhysRevLett.45.494}}</ref> [[ефекат де Хас–ван Алфена]],<ref>{{cite journal|last=de Haas|first=W. J.|last2=van Alphen|first2=P. M.|title=The dependance of the susceptibility of diamagnetic metals upon the field|journal=Proc. Netherlands R. Acad. Sci.|date=1930|volume=33|pages=1106}}</ref> [[Сагнаков ефекат]] и многи други физички уочљиви феномени који дају индикације да поље електромагнетног потенцијала има реално физичко значење, и да није само математички артефакт<ref>{{Cite book|last=Penrose|first=Roger|title=The Road to Reality|year=2004|publisher=Alfred A. Knopf|location=New York|isbn=978-0-679-45443-4|edition=8th|url=https://books.google.co.uk/books?id=VWTNCwAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|pages=453–454}}</ref> и да стога једна свеобухватна теорија не би ограничила електромагнетизам као локалну силу као што се то тренутно ради, него као -{SU(2)}- мерну теорију или са вишим редом геометрије. Виши редови симетрије омогућавају нелинеарна, непериодична понашања што се манифестује низом комплексних неравнотежних феномена који се не јављају у линеаризованој -{U(1)}- теорији, као што су [[Бистабилност|вишеструка стабилна стања]], [[Спонтано ломљење симетрије|ломљење симетрије]] и [[Теорија хаоса|хаос]].<ref>{{cite book|last=Feng|first=J. H.|last2=Kneubühl|first2=F. K.|editor1-last=Barrett|editor1-first=Terence William|editor2-last=Grimes|editor2-first=Dale M.|title=Solitons and Chaos in Periodic Nonlinear Optical Media and Lasers: Advanced Electromagnetism: Foundations, Theory and Applications|year=1995|publisher=World Scientific|location=Singapore|isbn=978-981-02-2095-2|url=https://books.google.co.uk/books?id=OdnsCgAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|pages=438}}</ref>

== Види још ==
{{div col|colwidth=30em}}
* [[Лоренцова сила]]
* [[Електромагнетизам]]
* [[Магнетно поље|Магнетско поље]]
* [[Електрично поље]]
* [[Густина магнетског флукса]]
* [[Максвелове једначине]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book | ref= harv|last=Penrose|first=Roger|title=The Road to Reality|year=2004|publisher=Alfred A. Knopf|location=New York|isbn=978-0-679-45443-4|edition=8th|url=https://books.google.co.uk/books?id=VWTNCwAAQBAJ&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|pages=453–454}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Barrett|first=Terence W.|title=Topological Foundations of Electromagnetism|year=2008|publisher=World Scientific|location=Singapore|isbn=978-981-277-997-7|url=https://books.google.co.uk/books?id=e0-QdLqT-pIC&printsec=frontcover&dq=inauthor:%22Terence+W.+Barrett%22&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiAs5vgyorQAhWWOsAKHTT7DDAQ6AEIHTAA#v=onepage&q&f=false|pages=2}}
* {{Cite book | ref= harv|last=Feynman|first=Richard |authorlink=Richard Feynman |year=1985|isbn=978-0-691-12575-6 |title=QED: The Strange Theory of Light and Matter |publisher=Princeton University Press}}
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Barrett| first = Terence William| last2 = Grimes| first2 = Dale Mills| title = Advanced Electromagnetism: Foundations, Theory and Applications| url = https://books.google.com/?id=lA8tgLMRu2kC|year=1995| publisher = World Scientific|isbn=9789810220952 }}
* {{Cite book | ref= harv|last=Ravaioli|first=Fawwaz T. Ulaby, Eric Michielssen, Umberto|title=Fundamentals of applied electromagnetics| url= https://archive.org/details/fundamentalsappl00ulab|date=2010|publisher=Prentice Hall |location=Boston |isbn=978-0-13-213931-1 |edition=6th |ref=Ulaby13|pages=[https://archive.org/details/fundamentalsappl00ulab/page/n12 13]}}</ref> Једна је од [[Основне интеракције|четири основна вида интеракције]], у које поред ње спадају и [[гравитација|гравитациона]], [[слаба интеракција|слаба]] и [[јака интеракција|јака]] нуклеарна сила.<ref name="www.pha.jhu.edu" >{{cite web|url=http://www.pha.jhu.edu/~dfehling/particle.gif |title=Standard Model of Particles and Interactions |author= |date= |website=jhu.edu |publisher=[[Univerzitet Džons Hopkins|Johns Hopkins University]] |access-date= 18. 8. 2016 |quote=.gif |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304133522/https://www.pha.jhu.edu/~dfehling/particle.gif |archivedate= 4. 3. 2016 |df= }}
* {{cite web
  | last = Nave
  | first = R.
  | title = Electricity and magnetism
  | url = http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/emcon.html#emcon
  | work=HyperPhysics
  | publisher=Georgia State University
  | accessdate = 12. 11. 2013.
  | postscript = <!--None--> }}
* {{cite web
  | last = Khutoryansky
  | first = E.
  | title = Electromagnetism - Maxwell's Laws
  | url = https://www.youtube.com/watch?v=9Tm2c6NJH4Y
  | accessdate = 28. 12. 2014.
  | postscript = <!--None--> }}
* {{Cite book| ref = harv | title=Electricity and Modern Physics | url = https://archive.org/details/introductiontofi0000benn |edition=2nd|author=G.A.G. Bennet|publisher=Edward Arnold (UK)|year=1974|isbn=978-0-7131-2459-0}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Dibner| first = Bern | title = Oersted and the discovery of electromagnetism | publisher = Literary Licensing, LLC |year=2012|isbn=978-1-258-33555-7}}
* {{Cite book| ref = harv | last = Durney | first = Carl H. |last2=Johnson|first2=Curtis C.| title=Introduction to modern electromagnetics | url = https://archive.org/details/introductiontomo0000durn | publisher=[[McGraw-Hill]] |year=1969|isbn=978-0-07-018388-9}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Feynman|first=Richard P.|title=The Feynman Lectures on Physics Vol II |publisher=Addison Wesley Longman |year=1970|isbn=978-0-201-02115-8 |url=http://www.feynmanlectures.caltech.edu/II_toc.html}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Fleisch|first=Daniel|title=A Student's Guide to Maxwell's Equations| url= https://archive.org/details/studentsguidetom0000flei|year=2008|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, UK|isbn=978-0-521-70147-1}}
* {{Cite book| ref = harv | title=Electromagnetism|edition=2nd|author1=I.S. Grant |author2=W.R. Phillips |last3=Physics|first3=Manchester|publisher=John Wiley & Sons|year=2008|isbn=978-0-471-92712-9}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Griffiths| first = David J. | title = Introduction to Electrodynamics | edition = 3rd | publisher = Prentice Hall |year=1998|isbn=978-0-13-805326-0| authorlink = David J. Griffiths}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Jackson| first = John D. | title = Classical Electrodynamics |author-link=John David Jackson (physicist) |edition = 3rd | publisher = Wiley |year=1998|isbn=978-0-471-30932-1}}
* {{Cite book| ref = harv | last =Moliton| first =André| title = Basic electromagnetism and materials| publisher =Springer-Verlag New York, LLC|year=2007| location = New York City| work =430 pages| url =https://books.google.com/?id=2kPAIlxjDJwC&printsec=copyright&q=fundamental   |isbn=978-0-387-30284-3}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Purcell|first=Edward M.| authorlink = Edward Mills Purcell | title=Electricity and Magnetism Berkeley Physics Course Volume 2 (2nd ed.) | publisher=McGraw-Hill |year=1985|isbn=978-0-07-004908-6}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Rao|first=Nannapaneni N.| title=Elements of engineering  electromagnetics (4th ed.)| publisher=[[Prentice Hall]] |year=1994|isbn=978-0-13-948746-0}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Rothwell| first = Edward J. |last2=Cloud|first2=Michael J. | title = Electromagnetics | publisher = CRC Press |year=2001|isbn=978-0-8493-1397-4}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Tipler| first = Paul | title = Physics for Scientists and Engineers: Vol. 2: Light, Electricity and Magnetism | edition = 4th | publisher = W. H. Freeman |year=1998|isbn=978-1-57259-492-0}}
* {{Cite book| ref= harv|last=Wangsness| first = Roald K. |last2=Cloud|first2=Michael J. | title = Electromagnetic Fields (2nd Edition) | url= https://archive.org/details/electromagneticf0000wang| publisher = Wiley |year=1986|isbn=978-0-471-81186-2}}
* {{Cite book| ref = harv | title=Concepts of Modern Physics| url = https://archive.org/details/conceptsofmodern00unse |edition=4th|author=A. Beiser|publisher=McGraw-Hill (International)|year=1987|isbn=978-0-07-100144-1}}
* {{Cite book| ref = harv | title=Physics with Modern Applications| url = https://archive.org/details/physicswithmoder0000gree |author=L.H. Greenberg|publisher=Holt-Saunders International W.B. Saunders and Co|year=1978|isbn=978-0-7216-4247-5}}
* {{Cite book| ref = harv | author1=R.G. Lerner |author2=G.L. Trigg | title=Encyclopaedia of Physics| publisher=VHC Publishers, Hans Warlimont, Springer|edition=2nd|year=2005|isbn=978-0-07-025734-4|pages=12–13}}
* {{Cite book| ref = harv | title=Principles of Physics|author1=J.B. Marion |author2=W.F. Hornyak |publisher=Holt-Saunders International Saunders College|year=1984|isbn=978-4-8337-0195-2}}
* {{Cite book| ref = harv | title=The Physics of Vibrations and Waves| url = https://archive.org/details/physicsofvibrati0003pain |edition=3rd|author=H.J. Pain|publisher=John Wiley & Sons, |year=1983|isbn=978-0-471-90182-2}}
* {{Cite book| ref = harv | page=| author=C.B. Parker| title=McGraw Hill Encyclopaedia of Physics| publisher=McGraw Hill|edition=2nd|year=1994|isbn=978-0-07-051400-3}}
* {{Cite book| ref = harv | author=R. Penrose| title=[[The Road to Reality]]| publisher= Vintage books|year=2007|isbn=978-0-679-77631-4}}
* {{Cite book| ref = harv | page=|author1=P.A. Tipler |author2=G. Mosca | title=Physics for Scientists and Engineers: With Modern Physics| publisher=W.H. Freeman and Co|edition=6th|year=2008|isbn=978-1-4292-0265-7}}
* {{Cite book| ref = harv | author1=P.M. Whelan |author2=M.J. Hodgeson | title=Essential Principles of Physics| url = https://archive.org/details/essentialprincip0000patr | publisher=John Murray|edition=2nd|year=1978|isbn=978-0-7195-3382-2}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Electromagnetism}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Електромагнетизам]]
[[Категорија:Фундаменталне силе]]