Изворни код странице Густина

{{Друго значење2|Густина}}

'''Густина''' је по дефиницији однос [[Маса|масе]]<ref>{{cite web |last1=Bray |first1=Nancy |title=Science |url=https://www.nasa.gov/centers/kennedy/about/information/science_faq.html |website=NASA |access-date=20 March 2023 |date=2015-04-28 |quote=Mass can be understood as a measurement of inertia, the resistance of an object to be set in motion or stopped from motion. |archive-date=30. 05. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230530095526/https://www.nasa.gov/centers/kennedy/about/information/science_faq.html |url-status= }}</ref><ref>{{cite magazine |url=https://www.technologyreview.com/2010/06/14/91230/new-quantum-theory-separates-gravitational-and-inertial-mass |title=New Quantum Theory Separates Gravitational and Inertial Mass |magazine=MIT Technology Review |date= 2010-06-14 |access-date= 2020-09-25}}</ref> и [[Запремина|запремине]]<ref name=":0">{{Cite journal |date=April 13, 2022 |title=SI Units - Volume |url=https://www.nist.gov/pml/owm/si-units-volume |journal=[[Nacionalni institut za standarde i tehnologiju|National Institute of Standards and Technology]] |access-date=August 7, 2022 |archive-date=August 7, 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220807105244/https://www.nist.gov/pml/owm/si-units-volume |url-status=live }}</ref> неког тела.<ref>{{cite web | url =http://www.grc.nasa.gov/WWW/BGH/fluden.html | title =Gas Density Glenn research Center | author =''[[National Aeronautic and Space Administration|The National Aeronautic and Atmospheric Administration's]]'' ''[[Glenn Research Center]]'' | publisher =grc.nasa.gov | url-status =dead | archive-url =https://web.archive.org/web/20130414132531/http://www.grc.nasa.gov/WWW/BGH/fluden.html | archive-date =April 14, 2013 | df =mdy-all | access-date =April 9, 2013 }}</ref>
<div align="left">
<math>{\rho}={m \over V} </math>
</div align="left">
У овој формули '''<math>{\rho}</math>''' (ро) означава густину, '''m''' означава масу тела, а '''V''' његову [[Запремина|запремину]].<ref>{{cite web|url=http://oilgasglossary.com/density.html |title=Density definition in Oil Gas Glossary |publisher=Oilgasglossary.com |access-date=September 14, 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20100805010226/http://oilgasglossary.com/density.html |archive-date=August 5, 2010 }}</ref> Димензије густине су М L<sup>-3</sup> a [[Међународни систем јединица|SI]] јединица: [[килограм по кубном метру]] - kg/m³).

Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.<ref name=":5">{{Cite web |date=4 Feb 2020 |title=Balances, Weights and Measures |url=https://www.rpharms.com/Portals/0/MuseumLearningResources/11%20Balances%20Weights%20and%20Measures.pdf |access-date=13 August 2022 |website=[[Royal Pharmaceutical Society]] |page=1 |archive-date=20 May 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220520094140/https://www.rpharms.com/Portals/0/MuseumLearningResources/11%20Balances%20Weights%20and%20Measures.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite book |last=Cardarelli |first=François |title=Scientific Unit Conversion: A Practical Guide to Metrication |date=6 Dec 2012 |publisher=[[Springer Science+Business Media]] |isbn=978-1-4471-0805-4 |edition=2nd |location=London |pages=151 |oclc=828776235}}</ref>

На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака [[физичка хемија|физичке хемије]] је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и [[индекс преламања|индекса преламања]] или [[диелектрична константа|диелектричне константе]] израчунавала [[молекулска рефракција]] а на основу ње, димензије молекула. 

Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили [[Вилијам Ремзи|Вилијем Ремзи]] за [[Нобелова награда за хемију|хемију]] и [[Џон Вилијам Страт|Лорд Рејли]] за [[Нобелова награда за физику|физику]]. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли [[аргон]]. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.

== Густина чврстих тела у (kg/m³) на 20&deg;C ==

<table style="border: 1px solid black" align="center" width="80%">
<tr style="background-color: silver">
<td align="center">Тело</td><td align="center">у kg/m³</td>
<td align="center">Тело</td><td align="center">у kg/m³</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Алуминијум]] </td><td align="center">2720</td>
<td>[[Магнезијум]]</td><td align="center">1740</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Антимон]]</td><td align="center">6685</td>
<td>[[Манган]]</td><td align="center">7400</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Арсен]]</td><td align="center">5776</td>
<td>[[Бакар]] (електролитни)</td><td align="center">8933</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Азбест]] </td><td align="center">2000-2800</td>
<td>група минерала-мика</td><td align="center">2600-3200</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Бакелит]]</td><td align="center">1340</td>
<td>[[Миканит]]</td><td align="center">1900-2600</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Баријум]]</td><td align="center">3600</td>
<td>[[Молибден]]</td><td align="center">10200</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Берилијум]]</td><td align="center">2690-2700</td>
<td>Легура бакра са цинком</td><td align="center">8400-8700</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Бор (хемијски елемент)]]</td><td align="center">3300</td>
<td>[[Нафтален|Нафталин]]</td><td align="center">1150</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Бетон]]</td><td align="center">1800-2400</td>
<td>[[Никл]]</td><td align="center">8350-8900</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Бизмут]]</td><td align="center">9807</td>
<td>Никелин </td><td align="center">8600-8850</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Бронза]]</td><td align="center">8800-8900</td>
<td>Ново сребро</td><td align="center">8400-8700</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Целулоза]]</td><td align="center">1380</td>
<td>[[Најлон]]</td><td align="center">1140</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Хром]]</td><td align="center">6920</td>
<td>[[Олово]]</td><td align="center">11300-11400</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Хромоникелин]]</td><td align="center">8200-8370</td>
<td>[[Парафин]]</td><td align="center">870-910</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Опека]]</td><td align="center">1400-2200</td>
<td>[[Песак]] (сув)</td><td align="center">1550-1800</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Калај]] (бели)</td><td align="center">7200-7400</td>
<td>[[Платина]]</td><td align="center">21300-21500</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Цинк]]</td><td align="center">7130-7200</td>
<td>[[Плексиглас]]</td><td align="center">1180-1200</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Дрво]]</td><td align="center">800</td>
<td>[[Порцелан]]</td><td align="center">2300-2500</td>
</tr>

<tr>
<td>- [[храст]]</td><td align="center">600-900</td>
<td>[[Калијум]]</td><td align="center">870</td>
</tr>

<tr>
<td>- [[липа]]</td><td align="center">400-600</td>
<td>[[Шалитра]]</td><td align="center">2260</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Дуралуминијум]]</td><td align="center">2800</td>
<td>[[Сумпор]] моноклитни</td><td align="center">1960</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Ебонит]]</td><td align="center">1100-1300</td>
<td>Сумпор ромбоидан</td><td align="center">2067</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Електрон (легура)|Електрон]] <br />(легура магнезијума)</td><td align="center">1740-1840</td>
<td>[[Кожа]] (сува)</td><td align="center">860</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Фосфор]] бели</td><td align="center">1830</td>
<td>[[Натријум]]</td><td align="center">980</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Гипс]]</td><td align="center">2310-2330</td>
<td>[[Сребро]]</td><td align="center">10500</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Глина]] (сува)</td><td align="center">1500-1800</td>
<td>[[Челик]]</td><td align="center">7500-7900</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Графит]]</td><td align="center">2300-2720</td>
<td>[[нерђајући челик]]</td><td align="center">7860</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Гума]] </td><td align="center">1100-1190</td>
<td>Топљени челик</td><td align="center">7840</td>
</tr>

<tr>
<td> [[Палаквијум]]</td><td align="center">960-990</td>
<td>[[Снег]]</td><td align="center">125</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Инвар]]</td><td align="center">8000</td>
<td>[[Стакло]] обично</td><td align="center">2400-2800</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Иридијум]]</td><td align="center">22400</td>
<td>[[Кварц]]но стакло</td><td align="center">2900</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Кадмијум]]</td><td align="center">8640</td>
<td>[[Масти]]</td><td align="center">920-940</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Пампур]]</td><td align="center">220-260</td>
<td>[[Тантал]]</td><td align="center">16600</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Креда]]</td><td align="center">1800-2600</td>
<td>Дрвени [[угаљ]]</td><td align="center">300-600</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Кобалт]]</td><td align="center">8900</td>
<td>[[Волфрам]]</td><td align="center">19100</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Силицијум]]</td><td align="center">2329,6</td>
<td>[[Восак]]</td><td align="center">950-980</td>
</tr>

<tr>
<td>Кварц</td><td align="center">2500-2800</td>
<td>[[Злато]]</td><td align="center">19282</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Игелит]]</td><td align="center">1350</td>
<td>[[Гвожђе]] чисто (&alpha;)</td><td align="center">7875</td>
</tr>

<tr>
<td>[[Лед]] на 0&nbsp;°C</td><td align="center">880-920</td>
<td>Гвожђе (сиво)</td><td align="center">800-7250</td>
</tr>

</table>

== Густина течности у (kg/m³) на 22&deg;C ==
За одређивање густине течности може се користити инструмент [[ареометар]].
[[Датотека:Artsy density column.png|мини|Мензура са различито обојеним течностима различите густине]]
* [[ацетон]] - 790
* [[етанол|етилалкохол]] - 790
* [[метанол|метилалкохол]] - 790
* [[бензен]] - 880
* [[моторни бензин|бензин]] - 700
* етилни етар - 716
* [[крв]] (људска) - 1050
* [[азотна киселина]] - 1410
* [[сирћетна киселина]] - 1050
* [[сумпорна киселина]] - 1840
* [[хлороводонична киселина|сона киселина]] - 1190
* [[нафта]] - 810
* [[маслиново уље]] - 920
* [[ricinus|рицинусово]] [[Јестиво уље|уље]] - 950
* [[жива]] - 13546
* [[толуен]] - 870
* [[вода]] - 998

== Густина [[гас]]ова у (kg/m³) на 20&deg;C ==
* [[ацетилен|етин]] - 1,17
* [[амонијак]] - 0,76
* [[аргон]] - 1,780
* [[азот]] - 1,25
* [[бутан (једињење)|бутан]] - 2,703
* [[хлор]] - 3,21
* [[хлороводоник]] - 1,64
* [[деутеријум]] - 0,188
* [[азот диоксид]] - 2,05
* [[сумпор-диоксид|сумпор диоксид]] - 2,83
* [[угљен-диоксид]] - 1,96
* [[етан]] - 1,32
* [[флуор]] - 1,69
* [[хелијум]] - 0,178
* [[метан]] - 0,71
* [[ваздух]] - 1,29
* [[пропан]] - 2,019
* [[водоник-сулфид|сумпорводоник]] - 1,529
* [[кисеоник]] - 1,43
* [[угљен-моноксид]] - 1,25
* [[водоник]] - 0,0898

== Историја ==

У познатој, али вероватно [[apocrypha|апокрифној]] причи, [[Архимед]] је добио задатак да утврди да ли је [[златар (занимање)|златар]] краља [[Хијерон II|Хијера]] проневерио [[злато]] током израде златног [[вијенац|венца]] посвећеног боговима и заменио га другом, јефтинијом [[легура|легуром]].<ref>[http://www-personal.umich.edu/~lpt/archimedes.htm Archimedes, A Gold Thief and Buoyancy] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070827113533/http://www-personal.umich.edu/~lpt/archimedes.htm |date=August 27, 2007 }} – by Larry "Harris" Taylor, Ph.D.</ref> Архимед је знао да се венац неправилног облика може смрскати у коцку чија се запремина може лако израчунати и упоредити са масом; али цар то није одобравао. Збуњен, Архимед се наводно окупао у купатилу и уочио да се из пораста нивоа воде након урањања може израчунати запремина златног венца кроз [[Displacement (fluid)|истискивања]] воде. Након овог открића, он скочио из купатила и наг трчао улицама вичући: „Еурека! Еурека!” (Εύρηκα! на грчком значи „пронашао сам“). Као резултат тога, термин „[[Eureka (word)|еурека]]” је ушао у уобичајени говор и данас се користи да означи тренутак просветљења.

Ова прича се први пут појавила у писаној форми у [[Марко Витрувије|Витрувијевим]] ''[[De architectura|Књигама о архитектури]]'', два века након што се наводно одиграла.<ref>[http://webarchive.loc.gov/all/20210420024146/https://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Vitruvius/9%2A.html Vitruvius on Architecture, Book IX], paragraphs 9–12, translated into English and [https://penelope.uchicago.edu/Thayer/L/Roman/Texts/Vitruvius/9*.html in the original Latin].</ref> Неки научници су сумњали у тачност ове приче, рекавши између осталог да би метода захтевала прецизна мерења која би у то време било тешко извршити.<ref>{{cite journal|doi=10.1126/science.305.5688.1219e|title=EXHIBIT: The First Eureka Moment| year=2004| journal=Science|volume=305|issue=5688|pages=1219e |doi-access=free}}</ref><ref>{{cite news |first=David |last=Biello |title=Fact or Fiction?: Archimedes Coined the Term "Eureka!" in the Bath | work = Scientific American | date = 2006-12-08 |url=https://www.scientificamerican.com/article/fact-or-fiction-archimede }}</ref>

== Види још ==
* [[Mohrova vaga|Мохрова вага]]

== Референце ==
{{Reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite book|author=A. Halpern|title=3000 Solved Problems in Physics|url=https://archive.org/details/3000solvedproble0000halp|year=1988|publisher=Schaum Series, Mc Graw Hill|isbn=978-0-07-025734-4}}
* {{cite book|author=G. Woan|title=The Cambridge Handbook of Physics Formulas|url=https://archive.org/details/cambridgehandboo0000woan|url-access=registration|year=2010|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-57507-2}}
* {{cite book|author=P. A. Tipler, G. Mosca|edition=6th|title=Physics for Scientists and Engineers - with Modern Physics|year=2008|publisher=Freeman|isbn=978-0-7167-8964-2}}
* {{cite book|author=[[Rita G. Lerner|R.G. Lerner]], G.L. Trigg|edition=2nd|title=Encyclopaedia of Physics|year=1991|publisher=VHC publishers|isbn=978-0-89573-752-6|url=https://archive.org/details/encyclopediaofph00lern}}
* {{cite book|author=C.B. Parker|edition=2nd|title=McGraw Hill Encyclopaedia of Physics|year=1994|publisher=VHC publishers|isbn=978-0-07-051400-3|url=https://archive.org/details/mcgrawhillencycl1993park}}
* {{cite book|author=P.M. Whelan, M.J. Hodgeson|edition=2nd|title=Essential Principles of Physics|url=https://archive.org/details/essentialprincip0000patr|year=1978|publisher=John Murray|isbn=0-7195-3382-1}}
* {{cite web | title = Physics 2: Electricity and Magnetism, Course Notes, Ch. 2, |pages=15-16| work = MIT OpenCourseware | publisher = Massachusetts Institute of Technology | date = 2007 | url = https://ocw.mit.edu/courses/physics/8-02-physics-ii-electricity-and-magnetism-spring-2007/readings/summary_w01d2.pdf | access-date = December 3, 2017}}
* {{cite book | last1  = Serway | first1 = Raymond A. | last2  = Jewett | first2 = John W. | title  = Physics for Scientists and Engineers, Vol. 2, 9th Ed. | publisher = Cengage Learning | date   = 2013 | pages  = 704 | url    = https://books.google.com/books?id=kw9HXy9d5p4C&q=%22charge+distribution%22+surface+line&pg=PA704 | isbn   = 9781133954149 }}
* {{cite book|first=A.|last=French|year=1968|title=Special Relativity|chapter=8:Relativity and electricity|pages=229–265|publisher=[[W. W. Norton]]}}
* {{cite book|first=Richard A.|last=Mould|year=2001|title=Basic Relativity|chapter=Lorentz force|publisher=[[Springer Science & Business Media]]|isbn=0-387-95210-1}}
* {{cite book|first=Derek F.|last=Lawden|year=2012|title=An Introduction to Tensor Calculus: Relativity and Cosmology|page=74|publisher=Courier Corporation|isbn=978-0-486-13214-3}}
* {{cite book|first=Jack|last=Vanderlinde|year=2006|title=Classical Electromagnetic Theory|chapter=11.1:The Four-potential and Coulomb's Law|page=314|publisher=Springer Science & Business Media|isbn=1-4020-2700-1}}
* {{Cite journal | doi = 10.1021/acs.est.7b06400 | title = Chemical Bonding and Molecular Geometry | author = R. J. Gillespie & P. L. A. Popelier| journal = Environmental Science & Technology | publisher = Oxford University Press | date = 2001 | volume = 52 | issue = 7 | pages = 4108–4116 | pmid = 29510032 | bibcode = 2018EnST...52.4108E }}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Density}}
{{Литература|30em}}
* {{cite EB1911|wstitle=Density |volume=8 |short=x}}
* {{Cite NSRW|wstitle=Density |short=x}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=eY-44iPSWIU Video: Density Experiment with Oil and Alcohol]
* [https://www.youtube.com/watch?v=96NFH2Z7GSA Video: Density Experiment with Whiskey and Water]
* [http://glassproperties.com/density/room-temperature/ Glass Density Calculation – Calculation of the density of glass at room temperature and of glass melts at 1000 – 1400°C]
* [https://web.archive.org/web/20080505011613/http://www.science.co.il/PTelements.asp?s=Density List of Elements of the Periodic Table – Sorted by Density]
* [http://ddbonline.ddbst.de/DIPPR105DensityCalculation/DIPPR105CalculationCGI.exe Calculation of saturated liquid densities for some components]
* [http://www.denichsoiltest.com/field/field-density-test.html Field density test] {{Wayback|url=http://www.denichsoiltest.com/field/field-density-test.html |date=20101215142647 }}
* [http://www.engineeringtoolbox.com/water-density-specific-weight-d_595.html Water – Density and specific weight]
* [http://www.sengpielaudio.com/ConvDensi.htm Temperature dependence of the density of water – Conversions of density units]
* [http://www.adamequipment.com/education/Documents/EdExp1.pdf A delicious density experiment] {{Wayback|url=http://www.adamequipment.com/education/Documents/EdExp1.pdf |date=20150718024352 }}
* [http://linkingweatherandclimate.com/ocean/waterdensitycalc.php Water density calculator] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110713211655/http://www.linkingweatherandclimate.com/ocean/waterdensitycalc.php |date=July 13, 2011 }} Water density for a given salinity and temperature.
* [http://www.enggcyclopedia.com/welcome-to-enggcyclopedia/calculators/liquid-density Liquid density calculator] {{Webarchive|url=https://archive.today/20130122123510/http://www.enggcyclopedia.com/welcome-to-enggcyclopedia/calculators/liquid-density |date=22. 01. 2013 }} Select a liquid from the list and calculate density as a function of temperature.
* [http://www.enggcyclopedia.com/welcome-to-enggcyclopedia/thermodynamics/gas-density Gas density calculator] {{Webarchive|url=https://archive.today/20130122124432/http://www.enggcyclopedia.com/welcome-to-enggcyclopedia/thermodynamics/gas-density |date=22. 01. 2013 }} Calculate density of a gas for as a function of temperature and pressure.
* [http://www.jaredzone.info/2010/09/densities.html Densities of various materials.]
* [http://amrita.olabs.co.in/?sub=1&brch=1&sim=2&cnt=9 Determination of Density of Solid], instructions for performing classroom experiment.
* {{cite journal |vauthors= Lam EJ, Alvarez MN, Galvez ME, Alvarez EB |title=A model for calculating the density of aqueous multicomponent electrolyte solutions |journal=Journal of the Chilean Chemical Society |volume=53 |issue=1 |pages=1393–8 |date=2008 |doi=10.4067/S0717-97072008000100015 |url=|doi-access=free }}
* {{cite journal |vauthors=Radović IR, Kijevčanin ML, Tasić AŽ, Djordjević BD, Šerbanović SP |title=Derived thermodynamic properties of alcohol+ cyclohexylamine mixtures |journal=Journal of the Serbian Chemical Society |volume=75 |issue=2 |pages=283–293 |date=2010 |doi=10.2298/JSC1002283R |url= |citeseerx=10.1.1.424.3486}}
{{Литература крај}}

{{Мол појмови}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Физичке величине]]
[[Категорија:Физичка хемија]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]