Изворни код странице Гојазност

{{Infobox medical condition (new)
| name            = Гојазност<br>{{јез-лат|Obesitas}}
| image           = Obesity-waist circumference.svg
| alt             = Three silhouettes depicting the outlines of an optimally sized (left), overweight (middle), and obese person (right).
| caption         = Обим струка је добар показатељ дистрибуције масног ткива
| field           = [[Ендокринологија]]
| symptoms        = Повећана масноћа<ref name="WHO2015" />
| complications   = [[Кардиоваскуларна болест|Кардиоваскуларне болести]], [[Dijabetes melitus tip 2|тип 2 дијабетеса]], [[obstructive sleep apnea|опструктивна апнеја током сна]], поједини типови [[канцер]]а, [[артроза]], [[Depression (mood)|депресија]]<ref name="HaslamJames" /><ref name="Luppino2010rev" />
| onset           =
| duration        =
| types           =
| causes          = Прекомерна храна, недостатак вежбе, генетика<ref name="WHO2015" /><ref name="Yaz2015" />
| risks           =
| diagnosis       = [[Индекс телесне масе]] > {{val|30|ul=kg/m2}}<ref name="WHO2015" />
| differential    =
| prevention      = Друштвене промене, лични избори<ref name="WHO2015" />
| treatment       = Исхрана, вежбе, лекови, хирургија<ref name="WHO2015" /><ref name="Yan2014" /><ref name="Col2014" />
| medication      =
| prognosis       = Редуковано [[life expectancy|очекивано трајање живота]]<ref name="HaslamJames" />
| frequency       = 700 милиона / 12 % (2015)<ref name="NEJM2017">{{cite journal|vauthors=Afshin A, Forouzanfar MH, Reitsma MB, Sur P, Estep K, Lee A, Marczak L, Mokdad AH, Moradi-Lakeh M, Naghavi M, Salama JS, Vos T, Abate KH, Abbafati C, Ahmed MB, Al-Aly Z, Alkerwi A, Al-Raddadi R, Amare AT, Amberbir A, Amegah AK, Amini E, Amrock SM, Anjana RM, Ärnlöv J, Asayesh H, Banerjee A, Barac A, Baye E, Bennett DA, Beyene AS, Biadgilign S, Biryukov S, Bjertness E, Boneya DJ, Campos-Nonato I, Carrero JJ, Cecilio P, Cercy K, Ciobanu LG, Cornaby L, Damtew SA, Dandona L, Dandona R, Dharmaratne SD, Duncan BB, Eshrati B, Esteghamati A, Feigin VL, Fernandes JC, Fürst T, Gebrehiwot TT, Gold A, Gona PN, Goto A, Habtewold TD, Hadush KT, Hafezi-Nejad N, Hay SI, Horino M, Islami F, Kamal R, Kasaeian A, Katikireddi SV, Kengne AP, Kesavachandran CN, Khader YS, Khang YH, Khubchandani J, Kim D, Kim YJ, Kinfu Y, Kosen S, Ku T, Defo BK, Kumar GA, Larson HJ, Leinsalu M, Liang X, Lim SS, Liu P, Lopez AD, Lozano R, Majeed A, Malekzadeh R, Malta DC, Mazidi M, McAlinden C, McGarvey ST, Mengistu DT, Mensah GA, Mensink GB, Mezgebe HB, Mirrakhimov EM, Mueller UO, Noubiap JJ, Obermeyer CM, Ogbo FA, Owolabi MO, Patton GC, Pourmalek F, Qorbani M, Rafay A, Rai RK, Ranabhat CL, Reinig N, Safiri S, Salomon JA, Sanabria JR, Santos IS, Sartorius B, Sawhney M, Schmidhuber J, Schutte AE, Schmidt MI, Sepanlou SG, Shamsizadeh M, Sheikhbahaei S, Shin MJ, Shiri R, Shiue I, Roba HS, Silva DA, Silverberg JI, Singh JA, Stranges S, Swaminathan S, Tabarés-Seisdedos R, Tadese F, Tedla BA, Tegegne BS, Terkawi AS, Thakur JS, Tonelli M, Topor-Madry R, Tyrovolas S, Ukwaja KN, Uthman OA, Vaezghasemi M, Vasankari T, Vlassov VV, Vollset SE, Weiderpass E, Werdecker A, Wesana J, Westerman R, Yano Y, Yonemoto N, Yonga G, Zaidi Z, Zenebe ZM, Zipkin B, Murray CJ |title = Health Effects of Overweight and Obesity in 195 Countries over 25 Years |journal = The New England Journal of Medicine |date= |volume = 377 |issue = 1 |journal= |date=јул 2017 | pmid = 28604169 | pmc = 5477817 | doi = 10.1056/NEJMoa1614362 |pages=13–27}}</ref>
| deaths          =
}}
[[Датотека:Photo free to use woman with obesity.jpg|мини|гојазна девојка]]
<!-- Definition and symptoms -->
'''Гојазност''' ({{јез-лат|obesitas}}), или колоквијално '''дебелост''', је хронична [[болест]] (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем [[масти]] у организму и повећањем телесне масе.<ref name="WHO2015" /> Свако повећање телесне масе за 10% и више од идеалне означава се као гојазност.<ref name="WHO 2000 pp. 6">{{harvnb|WHO|2000|p=6}}</ref><ref name="HaslamJames">{{cite journal|vauthors=Haslam DW, James WP |title = Obesity |journal = Lancet |date= |volume = 366 |issue = 9492 |journal= |date=2005| pmid = 16198769 | doi = 10.1016/S0140-6736(05)67483-1|pages=1197–209}}</ref> Особе се сматрају гојазнима када њихов [[индекс телесне масе]] ({{јез-енгл|body mass index, BMI}}), мера која се добија када се телесна маса особе у [[килограм]]има подели квадратом висине те особе у [[метар|метрима]], прекорачи {{val|30|ul=kg/m2}},<ref name="WHO 2000 pp. 9">{{harvnb|WHO|2000|p=9}}</ref> док се особе у опсегу {{val|25|–|30|ul=kg/m2}} дефинишу као [[прекомерна тежина|претешке]].<ref name="WHO2015" /> Неке [[Источна Азија|источноазијске]] земље користе ниже вредности.<ref name="Kan2005">{{Cite book|vauthors=Kanazawa M, Yoshiike N, Osaka T, Numba Y, Zimmet P, Inoue S |title = Nutrition and Fitness: Obesity, the Metabolic Syndrome, Cardiovascular Disease, and Cancer |chapter = Criteria and classification of obesity in Japan and Asia-Oceania |volume = 94 |year=2005| pmid = 16145245 | doi = 10.1159/000088200 |isbn=978-3-8055-7944-5| series = World Review of Nutrition and Dietetics |pages=1–12}}</ref> [[Епидемија]] овог обољења је широм [[свет]]а у сталном порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације. Она доводи до бројних и тешких компликација на многим [[Орган (анатомија)|органима]] и органским системима, делујући истовремено на два поља. Осим што спада у главне факторе ризика за настанак широке лепезе [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларних]] обољења, она делује и индиректно (агравирајућим ефектом) узрокујући друге болести. На тај начин, гојазност поред очигледних естетских, може да створи и озбиљне здравствене проблеме и да тако утиче на квалитет [[живот]]а. Гојазност повећава вероватноћу појаве [[Smrtnost povezana sa gojaznošću|разних обољења]], нарочито [[кардиоваскуларна болест|срчаних обољења]], [[Dijabetes melitus tip 2|дијабетеса типа 2]], [[opstruktivna apneja tokom sna|опструктивне апнеје током сна]], одређених врста [[Рак (болест)|рака]], [[артроза|артрозе]]<ref name="HaslamJames" /> и [[астма|астме]].<ref name="HaslamJames" /><ref>[http://www.medicalnewstoday.com/releases/24118.php -{Is obesity a risk factor for asthma?}-]</ref><ref name="Poulain" /><ref name="Luppino2010rev">{{cite journal|vauthors=Luppino FS, de Wit LM, Bouvy PF, Stijnen T, Cuijpers P, Penninx BW, Zitman FG |title = Overweight, obesity, and depression: a systematic review and meta-analysis of longitudinal studies |journal = Archives of General Psychiatry |date= |volume = 67 |issue = 3 |journal= |date=март 2010 | pmid = 20194822 | doi = 10.1001/archgenpsychiatry.2010.2 |pages=220–9}}</ref>

<!-- Cause -->
Гојазност је најчешће узрокована комбинацијом [[Gluttony|прекомерног уноса]] енергетски хранљивих материја, недостатка физичке активности и [[lokus kvantitativne osobine|генетске осетљивости]],<ref name="WHO2015" /><ref name="Yaz2015">{{cite journal|vauthors=Yazdi FT, Clee SM, Meyre D |title = Obesity genetics in mouse and human: back and forth, and back again |journal = PeerJ |date= |volume = 3 |pages=e856 |journal= |date=2015| pmid = 25825681 | pmc = 4375971 | doi = 10.7717/peerj.856 |doi-access = free }}</ref> мада су на неке случајеве утицали првенствено [[ген]]и, поремећаји [[Ендокрини систем|ендокриног система]], [[лек]]ови или [[Душевна болест|психијатријска болест]].<ref name="Ble2008">{{cite journal|vauthors=Bleich S, Cutler D, Murray C, Adams A |title = Why is the developed world obese? |journal = Annual Review of Public Health |date=2008|volume = 29 | pmid = 18173389 | doi = 10.1146/annurev.publhealth.29.020907.090954 | type = Research Support |pages=273–95|url = http://papers.nber.org/papers/w12954.pdf }}</ref> Докази који подржавају став да неке гојазне особе једу мало, а ипак добијају на маси услед слабог метаболизма су ограничени;<ref name="OUP2011">{{Cite book|title=Oxford Handbook of Medical Sciences|year=2011| publisher = Oxford University Press Oxford| location = Oxford|isbn=978-0-19-165229-5| edition = 2nd| url = https://books.google.com/books?id=RUQKjpkeLugC&pg=PA180|pages=180}}</ref> у просеку, гојазне особе имају већи утрошак енергије у поређењу са негојазним особама због тога што је више енергије неопходно да би се одржавала повећана телесна маса.{{sfn|Kushner|2007|p=158}}<ref name="Anes2000">{{cite journal|vauthors=Adams JP, Murphy PG |title = Obesity in anaesthesia and intensive care |journal = Br J Anaesth |date= |volume = 85 |issue = 1 |journal= |date=2000| pmid = 10927998 | doi = 10.1093/bja/85.1.91| url = http://bja.oxfordjournals.org/cgi/content/full/85/1/91|pages=91–108}}</ref><ref name="OUP2011" /><ref>{{harvnb|Kushner|2007|pp=158}}</ref>

<!-- Prevention and treatment -->
Гојазност се углавном може спречити комбинацијом друштвених промена и личних избора.<ref name="WHO2015" /> [[Дијета|Контролисана исхрана]] и [[физичка активност]] су главни аспекти лечења гојазности.<ref name="HaslamJames" /> Квалитет исхране се може унапредити смањивањем конзумације хране богате енергијом, као што је она са високим садржајем масти и шећера, као и повећањем конзумације [[дијететска влакна|дијететских влакана]].<ref name="WHO2015" /> [[Lekovi protiv gojaznosti|Медицински препарати против гојазности]] се уз одговарајућу исхрану могу узимати ради смањења апетита или спречавања апсорпције масти.<ref name="Yan2014">{{cite journal|vauthors=Yanovski SZ, Yanovski JA |title = Long-term drug treatment for obesity: a systematic and clinical review |journal = JAMA |date= |volume = 311 |issue = 1 |journal= |date=јануар 2014 | pmid = 24231879 | pmc = 3928674 | doi = 10.1001/jama.2013.281361 | type = Review |pages=74–86}}</ref> Ако контролисана исхрана, вежба и медицински препарати нису ефикасни, [[Баријатријска хирургија|желудачни балон]] може помоћи код смањења масе или се може обавити [[операција (математика)|операција]] ради смањења запремине желуца и/или дужине црева, што доводи до бржег засићења и смањене могућности апсорпције хранљивих материја из хране.{{sfn|NICE|2006|pp=10–11}}<ref name="balloon2008">{{cite journal|vauthors=Imaz I, Martínez-Cervell C, García-Alvarez EE, Sendra-Gutiérrez JM, González-Enríquez J |title = Safety and effectiveness of the intragastric balloon for obesity. A meta-analysis|journal = Obes Surg |date= |volume = 18 |issue = 7 |journal= |date=2008| pmid = 18459025| doi = 10.1007/s11695-007-9331-8|pages=841–6}}</ref><ref name="Col2014">{{cite journal|vauthors=Colquitt JL, Pickett K, Loveman E, Frampton GK |title = Surgery for weight loss in adults |journal = The Cochrane Database of Systematic Reviews |date= |volume = 8 | issue = 8 |pages=CD003641 |journal= |date=август 2014 | pmid = 25105982 | doi = 10.1002/14651858.CD003641.pub4 |pmc = 9028049 | type = Meta-analysis, Review }}</ref><ref name="balloon2008" />

<!-- Epidemiology, society, and culture -->
Гојазност је водећи [[Preventivni uzroci smrti|узрок смрти који се може спречити]] широм света, са све већом распрострањеношћу код одраслих и [[Гојазност деце|деце]],<ref name="WHO2015" /><ref>{{Cite book|title=Encyclopedia of Mental Health|year=2015| publisher = Academic Press |isbn = 978-0-12-397753-3| edition = 2 | url = https://books.google.com/books?id=5aLxBQAAQBAJ&pg=PA158|pages=158}}</ref> а надлежни је сматрају једном од најозбиљнијих проблема [[Здравство|здравства]] у 21. веку.<ref name="Barn1999">{{cite journal|vauthors=Barness LA, Opitz JM, Gilbert-Barness E |title = Obesity: genetic, molecular, and environmental aspects |journal = The American Journal of Medicine. Genet. A|date= |volume = 143A |issue = 24 |journal= |date=2007| pmid = 18000969 | doi = 10.1002/ajmg.a.32035 | url = |pages=3016–34}}</ref><ref name="Dibaise2013">{{cite journal|vauthors=Dibaise JK, Foxx-Orenstein AE |title = Role of the gastroenterologist in managing obesity |journal = [[Expert Review of Gastroenterology & Hepatology]] |date= |volume = 7 |issue = 5 |journal= |date=2013 | pmid = 23899283 | doi = 10.1586/17474124.2013.811061 | type = Review |pages=439–51}}</ref> Године 2015, 600 милиона одраслих (12%) и 100 милиона деце су били гојазни у 195 земаља.<ref name="NEJM2017" /> Гојазне особе се често осећају дискриминисано у већем делу модерног света (нарочито на [[Zapadni svet|Западу]]), иако је током историје гојазност нашироко била сматрана симболом богатства и плодности, што и данас јесте случај у неким деловима света.<ref name="HaslamJames" /><ref name="Woodhouse" /> Гојазност се подједнако често јавља у свим животним добима. У дечјем узрасту она је подједнако честа код дечака и девојчица, а после пубертета је чешћа код [[жена]] него код [[мушкарац]]а.<ref name="WHO2015">{{cite web|title=Obesity and overweight Fact sheet N°311| url = http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/| website = WHO|accessdate=2. 2. 2016|date=јануар 2015}}</ref> Године 2013, [[American Medical Association|Америчка медицинска асоцијација]] је класификовала гојазност као болест.<ref name="NYTimes20130618">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2013/06/19/business/ama-recognizes-obesity-as-a-disease.html?_r=0 |title = A.M.A. Recognizes Obesity as a Disease |last=Pollack|first = Andrew | name-list-format = vanc |year=2013| newspaper = New York Times |archive-url=https://www.webcitation.org/6Hav05TK0?url=http://www.nytimes.com/2013/06/19/business/ama-recognizes-obesity-as-a-disease.html?_r=1& |archive-date=23. 6. 2013 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.hhnmag.com/hhnmag/HHNDaily/HHNDailyDisplay.dhtml?id=5870001020 |title = The Facts About Obesity |last = Weinstock |first = Matthew |date = 21. 6. 2013 | website = H&HN | publisher = [[American Hospital Association]] | accessdate = 24. 6. 2013 | archive-date = 09. 09. 2013 | archive-url = https://web.archive.org/web/20130909051439/http://www.hhnmag.com/hhnmag/HHNDaily/HHNDailyDisplay.dhtml?id=5870001020 | url-status =  }}</ref> [[Најтежи људи|Човек са највећом масом]] је био [[Американац]] [[Џон Брауер Миноч]] (1941—1983), који се уписао у [[Гинисова књига рекорда|Гинисову књигу рекорда]] [[1978]]. године са 635 килограма.

== Типови гојазности ==
[[Датотека:Obesity6.JPG|мини|десно|350п| alt = A front and side view of a "super obese" male torso. Stretch marks of the skin are visible along with gynecomastia.|Изузетно гојазан мушкарац са BMI од 47 -{kg/m²}-: маса 146 -{kg}-, висина 177 -{cm}-]]

Подела гојазности се може извршити на основу више критеријума.

Према распореду масног ткива, два основна типа гојазности су: ''гиноидни'' или ''женски'' (облик [[крушка|крушке]]) и ''андроидни'' или ''мушки'' (облик [[јабука|јабуке]]). Код гиноидног типа гојазности вишак масног ткива се нагомилава поткожно у доњим деловима тела, око карлице и на бутинама. Код ових особа је уочена већа склоност ка појави механичких компликација у виду отежаног кретања, инсуфицијенције периферне венске циркулације и респираторне инсуфицијенције. Овај тип гојазности може бити присутан код оба пола. Код андроидног типа (централни или висцерални тип) масно [[Ткиво (биологија)|ткиво]] се нагомилава у пределу рамена, грудног коша и абдомена. Овај тип гојазности носи повећан ризик од кардиоваскуларних и метаболичких компликација, као и неких облика карцинома.

У односу на [[Хистологија|хистолошке]] карактеристике масног ткива постоји подела на: ''хиперпластичну'' и ''хипертрофичну'' гојазност. У првом случају се повећава број [[адипоцит]]а (што је карактеристично за млађе животно доба), а у другом случају њихова запремина.

Гојазност се може поделити и према животном добу настанка, према етиопатогенетским механизмима итд.

Гојазност је [[болест]] која се испољава прекомерним накупљањем [[масти]] до мере у којој може имати нежељене ефекте на здравље.<ref name="WHO 2000 pp. 6"/> Одређује се помоћу [[Индекс телесне масе|индекса телесне масе]] ({{јез-енг|body mass index, BMI}}), а дистрибуција масти се даље процењује уз помоћ [[однос обима кука и струка|односа обима кука и струка]] и укупних кардиоваскуларних фактора ризика.<ref>{{cite journal|title = Measurement and Definitions of Obesity In Childhood and Adolescence: A field guide for the uninitiated |journal=Nutr J |date=2007|volume = 6 |last=Sweeting|first = H. N.| doi = 10.1186/1475-2891-6-32| pmid = 17963490 | pmc = 2164947| issue = 1|pages=32|doi-access=free }}</ref><ref>NHLBI p.xiv</ref> Индекс телесне масе је блиско повезан и са [[процент масти у телу|процентом масти у телу]] и укупном количином масти у телу.<ref>{{cite journal|vauthors=Gray DS, Fujioka K |title = Use of relative weight and Body Mass Index for the determination of adiposity |journal = J Clin Epidemiol |date= |volume = 44 |issue = 6 |journal= |date=1991| pmid = 2037859 | doi = 10.1016/0895-4356(91)90218-X| url =https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-epidemiology_1991_44_6/page/545|pages=545–50}}</ref>

Код деце, здрава маса варира у зависности од старости и пола. Гојазност код деце и адолесцената није дефинисана апсолутним бројем, већ у односу на историјску нормалну групу, тако да гојазност представља индекс телесне масе већи од 95.% [[перцентил]]а.<ref name="cdc.gov">{{cite web|url=http://www.cdc.gov/nccdphp/dnpa/healthyweight/assessing/bmi/childrens_BMI/about_childrens_BMI.htm |title = Healthy Weight: Assessing Your Weight: BMI: About BMI for Children and Teens | publisher = Center for disease control and prevention | accessdate=6. 4. 2009}}</ref> Референтни подаци на којима су ови перцентили засновани потичу из периода између 1963. и 1994. године, и стога на њих није утицало недавно повећање масе.<ref name="Flegal KM, Ogden CL, Wei R, Kuczmarski RL, Johnson CL 2001 1086–93">{{cite journal|vauthors=Flegal KM, Ogden CL, Wei R, Kuczmarski RL, Johnson CL |title = Prevalence of overweight in US children: comparison of US growth charts from the Centers for Disease Control and Prevention with other reference values for body mass index |journal = Am. J. Clin. Nutr. |date= |volume = 73 |issue = 6|journal= |date=2001| pmid = 11382664 | doi = 10.1093/ajcn/73.6.1086| url = http://www.ajcn.org/cgi/content/full/73/6/1086|pages=1086–93}}</ref>

=== Процена телесне масе и мерење гојазности ===
Постоји више начина за израчунавање оптималне телесне масе и процену гојазности. Препорука [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] је да се процена степена ухрањености израчунава применом [[индекс телесне масе|индекса телесне масе]] ({{јез-енг|body mass index}}).<ref name="WHO 2000 pp. 9"/> То је математичка формула која корелише са телесним мастима код одраслих особа и представља однос телесне масе изражене у килограмима и квадрата телесне висине изражене у метрима: <math>\mathrm{BMI} = \frac{m}{h^2}</math>

Најчешће коришћене дефиниције, које је успоставила [[Светска здравствена организација]] (СЗО) 1997. године, а објавила 2000. године, нуди вредности приказане у следећој табели.<ref name="WHO 2000 pp. 9"/>

<table cellspacing="3" cellpadding="3" style="width:750px; margin:auto;" border="1"><tr><td style="background:#eee; text-align:center;">'''-{BMI}-'''</td><td style="background:#eee; text-align:center;">'''Степен ухрањености'''</td><td style="background:#eee; text-align:center;">'''Ризик за обољевање'''</td><td style="background:#eee; text-align:center;">'''Ризик за обољевање на основу -{BMI}- и коморбидитета*'''</td></tr><tr><td style="text-align:center;"><18.5</td><td style="text-align:center;">Слаба ухрањеност</td><td style="text-align:center;">Минималан</td><td style="text-align:center;">Низак</td></tr><tr><td style="text-align:center;">18.5-25</td><td style="text-align:center;">Нормална ухрањеност</td><td style="text-align:center;">Низак</td><td style="text-align:center;">Умерен</td></tr><tr><td style="text-align:center;">25-30</td><td style="text-align:center;">Прекомерна ухрањеност</td><td style="text-align:center;">Умерен</td><td style="text-align:center;">Висок</td></tr><tr><td style="text-align:center;">30-35</td><td style="text-align:center;">Гојазност -{I}- степена</td><td style="text-align:center;">Висок</td><td style="text-align:center;">Врло висок</td></tr><tr><td style="text-align:center;">35-40</td><td style="text-align:center;">Гојазност -{II}- степена</td><td style="text-align:center;">Врло висок</td><td style="text-align:center;">Екстремно висок</td></tr><tr><td style="text-align:center;">>40</td><td style="text-align:center;">Гојазност -{III}- степена</td><td style="text-align:center;">Екстремно висок</td><td style="text-align:center;">Екстремно висок</td></tr></table>

Нека тела су унела одређене измене у дефиниције СЗО. Литература из поља хирургије, гојазност „III класе“ дели на додатне две категорије чије тачне вредности су и даље спорне.<ref name="morbid2007">{{cite journal|last=Sturm|first=R.|title = Increases in morbid obesity in the USA: 2000–2005 |journal = Public Health |date= |volume = 121 |issue = 7|journal= |date=2007| pmid = 17399752 | pmc = 2864630 | doi = 10.1016/j.puhe.2007.01.006 | url =https://archive.org/details/sim_public-health_2007-07_121_7/page/492|pages=492–6}}</ref>
* BMI ≥ 35 или 40 је „тешка гојазност“
* BMI ≥ 35 или 40–44,9 или 49,9 је „болесна гојазност“
* BMI ≥ 45 или 50 је “екстремна гојазност“

Пошто се код становника Азије негативне последице по здравље развијају при нижим вредностима BMI у односу на белце, неке нације су редефинисале појам гојазности; Јапанци су гојазност дефинисали као било коју вредност ИТМ (BMI) већу од 25<ref>{{cite journal|vauthors=Kanazawa M, Yoshiike N, Osaka T, Numba Y, Zimmet P, Inoue S |title = Criteria and classification of obesity in Japan and Asia-Oceania|journal = Asia Pac J Clin Nutr |date= |volume = 11 Suppl 8 | issue = |pages=S732–S737 |journal= |date=2002| pmid = 12534701| doi = 10.1046/j.1440-6047.11.s8.19.x| url = }}</ref> док [[Кина]] користи ИТМ (BMI) већи од 28.<ref>{{cite journal|author=Bei-Fan Z |title = Predictive values of body mass index and waist circumference for risk factors of certain related diseases in Chinese adults: study on optimal cut-off points of body mass index and waist circumference in Chinese adults |journal = Asia Pac J Clin Nutr |date= |volume = 11 Suppl 8 | issue = |pages=S685–93 |journal= |date=2002| pmid = 12534691 | doi = 10.1046/j.1440-6047.11.s8.9.x| url = | others = Cooperative Meta-Analysis Group of Working Group on Obesity in China}}</ref>

:''Коморбидитет је стање удружено са гојазношћу које се погоршава са повећањем [[индекс телесне масе|-{BMI}-]], а често побољшава уколико се гојазност успешно третира. Коморбидитет везан за гојазност: хипертензија, [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларне]] [[болест]]и, дислипидемија, [[шећерна болест|дијабетес]] тип 2, апнеја у сну, остеоартритис, стерилитет и др.''

Са повећањем индекса телесне масе расте преваленца компликација гојазности, а при вредностима изнад 30 -{kg/m²}- постаје евидентан и морталитетни ризик.

Дистрибуција масти може се проценити мерењем -{WHR}- ({{јез-енг|waste to hip ratio}}), који представља однос обима струка и кука. Ово је добар индикатор за процену здравственог ризика. Вредности до 1 за мушкарце и до 0,85 за [[жена|жене]] су доње граничне вредности. Вредности преко поменутих носе ризик за обољевање, независно, али и удружено са гојазношћу.

Мерење обима струка је још један начин да се процени дистрибуција масног ткива, поготово интраабдоминалних масти. Обим већи од 80 -{cm}- код [[жена]] и 94 -{cm}- код мушкараца носи повећан ризик, а преко 88 -{cm}- код жена и 102 -{cm}- код мушкараца висок ризик за настајање разних [[болест|обољења]]. Висок однос абдоминалног масног ткива удружен је са [[Хипертензија|хипертензијом]], смањеном толеранцијом на [[Глукоза|глукозу]], [[хиперинсулинемија|хиперинсулинемијом]] и [[дислипидемија|дислипидемијом]]. Ови симптоми се означавају као „синдром икс“.

Постоји узајамна веза између специфичне масе тела и дебљине кожног набора, тако да се на основу специфичне масе тела може израчунати проценат масти у телу. Због тога, мерењем дебљине кожног набора и поткожног масног ткива, може се добити увид о проценту масти у телу. За мерење дебљине поткожног масног [[Ткиво (биологија)|ткива]] користи се калипер. За рутинско мерење се препоручују следећа четири места: изнад бицепса, трицепса, испод лопатице и изнад карлице са десне стране. Вредност збира се уноси у таблице и чита проценат масти у телу.

Некада се користила и формула по Демолеу, али се она сматра застарелом и непрецизном.

=== Гојазност код деце ===
Здрав ИТМ опсег зависи од старости и пола детета. Гојазност код деце и адолесцената је дефинисана као БМИ већи него 95. [[перцентил]]а.<ref name="cdc.gov"/> Референтни подаци на којима су ови перцентили основани су из 1963 до 1994 и на тај начин нису погођени недавним порастом стопе гојазности.<ref name="Flegal KM, Ogden CL, Wei R, Kuczmarski RL, Johnson CL 2001 1086–93"/> Гојазност дечијег узраста је достигла епидемијске размере у 21. веку, са све већим стопама како у развијеним земљама тако и у свету. Стопа гојазности код канадских дечака је порасла са 11% 1980-их на преко 30% [[1990е|1990-их]] година, док је током истог временског периода стопа повећана са 4 на 14% код бразилске деце.<ref name="flynn2006"/>

Као и код гојазности одраслих, много различитих фактора доприноси расту стопе гојазности код деце. Промена исхране и смањење физичке активности, се верује, да су два најважнија фактора у изазивању недавног повећања стопе.<ref>{{cite journal|vauthors=Dollman J, Norton K, Norton L |title = Evidence for secular trends in children's physical activity behaviour |journal = Br J Sports Med |date= |volume = 39 | issue = 12 |pages=892-7; discussion 897 |journal= |date=децембар 2005 | pmid = 16306494 | pmc = 1725088 | doi = 10.1136/bjsm.2004.016675 | url =https://archive.org/details/sim_british-journal-of-sports-medicine_2005-12_39_12/page/892}}</ref> Због тога што се гојазност код деце често продужава и у одраслом добу и повезана је са бројним хроничним обољењима, деца која су гојазна, се често тестирају на [[хипертензија|хипертензију]], [[шећерна болест|дијабетес]], [[хиперлипидемија|хиперлипидемију]] и [[масна јетра|масну јетру]].<ref name="CADG2006"/> Лечења која се користе код деце су, пре свега утицај на промене начина живота и бихевиоралне технике, иако напори да се повећа активност код деце су имали мало успеха.<ref>{{cite journal|last1=Metcalf|first1 = B. |last2=Henley|first2 = W. |last3=Wilkin|first3 = T. |title = Effectiveness of intervention on physical activity of children: systematic review and meta-analysis of controlled trials with objectively measured outcomes (EarlyBird 54) |journal = BMJ |date=27. 9. 2012 |volume = 345 | issue = sep27 1 |pages=e5888 | doi = 10.1136/bmj.e5888 |pmid = 23044984 }}</ref> У Сједињеним Америчким Државама, лекови нису одобрени од стране ФДА за употребу у овој старосној групи.<ref name="flynn2006">{{cite journal|last1=Flynn|first1 = M. A.|title = Reducing obesity and related chronic disease risk in children and youth: a synthesis of evidence with 'best practice' recommendations |journal = Obes Rev |date= |volume = 7 Suppl 1 |issue = |journal= |date=фебруар 2006 | pmid = 16371076 | doi = 10.1111/j.1467-789X.2006.00242.x | url = |last2=McNeil|first2 = D. A.|last3 = Maloff |first3 = B |last4=Mutasingwa|first4 = D. |last5=Wu|first5 = M. |last6=Ford|first6 = C. |last7=Tough|first7 = S. C. |display-authors=3|pages=7–66}}</ref>

== Утицаји на здравље ==
Прекомерна [[Telesna težina|телесна маса]] је повезана са разним [[болест|обољењима]], нарочито [[Kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларним болестима]], [[дијабетес мелитус тип 2|дијабетес мелитусом тип 2]], [[опструктивна апнеја током сна|опструктивном апнејом током сна]], одређеним типовима [[Рак (болест)|рака]], [[артроза|артрозом]]<ref name="HaslamJames"/> и [[Astma|астмом]].<ref name="HaslamJames"/><ref name="Poulain"/><ref>[http://www.medicalnewstoday.com/releases/24118.php -{Is obesity a risk factor for asthma}-]</ref> Као резултат, закључено је да гојазност смањује [[очекивани животни век]].<ref name="HaslamJames"/>

=== Компликације болести ===
* Метаболичко-хормоналне компликације (шећерна болест тип 2, инсулинска резистенција, дислипопротеинемија, хипертензија),
* Поремећаји на нивоу циркулишућих [[хормони|хормона]] и других фактора (цитокина, хормона раста и др),
* Болести органских система (цереброваскуларна болест, срчана инсуфицијенција, тромбоемболијске компликације, хиповентилациони синдром, холеитијаза, масна инфилтрација јетре, дисфункције [[имунски систем|имунолошког система]], болести коже),
* Малигне болести,
* Механичке компликације ([[артроза]], пораст интраабдоминалног притиска, лумбални синдром),
* Хируршке компликације,
* Психосоцијалне компликације ([[Стрес (медицина)|стрес]], [[Klinička depresija|депресија]], повећан ризик инвалидитета, компликације на радном месту).


=== Смртност ===
{{Double image|right|MenBMIMort.png|200|WomenBMIMort.png|200| alt = (Left) A graph showing how the risk of death varies with BMI. The lowest risk is found at a BMI of 20 to 25 and increases in both directions. (Right) A graph showing how the risk of death varies with BMI. The lowest risk is found at a BMI of 20 to 25 and increases in both directions.|Релативни ризик од смрти током 10 година за мушкарце-белце (лево) и жене (десно) који никада нису пушили у САД према БМИ.<ref name="NEJM10">{{cite journal|author=Berrington de Gonzalez A |title = Body-Mass Index and Mortality among 1.46 Million White Adults |journal = New England Journal of Medicine. |date= |volume = 363 |issue = 23 |journal= |date=2010| pmid = 21121834 | doi = 10.1056/NEJMoa1000367 | url = | pmc = 3066051 |pages=2211–9}}</ref>||}}

Гојазност је један од водећих [[Spisak uzroka smrti koji se mogu sprečiti|узрока смрти који се могу спречити]] широм света.<ref name="Barn1999"/><ref>{{cite journal|vauthors=Mokdad AH, Marks JS, Stroup DF, Gerberding JL |title = Actual causes of death in the United States, 2000|journal = JAMA |date= |volume = 291 |issue = 10 |journal= |date=2004| pmid = 15010446 | doi = 10.1001/jama.291.10.1238| url = http://www.csdp.org/research/1238.pdf|pages=1238–45}}</ref><ref name="Allison">{{cite journal|last1=Allison |first1= D. B.|last2=Fontaine|first2 = K. R.|last3=Manson|first3=JoAnn E. |last4 = Stevens |first4 = J |last5=VanItallie|first5 = T. B.|title = Annual deaths attributable to obesity in the United States |journal = JAMA |date= |volume = 282 |issue = 16 |journal= |date=1999| pmid = 10546692 | doi = 10.1001/jama.282.16.1530| url = http://jama.ama-assn.org/cgi/content/full/282/16/1530|pages=1530–8}}</ref> Америчка и европска истраживања великих размера су закључила да је ризик од смртности најнижи код вредности ИTM (BMI) од 20–25 kg/m²<ref name="NEJM10"/><ref name="Lancet2009">{{cite journal|last1=Whitlock|first1=G.|title = Body-mass index and cause-specific mortality in 900 000 adults: collaborative analyses of 57 prospective studies |journal = Lancet |date= |volume = 373 |issue = 9669 |journal= |date=2009| pmid = 19299006 | doi = 10.1016/S0140-6736(09)60318-4 | url = | pmc = 2662372 |last2 = Lewington |first2 = S |last3 = Sherliker |first3 = P |display-authors=3 |last4=Sherliker|first4 = P |last5=Clarke|first5 = R|last6=Emberson|first6 = J |last7=Halsey|first7 = J |last8=Qizilbash|first8 = N |last9=Collins|first9 = R|pages=1083–96}}</ref> код непушача и од 24–27 kg/m² код пушача, тако да се ризик повећава код промена у било ком правцу.<ref>{{cite journal|vauthors=Calle EE, Thun MJ, Petrelli JM, Rodriguez C, Heath CW |title = Body-mass index and mortality in a prospective cohort of U.S. adults |journal = New England Journal of Medicine. |date= |volume = 341 |issue = 15 |journal= |date=1999| pmid = 10511607 | doi = 10.1056/NEJM199910073411501| url = http://content.nejm.org/cgi/content/full/341/15/1097|pages=1097–105}}</ref><ref name="Euro2008">{{cite journal|last1=Pischon|first1=T.|title = General and abdominal adiposity and risk of death in Europe |journal = New England Journal of Medicine.|date= |volume = 359 |issue = 20 |journal= |date=2008| pmid = 19005195 | doi = 10.1056/NEJMoa0801891 | url = |last2 = Boeing |first2 = H |last3 = Hoffmann |first3 = K |display-authors=3 |last4=Bergmann|first4 = M. |last5=Schulze|first5 = M.B. |last6=Overvad|first6 = K. |last7=Van Der Schouw |first7 = Y.T. |last8=Spencer|first8 = E. |last9=Moons|first9 = K.G.M.|pages=2105–20}}</ref> ИТМ (BMI) изнад 32 је повезан са двоструким [[Стопа смртности|морталитетом]] код жена у 16-годишњем периоду.<ref>{{cite journal|last1=Manson|first1 = J. E.|title = Body weight and mortality among women |journal = New England Journal of Medicine.|date= |volume = 333 |issue = 11 |journal= |date=1995| pmid = 7637744| doi = 10.1056/NEJM199509143331101 |last2=Willett|first2 = W. C.|last3=Stampfer|first3 = M. J.|display-authors=3 |last4=Colditz|first4 = Graham A. |last5=Hunter|first5 = David J. |last6=Hankinson|first6 = Susan E. |last7=Hennekens|first7 = Charles H. |last8=Speizer|first8 = Frank E.|pages=677–85}}</ref> У Сједињеним Државама се процењује да гојазност изазива од 111.909 до 365.000 смрти годишње.,<ref name="Allison"/><ref name="automatski generisano1">{{cite journal|vauthors=Haslam DW, James WP |title = Obesity |journal = Lancet |date= |volume = 366 |issue = 9492|journal= |date=2005| pmid = 16198769 | doi = 10.1016/S0140-6736(05)67483-1|pages=1197–209}}</ref> док се 1 милион (7,7%) смрти у Европи повезује са прекомерном масом.<ref name="EuroG2008"/><ref name="Euro2007">{{cite journal|last1=Fried|first1=M.|title = Inter-disciplinary European guidelines on surgery of severe obesity |journal = Int J Obes (Lond)|date= |volume = 31 |issue = 4 |journal= |date=2007| pmid = 17325689 | doi = 10.1038/sj.ijo.0803560 | url = |last2 = Hainer |first2 = V |last3 = Basdevant |first3 = A |display-authors=3 |last4=Buchwald|first4 = H |last5=Deitel|first5 = M |last6=Finer|first6 = N |last7=Greve|first7 = J W M |last8=Horber|first8 = F |last9=Mathus-Vliegen|first9 = E|pages=569–77}}</ref> У просеку, гојазност смањује очекивани животни век од шест до седам година:<ref name="HaslamJames"/><ref>{{cite journal|vauthors=Peeters A, Barendregt JJ, Willekens F, Mackenbach JP, Al-Mamun A, Bonneux L |title = Obesity in adulthood and its consequences for life expectancy: A life-table analysis |journal = Annals of Internal Medicine. |date= |volume = 138 |issue = 1 |journal= |date=2003| pmid = 12513041 | doi = 10.7326/0003-4819-138-1-200301070-00008| url = http://www.annals.org/cgi/reprint/138/1/24 | format=PDF |last7=Nedcom|pages=24–32}}</ref> ИТМ (BMI) од 30–35 смањује очекивани животни век за две до четири године,<ref name="Lancet2009"/> док тешка гојазност (ИТМ (BMI) > 40) смањује очекивани животни век за до 10 година.<ref name="Lancet2009"/>

=== Морбидитет ===
{{Main|Морбидитет везан за гојазност}}
Гојазност повећава ризик од многих физичких и менталних стања. Ови [[коморбидитет]]и се најједноставније приказују на [[метаболички синдром|метаболичком синдрому]],<ref name="HaslamJames"/> комбинацији медицинских поремећаја који укључују: [[дијабетес мелитус тип 2]], [[Хипертензија|висок крвни притисак]], [[хиперхолестеролемија|висок ниво холестерола у крви]], и [[хипертриглицеридемија|висок ниво триглицерида]].<ref>{{cite journal|last=Grundy|first = S. M.|title = Obesity, metabolic syndrome, and cardiovascular disease |journal = Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. |date= |volume = 89 |issue = 6 |journal= |date=2004| pmid = 15181029 | doi = 10.1210/jc.2004-0372|pages=2595–600}}</ref>

Компликације су или директно изазване гојазношћу или индиректно путем механизама који имају заједнички узрочник, као што је лош начин исхране или [[седентарни начин живота]]. Јачина везе између гојазности и специфичних стања варира. Једна од најјачих веза је са [[дијабетес типа 2|дијабетесом типа 2]]. Прекомерна телесна маст је основни узрочник 64% случајева дијабетеса код мушкараца и 77% случајева код жена.{{sfn|Seidell|2005|p=9}}

Последице по здравље се сврставају у две широке категорије: оне које се могу приписати утицају повећане масне масе (као што су [[артроза|остеоартритис]], [[опструктивна апнеја у спавању]], друштвена стигматизација) и оне које су узроковане повећаним бројем [[Адипоцит|масних ћелија]] ([[шећерна болест|дијабетес]], [[Рак (болест)|рак]], [[Kardiovaskularna bolest|кардиоваскуларна обољења]], [[неалкохолна масна болест јетре]]).<ref name="HaslamJames"/><ref name="Bray2004">{{cite journal|last=Bray|first = G. A.|title = Medical consequences of obesity |journal = Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. |date= |volume = 89 |issue = 6 |journal= |date=2004| pmid = 15181027| doi = 10.1210/jc.2004-0535|pages=2583–9}}</ref> Повећање телесне масти мењају осетљивост тела на инсулин, што потенцијално води ка [[инсулинска резистенција|инсулинској резистенцији]]. Повишена масноћа такође ствара и [[запаљење|про-запаљењско стање]],<ref>{{cite journal|vauthors=Shoelson SE, Herrero L, Naaz A |title = Obesity, inflammation, and insulin resistance |url=https://archive.org/details/sim_gastroenterology_2007-05_132_6/page/2169 |journal = Gastroenterology|date= |volume = 132 |issue = 6 |journal= |date=2007| pmid = 17498510| doi = 10.1053/j.gastro.2007.03.059|pages=2169–80}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Shoelson SE, Lee J, Goldfine AB |title = Inflammation and insulin resistance |journal = J. Clin. Invest. |date= |volume = 116 |issue = 7 |journal= |date=2006| pmid = 16823477 | pmc = 1483173 | doi = 10.1172/JCI29069 | url = http://www.jci.org/articles/view/29069|pages=1793–801}}</ref> и [[тромбоза|протромботичко]] стање.<ref name="Bray2004"/><ref>{{cite journal|vauthors=Dentali F, Squizzato A, Ageno W |title = The metabolic syndrome as a risk factor for venous and arterial thrombosis |journal = Semin. Thromb. Hemost.|date= |volume = 35 |issue = 5 |journal= |date=2009| pmid = 19739035 | doi = 10.1055/s-0029-1234140|pages=451–7}}</ref>

{| class="wikitable"
|-
! Поље медицине
! Стање
! Поље медицине
! Стање
|-
| width = 10%| [[Кардиологија]]
|
* [[коронарна артеријска болест|исхемијска болест срца]]:<ref name="Yusuf2004">{{cite journal|last1=Yusuf|first1=S.|last2 = Hawken |first2 = S |last3 = Ounpuu |first3 = S |last4 = Dans |first4 = T |last5 = Avezum |first5 = A |last6 = Lanas |first6 = F |last7 = McQueen |first7 = M |last8 = Budaj |first8 = A |last9 = Pais |first9 = P |author10 = Varigos J |author11 = Lisheng L | others = INTERHEART Study Investigators. |title = Effect of potentially modifiable risk factors associated with myocardial infarction in 52 countries (the INTERHEART study): Case-control study|journal = Lancet |date=2004|volume=364 | pmid=15364185 | doi = 10.1016/S0140-6736(04)17018-9 | issue=9438|pages=937–52}}</ref> [[Ангина пекторис|ангина]] и [[срчани удар|инфаркт миокарда]]
* [[Zatajenje srca|конгестивна срчана слабост]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[Хипертензија|висок крвни притисак]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[дислипидемија|абнормални нивои холестерола]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[дубока венска тромбоза]] и [[плућна емболија]]<ref>{{cite journal|vauthors=Darvall KA, Sam RC, Silverman SH, Bradbury AW, Adam DJ |title = Obesity and thrombosis |journal = Eur J Vasc Endovasc Surg |date= |volume = 33 |issue = 2 |journal= |date=2007| pmid = 17185009 | doi = 10.1016/j.ejvs.2006.10.006|pages=223–33}}</ref>
| [[Дерматологија]]
|
* [[стрије]]<ref name="derm2007"/>
* [[акантоза (acanthosis nigricans)]]<ref name="derm2007">{{cite journal|vauthors=Yosipovitch G, DeVore A, Dawn A |title = Obesity and the skin: skin physiology and skin manifestations of obesity |journal = J. Am. Acad. Dermatol. |date= |volume = 56 | issue = 6|pages=901-16; quiz 917–20 |journal= |date=2007| pmid = 17504714 | doi = 10.1016/j.jaad.2006.12.004 | url = }}</ref>
* [[лимфедем]]<ref name="derm2007"/>
* [[Флегмона|целулитис]]<ref name="derm2007"/>
* [[хирзутизам]]<ref name="derm2007"/>
* [[интертриго]]<ref>{{cite journal|last=Hahler|first=B.|title = An overview of dermatological conditions commonly associated with the obese patient |journal = Ostomy Wound Manage |date= |volume = 52 | issue = 6 |pages=34-6,38,40passim|journal= |date=2006| pmid = 16799182 | doi = | url = }}</ref>
|-
| [[Ендокринологија]] и [[репродуктивна медицина]]
|
* [[Шећерна болест|дијабетес мелитус]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[синдром полицистичних јајника]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[менструација|менструални]] поремећаји<ref name="HaslamJames"/>
* [[Neplodnost|инфертилитет]]<ref name="HaslamJames"/><ref name="OBGYN2008">{{cite journal|vauthors=Arendas K, Qiu Q, Gruslin A |title = Obesity in pregnancy: pre-conceptional to postpartum consequences |journal = J Obstet Gynaecol Can |date= |volume = 30|issue = 6 |journal= |date=2008| pmid = 18611299 | doi = 10.1016/S1701-2163(16)32863-8| url = |pages=477–88}}</ref>
* [[Гојазност током трудноће|компликације током трудноће]]<ref name="HaslamJames"/><ref name="OBGYN2008"/>
* [[Малформација|дефекти на рођењу (конгениталне аномалије)]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[Мртворођеност|интраутерина смрт плода]]<ref name="OBGYN2008"/>
| [[Систем органа за варење|Гастроинтестилно]]
|
* [[гастроезофагеална рефлуксна болест]]<ref name="HaslamJames"/><ref name="GERD2008">{{cite journal |title = Gastroesophageal reflux disease and obesity | vauthors = Anand G, Katz PO |journal = Rev Gastroenterol Disord |date= |volume = 8 |issue = 4 |journal= |date= 2008 | pmid = 19107097 | doi =  | url = http://www.medreviews.com/pubmed.cfm?j=3&v=8&i=4&p=233 | pages = 233–9 | access-date = 12. 02. 2014 | archive-date = 18. 09. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160918092414/http://www.medreviews.com/pubmed.cfm?j=3&v=8&i=4&p=233 | url-status = dead }}</ref>
* [[неалкохолна масна болест јетре|масна јетра]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[холелитијаза]] (камен у жучној кеси)<ref name="HaslamJames"/>
|-
| [[Неурологија]]
| style="width:40%;"|
* [[мождани удар]]<ref name="HaslamJames"/>
* [[meralgia paresthetica]]<ref>{{cite journal|vauthors=Harney D, Patijn J |title = Meralgia paresthetica: diagnosis and management strategies |journal = Pain Med |date= |volume = 8 |issue = 8 |journal= |date=2007| pmid = 18028045| doi = 10.1111/j.1526-4637.2006.00227.x | url = |pages=669–77}}</ref>
* [[мигрена]]<ref>{{cite journal|vauthors=Bigal ME, Lipton RB |title = Obesity and chronic daily headache |journal = Curr Pain Headache Rep |date= |volume = 12 |issue = 1 |journal= |date=2008| pmid = 18417025 | doi = 10.1007/s11916-008-0011-8| url = |pages=56–61}}</ref>
* [[синдром карпалног тунела]]<ref>{{cite journal|author=Sharifi-Mollayousefi A |title = Assessment of body mass index and hand anthropometric measurements as independent risk factors for carpal tunnel syndrome |journal = Folia Morphol. (Warsz)|date= |volume = 67 |issue = 1 |journal= |date=2008| pmid = 18335412 | doi = | url = |author2=Yazdchi-Marandi M |last3 = Ayramlou |first3 = H |display-authors=3 |last4=Heidari|first4 = P |last5=Salavati|first5 = A|last6=Zarrintan|first6 = S |last7=Sharifi-Mollayousefi |first7 = A|pages=36–42}}</ref>
* [[деменција]]<ref>{{cite journal|vauthors=Beydoun MA, Beydoun HA, Wang Y |title = Obesity and central obesity as risk factors for incident dementia and its subtypes: A systematic review and meta-analysis |journal = Obes Rev |date= |volume = 9|issue = 3 |journal= |date=2008| pmid = 18331422 | doi = 10.1111/j.1467-789X.2008.00473.x|pages=204–18|pmc = 4887143 }}</ref>
* [[идиопатска интракранијална хипертензија]]<ref>{{cite journal|last=Wall|first=M.|title = Idiopathic intracranial hypertension (pseudotumor cerebri) |journal = Curr Neurol Neurosci Rep |date= |volume = 8 |issue = 2 |journal= |date=2008| pmid = 18460275 | doi = 10.1007/s11910-008-0015-0| url = |pages=87–93}}</ref>
* [[мултипла склероза]]<ref>{{cite journal|last1=Munger|first1= KL |last2=Chitnis|first2 = T |last3=Ascherio|first3 = A.  |title = Body size and risk of MS in two cohorts of US women | url = |journal = Neurology |date=2009|volume = 73 | issue = 19| doi = 10.1212/WNL.0b013e3181c0d6e0 | pmc = 2777074 | pmid = 19901245 |pages=1543–50}}</ref>
| [[Онкологија]]<ref>{{cite journal|vauthors=Calle EE, Rodriguez C, Walker-Thurmond K, Thun MJ |title = Overweight, obesity, and mortality from cancer in a prospectively studied cohort of U.S. adults |journal = New England Journal of Medicine. |date= |volume = 348 |issue = 17 |journal= |date=2003| pmid = 12711737| doi = 10.1056/NEJMoa021423|pages=1625–38}}</ref>
|
* [[рак дојке|дојка]], [[рак јајника|оваријални]]
* [[рак једњака|езофагусни]], [[рак дебелог црева|колоректални]]
* [[хепатоцелуларни карцином|јетра]], [[рак гуштераче|панкреас]]
* [[рак жучне кесе|жучна кеса]], [[рак желуца|желудац]]
* [[рак ендометријума|ендометријум]], [[рак грлића материце|цервикални]]
* [[рак простате|простата]], [[карцином бубрежних ћелија|бубрег]]
* [[Нон-Хочкин лимфом]], [[мултипли мијелом]]
|-
| style="width:10%;"| [[Психијатрија]]
| style="width:40%;"|
* [[клиничка депресија|депресија]] код жена<ref name="HaslamJames"/>
* друштвена [[стигматизација]]<ref name="HaslamJames"/>
| [[Пулмологија]]
|
* [[апнеја у току спавања|опструктивна апнеја у сну]]<ref name="HaslamJames"/><ref name="Poulain">{{cite journal|last1=Poulain|first1 = M|title = The effect of obesity on chronic respiratory diseases: pathophysiology and therapeutic strategies |journal = CMAJ|date= |volume = 174 |issue = 9 |journal= |date=2006| pmid = 16636330 | pmc = 1435949 | doi = 10.1503/cmaj.051299| url = http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/174/9/1293  |last2 = Doucet |first2 = M |last3=Major|first3 = GC|display-authors=3 |last4=Drapeau|first4 = V |last5=Sériès|first5 = F |last6=Boulet|first6 = LP |last7=Tremblay|first7 = A|last8=Maltais|first8 = F|pages=1293–9}}</ref>
* [[синдром хиповентилације гојазних]]<ref name="HaslamJames"/><ref name="Poulain"/>
* [[астма]]<ref name="HaslamJames"/><ref name="Poulain"/>
* повећан број компликација током [[опште анестезије]]<ref name="HaslamJames"/><ref name="Anes2000"/>
|-
| [[Реуматологија]] и [[Ортопедија]]
|
* [[гихт]]<ref>{{cite journal|vauthors=Choi HK, Atkinson K, Karlson EW, Curhan G |title = Obesity, weight change, hypertension, diuretic use, and risk of gout in men: the health professionals follow-up study |journal = Arch. Intern. Med. |date= |volume = 165 |issue = 7 |journal= |date=2005| pmid = 15824292 | doi = 10.1001/archinte.165.7.742 | url = |pages=742–8}}</ref>
* слаба покретљивост<ref>{{cite journal|vauthors=Tukker A, Visscher T, Picavet H |title = Overweight and health problems of the lower extremities: osteoarthritis, pain and disability |journal = Public Health Nutr |date= |volume = 12|issue = 3|journal= |date=2008| pmid = 18426630 | doi = 10.1017/S1368980008002103 | url = |pages=359–368|doi-broken-date = 15 January 2025 }}</ref>
* остеоартритис<ref name="HaslamJames"/>
* [[бол у доњем делу леђа]]<ref>{{cite journal|vauthors=Molenaar EA, Numans ME, van Ameijden EJ, Grobbee DE |title = [Considerable comorbidity in overweight adults: results from the Utrecht Health Project] | language = Dutch; Flemish |journal = Ned Tijdschr Geneeskd |date= |volume = 152 |issue = 45 |journal= |date=2008| pmid = 19051798 | doi = | url = |pages=2457–63}}</ref>
| [[Урологија]] и [[Нефрологија]]
|
* [[Импотенција|еректилна дисфункција]]<ref>{{cite journal|vauthors=Esposito K, Giugliano F, Di Palo C, Giugliano G, Marfella R, D'Andrea F, D'Armiento M, Giugliano D |title = Effect of lifestyle changes on erectile dysfunction in obese men: A randomized controlled trial |journal = JAMA |date= |volume = 291 |issue = 24 |journal= |date=2004| pmid = 15213209| doi = 10.1001/jama.291.24.2978|pages=2978–84}}</ref>
* [[уринарна инконтиненција]]<ref>{{cite journal|last=Hunskaar|first=S.|title = A systematic review of overweight and obesity as risk factors and targets for clinical intervention for urinary incontinence in women |journal = Neurourol. Urodyn.|date= |volume = 27 |issue = 8 |journal= |date=2008| pmid = 18951445 | doi = 10.1002/nau.20635 | url = |pages=749–57}}</ref>
* [[хронична бубрежна инсуфицијенција]]<ref>{{cite journal|vauthors=Ejerblad E, Fored CM, Lindblad P, Fryzek J, McLaughlin JK, Nyrén O |title = Obesity and risk for chronic renal failure |journal = J. Am. Soc. Nephrol. |date= |volume = 17 |issue = 6 |journal= |date=2006| pmid = 16641153 | doi = 10.1681/ASN.2005060638|pages=1695–702}}</ref>
* [[хипогонадизам]]<ref>{{cite journal|vauthors=Makhsida N, Shah J, Yan G, Fisch H, Shabsigh R |title = Hypogonadism and metabolic syndrome: Implications for testosterone therapy |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-urology_2005-09_174_3/page/827 |journal = J. Urol. |date= |volume = 174 |issue = 3 |journal= |date=2005| pmid = 16093964 | doi = 10.1097/01.ju.0000169490.78443.59|pages=827–34}}</ref>
* [[увучени пенис]]<ref name="pmid19935302">{{cite journal|vauthors=Pestana IA, Greenfield JM, Walsh M, Donatucci CF, Erdmann D |title = Management of "buried" penis in adulthood: an overview |journal = Plast. Reconstr. Surg. |date= |volume = 124|issue = 4 |journal= |date=2009| pmid = 19935302 | doi = 10.1097/PRS.0b013e3181b5a37f|pages=1186–95}}</ref>
|}

=== Парадокс гојазности ===
{{See also|Парадокс гојазности}}
Иако су код опште популације негативне последице дебљине по здравље праћене веома очигледним доказима, чини се да долази до побољшања здравствених резултата код одређених подгрупа са повишеним ИТМ, што је феномен познат као парадокс гојазности.<ref name="Schmidt2007">{{cite journal|vauthors=Schmidt DS, Salahudeen AK |title = Obesity-survival paradox-still a controversy? |journal = Semin Dial |date= |volume = 20 |issue = 6 |journal= |date=2007| pmid = 17991192| doi = 10.1111/j.1525-139X.2007.00349.x|pages=486–92}}</ref> Овај парадокс је први пут описан 1999. године код особа са прекомерном масом и гојазних који су били подвргнути [[Хемодијализа|хемодијализи]],<ref name="Schmidt2007"/> а потом и код особа са [[Zatajenje srca|срчаном слабошћу]] и [[Периферна васкуларна болест|периферном артеријском болешћу]] (ПАБ).<ref name="paradox2003">{{cite journal|title=Behavioral counseling in primary care to promote a healthy diet: recommendations and rationale |journal = American Family Physician |date= |volume = 67 |issue = 12 |journal= |date=2003| pmid = 12825847 | doi = |author=U.S. Preventive Services Task Force |pages=2573–6}}</ref>

Особе са срчаном слабошћу, чији је ИТМ био између 30,0 и 34,9, имале су нижи степен морталитета од оних са нормалном масом. Ово се приписује чињеници да људи често губе на маси кад им болест узнапредује.<ref>{{cite journal|vauthors=Habbu A, Lakkis NM, Dokainish H |title = The obesity paradox: Fact or fiction?|journal = Am. J. Cardiol. |date= |volume = 98 |issue = 7 |journal= |date=2006| pmid = 16996880| doi = 10.1016/j.amjcard.2006.04.039|pages=944–8}}</ref> Слична су запажања и код неких других обољења срца. Код људи са гојазношћу типа 1 и обољењем срца није већа стопа даљег развоја срчаних проблема него код оних са нормалном масом који такође имају обољење срца. Међутим, код особа са већим степеном гојазности повећан је ризик од даљег развоја болести.<ref>{{cite journal|author=Romero-Corral A |title = Association of bodyweight with total mortality and with cardiovascular events in coronary artery disease: A systematic review of cohort studies |journal = Lancet |date= |volume = 368|issue = 9536 |journal= |date=2006| pmid = 16920472 | doi = 10.1016/S0140-6736(06)69251-9 |last2=Montori|first2 = V. M.|last3=Somers|first3 = V. K.|display-authors=3 |last4=Korinek|first4 = Josef |last5=Thomas|first5 = Randal J|last6=Allison|first6 = Thomas G |last7=Mookadam|first7 = Farouk |last8=Lopez-Jimenez|first8 = Francisco|pages=666–78}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Oreopoulos A, Padwal R, Kalantar-Zadeh K, Fonarow GC, Norris CM, McAlister FA |title = Body mass index and mortality in heart failure: A meta-analysis |journal = Am. Heart J. |date= |volume = 156|issue = 1 |journal= |date=2008| pmid = 18585492 | doi = 10.1016/j.ahj.2008.02.014 | url =https://archive.org/details/sim_american-heart-journal_2008-07_156_1/page/13|pages=13–22}}</ref> Чак ни после [[Хронична опструктивна болест плућа|бајпас операције срца]], не примећује се повећање морталитета код оних са прекомерном масом и гојазношћу.<ref>{{cite journal|vauthors=Oreopoulos A, Padwal R, Norris CM, Mullen JC, Pretorius V, Kalantar-Zadeh K |title = Effect of obesity on short- and long-term mortality postcoronary revascularization: A meta-analysis|journal = Obesity (Silver Spring) |date= |volume = 16 |issue = 2 |journal= |date=2008| pmid = 18239657| doi = 10.1038/oby.2007.36|pages=442–50| url=https://escholarship.org/uc/item/75m3g7z6 }}</ref> Према једној студији побољшано преживљавање би се могло објаснити агресивнијом терапијом која се гојазним особама даје после интервенције на срцу.<ref>{{cite journal|last1=Diercks|first1 = D. B.|title = The obesity paradox in non-ST-segment elevation acute coronary syndromes: Results from the Can Rapid risk stratification of Unstable angina patients Suppress ADverse outcomes with Early implementation of the American College of Cardiology/American Heart Association Guidelines Quality Improvement Initiative |url=https://archive.org/details/sim_american-heart-journal_2006-07_152_1/page/140|journal=American Heart Journal |date=2006|volume=152 | issue = 1 | pmid=16824844 | doi=10.1016/j.ahj.2005.09.024|last2=Roe|first2 = M. T.|last3=Mulgund|first3 = J| display-authors=3|last4=Pollack|first4=Charles V.|last5=Kirk|first5=J. Douglas|last6=Gibler|first6 = W. Brian|last7=Ohman|first7=E. Magnus|last8=Smith|first8=Sidney C.|last9=Boden|first9=William E.|pages=140–8}}</ref> Према другој студији, уколико се узме у обзир [[хронична опструктивна болест плућа]] (ХОБП) код оних са ПАБ, предност од гојазности више не постоји.<ref name="paradox2003"/>

== Узроци болести ==

Данас се сматра да гојазност настаје као последица дејства више различитих фактора (наследних особина, психолошких, културолошких, социјалних, метаболичких, физиолошких и патофизиолошких), тј. да је гојазност мултикаузално [[болест|обољење]] које најчешће настаје као последица интеракције [[генотип]]а (генетичких одлика индивидуе) и фактора спољне средине.

На индивидуалном нивоу, комбинација прекомерног уноса [[енергија из хране|енергије из хране]] и помањкање [[физичка активност|физичке активности]] се сматра објашњењем већине случајева гојазности.<ref name="CADG2006"/> Један ограничен број случајева је првенствено последица генетике, медицинских разлога или неке психијатријске болести.<ref>{{cite journal|vauthors=Bleich S, Cutler D, Murray C, Adams A |title = Why is the developed world obese? |journal = Annu Rev Public Health |date=2008|volume= 29| pmid = 18173389| doi = 10.1146/annurev.publhealth.29.020907.090954|pages=273–95|url = http://papers.nber.org/papers/w12954.pdf }}</ref> Насупрот томе, чини се да је пораст стопе гојазности на друштвеном нивоу последица лако доступне и укусне хране,<ref>{{cite journal|vauthors=Drewnowski A, Specter SE |title = Poverty and obesity: the role of energy density and energy costs |journal = Am. J. Clin. Nutr. |date=2004|volume = 79 |issue = 1| pmid = 14684391 | doi = 10.1093/ajcn/79.1.6| url = http://www.ajcn.org/cgi/content/full/79/1/6|pages=6–16}}</ref> повећане зависности од аутомобила и аутоматизоване производње.<ref>{{cite journal|vauthors=Nestle M, Jacobson MF |title = Halting the obesity epidemic: a public health policy approach |journal = Public Health Rep |date=2000|volume = 115 |issue = 1| pmid = 10968581 | pmc = 1308552 | doi = 10.1093/phr/115.1.12| url = |pages=12–24|doi-broken-date = 15 January 2025 }}</ref><ref name="James2008">{{cite journal|last=James|first = W. P.|title = The fundamental drivers of the obesity epidemic |journal = Obes Rev |date=2008|volume = 9 |issue = Suppl 1 | pmid = 18307693 | doi = 10.1111/j.1467-789X.2007.00432.x|pages=6–13}}</ref>

Једно истраживање из [[2006]]. године открило је десет других могућих чиниоца који доприносе скорашњем порасту гојазности: (1) недовољно спавање, (2) [[ендокрини дисруптор]]и ([[загађивач]]и животне средине који утичу на [[метаболизам]] [[липид]]а), (3) смањена варијабилност температуре средине, (4) повећана стопа [[Пушење дувана|пушења]], јер пушење смањује [[апетит]], (5) повећана употреба лекова који могу да доведу до повећања масе (нпр, [[атипични антипсихотици]]),<ref name="pmid14747245">{{cite journal|title = Consensus development conference on antipsychotic drugs and obesity and diabetes |url=https://archive.org/details/sim_diabetes-care_2004-02_27_2/page/596|journal = Diabetes Care |date=фебруар 2004 |volume = 27 |issue = 2 | pmid = 14747245 | doi = 10.2337/diacare.27.2.596 |author4=North American Association for the Study of Obesity |author3=American Association of Clinical Endocrinologists |pages=596–601}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Weber S, Volynets V, Kanuri G, Bergheim I, Bischoff SC |title = Treatment with the 5-HT3 antagonist tropisetron modulates glucose-induced obesity in mice |journal = International Journal of Obesity |date=децембар 2009 |volume = 33 |issue = 12 | pmid = 19823183 | doi = 10.1038/ijo.2009.191 |pages=1339–47}}</ref> (6) пропорционални пораст етничких и старосних група које имају тенденцију да имају већу масу, (7) трудноћа у позним годинама (која би могла да доведе до тога да деца буду подложна гојазности), (8) [[Епигенетика|епигенетички]] фактори ризика који се преносе генерацијски,<ref>{{cite journal|last1=Jia|first1=Guifang|last2=Fu|first2=Ye|last3=Zhao|first3=Xu|last4=Dai|first4=Qing|last5=Zheng|first5=Guanqun|last6=Yang|first6=Ying|last7=Yi|first7=Chengqi|last8=Lindahl|first8 = Tomas |last9=Pan|first9=Tao|author10 = Yun-Gui Yang |author11 = Chuan He |title = N6-Methyladenosine in nuclear RNA is a major substrate of the obesity-associated FTO|journal = [[Nature Chemical Biology]]|date=16. 10. 2011|volume = 7| issue = 12| doi = 10.1038/nchembio.687| pmid = 22002720| pmc = 3218240|pages=885–87}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.physorg.com/news/2011-10-links-common-rna-modification-obesity.html |title = New research links common RNA modification to obesity | publisher = Physorg.com | accessdate=26. 7. 2012}}</ref> (9) [[природна селекција]] за виши ИТМ и (10) [[асортативно укрштање]] које доводи до повећања концентрације фактора ризика од гојазности (ово би повећало број гојазних људи повећањем варирања становништва по маси).<ref name="pmid16801930">{{cite journal|last1=Keith|first1 = S. W.|title = Putative contributors to the secular increase in obesity: Exploring the roads less traveled|journal = Int J Obes (Lond) |date=2006|volume = 30 |issue = 11 | pmid = 16801930 | doi = 10.1038/sj.ijo.0803326| url = http://www.nature.com/ijo/journal/v30/n11/full/0803326a.html  |last2=Redden|first2 = DT|last3=Katzmarzyk|first3 = P. T.|display-authors=3 |last4=Boggiano|first4 = M M |last5=Hanlon|first5 = E C |last6=Benca|first6 = R M |last7=Ruden|first7 = D |last8=Pietrobelli|first8 = A |last9=Barger|first9 = J L|pages=1585–94}}</ref> Мада постоје значајни докази који подржавају утицај ових механизама на повећану преваленцу гојазности, још увек су недовољно убедљиви, и аутори кажу да су они вероватно од мањег утицаја горе наведених.

=== Начин исхране ===
{{Main|Дијета и гојазност}}
{{Double image|right|World map of Energy consumption 1961,2.svg|200|World map of Energy consumption 2001-2003.svg|200| alt = (Left) A world map with countries colored to reflect the food energy consumption of their people in 1961. North America, Europe, and Australia have relatively high intake, while Africa and Asia consume much less.(Right) A world map with countries colored to reflect the food energy consumption of their people in 2001–2003. Consumption in North America, Europe, and Australia has increased with respect to previous levels in 1971. Food consumption has also increased substantially in many parts of Asia. However, food consumption in Africa remains low.|Мапа доступности енергије из хране по особи на дан 1961. (лево) и [[2001]].2003 године (десно) у кцал/по особи/на дан.<ref name="Earth09"/>
{{image key
|{{legend|#b3b3b3|no data}}
|{{legend|#ffff65|<1600}}
|{{legend|#fff200|1600–1800}}
|{{legend|#ffdc00|1800–2000}}
|{{legend|#ffc600|2000–2200}}
|{{legend|#ffb000|2200–2400}}
|{{legend|#ff9a00|2400–2600}}
|{{legend|#ff8400|2600–2800}}
|{{legend|#ff6e00|2800–3000}}
|{{legend|#ff5800|3000–3200}}
|{{legend|#ff4200|3200–3400}}
|{{legend|#ff2c00|3400–3600}}
|{{legend|#cb0000|>3600}}
}}
||}}

[[Датотека:World Per Person Energy Consumption.png|мини|250п| alt = График показује постепени пораст глобалне потрошње енергије из хране по особи на дан између 1961. и 2002. године |Просечна потрошња енергије по глави становника у свету од 1961. до 2002.<ref name="Earth09">{{cite web|url=http://earthtrends.wri.org/searchable_db/index.php?theme=8&variable_ID=212&action=select_countries |title = EarthTrends: Nutrition: Calorie supply per capita | work = World Resources Institute | accessdate=18. 10. 2009}}</ref>]]

[[Залихе хране изражене кроз енергију]] по глави становника приметно варирају између различитих региона и земаља. Такође се значајно мењају временом.<ref name="Earth09"/> Одд почетка 1970-их до касних 1990-их просечан број калорија доступних по особи на дан (количина купљене хране) нарасла је у свим деловима света изузев у Источној Европи. Сједињене Државе имале су највећу вредност доступности са 3654 калорија по особи 1996. године.<ref name="Earth09"/> Ова вредност је нарасла 2003. године до 3754 калорије.<ref name="Earth09"/> Крајем 1990-их Европљани су имали 3394 калорије по особи, у областима које су у развоју у Азији било је 2648 калорија по особи, а у Подсахарској Африци људи су имали 2176 калорија по особи.<ref name="Earth09"/><ref>{{cite web|url=http://www.scribd.com/doc/1470965/USDA-frsept99b|title = USDA: frsept99b | work = United States Department of Agriculture | accessdate=10. 1. 2009}}</ref> Установљено је да је укупна потрошња калорија повезана са гојазношћу.<ref>{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/pub/82-003-x/2009004/article/10933-eng.htm |title = Diet composition and obesity among Canadian adults | work = Statistics Canada | accessdate=}}</ref>

Нашироко распрострањене [[Исхрана#Савети и смернице|прехрамбене смернице]]<ref>{{cite web|author=National Control for Health Statistics |title = Nutrition For Everyone | publisher=Centers for Disease Control and Prevention | url=http://www.cdc.gov/nccdphp/dnpa/nutrition/nutrition_for_everyone | accessdate=9. 7. 2008}}</ref> нису се много бавиле проблемом преједања и лоше изабраног начина исхране.<ref>{{cite journal|vauthors=Marantz PR, Bird ED, Alderman MH |title = A call for higher standards of evidence for dietary guidelines |journal = Am J Prev Med|date=2008|volume = 34 |issue = 3 | pmid = 18312812 | doi = 10.1016/j.amepre.2007.11.017| url =https://archive.org/details/sim_american-journal-of-preventive-medicine_2008-03_34_3/page/234|pages=234–40}}</ref> Од 1971. до 2000. године стопа гојазности у Сједињеним Државама је порасла са 14,5% на 30,9%.<ref name="Flegal2002">{{cite journal|vauthors=Flegal KM, Carroll MD, Ogden CL, Johnson CL |title = Prevalence and trends in obesity among US adults, 1999–2000 |journal=JAMA |date=2002|volume=288| url = http://jama.ama-assn.org/cgi/content/full/288/14/1723 | doi=10.1001/jama.288.14.1723 | pmid=12365955 | issue = 14|pages=1723–1727}}</ref> У том истом периоду дошло је до повећања просечне количине конзумиране енергије. Код жена, просечно повећање је износило 335 калорија на дан (1542 калорије 1971. и 1877 калорија 2004. године), док је код мушкараца просечан пораст био 168 калорија на дан (2450 калорија 1971. и 2618 калорија 2004. године). Ова додатна енергија је већим делом потекла од повећаног конзумирања [[Угљени хидрат|угљених хидрата]], а не од конзумирања [[масти]].<ref>{{cite journal|vauthors=Wright JD, Kennedy-Stephenson J, Wang CY, McDowell MA, Johnson CL |title = Trends in intake of energy and macronutrients—United States, 1971–2000 |journal=Morbidity and Mortality Weekly Report |date=2004|volume=53 | issue=4 | url = http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5304a3.htm | pmid=14762332|pages=80–2}}</ref> Примарни извори ових додатних угљених хидрата су заслађени напици, који данас чине скоро 25% дневног енергетског уноса код млађих одраслих особа у Америци,<ref name="Caballero">{{cite journal|last=Caballero|first=B.|title = The global epidemic of obesity: An overview|journal = Epidemiol Rev |date=2007|volume = 29 |issue = | pmid = 17569676 | doi = 10.1093/epirev/mxm012 | url = |pages=1–5}}</ref> и [[чипс]].<ref>{{cite journal|last1=Mozaffarian|first1 = D|last2=Hao|first2 = T|display-authors= et al. |title = Changes in Diet and Lifestyle and Long-Term Weight Gain in Women and Men|url=https://archive.org/details/sim_new-england-journal-of-medicine_2011-06-23_364_25/page/2392|journal = The New England Journal of Medicine|date=23. 6. 2011|volume = 364| issue = 25| pmid = 21696306| doi = 10.1056/NEJMoa1014296| pmc = 3151731|pages=2392–404}}</ref> Сматра се да конзумирање заслађених пића доприноси порасту стопе гојазности.<ref>{{cite journal|vauthors=Malik VS, Schulze MB, Hu FB |title = Intake of sugar-sweetened beverages and weight gain: a systematic review |journal = Am. J. Clin. Nutr. |date=2006|volume = 84 |issue = 2 | pmid = 16895873 | doi = 10.1093/ajcn/84.1.274| url = http://www.ajcn.org/cgi/content/full/84/2/274 | pmc = 3210834|pages=274–88}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Olsen NJ, Heitmann BL |title = Intake of calorically sweetened beverages and obesity |journal = Obes Rev |date=2009|volume = 10 |issue = 1 | pmid = 18764885 | doi = 10.1111/j.1467-789X.2008.00523.x | url = |pages=68–75}}</ref>

Како друштва постају све зависнија од [[енергетска вредност хране|велике енергетске вредности]], великих порција и оброка [[Брза храна|брзе хране]], повезаност између конзумирања брзе хране и гојазности све више забрињава.<ref>{{cite journal|last=Rosenheck|first = R|title = Fast food consumption and increased caloric intake: a systematic review of a trajectory towards weight gain and obesity risk |journal = Obes Rev |date=2008|volume = 9 |issue = 6 | pmid = 18346099| doi = 10.1111/j.1467-789X.2008.00477.x | url = |pages=535–47}}</ref> У Сједињеним Државама, у периоду између 1977. и 1995. године, конзумирање оброка брзе хране се утростручило, а унос енергетске вредности путем ових оброка се учетворостручио.<ref>{{Cite book | vauthors = Lin BH, Guthrie J, Frazao E | editor-last = Frazão | editor-first = E |title = Agriculture Information Bulletin No. 750: America's Eating Habits: Changes and Consequences | url = http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ | year = 1999 | publisher = US Department of Agriculture, Economic Research Service | location = Washington, DC | chapter = Nutrient contribution of food away from home | pages = 213–239 | access-date = 12. 02. 2014 | archive-date = 11. 06. 2002 | archive-url = https://web.archive.org/web/20020611183104/http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ | url-status =  }}</ref>

[[Аграрна политика]] и [[Зелена револуција (пољопривреда)|технике]] у Сједињеним Државама и Европи довели су до нижих цена хране. У Сједињеним Државама, субвенционисање [[кукуруз]]а, [[Соја|соје]], [[Пшеница|пшенице]] и [[Пиринач|пиринча]] посредством [[закон о фармама|закона о фармама]] (-{U.S. farm bill}-) учинило је главне изворе прерађене хране јефтиним у поређењу са воћем и поврћем.<ref>{{cite news|last=Pollan|first = Michael|title = You Are What You Grow| work = New York Times| url = http://www.nytimes.com/2007/04/22/magazine/22wwlnlede.t.html?ex=1186027200&en=bbe0f6a2c10e3b3c&ei=5070|date=22. 4. 2007| accessdate=30. 7. 2007}}</ref>

Гојазне особе стално пријављују мање вредности своје потрошње хране у поређењу са особама нормалне тежине.<ref>{{harvnb|Kopelman|Caterson|2005|pp=324}}</ref> Ово је подржано и тестирањима људи изведеним у [[калориметарској]] просторији,<ref>{{cite web|title=Metabolism alone doesn't explain how thin people stay thin | publisher = The Medical Post| work = John Schieszer| date = 20 August 2008| url = https://medicalmyths.wordpress.com/2008/08/20/obesity-is-not-caused-by-slow-metabolism/ }}</ref> као и директним посматрањем.

=== Седентарни начин живота ===
{{See also|Седентарни начин живота}}
[[Седентарни начин живота]] (животни стил у коме се много времена проводи седећи) игра важну улогу код гојазности.{{sfn|Seidell|2005|p=10}} Широм света дошло је до великог помака ка физички мање захтевном раду,<ref name="WHO2009">{{cite web|url=http://www.who.int/dietphysicalactivity/publications/facts/obesity/en/ |title = WHO: Obesity and overweight| work = [[Светска здравствена организација|World Health Organization]] | accessdate=10. 1. 2009| archiveurl = https://web.archive.org/web/20081218104805/http://www.who.int/dietphysicalactivity/publications/facts/obesity/en/<!--Added by H3llBot--> | archivedate=18. 12. 2008}}</ref><ref name="WHOExercise">{{cite web|url=http://www.who.int/dietphysicalactivity/factsheet_inactivity/en/index.html |title = WHO &#124; Physical Inactivity: A Global Public Health Problem | work = [[Светска здравствена организација|World Health Organization]]  | accessdate=22. 2. 2009}}</ref><ref name="Ness2006">{{cite journal|vauthors=Ness-Abramof R, Apovian CM |title = Diet modification for treatment and prevention of obesity |journal = Endocrine |date=2006|volume = 29 |issue = 1 | pmid = 16622287| doi = 10.1385/ENDO:29:1:135 | url = |pages=5–9}}</ref> и тренутно најмање 60% светске популације недовољно вежба.<ref name="WHOExercise"/> Примарни узрок овога је повећана употреба механизованог превоза и преовлађивање технологије која смањује потребу за радом у кући.<ref name="WHO2009"/><ref name="WHOExercise"/><ref name="Ness2006"/> Код деце долази до пада нивоа физичке активности због мањка кретања и физичког образовања.<ref>{{cite journal|vauthors=Salmon J, Timperio A |title = Prevalence, trends and environmental influences on child and youth physical activity |journal = Med Sport Sci |date=2007|volume = 50 |issue = | pmid = 17387258| doi = 10.1159/000101391 | series = Medicine and Sport Science |isbn=978-3-318-01396-2|pages=183–99}}</ref> Светски трендови су мање јасни у погледу [[физичка активност|физичке активности]] у активно слободно време. [[Светска здравствена организација]] указује на чињеницу да људи широм света мање теже активном бављењу рекреацијом, док је једна студија из Финске<ref>{{cite journal|vauthors=Borodulin K, Laatikainen T, Juolevi A, Jousilahti P |title = Thirty-year trends of physical activity in relation to age, calendar time and birth cohort in Finnish adults |journal = Eur J Public Health |date=2008|volume = 18 |issue = 3 | pmid = 17875578 | doi = 10.1093/eurpub/ckm092 | url = |pages=339–44}}</ref> открила повећање, а студија из Сједињених Држава опазила да нема значајних промена у погледу физичке активности у слободно време.<ref>{{cite journal|vauthors=Brownson RC, Boehmer TK, Luke DA |title = Declining rates of physical activity in the United States: what are the contributors?|journal = Annu Rev Public Health |date=2005|volume = 26 |issue = | pmid = 15760296| doi = 10.1146/annurev.publhealth.26.021304.144437 | url = |pages=421–43}}</ref>

И код деце и код одраслих постоји повезаност између времена гледања телевизије и ризика од гојазности.<ref>{{cite journal|vauthors=Gortmaker SL, Must A, Sobol AM, Peterson K, Colditz GA, Dietz WH |title = Television viewing as a cause of increasing obesity among children in the United States, 1986–1990 |journal = Arch Pediatr Adolesc Med |date=1996|volume = 150 |issue = 4 | pmid = 8634729| doi = 10.1001/archpedi.1996.02170290022003|pages=356–62}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Vioque J, Torres A, Quiles J |title = Time spent watching television, sleep duration and obesity in adults living in Valencia, Spain |journal = Int. J. Obes. Relat. Metab. Disord. |date=2000|volume = 24 |issue = 12 | pmid = 11126224 | doi = 10.1038/sj.ijo.0801434| url = |pages=1683–8}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Tucker LA, Bagwell M |title = Television viewing and obesity in adult females |journal = Am J Public Health |date=1991|volume = 81 |issue = 7 | pmid = 2053671 | pmc = 1405200 | doi = 10.2105/AJPH.81.7.908| url = http://www.ajph.org/cgi/reprint/81/7/908 | format = PDF|pages=908–11}}</ref> Једно истраживање је открило да 63 од 73 студија (86%) показује повећање стопе гојазности код деце, са повећањем изложености медијима, при чему стопа расте пропорционално времену проведеном у гледању телевизије.<ref>{{cite web | url = http://ipsdweb.ipsd.org/uploads/IPPC/CSM%20Media%20Health%20Report.pdf |title = Media + Child and Adolescent Health: A Systematic Review | publisher = Common Sense Media | year = 2008 | work = Ezekiel J. Emanuel | accessdate = 6. 4. 2009 | archive-date = 22. 11. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20121122070205/http://ipsdweb.ipsd.org/uploads/IPPC/CSM%20Media%20Health%20Report.pdf | url-status =  }}</ref>

=== Наследни фактори ===
{{Main|Генетика гојазности}}
[[Датотека:La monstrua desnuda (1680), de Juan Carreño de Miranda..jpg|мини|250п| alt = Слика тамнокосе гојазне девојке ружичастих образа која се наслања на сто. Држи грожђе и листове винове лозе у левој руци покривајући гениталије.|На слици из 1680. аутора -{''[[Juan Carreno de Miranda]]''}- је девојка за коју се претпоставља да има [[Прадер-Вилијев синдром]]<ref>{{cite web|url=http://www.esst.org/newsletter2000.htm |title = Case Study: Cataplexy and SOREMPs Without Excessive Daytime Sleepiness in Prader Willi Syndrome. Is This the Beginning of Narcolepsy in a Five Year Old?|last=Jones|first = Mary| publisher = European Society of Sleep Technologists| accessdate=6. 4. 2009}}</ref>]]
Као многа друга здравствена стања, и гојазност може бити проузрокована узајамним дејством генетских и фактора животне средине. [[Полиморфизам (биологија)|Полиморфизми]] у различитим [[ген]]има контролише [[апетит]] и [[метаболизам]] предиспониран за гојазност у присуству довољне енергије хране. До 2006. године више од 41 ових места је доведено у везу са развојем гојазности у повољном окружењу.<ref>{{cite journal|last1=Poirier|first1=P.|title = Obesity and cardiovascular disease: pathophysiology, evaluation, and effect of weight loss |journal = Arterioscler. Thromb. Vasc. Biol. |date=2006|volume = 26 |issue = 5 | pmid = 16627822 | doi = 10.1161/01.ATV.0000216787.85457.f3| url =https://archive.org/details/sim_arteriosclerosis-thrombosis-and-vascular-biology_2006-05_26_5/page/968|last2=Giles|first2 = T. D.|last3=Bray|first3 = G. A.|display-authors=3 |last4=Hong|first4 = Y |last5=Stern|first5 = JS |last6=Pi-Sunyer |first6 = FX |last7=Eckel|first7 = RH|pages=968–76}}</ref>

Резултати [[Финска|финско]]-[[Уједињено Краљевство|британског]] истраживања, објављени у [[Сједињене Америчке Државе|америчком]] часопису „[[Science (časopis)|Сајенс]]“, показали су да на 16-том [[човек|људском]] [[хромозом]]у постоји [[ген]] (назван -{FTO}-, ген који је повезан са масним ткивом и гојазношћу) који утиче на гојазност. Истраживање спроведено на више од 40.000 [[човек|људи]] показало је да су особе носиоци два гена -{FTO}- изложене за 70% већој опасности од појаве гојазности од особа без тог гена. Налази показују да су људи који имају две копије [[ФТО ген]]а у просеку тежи 3–4 kg и имају 1,67-пута већи ризик за гојазност у поређењу са онима који су без тог ризика [[алел]].<ref>{{cite journal|vauthors=Loos RJ, Bouchard C |title = FTO: the first gene contributing to common forms of human obesity |journal = Obes Rev |date=2008|volume = 9 |issue = 3 | pmid = 18373508 | doi = 10.1111/j.1467-789X.2008.00481.x | url = |pages=246–50}}</ref> У зависности од испитане популације, проценат гојазности који се може приписати генетици од 6% до 85%.<ref>{{cite journal|vauthors=Yang W, Kelly T, He J |title = Genetic epidemiology of obesity |journal = Epidemiol Rev |date=2007|volume = 29 |issue = | pmid = 17566051 | doi = 10.1093/epirev/mxm004|pages=49–61}}</ref>

Гојазност је главна одлика неколико синдрома, као што су [[Прадер-Вилијев синдром]], [[Барде-Бидлов синдром]], [[Кохенов синдром]], i [[МОМО синдром]]. (Термин „несиндромска гојазност“ се понекад користи када су ова стања искључена.)<ref name="pmid19506576">{{cite journal|vauthors=Walley AJ, Asher JE, Froguel P |title = The genetic contribution to non-syndromic human obesity |journal = Nat. Rev. Genet. |date=2009|volume = 10|issue = 7| pmid = 19506576 | doi = 10.1038/nrg2594 | url = |pages=431–42}}</ref> Код људи са раним почетком озбиљне гојазности (дефинисана као она која почиње пре 10 година старости и индекса телесне масе који је три [[стандардна девијација|стандардне девијације]] већи од нормалне), 7% гаји јединствену мутацију ДНК.<ref>{{cite journal |title = Genetics of obesity in humans | vauthors = Farooqi S, O'Rahilly S |journal = Endocr. Rev. |date= 2006 |volume = 27 |issue = 7 | pmid = 17122358 | doi = 10.1210/er.2006-0040 | url = http://edrv.endojournals.org/cgi/content/full/27/7/710 | pages = 710–18 | access-date = 12. 02. 2014 | archive-date = 10. 07. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20100710170521/http://edrv.endojournals.org/cgi/content/full/27/7/710 | url-status =  }}</ref>

Студије које су усмерене на наследне обрасце уместо на одређени ген откриле су да је гојазно 80% потомства од два гојазна родитеља [[родитељска гојазност|гојазни родитељи]], у поређењу са мање од 10% потомства чија су оба родитеља нормалне тежине.{{sfn|Gina|2007|pp=122}}

[[Хипотеза штедљивог гена]] претпоставља се да су људи склони гојазности због мањка хране током људске еволуције. Њихова способност да искористе ретке периоде изобиља чувајући енергију у облику масноће била је корисна током периода када би расположивост хране варирала, и појединци са већим масним резервама би имали већу вероватноћу да преживе [[глад]]. Ова склоност за складиштење масноће, међутим, била би маладаптивна у друштвима са постојаном залихом хране.<ref>{{cite journal|vauthors=Chakravarthy MV, Booth FW |title = Eating, exercise, and "thrifty" genotypes: Connecting the dots toward an evolutionary understanding of modern chronic diseases |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-applied-physiology_2004-01_96_1/page/3 |journal = J. Appl. Physiol.|date=2004|volume = 96 |issue = 1 | pmid = 14660491 | doi = 10.1152/japplphysiol.00757.2003|pages=3–10}}</ref> Ова теорија је добила различите критике те су предложене друге еволутивне теорије као што су: [[хипотеза о скретању гена]] и [[штедљиви фенотип|хипотеза штедљивог фенотипа]].<ref>{{Cite journal|last=Wells|first = J. C. K. 
|title = Thrift: A guide to thrifty genes, thrifty phenotypes and thrifty norms 
| doi = 10.1038/ijo.2009.175 
|journal = International Journal of Obesity 
|volume = 33 
| issue = 12 |pages=1331–1338|date=2009 
| pmid = 19752875
| pmc = 
}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Wells|first = J. C. K. 
|title = The thrifty phenotype: An adaptation in growth or metabolism? 
| doi = 10.1002/ajhb.21100 
|journal = American Journal of Human Biology 
|volume = 23 
| issue = 1 |pages=65–75|date=2011 
| pmid = 21082685
| pmc = 
}}</ref>

=== Фактори средине ===
Друга половина, која делује као окидач су спољни фактори (неправилно и неадекватно конзумирање [[храна|хране]]). Када се у организам дуже време уноси већа количина енергетски хранљивих материја него што може да се потроши, долази до последичног таложења [[масти]] и повећања телесне тежине. До гојазности неће доћи ако постоји равнотежа између уноса хране и енергетске потрошње.

=== Психогени фактори ===
Око 30% гојазних особа има фазе преједања ({{јез-енг|bingle eating disorder}}). Храна често служи као средство за превазилажење лоших емоција ([[Фрустрација|фрустрације]], [[Досада|досаде]], несигурности, [[Гнев|љутње]], [[туга|туге]]) или као утеха за разне проблеме. Осим тога, гојазне особе се често осећају непожељно и дискриминисано у данашњем друштву које манекенски тип грађе истиче као идеал лепоте. Услед тога оне често улазе у „зачарани круг“, уносећи још више хране како би се краткорочно осећале боље.

=== Физиолошки фактори ===
Са годинама се полако смањује ниво базалног [[метаболизам|метаболизма]], а повећавају се [[Katabolizam|катаболички процеси]] за које није потребна додатна [[енергија]]. Са старењем се смањује и способност и жеља за физичком активношћу, што додатно отежава ствари. Мишићна активност је најважнији начин којим се енергија ослобађа из организма. Око једне трећине дневно утрошене енергије се потроши [[мишићно ткиво|мишићним]] радом, а код физичких радника и половина или три четвртине. Због тога се често каже, да гојазност настаје као последица превисоког односа уноса хране према физичкој активности.

=== Патофизиолошки фактори ===
Поремећаји лучења неких ендокриних жлезда ([[хипофиза]], [[штитна жлезда|штитаста]] и полне жлезде) могу да буду узрок гојазности. Такође, лезија центара за регулацију уноса хране у [[мозак|мозгу]] или њихов поремећај (малигнитет) може условити повећање телесне тежине, а сличан ефекат имају и разне генетичке абнормалности у хемизму масних залиха.

=== Друге болести ===
Одређене телесне и менталне болести и фармацеутске супстанце које су коришћене при њиховом лечењу могу да повећају ризик за гојазност. У медицинске болести које повећавају ризик за гојазност спада неколико ретких синдрома (наведених изнад) као и нека урођена или стечена стања: [[Хипотиреоза|хипотиреоидизам]], [[Кушингов синдром]], [[недостатак хормона раста]],<ref>{{cite journal|vauthors=Rosén T, Bosaeus I, Tölli J, Lindstedt G, Bengtsson BA |title = Increased body fat mass and decreased extracellular fluid volume in adults with growth hormone deficiency |url=https://archive.org/details/sim_clinical-endocrinology_1993-01_38_1/page/63 |journal = Clin. Endocrinol. (Oxf) |date=1993|volume = 38 |issue = 1 | pmid = 8435887| doi = 10.1111/j.1365-2265.1993.tb00974.x|pages=63–71}}</ref> и [[поремећаји у исхрани]]: [[поремећај неконтролисаног преједања]] и [[синдром ноћног једења]].<ref name="HaslamJames"/> Међутим, гојазност се не сматра психијатријским поремећајем, и стога није наведена у [[Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje|-{DSM-IVR}-]] као [[Душевна болест|психијатријска болест]].<ref>{{cite journal|vauthors=Zametkin AJ, Zoon CK, Klein HW, Munson S |title = Psychiatric aspects of child and adolescent obesity: a review of the past 10 years |journal = J Am Acad Child Adolesc Psychiatry |date=2004|volume = 43 |issue = 2 | pmid = 14726719| doi = 10.1097/00004583-200402000-00008|pages=134–50}}</ref> Ризик вишка килограма и гојазности је већи код пацијената са психијатријским поремећајима него код особа које немају психијатријски поремећај.<ref>{{cite journal|vauthors=Chiles C, van Wattum PJ |title = Psychiatric aspects of the obesity crisis |journal=Psychiatr Times |date=2010|volume=27 | issue=4 |pages=47–51}}</ref>

Одређени лекови могу да проузрокују добитак на тежини или промене у [[телесна грађа|телесној грађи]]; у њих спадају [[инсулин]], [[сулфонилуреја|сулфонилуреје]], [[тиазолидинедион]]и, [[атипични антипсихотици]], [[антидепресив]]и, [[глукокортикоиди|стероиди]], одређени [[антиепилептик|антиконвулзиви]] ([[фенитоин]] и [[Valproinska kiselina|валпроат]]), [[пизотифен]], и неки облици [[хормонска контрацепција|хормонске контрацепције]].<ref name="HaslamJames"/>

=== Друштвене детерминанте ===
{{Main|Друштвене детерминанте гојазности}}
Иако су генетски утицаји важни за разумевање гојазности, они не могу да објасне актуелно драматично повећање броја гојазних особа које се види у одређеним земљама или на глобалном нивоу.<ref>{{cite journal|vauthors=Yach D, Stuckler D, Brownell KD |title = Epidemiologic and economic consequences of the global epidemics of obesity and diabetes |journal = Nature Medicine. |date=2006|volume = 12 |issue = 1| pmid = 16397571 | doi = 10.1038/nm0106-62 | url = |pages=62–6}}</ref> Иако је прихваћено да уношење енергије које је веће од потрошње доводи до гојазности у појединачним случајевима, узрок замене ова два чиниоца на друштвеном нивоу је веома дискутабилно. Постоје бројне теорије о узроку али већина верује да је то комбинација различитих чинилаца.

Веза између [[Друштвена класа|друштвеног сталежа]] и ИТМ варира на глобалном нивоу. Један преглед из 1989. је пронашао да је у развијеним земљама мања вероватноћа да жене из високог друштвеног сталежа буду гојазне. Нису се могле видети значајне разлике међу мушкарцима из различитих друштвених сталежа. У земљама у развоју, била је већа вероватноћа да жене, мушкарци и деца из виших друштвених сталежа буду гојазни.<ref>{{cite journal|vauthors=Sobal J, Stunkard AJ |title = Socioeconomic status and obesity: A review of the literature |url=https://archive.org/details/sim_psychological-bulletin_1989-03_105_2/page/260 |journal = Psychol Bull |date=1989|volume = 105 |issue = 2 | pmid = 2648443| doi = 10.1037/0033-2909.105.2.260|pages=260–75}}</ref> Када је овај преглед ажуриран 2007. године, уочене су исте везе, мада слабије. Осећа се да је повезаност ослабила због утицаја [[Глобализација|глобализације]].<ref name="McLaren2007">{{cite journal|last=McLaren|first=L.|title = Socioeconomic status and obesity |journal = Epidemiol Rev|date=2007|volume = 29 |issue = | pmid = 17478442 | doi = 10.1093/epirev/mxm001|pages=29–48}}</ref> Међу развијеним земљама, ниво гојазности одраслих и проценат деце тинејџера који имају вишак килограма, доводи се у везу са [[економска неједнакост|неједнаким приходима]]. Сличан однос се види и у државама САД: у неједнаким државама већи број одраслих, чак и у вишим друштвеним сталежима, су гојазни.<ref name="spirit">{{harvnb|Wilkinson|Pickett|2009|pp=91-101}}</ref>

Предочена су многа објашњења за везу између ИТМ и друштвеног сталежа. Сматра се да у развијеним државама, богати могу да приуште хранљивију храну, под већим су друштвеним притиском да остану витки, и имају више могућности и већа очекивања за [[физички фитнес]]. Верује се да у [[Zemlja u razvoju|неразвијеним земљама]] способност да се приушти храна, висока потрошња енергије приликом телесног рада, и културне вредности које цене крупну телесну грађу доприносе примећеним обрасцима.<ref name="McLaren2007"/> И став који људи имају према телесној маси у животу може играти улогу у гојазности. Веза у променама ИТМ током времена се може запазити међу пријатељима, браћом и сестрама и супружницима.<ref>{{cite journal|last1=Christakis |first1= N. A.|last2=Fowler|first2=James H. |title = The Spread of Obesity in a Large Social Network over 32 Years |journal = New England Journal of Medicine|date=2007|volume = 357 |issue = 4| pmid = 17652652 | doi = 10.1056/NEJMsa066082|pages=370–379}}</ref> Изгледа да [[стрес]] и перципиран ниски друштвени статус повећавају ризик за гојазност.<ref name="spirit" /><ref>{{cite journal|last=Bjornstop|first = P|title = Do stress reactions cause abdominal obesity and comorbidities?|journal = Obesity Reviews|date=2001|volume = 2|issue = 2| doi = 10.1046/j.1467-789x.2001.00027.x| pmid = 12119665|pages=73–86}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Goodman E, Adler NE, Daniels SR, Morrison JA, Slap GB, Dolan LM |title = Impact of objective and subjective social status on obesity in a biracial cohort of adolescents|journal = Obesity Reviews|date=2003|volume = 11|issue = 8| pmid = 12917508| doi = 10.1038/oby.2003.140|pages=1018–26}}</ref>

Пушење има значајно дејство на тежину појединца. Бивши пушачи добијају у просеку 4,4 килограма (9.7 фунти) код мушкараца и 5,0 килограма (11.0 фунти) код жена током десет година.<ref>{{cite journal |title = The influence of smoking cessation on the prevalence of overweight in the United States | vauthors = Flegal KM, Troiano RP, Pamuk ER, Kuczmarski RJ, Campbell SM |journal = New England Journal of Medicine. |date= 1995 |volume = 333 |issue = 18 | pmid = 7565970 | doi = 10.1056/NEJM199511023331801 | url = http://content.nejm.org/cgi/content/full/333/18/1165 | pages = 1165–70 | access-date = 12. 02. 2014 | archive-date = 05. 04. 2003 | archive-url = https://web.archive.org/web/20030405192136/http://content.nejm.org/cgi/content/full/333/18/1165 | url-status =  }}</ref> Међутим, променљива стопа пушења не делује много на укупну стопу гојазности.<ref>{{cite journal|vauthors=Chiolero A, Faeh D, Paccaud F, Cornuz J |title = Consequences of smoking for body weight, body fat distribution, and insulin resistance|journal = Am. J. Clin. Nutr. |date=1. 4. 2008|volume = 87 |issue = 4 | pmid = 18400700| url = http://www.ajcn.org/cgi/content/full/87/4/801 |pages=801–9| doi=10.1093/ajcn/87.4.801 }}</ref>

У Сједињеним Државама, број деце који особа има је повезан са њеним ризиком за гојазност. Ризик код жена се повећава за 7% по детету, док се ризик код мушкараца повећава за 4% по детету.<ref>{{cite journal|vauthors=Weng HH, Bastian LA, Taylor DH, Moser BK, Ostbye T |title = Number of children associated with obesity in middle-aged women and men: results from the health and retirement study |journal = J Women's Health (Larchmt) |date=2004|volume = 13 |issue = 1 | pmid = 15006281 | doi = 10.1089/154099904322836492|pages=85–91}}</ref> Ово се делимично може објаснити чињеницом да су родитељи на Западу, који имају несамосталну децу, мање физички активни.<ref>{{cite journal|vauthors=Bellows-Riecken KH, Rhodes RE |title = A birth of inactivity? A review of physical activity and parenthood |journal = Prev Med |date=2008|volume = 46|issue = 2 | pmid = 17919713 | doi = 10.1016/j.ypmed.2007.08.003|pages=99–110}}</ref>

У свету у развоју, урбанизација игра улогу у повећању стопе гојазности. У [[Кина|Кини]] је укупна стопа гојазности испод 5%; међутим, у неким градовима стопа гојазности прелази 20%.<ref>{{cite web|url=http://www.who.int/dietphysicalactivity/media/en/gsfs_obesity.pdf |title = Obesity and Overweight | publisher = [[Светска здравствена организација|World Health Organization]] | accessdate=22. 2. 2009}}</ref>

Верује се да [[неухрањеност]] у раном животу игра улогу у повећаној стопи гојазности у свету у развоју.<ref name="DC2001">{{cite journal|last=Caballero|first=B.|title = Introduction. Symposium: Obesity in developing countries: biological and ecological factors |journal = J. Nutr. |date=2001|volume = 131 | issue = 3 |pages=866S–870S | pmid = 11238776 | doi = 10.1093/jn/131.3.866S| url = http://jn.nutrition.org/cgi/content/full/131/3/866S}}</ref> Ендокрине промене које се дешавају током периода неухрањености могу допринети стварању залиха масноће онда када енергија постане доступна.<ref name="DC2001"/>

У складу са [[когнитивна епидемиологија|когнитивно епидемиолошким]] подацима, бројне студије потврђују да је гојазност повезана са когнитивним недостацима.<ref name="Smith2011">{{cite journal|title = A review of the association between obesity and cognitive function across the lifespan: implications for novel approaches to prevention and treatment |doi=10.1111/j.1467-789X.2011.00920.x | url = http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1467-789X.2011.00920.x/abstract | vauthors = Smith E, Hay P, Campbell L, Trollor JN |journal = Obesity Reviews |date=2011|volume= 12|issue=9 |pages=740–755|pmid=21991597 }}</ref> Било да гојазност проузрокује когнитивне недостатке или обрнуто, тренутно није јасно.

=== Инфективни агенси ===
Студија о дејству инфективних агенса на метаболизам је још у раном стадијуму. Показало се да се [[цревна флора]] разликује код витких и гојазних људи. Постоји индикација да стомачна флора код гојазних и витких појединаца може да утиче на метаболички потенцијал. За ову очигледну промену метаболичког потенцијала, верује се да додељује већи капацитет за искоришћење енергије која доприноси гојазности. Тек треба да буде јасно утврђено да ли су ове разлике непосредни узрок или резултат гојазности.<ref>{{cite journal|vauthors=DiBaise JK, Zhang H, Crowell MD, Krajmalnik-Brown R, Decker GA, Rittmann BE |title = Gut microbiota and its possible relationship with obesity |journal = Mayo Clinic Proceedings. Mayo Clinic |date=2008|volume = 83 |issue = 4 | pmid = 18380992| doi = 10.4065/83.4.460|pages=460–9}}</ref>

Веза између [[вирус]]а и гојазности је пронађена код људи и код неколико различитих животињских врста. У којој мери је та веза допринела све већој стопи гојазности тек треба да буде утврђено.<ref>{{cite journal|vauthors=Falagas ME, Kompoti M |title = Obesity and infection |journal = Lancet Infect Dis |date=2006|volume = 6 |issue = 7| pmid = 16790384 | doi = 10.1016/S1473-3099(06)70523-0 | url = |pages=438–46}}</ref>

== Начин развоја болести ==

Сувишно уношење енергетских материја, првенствено [[угљени хидрат|угљених хидрата]] и [[масти|липида]], испољава се увек нагомилавањем [[масти]] у организму. За сваких 9,3 [[калорија]] вишка енергије депонује се 1 грам масти.

Вишак унетих угљених хидрата претвара се у триглицериде,<ref>{{cite journal|vauthors=Wright JD, Kennedy-Stephenson J, Wang CY, McDowell MA, Johnson CL |title = Trends in intake of energy and macronutrients—United States, 1971–2000 |journal=Morbidity and Mortality Weekly Report |date=2004|volume=53 | issue=4 | url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5304a3.htm | pmid=14762332|pages=80–2}}</ref> који се транспортују до [[Ткиво (биологија)|ткива]] и у њима депонују. Главни орган у коме се обавља ова трансформација је [[јетра]]. Депоновање масти у масне депое обавља се у облику хиломикрона и липопротеина врло мале густине. Молекул триглицерида је сувише велик да би ушао у [[Ћелија (биологија)|ћелију]]. Крвљу доспели триглицериди се прво хидролизују под дејством [[ензим]]а липазе у капиларима и при томе настају [[масна киселина|масне киселине]]. Да би се оне депоновале потребан је глицерол у ћелији, а он потиче од разграђених угљених хидрата. Према томе, депоновање масти у ћелијама масног ткива је условљено метаболизмом [[угљени хидрат|шећера]].

Прекомерни унос енергије дешава се само за време развојне фазе гојазности. Једном када особа постане гојазна, једини услов да то и остане јесте да унос енергије буде идентичан потрошњи (статична фаза).

Остали патогенетски механизми код гојазних особа су мање изражени. Евентуално, може да постоји повећана концентрација слободних [[масна киселина|масних киселина]] и [[триглицерид]]а у [[крв]]и, или благо повећан ниво базалног метаболизма итд.

=== Патофизиолошки поремећаји ===
[[Датотека:Fatmouse.jpg|мини|250п| alt = Два бела миша, оба са ушима сличне величине, црним очима и ружичастим носевима. Тело миша на левој страни је око три пута шире него код миша нормалне величине који се налази на десној страни.|Поређење миша који није у стању да произведе [[Leptin (hormon)|лептин]] што доводи до гојазности (лево), и нормалног миша (десно)]]

Ова [[болест]] се испољава променама у телесној грађи, биохемијским поремећајима и разним симптомима и знацима (повећање телесне тежине, промене у унутрашњим органима, на локомоторном апарату, појаве [[шећерна болест|шећерне болести]], промене на [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларном]] и [[систем органа за дисање|респираторном систему]] и психички поремећаји).<ref name="flier">{{cite journal|last=Flier|first = J. S.|title = Obesity wars: Молекуларни напредак у супротности са растућом епидемијом |journal=Cell |date=2004|volume=116 | issue=2 | pmid=14744442 | doi = 10.1016/S0092-8674(03)01081-X|pages=337–50}}</ref> Овим подручјем истраживања се скоро нико није бавио све до 1994. год кад је откривен [[Leptin (hormon)|лептин]]. Након овог открића су разјашњени многи други хормонски механизми који учествују у регулисању [[апетит]]а и уношења хране, обрасци складиштења [[Adipozno tkivo|масног ткива]] и развој [[Insulinska rezistencija|инсулинске резистенције]]. Након открића лептина проучавали су се [[грелин]], [[инсулин]], [[орексин]], [[Peptid YY|PYY 3-36]], [[холецистокинин]], [[адипонектин]] као и многи други посредници. [[Адипонектин]]и су посредници које производи масно ткиво; за њихово деловање се сматрало да модификује многе болести које су везане за гојазност.

За лептин и грелин се сматрало да су комплементарни по томе како утичу на апетит, при чему се грелин производи тако што се путем желуца прилагођава краткорочна контрола апетита (нпр. јести када је желудац празан и престати када је желудац пун). Масно ткиво производи лептин како би сигнализирало складиштење масти у телу, а посредник је и за дугорочну контролу апетита (нпр. јести више када су залихе масти ниске и јести мање када су залихе масти високе). Иако давање лептина може да буде делотворно за малу подгрупу гојазних појединаца којима недостаје лептин, за већину гојазних појединаца се сматра да имају лептинску резистенцију и код њих су пронађени високи нивои лептина.<ref>{{cite journal|vauthors=Hamann A, Matthaei S |title = Regulation of energy balance by leptin |journal = Exp. Клин. Ендокринол. Дијабетис|date=1996|volume = 104 |issue = 4 | pmid = 8886745 | doi = 10.1055/s-0029-1211457|pages=293–300}}</ref> За ову резистенцију се сматрало да делимично објашњава зашто се давање лептина није показало ефикасним при смањивању апетита код већине гојазних људи.<ref name="flier"/>

[[Датотека:Leptin.png|мини|лево|250п| alt = Тродимензионални модел са два пара супротно постављених увијених стубаца међусобно спојених на крајевима помоћу више линијских сегмената.|Графички приказ молекула [[Leptin (hormon)|лептина]]]]
Док се лептин и грелин производе периферно, својим деловањем на [[централни нервни систем]] контролишу апетит. Они конкретно, као и други хормони који су везани за апетит делују на [[хипоталамус]], подручје мозга које је од суштинске важности за регулисање уноса хране и трошења енергије. Постоји неколико кругова у оквиру хипоталамуса који доприносе његовој улози у интегрисању апетита, путања [[меланокортин]]а је једна од најбоље схваћених.<ref name="flier"/> Круг почиње са подручјем хипоталамуса, [[аркуатно језгро|аркуатним језгром]], које води до [[латерални хипоталамус|латералног хипоталамуса]] (LH) и [[вентромедијални хипоталамус|вентромедијалног хипоталамуса]] (VMH), центара мозга за глад и ситост.{{sfn|Boulpaep|Boron|2003|pp=1227}}

Аркуатно језгро садржи две различите групе [[неурон]]а.<ref name="flier"/> Прва група сврстава заједно [[неуропептид Y]] (NPY) и [[Agutiju srodni peptid|пептид везан за агути]] (AgRP) и има стимулативни утицај на LH и инхибиторни утицај на VMH. Друга група група сврстава заједно [[про-опиомеланокортин]] (POMC) и [[Kokainom i amfetaminom regulisani transkript|транскрипт који регулише кокаин и амфетамин]] (CART) и има стимулативни утицај на VMH , а инхибиторни на LH. Сходно томе, NPY/AgRP неурони стимулишу глад и спречавају ситост, док POMC/CART неурони подстичу ситост и спречавају глад. Лептин делимично регулише обе групе неурона аркуатног језгра. Лептин спречава групу NPY/AgRP док подстиче групу POMC/CART. Дакле, недостатак сигнализирања лептина, или путем недостатка лептина или путем лептинске резистенције, води до претераног уношења хране и може да буде одговоран за неке генетске као и стечене облике гојазности.<ref name="flier"/>

Телесна грађа гојазних особа се значајно и карактеристично мења. Масно ткиво у организму здравих особа налази се у одређеној количини и служи као потпорно ткиво и енергетска резерва. Оно се налази у међућелијском простору, међу влакнима скелетних мишића. Код гојазних особа распоред [[масти]] је нешто другачији. Код [[мушкарац]]а се масно ткиво нагомилава у грудном кошу, горњем делу трбуха, на врату и лицу. При гојењу [[жена]], оно се претежно нагомилава у трбуху, глутеалним пределима и екстремитетима. Повећање количине масног ткива у организму гојазних особа се испољава повећањем броја и величине масних ћелија (адипоцита).

У крвној плазми гојазних особа повећана је концентрација слободних масних киселина, холестерола и триглицерида, док се концентрације [[протеин|беланчевина]], гликозе и електролита не мењају.

У току гојења дешава се и масна инфилтрација у неке унутрашње органе ([[јетра|јетру]], [[гуштерача|панкреас]] и [[срце]]), а може се јавити и дијафрагмална и вентрална хернија (брух).

Увећање телесне тежине оставља последице и на локомоторном апарату. Дегенеративне промене се дешавају на зглобовима колена, [[кичма|кичменог стуба]], [[карлична кост|карлице]] и стопала, што резултује тегобама (боловима) при кретању. Такође се дешавају и промене на [[кожни систем|кожи]].

Вероватно најозбиљније последице гојазност оставља на [[циркулаторни систем човека|кардиоваскуларни систем]]. Повећање волумена циркулишуће [[крв]]и захтева појачан рад [[срце|срца]]. То се углавном остварује повећањем срчане фреквенце или повећањем ударне запремине срца. Као последица тога јавља се [[хипертензија]] (повишен крвни притисак), а неретко и хипертрофија леве коморе. Сви ови чиниоци условљавају јављање застојне срчане инсуфицијенције код гојазних особа. Осим тога, дешавају се и промене на [[крвни систем|крвним судовима]] (атеросклероза) што директно или индиректно може изазвати мождани или срчани удар. Такође се могу јавити и варикозитети (проширене вене) на потколеницама.

Нагомилавање масног ткива у трбуху смањује покретљивост дијафрагме и грудног коша и изазива отежано [[дисање]] код гојазних особа. Због тога су оне подложније [[инфекција]]ма [[систем органа за дисање|респираторног система]].

Једна од компликација гојазности јесте и појава [[шећерна болест|шећерне болести]]. Дугогодишње повећано уношење угљених хидрата исцрпљује бета-ћелије [[гуштерача|панкреаса]] и оне почињу да стварају недовољне количине [[инсулин]]а. То се манифестује повећањем концентрације гликозе у крви и развојем дијабетеса.

Повезаност између гојазности и малигних неоплазми предмет је бројних истраживања и данас постоје поуздани докази о повећаној учесталости одређених локализација малигнома код гојазних особа. Студија Америчког канцеролошког друштва, које се односи на 750.000 особа праћених 12 година, утврдила је да релативни ризик обољевања од неоплазми износи 1,33 код мушкараца и 1,55 код жена у којих постоји вишак телесне масе изнад идеалне већи од 40%.

Гојазне особе су често изложене подсмеху околине. Услед тога се код њих често јавља психичка напетост, слабљење воље за рад, избегавање дружења, [[Klinička depresija|депресија]] и сл.

== Јавно здравље ==
[[Светска здравствена организација]] (WHO) предвиђа да [[прекомерна тежина]] и гојазност могу ускоро да уступе место традиционалнијим проблемима [[јавно здравље|јавног здравља]] попут [[неухрањеност]]и и [[Инфекција|заразних болести]] као најважнији узрок лошег здравља{{sfn|Loscalzo|Fauci|Braunwald|Kasper|Hauser|Longo|2008|pp=}} Гојазност је политички проблем као и проблем јавног здравља због распрострањености, трошкова и ефеката на здравље.<ref>{{Cite book|last = Satcher |first = D |title = Позив за предузимање мера упућен начелнику хирургије на државном нивоу у циљу превенције и смањења проблема прекомерне тежине и гојазности |year=2001| publisher=U.S. Dept. of Health and Human Services, Public Health Service, Office of Surgeon General | url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK44206/|isbn=978-0-16-051005-2|pages=}}</ref>Јавно здравље улаже напоре да разуме и поправи факторе животне средине који су одговорни за растућу распрострањеност гојазности међу становништвом. Решења имају у виду мењање фактора који узрокују прекомерну потрошњу хране и спречавају физичку активност. Ови напори укључују програме оброка у школама које рефундира влада, смањење директних реклама [[Brza hrana|брзе хране]] упућених деци,<ref>{{cite news|last=Barnes|first=Brook|title = Смањење реклама за брзу храну упућених деци | url = http://www.nytimes.com/2007/07/18/business/18food.html | work=New York Times |year=2007| accessdate=24. 7. 2008}}</ref> и смањење приступа пићима по школама, која су заслађена [[шећер]]ом.<ref>{{cite web |url=http://www.healthfinder.gov/news/newsstory.aspx?docID=625759 |title=Мање пића која садрже шећер воде ка губитку тежине -healthfinder.gov |work=Одељење САД за здравство и социјалну службу |accessdate=18. 10. 2009 |archive-date=16. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121116045620/http://www.healthfinder.gov/news/newsstory.aspx?docID=625759 |url-status=dead }}</ref> Приликом изградње урбаних средина, учињени су напори да се повећа приступ парковима и да се развију пешачке стазе.<ref>{{cite journal|last1=Brennan|first1=L. K. Ramirez|title = Показатељи заједница погодних за активности: Процес консензуса који се заснива на доказима| issue=6 | pmid=17169714 | url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-preventive-medicine_2006-12_31_6/page/530|doi = 10.1016/j.amepre.2006.07.026 |journal=Am J Prev Med |date=2006|volume=31 |last2=Hoehner|first2 = C. M.|last3=Brownson|first3 = R. C.|display-authors=3 |last4=Cook|first4=R |last5=Orleans|first5=C |last6=Hollander|first6=M |last7=Barker|first7 = D |last8=Bors|first8=P |last9=Ewing|first9=R|pages=530–32}}</ref>

Многе земље и групе су објавиле извештаје који се односе на гојазност. 1998. су објављене прве смернице владе САД под називом „Клиничке смернице о идентификацији, процени и лечењу прекомерне тежине и гојазности код одраслих: Извештај о доказима“.<ref>{{Cite book|author=Национални институт за срце |last2=крв|first2=плућа и.|title = Клиничке смернице о идентификацији, евалуацији и лечењу прекомерне тежине и гојазности код одраслих| publisher = International Medical Publishing, Inc | location = |year=1998|isbn=978-1-58808-002-8| oclc = | url = http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/obesity/ob_gdlns.pdf|pages=}}</ref> 2006. [[Канадска мрежа гојазности]] је објавила „Смернице канадске клиничке праксе (CPG) о руковођењу и превенцији гојазности код одраслих и деце“. Ово је свеобухватна смерница која се заснива на доказима и која се осврће на управљање и превенцију прекомерне тежине и гојазности код одраслих и деце.<ref>{{cite journal|vauthors=Lau DC, Douketis JD, Morrison KM, Hramiak IM, Sharma AM, Ur E |title = 2006 Преглед канадских смерница клиничке праксе о руковођењу и превенцији гојазности код одраслих и деце |journal = CMAJ |date=2007|volume = 176 | issue = 8|pages=S1–13 | pmid = 17420481 | pmc = 1839777| doi = 10.1503/cmaj.061409 | url = http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/176/8/S1}}</ref>

[[Краљевски колегијум лекара опште праксе Велике Британије]], [[Факултет јавног здравља]] и [[Краљевски колегијум педијатара и дечјег здравља]] су [[2004]]. објавили извештај под насловом „Нагомилавање проблема“ који је истакао растући проблем гојазности у Великој Британији.<ref>{{Cite book|title=Нагомилавање проблема; медицински случај за мршавију нацију |year=2004| publisher = Royal College of Physicians | location = London|isbn=978-1-86016-200-8|pages=}}</ref> Исте године је [[Здравствени одбор]] [[Дом комуна|британског Доњег дома]] објавио своје „најсвеобухватније испитивање [...] које је икад предузето“ које се тиче утицаја гојазности на здравље и друштво у Великој Британији и могући приступи проблему.<ref name =GB2004>{{Cite book|author=Здравствени одбор Доњег дома парламента Велике Британије |title = Obesity– Volume 1 – HCP 23-I, Third Report of session 2003–04. Извештај, заједно са званичним записником| url = http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200304/cmselect/cmhealth/23/2302.htm| accessdate=17. 12. 2007|year=2004| publisher = TSO (The Stationery Office)| location = London, UK|isbn=978-0-215-01737-6|pages=}}</ref> Године 2006. је [[Национални институт за здравствену негу и изузетност]] (-{''NICE''}-) издао смерницу о дијагнозама и управљању гојазношћу, као и политички удео нездравствених организација попут локалних већа.<ref>{{cite web|url=http://www.nice.org.uk/nicemedia/pdf/CG43NICEGuideline.pdf |title = Гојазност: смернице о превенцији, утврђивању, испитивању и руковођењу прекомерне тежине и гојазности iкод одраслих и деце| publisher = Национално здравство (NHS)|year=2006| work = Национални институт за здравство и клиничку изврсност (NICE)| accessdate=8. 4. 2009}}</ref> Извештај из 2007. који је припремио г. [[Дерек Ванлес]] за [[Краљев фонд]] упозорио је да ако се не предузму даљи кораци, постоји опасност да ће гојазност финансијски озбиљно погодити [[Национално здравље]].{{sfn|Wanless|Appleby|2007|pp=}}

Прегледани су свеобухватни приступи у циљу бављења растућим стопама гојазности. Оквир политике деловања по питању гојазности (-{''OPA''}-) дели мере на политике „вишег нивоа“, „средњег нивоа“ и „извршног нивоа“. Политике „вишег нивоа“ су окренуте ка промени друштва, „средње“ покушавају да измене понашање појединаца како би се спречила гојазност, а политике „извршног нивоа“ покушавају да лече тренутно оболеле људе.<ref>{{cite journal|vauthors=Sacks G, Swinburn B, Lawrence M |title = Оквир политике деловања по питању гојазности и мрежна анализа за свеобухватни политички приступ смањењу гојазности|journal = Obes Rev |date=2009|volume = 10 |issue = 1 | pmid = 18761640| doi = 10.1111/j.1467-789X.2008.00524.x | url = |pages=76–86| hdl=10536/DRO/DU:30017330 }}</ref>

=== Руковођење гојазношћу ===
{{Main|Руковођење гојазношћу}}
[[Датотека:Obesity Med2008.JPG|мини|250п| alt = Картонско паковање које садржи два лека која се користе за лечење гојазности. Изнад је приказан Орлистат под именом бренда Ксеникал у белом паковању са логотипом Рош у доњем десном углу (Име Рош се налази унутар шестоугла). Сибутрамин се налази испод имена бренда Меридиа. Паковање је на врху бело а на дну плаво, одвојено мерном траком. A логотипа Абот Лабораториза налази се на доњој половини паковања.|Десно|[[Орлистат]] (Ксеникал), лек који се најчешће користи за лечење гојазности и [[сибутрамин]] (Меридиа), лек који је недавно повучен са тржишта због кардиоваскуларних нуспојава.]]

Главно лечење гојазности се састоји од [[дијета|дијете]] и [[физичка активност|физичке активности]].<ref name="CADG2006">{{cite journal|vauthors=Lau DC, Douketis JD, Morrison KM, Hramiak IM, Sharma AM, Ur E |title = 2006 Преглед канадских смерница клиничке примене руковођења и превенције гојазности код одраслих и деце |journal = CMAJ |date=2007|volume = 176 | issue = 8|pages=S1–13 | pmid = 17420481 | pmc = 1839777 | doi = 10.1503/cmaj.061409 | url = }}</ref> Дијететски програми могу да доведу до [[Mršavljenje|губитка тежине]] у кратком временском року,<ref name="Strychar">{{cite journal|last=Strychar|first=I.|title = Дијета за руковођење губитком тежине|journal = CMAJ |date=2006|volume = 174 |issue = 1 | pmid = 16389240| pmc = 1319349 | doi = 10.1503/cmaj.045037 | url = http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/174/1/56|pages=56–63}}</ref> али одржавање губитка тежине је често тешко и често захтева физичку активност и дијету која се заснива на нискоенергетским намирницама као стални део животног стила те особе.<ref>{{cite journal|vauthors=Shick SM, Wing RR, Klem ML, McGuire MT, Hill JO, Seagle H |title = Особе које су успешне на пољу дугорочног губитка тежине и које трајно успевају да одрже узимање нискоенергетске хране са ниском количином масти|journal = J Am Diet Assoc |date=1998|volume = 98 |issue = 4 | pmid = 9550162| doi = 10.1016/S0002-8223(98)00093-5|pages=408–13}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Tate DF, Jeffery RW, Sherwood NE, Wing RR |title = Дугорочно губљење тежине које се повезује са преписивањем већих циљева за физичку активност. Да ли већи степен физичке активности штити од поновног враћања тежине? |journal = Am. J. Клин. Nutr. |date=1. 4. 2007|volume = 85 |issue = 4 | pmid = 17413092 | url = http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/4/954|pages=954–9|doi = 10.1093/ajcn/85.4.954 }}</ref> Стопе успеха дугорочног одржавања губитка тежине уз промене животног стила су ниске, у распону од 2 до 20%.<ref>{{cite journal|last1=Wing|first1=Rena R.|last2=Phelan|first2 = Suzanne|title = Решења за гојазност која се заснивају на науци Које су улоге високог школства, владе, грана привреде и здравства? Извештаји са симпозијума, Boston, Massachusetts, USA, 10–11 March 2004 and Anaheim, California, USA, 2 October 2004 |journal = Am. J. Клин. Nutr. |date=1. 7. 2005|volume = 82 | issue = 1 Suppl |pages=207S–273S |doi=10.1093/ajcn/82.1.222S | pmid = 16002825| url = http://www.ajcn.org/cgi/content/full/82/1/222S }}</ref> Промене у исхрани и животном стилу су ефикасне по питању ограничавања прекомерног гојења током [[трудноћа|трудноће]] и побољшања исхода и за мајку и за дете.<ref>{{cite journal|last1=Thangaratinam|first1 = S|last2=Rogozinska|first2 = E|display-authors= et al. |title = Учинак интервенција током трудноће на мајчину тежину и породиљске исходе: мета-анализа насумичних доказа|journal = BMJ (Clinical Research Ed.)|date=16. 5. 2012|volume = 344| doi = 10.1136/bmj.e2088| pmc = 3355191| pmid = 22596383|pages=e2088}}</ref>

Један лек [[орлистат]] (Ксеникал), је тренутно широко доступан и одобрен за дугорочну употребу. Губитак тежине је умерен са просеком од {{convert|2,9|kg|lb}} током 1 до 4 године и постоји мало података о томе како ови лекови утичу на дугорочне компликације гојазности.<ref name="Orli07">{{cite journal|vauthors=Rucker D, Padwal R, Li SK, Curioni C, Lau DC |title = Дугорочна фармакотерапија за гојазност и прекомерну тежину: ажурирана мета-анализа |journal = BMJ|date=2007|volume = 335 |issue = 7631 | pmid = 18006966 | doi = 10.1136/bmj.39385.413113.25| url = http://www.bmj.com/cgi/content/full/335/7631/1194 | pmc = 2128668|pages=1194–99}}</ref> Ова употреба се повезује са високим стопама желудачно-цревних нуспојава<ref name="Orli07"/> и постављају се питања о негативним учинцима на бубреге.<ref>{{cite web|last=Wood|first = Shelley|title = Дијететски лек Орлистат везано за оштећења бубрега и гуштераче| url = http://www.medscape.com/viewarticle/740855?src=mp&spon=30| work = Medscape| publisher = Medscape News| accessdate=26. 4. 2011}}</ref> Друга два лека су такође доступна. [[Лоркасерин]] (Белвик) као резултат има у просеку 3,1 kg губитка тежине (3% телесне масе) више него [[Плацебо ефекат|плацебо]] током године.<ref>{{cite journal|last=Bays|first = HE|title = Лоркасерин: профил лека и илустровани модел регулационих изазова развоја лека за губљење тежинеt|journal = Стручни преглед кардиоваскуларне терапије|date=март 2011|volume = 9| issue = 3| pmid = 21438803| doi = 10.1586/erc.10.22|pages=265–77}}</ref> Комбинација [[Fentermin/topiramat|фентермина и топирамата]] (Ксимиа) је такође у некој мери ефикасна.<ref>{{cite journal|vauthors=Bays HE, Gadde KM |title = Фентермин/топирамат за смањење тежине и лечење штетних последица по метаболизам код гојазности |journal = Drugs Today |date=2011|volume = 47 |issue = 12 | pmid = 22348915 | doi = 10.1358/dot.2011.47.12.1718738 | url = |pages=903–14}}</ref>

Најефикасније лечење гојазности је [[баријатријска операција]]. Операција у случају тешке гојазности повезује се са дугорочним губитком тежине и смањењем укупне смртности. Једна студија је установила губитак тежине између 14% и 25% (у зависности од типа извршеног поступка) током 10 година, и 29% смањења у свим случајевима смртности када се пореди са стандардним мерама губитка тежине<ref>{{cite journal|last1=Sjöström|first1=L.|title = Учинак баријатријске операције на смртност код шведских гојазних испитаника |journal = New England Journal of Medicine. |date=2007|volume = 357 |issue = 8 | pmid = 17715408 | doi = 10.1056/NEJMoa066254 | url = |last2 = Narbro |first2 = K |last3=Sjöström|first3 = CD |display-authors=3 |last4=Karason|first4 = Kristjan |last5=Larsson|first5 = Bo |last6=Wedel|first6 = Hans |last7=Lystig|first7 = Ted |last8=Sullivan|first8 = Marianne |last9=Bouchard|first9 = Claude|pages=741–52}}</ref> Због високих трошкова и ризика од компликација, истраживачи траже друга ефикасна али мање инвазивна лечења.

=== Епидемиолошки статус ===
{{Main|Епидемиологија гојазности}}
{{Double image|right|World map of Male Obesity, 2008.svg|200|World map of Female Obesity, 2008.svg|200|Преваленца светске гојазности код мушкараца (лево) и жена (десно).<ref name="IOTF2008">{{cite web|url=http://www.iotf.org/database/documents/GlobalPrevalenceofAdultObesity16thDecember08.pdf |title = Global Prevalence of Adult Obesity | work = International Obesity Taskforce | accessdate=29. 1. 2008}}</ref>
{{image key
|{{legend|#ffff65|<5%}}
|{{legend|#fff200|5–10%}}
|{{legend|#ffdc00|10–15%}}
|{{legend|#ffc600|15–20%}}
|{{legend|#ffb000|20–25%}}
|{{legend|#ff9a00|25–30%}}
|{{legend|#ff8400|30–35%}}
|{{legend|#ff6e00|35–40%}}
|{{legend|#ff5800|40–45%}}
|{{legend|#ff4200|45–50%}}
|{{legend|#ff2c00|50–55%}}
|{{legend|#cb0000|>55%}}
}}
| alt = A map of the world with countries colored to reflect the percentage of men who are obese.  Obese males and females have higher prevalence (above 30%) in the U.S. and some Middle Eastern and Oceanian countries, medium prevalence in the rest of North America and Europe, and lower prevalence (<5%) in most of Asia and Africa.||}}<br />
Пре 20. века гојазност је била ретка појава;<ref name="Haslam2007"/> Године 1997. СЗО (Светска здравствена организација) је формално прихватила гојазност као глобалну епидемију.<ref name="Caballero"/> СЗО процењује да је 2005. било најмање 400 милиона одраслих (9,8%) гојазно, са већим стопама код жена него код мушкараца.<ref name="WHO2009a">{{cite web|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/index.html |title = Obesity and overweight | work = World Health Organization | accessdate=8. 4. 2009}}</ref> Стопа гојазности такође расте са старошћу од најмање 50 или 60 година,{{sfn|Seidell|2005|p=5}} а изузетна гојазност у Сједињеним Државама, Аустралији и Канади расте брже од укупне стопе гојазности.<ref name="morbid2007"/><ref>{{cite journal|last1=Howard|first1 = Natasha J.|title = Severe obesity: Investigating the socio-demographics within the extremes of body mass index  |journal = Obesity Research &Clinical Practice |date=2008|volume = 2 |issue = 1 | pmid = 24351678| doi = 10.1016/j.orcp.2008.01.001 | url = |first2 = A |first3 = T |first4 = C |last2=Taylor|last3=Gill|last4=Chittleborough|pages=51–59}}</ref><ref name="Tjepkema2005">{{harvnb|Tjepkema|2005|pp=}}</ref>

Стопа гојазности, која је некада сматрана проблемом само у земљама са високим дохотком, у порасту је широм света, и погађа како развијени тако и свет у развоју.<ref name="EuroG2008">{{cite journal |last1 = Constantine |first1 = Tsigosa |title = Management of Obesity in Adults: European Clinical Practice Guidelines |journal = The European Journal of Obesity |DUPLICATE_date = 1 |date= 2008 |volume= 1| pmid = 20054170 | doi = 10.1159/000126822 | url = http://www.gojaznost.org/gs/dodatak/OMTFManagementofObesityinAdults2008.pdf |first2 = Vojtech | issue = 2 |first3 = Arnaud |first4 = Nick |first5 = Martin |first6 = Elisabeth |first7 = Dragan |first8 = Maximo |first9 = Gabriela |last2 = Hainer |last3 = Basdevant |last4 = Finer |last5 = Fried |last6 = Mathus-Vliegen |last7 = Micic |last8 = Maislos |last9 = Roman | pages = 106–16 |pmc = 6452117 | access-date = 12. 02. 2014 | archive-date = 26. 04. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120426034913/http://www.gojaznost.org/gs/dodatak/OMTFManagementofObesityinAdults2008.pdf | url-status = dead }}</ref> Овај пораст се најдраматичније осећа у урбаним срединама.<ref name="WHO2009a"/> Једини преостали регион у свету где гојазност није уобичајена је [[Подсахарска Африка]].<ref name="HaslamJames"/>
Број гојазне деце и адолесцената је у последње две деценије удвостручен у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Најновија истраживања говоре о учесталости гојазности од 15,3% (у узрасту 6-11 година) и 15,5% (у узрасту 12-19 година).

Према истраживањима која је објавио Институт за заштиту здравља [[Србија|Србије]] [[2000]]. године је више од половине одраслог становништва (54%) имало проблем прекомерне ухрањености (предгојазност и гојазност), при чему је 36,7% одраслих било предгојазно, док је 17,3% било гојазно. Највећу укупну преваленцију је имала [[Војводина]] (58,5%). Просечна вредност индекса телесне масе у популацији одраслог становништва Србије је била 26 -{kg/m²}-. У руралним пределима је био нешто виши просечни [[индекс телесне масе|BMI]] од 26,3 -{kg/m²}- у односу на урбане, где је био 25,8 -{kg/m²}-. Проценат гојазних особа у Србији је 2006. године порастао на 18,3% становника, а 2013. године на 21,2%. Према истраживањима из 2013. године било је 4,9% гојазне деце у узрасту 7–14 година, а 8,9% у узрасту 10–19 година.

=== Превенција ===
У покушају да се спречи гојазност потребно је да се дотакну обе стране баланса, енергетски унос и енергетска потрошња. Повећан унос [[житарице|житарица]], [[воће|воћа]] и [[поврће|поврћа]], смањен унос високо калоричне [[храна|хране]], редовна физичка активност или комбинација ове две навике су модуси за превенцију гојазности.

Превенција подразумева и препознавање генетичких, фактора средине или комбинације фактора ризика за настанак гојазности, едукацију породице да препозна важност физичке активности и правилне исхране, редовну контролу итд.

== Историја ==
[[Датотека:Theater fat woman Louvre BC968bis.jpg|мини|десно|250п|''Женска фигура'', теракота из музеја Лувр]]
Гојазност је најстарији и још увек најчешћи метаболички поремећај код човека од [[Преисторија|праисторијских]] времена.<ref>{{cite journal|title = Obesity in the paleolithic era |journal=Hormones |date=2011|volume = 10 | issue = 3 |last=Jozsa|first = L. G.| url = https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22001136 | pmid = 22001136|pages=241–4|doi=10.14310/horm.2002.1315 }}</ref> О заступљености гојазности сведоче разне скулптуре древних цивилизација, грчке [[каријатиде]], египатске [[сфинга|сфинге]] као и многе уметничке слике.

Све до последњих деценија [[20. век]]а гојазност се првенствено сматрала естетским проблемом, а у неким културама је чак представљала идеал лепоте. Ово се обично објашњавало тиме што је гојазност представљала знак припадности друштвеној елити.

=== Етимологија ===
Термин „гојазност“ ({{јез-енг|obesity}}) потиче из [[Латински језик|латинског]] језика од речи -{''obesitas''}-, што значи гојазан, дебео или пуначак. -{„Ēsus“}- је прошли партицип од -{„edere“}- (јести), коме је додато -{„ob“}- (више).<ref name="etymol">{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=obesity |title = Online Etymology Dictionary: Obesity | work = Douglas Harper| accessdate=31. 12. 2008}}</ref> ''[[Оксфордски речник енглеског]]'' ({{јез-енг| The Oxford English Dictionary}}) документује његову прву употребу [[1611]]. године од стране [[Рендл Котгрејв|Рендла Котгрејва]].<ref>{{cite web|url=http://www.oed.com/ |title = Obesity, n | work = Oxford English Dictionary 2008| accessdate=21. 3. 2009}}</ref>

=== Историјски трендови ===
[[Датотека:Charles Mellin zugeschr - Porträt eines Herrn - Gemäldegalerie Berlin.jpg|мини|250п|усправно| alt = Веома гојазан господин са израженим подваљком и брковима, обучен у црно и мачем са његове леве стране.|За време [[Средњи вијек|средњег века]] и [[ренесанса|ренесансе]] гојазност се често сматрала обележјем имућности и била је релативно уобичајена међу елитом: „Тоскански генерал [[Алесандро дал Боро]]“, приписује се Чарлсу Мелину, [[1645]].<ref name="Zach2003">{{cite journal|last=Bloomgarden|first=Zachary|title = Prevention of Obesity and Diabetes |journal = Diabetes Care |date=2003|volume= 26| pmid = 14578257| doi = 10.2337/diacare.26.11.3172| url = http://care.diabetesjournals.org/content/26/11/3172.full| issue = 11|pages=3172–3178}}</ref>]]
[[Датотека:Venus von Willendorf 01.jpg|мини|усправно|250п| alt = Минијатурна фигура од изрезбареног камена која приказује гојазну женску особу.|„[[Вилендорфска Венера]]“ настала 24.000–22.000 пре наше ере]]

[[Грци]] су први препознали гојазност као медицински проблем.<ref name="Haslam2007">{{cite journal|last=Haslam|first=D.|title = Obesity: a medical history |journal = Obes Rev |date=2007|volume = 8 Suppl 1 |issue = | pmid = 17316298 | doi = 10.1111/j.1467-789X.2007.00314.x | url = |pages=31–6}}</ref> [[Хипократ са Коса|Хипократ]] је написао да „Корпуленција није само болест за себе, већ је и претња за развој других болести“.<ref name="HaslamJames"/> Индијски хирург [[Сушрута Самхита|Сушрута]] ([[6. век п. н. е.]]) доводио је гојазност у везу са дијабетесом и срчаним поремећајима.<ref name="Dwivedi&Dwivedi07"/> Он је препоручивао физички рад као помоћ у лечењу гојазности и њених нежељених утицаја.<ref name="Dwivedi&Dwivedi07">{{cite web| url = http://medind.nic.in/iae/t07/i4/iaet07i4p243.pdf|title = History of Medicine: Sushruta – the Clinician –Teacher par Excellence| accessdate = 19. 9. 2008| work = Dwivedi, Girish & Dwivedi, Shridhar| publisher = | year = 2007| archive-date = 10. 10. 2008| archive-url = https://web.archive.org/web/20081010045900/http://medind.nic.in/iae/t07/i4/iaet07i4p243.pdf| url-status = dead}}</ref> Током већег дела људске историје човечанство се борило са несташицом хране.{{sfn|Mazzone|Fantuzzi|2006|pp=222}} Тако је кроз историју гојазност доживљавана као обележје имућности и просперитета. Била је уобичајена међу високим званичницима у Европи у [[средњи вијек|средњем веку]] и у доба [[Ренесанса|ренесансе]],<ref name="Zach2003"/> као и код древних источноазијских цивилизација.{{sfn|Keller||p=49}}

Почетак [[Индустријска револуција|индустријске револуције]] предочио је да је војна и економска моћ народа зависна од величине тела и од снаге њихових војника и радника.<ref name="Caballero"/> Повећање просечног индекса телесне масе, са вредности која се данас сматра потхрањеношћу на вредност која се сада сматра нормалном, играло је значајну улогу у развоју индустријализованих друштава.<ref name="Caballero"/> Тако је током 19. века дошло до повећања висине и тежине у развијеном свету. Током 20. века, како је становништво достизало свој генетски потенцијал за висину, тежина је почела да расте много брже него висина, што је довело до гојазности.<ref name="Caballero"/> Током [[1950е|1950-их]] година пораст богатства у развијеном свету довео је до смањења морталитета код деце, међутим, са повећањем телесне тежине, болести срца и бубрега су постале учесталије.<ref name="Caballero"/><ref>{{cite journal|title = Public Health Aspects of Weight Control |doi=10.2105/AJPH.42.9.1116 |last=Breslow|first=L.|journal=Am J Public Health Nations Health |date=1952|volume=42 | issue=9 | pmid=12976585 | pmc=1526346|pages=1116–20}}</ref> Током овог временског периода, осигуравајуће компаније су уочиле везу између тежине и животног века и повећале премије за гојазне.<ref name="HaslamJames"/>

Многе културе кроз историју посматрале су гојазност као резултат неког недостатка у карактеру. -{„Оbesus“}- ({{јез-лат|obesus}} = гојазан) или дебео лик у [[грчка комедија|грчкој комедији]] је био прождрљивац и предмет подсмевања. У доба хришћанства храна је посматрана као капија грехова [[лењост]]и и [[пожуда|пожуде]].<ref name="Woodhouse"/> У модерној западној култури прекомерна тежина се често сматра непривлачном, а гојазност се често повезује са разним негативним стереотипима. Људи свих узраста могу се суочити са друштвеном стигматизацијом, и могу бити мета насилника или одбачени од стране својих вршњака. Гојазност је још један разлог за дискриминацију.<ref name="Bias2001">{{cite journal|vauthors=Puhl R, Brownell KD |title = Bias, discrimination, and obesity|journal = Obes. Res. |date=2001|volume = 9 |issue = 12 | pmid = 11743063| doi = 10.1038/oby.2001.108 | url = |pages=788–805}}</ref>

У западном друштву перцепција јавности у погледу здраве телесне тежине се разликује од оне тежине која се сматра идеалном – а обе су се промениле од почетка [[20. век]]а. Тежина која се сматра идеалном је мања него [[1920-e|1920-их]] година. Ово илуструје чињеница да је од 1922. до 1999. године просечна висина победница на такмичењу за Мис Америке порасла за 2%, при чему се њихова просечна тежина смањила за 12%.<ref>{{cite journal|vauthors=Rubinstein S, Caballero B |title = Is Miss America an undernourished role model? |journal = JAMA |date=2000|volume = 283|issue = 12 | pmid = 10735392 | doi = 10.1001/jama.283.12.1569| url = |pages=1569}}</ref> С друге стране, ставови људи у погледу здраве тежине променили су се у супротном смеру. У Британији је тежина са којом су људи себе сматрали претешким била значајно већа 2007. године него 1999.<ref name="John2008">{{cite journal|vauthors=Johnson F, Cooke L, Croker H, Wardle J |title = Changing perceptions of weight in Great Britain: comparison of two population surveys |journal = BMJ |date=2008|volume = 337 | issue = |pages=a494 | pmid = 18617488 | pmc = 2500200 | doi = 10.1136/bmj.a494| url = http://www.bmj.com/cgi/content/full/337/jul10_1/a494}}</ref> Верује се да су ове промене последица повећања стопе адипозитета, што доводи до пораста прихватања вишка телесне масти као нормалне појаве.<ref name="John2008"/>

Гојазност се још увек сматра обележјем богатства и благостања у многим деловима [[Африка|Африке]]. Ово је посебно уобичајено од почетка епидемије [[ХИВ]]-а.<ref name="HaslamJames"/>

=== Уметност ===
Први скулптурални прикази људског тела од пре 20.000–35.000 година приказују гојазне женске особе. Неки доводе у везу [[фигуре Венере]] са тенденцијом да се повећа плодност, док други сматрају да оне представљају „дебљину“ код људи тог доба.<ref name="Woodhouse"/> Корпуленција, међутим, није присутна ни код грчке ни код римске уметности, вероватно због тога да би се сачували њихови идеали у погледу умерености. Ово је настављено кроз већи део хришћанско-европске историје, при чему су само они са лошим друштвено-економским статусом приказивани као гојазни.<ref name="Woodhouse"/>

За време [[ренесанса|ренесансе]] неки из више класе су почели да се размећу својом крупноћом, што се може видети на портретима [[Хенри VIII Тјудор|Хенрија -{VIII}-]] и Алесандра дал Бороа.<ref name="Woodhouse">{{cite journal|last=Woodhouse|first=R.|title = Obesity in art: A brief overview |journal = Front Horm Res |date=2008|volume = 36 |issue = |isbn=978-3-8055-8429-6| pmid = 18230908 | doi = 10.1159/000115370 | url = https://books.google.com/books?id=nXRU4Ea1aMkC&dq=Obesity+in+art:+a+brief+overview&pg=PA271 | series = Frontiers of Hormone Research|pages=271–86}}</ref> [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]] (1577–1640) је редовно на својим сликама приказивао жене пуначког тела, од чега води порекло термин [[Петер Паул Рубенс|рубенеска]]. Ове жене су, међутим, увек задржавале облик „пешчаног сата“ што је повезано са плодношћу.<ref name="Fumento">{{harvnb|Fumento|1997|p=126}}</ref> Током 19. века у западном свету су се променили погледи на гојазност. После вишевековног става да је гојазност синоним богатства и друштвеног статуса, на мршавост се почело гледати као на жељени стандард.<ref name="Woodhouse"/>

== Друштво и култура ==
=== Економски утицај ===
Поред утицаја на здравље, гојазност доводи до многих проблема, укључујући и сметње при запошљавању,<ref name="Puhl R. pp. 29">Puhl R., Henderson K., and Brownell K. 2005 pp. 29</ref><ref>{{cite journal|title = Obesity and labour market success in Finland: The difference between having a high BMI and being fat |doi=10.1016/j.ehb.2009.01.008| vauthors = Johansson E, Bockerman P, Kiiskinen U, Heliovaara M |journal = Economics and Human Biology |date=2009|volume = 7 |issue = 1 | pmid = 19249259|pages=36–45}}</ref> као и повећање трошкова пословања. Ови утицаји се осећају у свим нивоима друштва, почев од појединаца па све до корпорација и влада.

Процењено је да су у 2005. години медицински трошкови који се могу приписати гојазности у Сједињеним Државама износили 190,2 милијарде долара или 20,6% од свих медицинских трошкова,<ref name="medical-costs">{{cite journal|last2=Meyerhoefer|first2=Chad|title = The medical care costs of obesity: An instrumental variables approach|journal = Journal of Health Economics|date=2012|volume = 31| issue = 1| url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0167629611001366| accessdate=2. 8. 2012| doi = 10.1016/j.jhealeco.2011.10.003| pmid = 22094013|last1=Cawley|first1= J|pages=219–230}}</ref><ref>{{cite journal|vauthors=Finkelstein EA, Fiebelkorn IA, Wang G |title = National medical spending attributable to overweight and obesity: How much, and who's paying |journal = Health Affairs|date=May 1. 1. 2003|volume = Online |issue =  | url = http://content.healthaffairs.org/cgi/content/full/hlthaff.w3.219v1/DC1 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cdc.gov/nccdphp/dnpa/obesity/economic_consequences.htm |title = Obesity and overweight: Economic consequences | publisher=Centers for Disease Control and Prevention |date=22. 5. 2007 | accessdate=5. 9. 2007}}</ref> док су у Канади трошкови због гојазности процењени на 2 милијарде канадских долара у 1997. години (2,4% од укупних здравствених трошкова).<ref name="CADG2006"/> Укупни годишњи директни трошак услед прекомерне тежине и гојазности у Аустралији у 2005. године био је 21 милијарду аустралијских долара. Аустралијанци са прекомерном тежином и гојазношћу су такође добили и 35,6 милијарди аустралијских долара у оквиру владиних субвенција.<ref name="MJA2009">{{Cite journal|title=The cost of overweight and obesity in Australia|url = http://www.mja.com.au/public/issues/192_05_010310/col10841_fm.html|journal = The Medical Journal of Australia|last1=Colagiuri|first1 = Stephen|date=2009| accessdate=18. 6. 2011|last2=Lee|first2 = Crystal M. Y.|last3=Colagiuri|first3 = Ruth | volume=192 | issue=5 }}</ref> Процењени обим годишњих издатака за дијететске производе износи 40 до 100 милијарди долара само у Сједињеним Државама.<ref>{{cite news|last=Cummings|first = Laura|title = The diet business: Banking on failure| publisher = BBC News|date=5. 2. 2003| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/2725943.stm| accessdate=25. 2. 2009}}</ref>

Осмишљени су програми за превенцију гојазности, како би се смањили трошкови лечења болести које су у вези са гојазношћу. Међутим, што људи дуже живе, излажу се већим медицинским трошковима. Истраживачи су из тог разлога закључили да смањење гојазности може да побољша јавно здравље, али је мало вероватно да ће смањити укупне здравствене издатке.<ref>{{cite journal|last1 = van|first1 = P. H. Baal|title = Lifetime Medical Costs of Obesity: Prevention No Cure for Increasing Health Expenditure|journal = PLOS Med.|date= 2008|volume = 5| issue = 2|pages = e29| pmid = 18254654| pmc = 2225430| doi = 10.1371/journal.pmed.0050029|last2 = Polder|first2 = J. J.|last3 = GA|first3 = de Wit| display-authors = 3|last4 = Hoogenveen|first4 = Rudolf T.|last5 = Feenstra|first5 = Talitha L.|last6 = Boshuizen|first6 = Hendriek C.|last7 = Engelfriet|first7 = Peter M.|last8 = Brouwer|first8 = Werner B. F.| doi-access=free }}</ref>

[[Датотека:Wide Chair.jpg|мини|лево|250п| alt = Изузетно широка столица поред извесног броја столица нормалне величине.|Услуге се морају прилагодити гојазним особама путем посебне опреме попут много ширих столица.<ref>{{cite journal|last=Bakewell|first = J|title = Bariatric furniture: Considerations for use|journal = Int J Ther Rehabil| issue = 7|url = http://www.ijtr.co.uk/cgi-bin/go.pl/library/article.cgi?uid=23858;article=IJTR_14_7_329_333|date=2007|volume = 14| accessdate=12. 2. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008202913/http://www.ijtr.co.uk/cgi-bin/go.pl/library/article.cgi?uid=23858;article=IJTR_14_7_329_333|archive-date=8. 10. 2011|url-status=dead|pages=329–33|doi = 10.12968/ijtr.2007.14.7.23858}}</ref>]]
Гојазност може довести до друштвене стигматизације и сметњи при запошљавању.<ref name="Puhl R. pp. 29"/> У поређењу са својим колегама са нормалном тежином, гојазни радници у просеку имају веће стопе одсуствовања са посла и чешће узимају боловање, повећавајући на тај начин трошкове послодаваца и смањујући продуктивност.<ref>{{cite journal|vauthors=Neovius K, Johansson K, Kark M, Neovius M |title = Obesity status and sick leave: a systematic review |journal = Obes Rev |date=2009|volume = 10|issue = 1 | pmid = 18778315 | doi = 10.1111/j.1467-789X.2008.00521.x | url = |pages=17–27}}</ref> Једна студија, која је проучавала запослене на [[Универзитет Дјук|универзитету Дјук]], пронашла је да су особе са вредношћу БМИ изнад 40 попуниле двоструко више захтева за [[радничка компензација|радничким компензацијама]] од оних чији је БМИ био између 18,5—24,9. Они су такође имали и више него 12 пута већи број изгубљених радних дана. Најчешће повреде у овој групи биле су проузроковане падовима и подизањима, што је доводило до повреда доњих екстремитета, ручних зглобова или руку и леђа.<ref>{{cite journal|vauthors=Ostbye T, Dement JM, Krause KM |title = Obesity and workers' compensation: Results from the Duke Health and Safety Surveillance System |journal = Arch. Intern. Med. |date=2007|volume = 167 |issue = 8| pmid = 17452538 | doi = 10.1001/archinte.167.8.766|pages=766–73}}</ref> Одбор за осигурање радника у савезној америчкој држави Алабама одобрио је контроверзни план да гојазни радници плаћају 25 долара сваког месеца уколико не предузму мере за смањење своје тежине и побољшају своје здравље. Ове мере се примењују од јануара 2010. и односе се на оне са вредностима БМИ већим од 35 kg/m² а који не успеју да постигну побољшање свог здравственог стања после годину дана.<ref>{{cite web|url=http://www.webmd.com/diet/news/20080825/alabama-obesity-penalty-stirs-debate |title = Alabama "Obesity Penalty" Stirs Debate | work = Don Fernandez | accessdate=5. 4. 2009}}</ref>

Према неким истраживањима гојазне особе се теже запошљавају и мања је вероватноћа да ће добити унапређење на послу.<ref name="Bias2001"/> Гојазни људи су такође мање плаћени од својих негојазних колега за исти посао. Гојазне жене зарађују у просеку 6% мање, а гојазни мушкарци 3% мање.<ref>Puhl R., Henderson K., and Brownell K. 2005 pp. 30</ref>

Одређене делатности, као што су ваздухопловство, здравство и прехрамбена индустрија, посебно су забринуте. Због пораста стопе гојазности ваздухопловне компаније се суочавају са већим трошковима горива, као и притиском да повећају ширину места за седење.<ref>{{cite web|last=DiCarlo|first=Lisa| url=http://www.forbes.com/2002/10/24/cx_ld_1024obese.html |title = Why Airlines Can't Cut The Fat| work = Forbes.com|date=24. 10. 2002 | accessdate=23. 7. 2008}}</ref> У 2000. години сувишна тежина гојазних путника коштала је авио-компаније 275 милиона долара.<ref>{{cite journal|vauthors=Dannenberg AL, Burton DC, Jackson RJ |title = Economic and environmental costs of obesity: The impact on airlines |url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-preventive-medicine_2004-10_27_3/page/264 |journal = American Journal of Preventive Medicine|date=2004|volume = 27 |issue = 3 | pmid = 15450642 | doi = 10.1016/j.amepre.2004.06.004|pages=264}}</ref> Здравствена делатност је морала да инвестира у посебну опрему за манипулисање изузетно гојазним пацијентима, укључујући и специјалну опрему за подизање и [[баријатријска амбулантна возила]].<ref>{{cite web|url=http://abcnews.go.com/Health/Diet/obese-health-care-bariatric-ambulances/story?id=7981746|title = Who Should Pay for Obese Health Care?|last=Cox|first = Lauren| publisher = ABC News|date=2. 7. 2009| accessdate=6. 8. 2012}}</ref> Трошкови за ресторане су порасли услед судских спорова због оптужби да изазивају гојазност.<ref name="Govtrack">{{cite web |url=http://www.govtrack.us/congress/bill.xpd?bill=h109-554 |title=109th U.S. Congress (2005–2006) H.R. 554: 109th U.S. Congress (2005–2006) H.R. 554: Personal Responsibility in Food Consumption Act of 2005 |publisher=GovTrack.us |accessdate=24. 7. 2008 |archive-date=01. 11. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081101192335/http://www.govtrack.us/congress/bill.xpd?bill=h109-554 |url-status= }}</ref> Конгрес Сједињених Држава је 2005. године расправљао о закону који би спречио покретање грађанских парница против прехрамбене индустрије, које се односе на гојазност; међутим, тај закон није усвојен.<ref name="Govtrack"/>

=== Прихватање величине ===
{{Види још|Прихватање покрета гојазности}}
[[Датотека:PresidentTaftTelephoneCrop.jpg|мини|250п|десно|Председника Сједињених Америчких Држава [[Вилијам Хауард Тафт|Вилијама Хауарда Тафта]] су често исмевали због прекомерне тежине]]

Основни циљ покрета прихватања гојазности је да се смањи дискриминација против људи који имају вишак килограма и гојазност.<ref>{{cite web | url = http://www.capitalnaafa.org/whatisnaafa.html |title = What is NAAFA | work = National Association to Advance Fat Acceptance | accessdate = 17. 2. 2009 | archive-date = 12. 03. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090312001218/http://www.capitalnaafa.org/whatisnaafa.html | url-status = dead }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.size-acceptance.org/mission.html |title = ISAA Mission Statement | work = International Size Acceptance Association | accessdate=17. 2. 2009}}</ref> Међутим, неки у покрету такође покушавају да оспоре установљени однос између гојазности и негативних здравствених исхода.<ref name="Pulver2007">{{Cite book|last=Pulver|first = Adam|title = An Imperfect Fit: Obesity, Public Health, and Disability Anti-Discrimination Law | publisher = Social Science Electronic Publishing | location = |year=2007|id=| oclc = | doi = | ssrn=1316106 | url = http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1316106 | accessdate=13. 1. 2009}}</ref>
 
Постоје бројне организације које промовишу прихватање гојазности. Порастао им је значај у другој половини [[20. век]]а.<ref>{{cite journal|author=Neumark-Sztainer D |title = The weight dilemma: a range of philosophical perspectives |journal = Int. J. Obes. Relat. Metab. Disord. |date=март 1999 |volume = 23 Suppl 2 | issue = |pages=S31–7 | pmid = 10340803 | doi = 10.1038/sj.ijo.0800857 | url = }}</ref> [[Национално удружење за напредније прихватање гојазних]] (НААФА) у САД је формирана 1969. године и описује се као организација за грађанска права посвећена окончању дискриминације величине.<ref>{{cite web | author = National Association to Advance Fat Acceptance | url = http://www.naafaonline.com/dev2/ |title = We come in all sizes | publisher = NAAFA | year = 2008 | accessdate = 29. 7. 2008 | archive-date = 26. 12. 2018 | archive-url = https://web.archive.org/web/20181226125112/https://www.naafaonline.com/dev2/%20 | url-status = dead }}</ref> Ипак, активизам пунијих остаје маргинални покрет.
 
[[Међународна асоцијација прихватање величина]] (ИСАА) је [[невладина организација]] (НВО) која је основана 1997. године. Она има више од глобалне оријентације и описује своју мисију као промовисање прихватања величина и помагање да се оконча дискриминација везана за тежину.<ref>{{cite web|url=http://www.size-acceptance.org/ |title = International Size Acceptance Association – ISAA | work = International Size Acceptance Association | accessdate=13. 1. 2009}}</ref> Ове групе се често залажу за признавање гојазности као инвалидитета под америчким законом [[Американци са инвалидитетом]] (АДА). Амерички правни систем, међутим, је одлучио да потенцијални здравствени трошкови премашују корист проширења овог антидискриминационог закона да покрије гојазности.<ref name="Pulver2007"/>

== Код кућних љубимаца ==
{{Main|Гојазност кућних љубимаца}}
Гојазност код [[кућни љубимац|кућних љубимаца]] је уобичајена у многим земљама. Стопе прекомерне тежине и гојазности код [[пас]]а у САД су у распону од 23% до 41%, са око 5,1% гојазних.<ref name="Lund2006">{{cite journal|author=Lund Elizabeth M. |title = Prevalence and Risk Factors for Obesity in Adult Dogs from Private US Veterinary Practices |journal = Intern J Appl Res Vet Med |date=2006|volume = 4 |issue = 2 | pmid = | doi = | url = http://www.jarvm.com/articles/Vol4Iss2/Lund.pdf|pages=177-86}}</ref> Стопа гојазности код [[Мачка|мачака]] је нешто већа, на нивоу 6,4%.<ref name= "Lund2006"/> У Аустралији стопа гојазности међу псима у ветеринарском окружењу је 7,6%.<ref>{{cite journal|last=McGreevy|first = PD |last2=Thomson|first2 = PC |last3=Pride|first3 = C |last4=Fawcett|first4 = A |last5=Grassi|first5 = T |last6=Jones|first6 = B |title = Prevalence of obesity in dogs examined by Australian veterinary practices and the risk factors involved |journal = Vet. Rec. |date=мај 2005 |volume = 156 |issue = 22 | pmid = 15923551 | doi = | url = |display-authors=3|pages=695-702}}</ref> Ризик од гојазности код паса се односи на то, да ли су или не њихови власници гојазни, међутим, не постоји никаква слична корелација између мачака и њихових власника.<ref>{{cite journal|last=Nijland|first = ML |last2=Stam|first2 = F |last3=Seidell|first3 = JC |title = Overweight in dogs, but not in cats, is related to overweight in their owners |journal = Public Health Nutr |date=јун 2009 |volume = 13 |issue = 1 | pmid = 19545467 | doi = 10.1017/S136898000999022X |pages=1-5}}</ref>

== Види још ==
* [[Индекс телесне масе]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Encyclopedia of Mental Health|year=2015| publisher = Academic Press |isbn=9780123977533| edition = 2 | url = https://books.google.com/books?id=5aLxBQAAQBAJ&pg=PA158|pages=158}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Kushner|first = Robert | name-list-format = vanc |title = Treatment of the Obese Patient (Contemporary Endocrinology) | publisher = Humana Press | location = Totowa, NJ |year=2007|isbn=978-1-59745-400-1| url = https://books.google.com/?id=vWjK5etS7PMC | doi = |accessdate=5. 4. 2009|pages=158}}
* {{Cite book| ref=harv|title=Oxford Handbook of Medical Sciences|year=2011| publisher = Oxford University Press Oxford| location = Oxford|isbn=9780191652295| edition = 2nd| url = https://books.google.com/books?id=RUQKjpkeLugC&pg=PA180|pages=180}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Pulver|first = Adam|title = An Imperfect Fit: Obesity, Public Health, and Disability Anti-Discrimination Law | publisher = Social Science Electronic Publishing | location = |year=2007|id=| oclc = | doi = | url = http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1316106 | accessdate=13. 1. 2009}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Fumento|first = Michael|title = The Fat of the Land: Our Health Crisis and How Overweight Americans Can Help Themselves | publisher = Penguin (Non-Classics) |year=1997|isbn=978-0-14-026144-8|pages=126}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Mazzone|first=Theodore|last2=Fantuzzi|first2=Giamila|title = Adipose Tissue And Adipokines in Health And Disease (Nutrition and Health) | publisher = Humana Press| location = Totowa, NJ |year=2006|isbn=978-1-58829-721-1| oclc = | doi = |pages=222}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Tjepkema|first=M.| chapter=Measured Obesity–Adult obesity in Canada: Measured height and weight |title = Nutrition: Findings from the Canadian Community Health Survey | publisher = Statistics Canada |year=2005| location=Ottawa, Ontario | url = http://www.statcan.gc.ca/pub/82-620-m/2005001/article/adults-adultes/8060-eng.htm}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Wanless|first = Sir Derek |last2=Appleby|first2=John|display-authors= et al. |title = Да ли је наше будуће здравство осигурано? Преглед NHS финансирања и рада| url = http://www.kingsfund.org.uk/research/publications/our_future.html| accessdate=17. 12. 2007 |year=2007| publisher = The King's Fund| location = London, UK |isbn=978-1-85717-562-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |author=Здравствени одбор Доњег дома парламента Велике Британије |title = Obesity– Volume 1 – HCP 23-I, Third Report of session 2003–04. Извештај, заједно са званичним записником| url = http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200304/cmselect/cmhealth/23/2302.htm| accessdate=17. 12. 2007|year=2004| publisher = TSO (The Stationery Office)| location = London, UK|isbn=978-0-215-01737-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |title = Нагомилавање проблема; медицински случај за мршавију нацију |year=2004| publisher = Royal College of Physicians | location = London|isbn=978-1-86016-200-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |author=Национални институт за срце |last2=крв|first2=плућа и.|title = Клиничке смернице о идентификацији, евалуацији и лечењу прекомерне тежине и гојазности код одраслих| publisher = International Medical Publishing, Inc | location = |year=1998|isbn=978-1-58808-002-8| oclc = | url = http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/obesity/ob_gdlns.pdf| format = PDF}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Satcher|first=D.|title = Позив за предузимање мера упућен начелнику хирургије на државном нивоу у циљу превенције и смањења проблема прекомерне тежине и гојазности |year=2001| publisher=U.S. Dept. of Health and Human Services, Public Health Service, Office of Surgeon General | url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK44206/|isbn=978-0-16-051005-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Boulpaep|first = Emile L.; Boron, Walter F. |title = Medical physiologya: Ћелијски и молекуларни приступ | url=https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro_a6j9 | publisher = Saunders | location = Philadelphia |year=2003|isbn=978-0-7216-3256-8|pages=[https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro_a6j9/page/n1227 1227]}}
* {{Cite book| ref=harv |title = The Spirit Level: Why More Equal Societies Almost Always Do Better |last=Wilkinson|first= Richard |last2=Pickett|first2 = Kate| publisher = Allen Lane | location = London |isbn=978-1-84614-039-6|year=2009| url = http://www.equalitytrust.org.uk/why/evidence/obesity|pages=91-101}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Gina|first=Kolata|title = Rethinking thin: The new science of weight loss – and the myths and realities of dieting | publisher = Picador | location = |year=2007|isbn=978-0-312-42785-6|pages=122}}
* {{Cite book | ref = harv | vauthors = Lin BH, Guthrie J, Frazao E | editor-last = Frazão | editor-first = E |title = Agriculture Information Bulletin No. 750: America's Eating Habits: Changes and Consequences | url = http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ | year = 1999 | publisher = US Department of Agriculture, Economic Research Service | location = Washington, DC | chapter = Nutrient contribution of food away from home | pages = 213-239 | access-date = 12. 02. 2014 | archive-date = 11. 06. 2002 | archive-url = https://web.archive.org/web/20020611183104/http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ | url-status =  }}
* {{Cite book| ref=harv |last=Kushner|first = Robert|title = Treatment of the Obese Patient (Contemporary Endocrinology) | publisher = Humana Press | location = Totowa, NJ|year=2007|isbn=978-1-59745-400-1| url = https://books.google.com/?id=vWjK5etS7PMC&pg=PA121&lpg=PA121&dq=measurement+of+metabolism+in+obese+Bessesen | doi = | accessdate=5. 4. 2009|pages=158}}
* -{Bray G.A: Contemporary diagnosis and management of obesity, Newtown, Pennsylvania 1998.}-
* Стокић Е: Гојазност и дистрибуција масног ткива - метаболичке консеквенце, Нови Сад 1998.
* Стокић Е: Гојазност је болест која се лечи, Нови Сад 2004.
* Жигић Д. Иванковић Д. Константиновић Д: Општа медицина, Београд 2000.
* {{cite book|last= Guyton|first= Arthur C.|authorlink=Артур Гајтон|last2=Hall|first2=John E.|authorlink2=John E. Hall|title= Medicinska fiziologija|location= Beograd|publisher= Savremena administracija|year= 1999|isbn=978-86-387-0778-2|pages=}}
* Кулаузов М: Тест питања из патолошке физиологије. {{page1|publisher=|location=Нови Сад|year=2003|isbn=978-86-7197-186-7|pages=}}
* Лепшановић Л: Практикум физичке дијагностике. {{page1|publisher=|location=Нови Сад|year=2001|isbn=978-86-7197-173-7|pages=}}
* С. Стефановић и сарадници: Специјална клиничка физиологија, Београд-Загреб 1980.
* {{cite journal|title = Unhealthy eating habits, physical exercise and macronutrient intakes are predictors of anthropometric indicators in the Women's Health Trial: Feasibility Study in Minority Populations |doi=10.1079/BJN2002739 |last=Bhargava|first= Alok |last2=Guthrie|first2 = J. | url =https://archive.org/details/sim_british-journal-of-nutrition_2002-12_88_6/page/719|journal = British Journal of Nutrition |date=2002|volume = 88 | issue = 6 | pmid = 12493094 |pages=719-728}}
* {{cite journal|last=Bhargava|first= Alok |title = Fiber intakes and anthropometric measures are predictors of circulating hormone, triglyceride, and cholesterol concentration in the Women's Health Trial | url =https://archive.org/details/sim_journal-of-nutrition_2006-08_136_8/page/2249|journal = Journal of Nutrition |date=2006|volume = 136 | issue = 8 | pmid = 16857849 |pages=2249-2254}}
* Jebb S. and Wells J. Measuring body composition in adults and children In:{{cite book|last=Kopelman|first=Peter G. |last2=Caterson|first2=Ian D. |last3=Stock|first3=Michael J. |last4=Dietz|first4=William H. |title = Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children |url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse| publisher = Blackwell Publishing | location = |year=2005|isbn=978-1-4051-1672-5|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/12 12]-28}}
* Kopelman P., Caterson I. An overview of obesity management In:{{cite book|last=Kopelman|first=Peter G. |last2=Caterson|first2=Ian D. |last3=Stock|first3=Michael J. |last4=Dietz|first4=William H. |title = Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children |url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse| publisher = Blackwell Publishing | location = |year=2005|isbn=978-1-4051-1672-5|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/319 319]-326}}
* {{Cite book| ref=harv | others = National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI) |title = Clinical Guidelines on the Identification, Evaluation, and Treatment of Overweight and Obesity in Adults | publisher = International Medical Publishing, Inc | location = |year=1998|isbn=978-1-58808-002-8| oclc = | url = http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/obesity/ob_gdlns.pdf | format = PDF}}
* {{cite web|url=http://www.nice.org.uk/nicemedia/pdf/CG43NICEGuideline.pdf |title = Obesity: guidance on the prevention, identification, assessment and management of overweight and obesity in adults and children | publisher = National Health Services (NHS) |year=2006| format = PDF | work = National Institute for Health and Clinical Excellence (NICE) | accessdate=8. 4. 2009}}
* Puhl R., Henderson K., and Brownell K. Social consequences of obesity In:{{cite book|last=Kopelman|first=Peter G. |last2=Caterson|first2=Ian D. |last3=Stock|first3=Michael J. |last4=Dietz|first4=William H. |title = Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children |url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse| publisher = Blackwell Publishing | location = |year=2005|isbn=978-1-4051-1672-5|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/29 29]-45}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Seidell|first = JC| chapter = Epidemiology — definition and classification of obesity| editor1-last=Kopelman|editor1-first=Peter G.| editor2-last=Caterson|editor2-first=Ian D.| editor3-last=Stock|editor3-first=Michael J.| editor4-last=Dietz|editor4-first=William H.|title = Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children | url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse | publisher = Blackwell Publishing | location = |year=2005|isbn=978-1-4051-1672-5|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/3 3]-11}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Organization|first=World Health|title = Technical report series 894: Obesity: Preventing and managing the global epidemic. | location = Geneva | publisher = World Health Organization |year=2000| url = http://whqlibdoc.who.int/trs/WHO_TRS_894_(part1).pdf | format = PDF | |isbn=978-92-4-120894-9 | accessdate=12. 2. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150501075305/http://whqlibdoc.who.int/trs/WHO_TRS_894_(part1).pdf |archive-date=1. 5. 2015 |url-status=dead }}
* {{Cite book| ref=harv |last=Fumento|first = Michael|title = The Fat of the Land: Our Health Crises and How Overweight Americans can Help Themselves | publisher = Penguin Books | location = New York |year=1997|isbn=978-0-14-026144-8| url = https://books.google.com/books?id=Qr8hAQAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Keller|first = Kathleen|title = Encyclopedia of Obesity | publisher = Sage Publications, Inc | location = Thousand Oaks, Calif |year=2008|isbn=978-1-4129-5238-5| oclc = | url = https://books.google.com/?id=aRp2rJrEqZsC}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Kolata|first = Gina|title = Rethinking Thin: The New Science of Weight Loss – and the Myths and Realities of Dieting | url=https://archive.org/details/rethinkingthinne0000kola_i1w5 | publisher = Picador | location = |year=2007|isbn=978-0-312-42785-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |editor-last=Kopelman|editor-first=Peter G.|editor2-last=Caterson|editor2-first=Ian D.|editor3-last=Dietz|editor3-first=William H. |title = Clinical obesity in Adults and Children | publisher = John Wiley & Sons | edition = 3rd | location = |year=2009|isbn=978-1-4443-0763-4| url = https://books.google.com/books?id=1W2M1lnHeccC}}
* {{Cite book| ref=harv |author=Levy-Navarro Elena |title = The Culture of Obesity in Early and Late Modernity | url=https://archive.org/details/cultureofobesity0000levy | publisher = Palgrave Macmillan | location = |year=2008|isbn=978-0-230-60123-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv |last=Pool|first = Robert|title = Fat: Fighting the Obesity Epidemic | url=https://archive.org/details/fatfightingobesi00pool | publisher = Oxford University Press | location = Oxford, UK |year=2001|isbn=978-0-19-511853-7|pages=}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* Сајт [http://www.stetoskop.info -{www.stetoskop.info}-]. Дозволу можете видети [[Википедија:Дозволе за објављивање/Stetoskop Online|овде]].
* {{dmoz|Health/Conditions_and_Diseases/Nutritional_and_Metabolic_Disorders/Obesity/}}
* [http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/obesity.html -{Obesity}-]

{{Medical condition classification and resources
| DiseasesDB  = 9099
| ICD10       = {{ICD10|E|66| |e|65}}
| ICD9        = {{ICD9|278}}
| MedlinePlus = 007297
| OMIM        = 601665
| eMedicineSubj  = med
| eMedicineTopic = 1653
| MeshName    = Obesity
| MeshNumber  = C23.888.144.699.500
}}
{{Листа симптома болести}}


{{Медицинско упозорење}}
{{Footer bar|Медицина|Хемија}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Гојазност| ]]
[[Категорија:Поремећаји исхране]]