Изворни код странице Галијум

{{Infobox element
|name=Галијум
|number=31
|symbol=Ga
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[цинк]]
|right=[[германијум]]
|above=[[aluminium|-{Al}-]]
|below=[[Indium|-{In}-]]
|category comment=
|group=13
|period=4
|block=p
|appearance=сребрнасто плав
|image name=Gallium crystals.jpg
|скуп=постпрелазни метал
|electrons per shell=2, 8, 18, 3
|phase=
|density gpcm3nrt=5,91
|density gpcm3mp=6,095
|melting point K=302,9146
|melting point C=29,7646
|melting point F=85,5763
|boiling point K=2673
|boiling point ref=<ref name="Zhang">{{cite journal|doi=10.1021/je1011086|title=Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks|url=https://www.researchgate.net/publication/231538496_Corrected_Values_for_Boiling_Points_and_Enthalpies_of_Vaporization_of_Elements_in_Handbooks|author=Zhang Y|author2= Evans JRG |author3= Zhang S|journal=J. Chem. Eng. Data|year=2011|volume=56 |issue=2|pages=328–337}}</ref>
|boiling point C=2400
|boiling point F=4352
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=
|critical point MPa=
|heat fusion=5,59
|heat fusion 2=
|heat vaporization=256
|heat vaporization ref=<ref name="Zhang"/>
|heat capacity=25,86
|vapor pressure 1=1310
|vapor pressure 10=1448
|vapor pressure 100=1620
|vapor pressure 1 k=1838
|vapor pressure 10 k=2125
|vapor pressure 100 k=2518
|vapor pressure comment=
|crystal structure=orthorhombic
|electronegativity=1,81
|number of ionization energies=4
|ionization energy 1=578,8
|ionization energy 2=1979,3
|ionization energy 3=2963
|atomic radius=135
|atomic radius calculated=
|covalent radius=122±3
|Van der Waals radius=187
|magnetic ordering=[[diamagnetism|дијамагнетичан]]
|Curie point K=
|electrical resistivity unit prefix=n
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=270
|thermal conductivity=40,6
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=18
|speed of sound=
|speed of sound rod at 20=2740
|speed of sound rod at r.t.=
|magnetic susceptibility= &minus;21,6·10<sup>−6</sup> 
|magnetic susceptibility ref= &#x20;(на 290&nbsp;-{K}-)<ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110}}</ref>
|Young's modulus=9,8
|Shear modulus=
|Bulk modulus=
|Poisson ratio=0,47
|Mohs hardness=1,5
|Vickers hardness=
|Brinell hardness=56,8–68,7
|CAS number=7440-55-3
|isotopes=
{{Infobox element/isotopes decay | mn=66 | sym=-{Ga}- | na=[[synthetic radioisotope|-{syn}-]] |hl=9,5&nbsp;h |dm=[[beta plus decay|β<sup>+</sup>]] |de=4,153 |link1=zinc-66 |pn=66 |ps=-{Zn}-}}
{{Infobox element/isotopes decay | mn=67 | sym=-{Ga}- | na=-{syn}- |hl=3,3&nbsp;-{d}- |dm=[[electron capture|ε]] |de=1,001 |link1=zinc-67 |pn=67 |ps=-{Zn}-}}
{{Infobox element/isotopes decay |mn=68 |sym=-{Ga}- |na=-{syn}- |hl=1,2&nbsp;-{h}- |dm=β<sup>+</sup> |de=1,899 |link1=zinc-68 |pn=68 |ps=-{Zn}-}}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=69 | sym=-{Ga}- | na=60,11% | n=38 |firstlinks=yes}}
{{Infobox element/isotopes decay2 |mn=70 |sym=-{Ga}-|na=-{syn}- |hl=21&nbsp;-{min}- |dm1=[[beta minus decay|β<sup>−</sup>]] |de1=1,653|link1=germanium-70 |pn1=70|ps1=-{Ge}- |dm2=ε|de2=0,655|link2=zinc-70 |pn2=70 |ps2=-{Zn}-}}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=71 |sym=-{Ga}- | na=39,89% | n=40 |firstlinks=no}}
{{Infobox element/isotopes decay |mn=72 |sym=-{Ga}- |na=-{syn}- |hl=14,1&nbsp;h|dm=β<sup>−</sup>|de=3,997|link1=germanium-72|pn=72|ps=-{Ge}-}}
{{Infobox element/isotopes decay|mn=73|sym=-{Ga}- |na=-{syn}- |hl=4,9&nbsp;h|dm=β<sup>−</sup>|de=1,598|link1=germanium-73|pn=73|ps=-{Ge}-}}
|isotopes comment=
|naming=по {{јез-лат|Gallia}}-и (латински за: Француска), постојбини овог открића
|predicted by=[[Дмитриј Мендељејев]]
|prediction date=1871
|discovery and first isolation by=[[Lecoq de Boisbaudran|Пол Емил Лекок де Буабодран]]
|discovery date=1875
|QID=Q861
}}

'''Галијум''' ('''-{Ga}-''', {{јез-лат|gallium}}) [[метал]] је [[13. група хемијских елемената|-{III}-A]] групе. Има 4 [[изотоп]]а од којих су постојани 69 i 71.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Заступљен је у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 18 -{ppm}- као пратилац руда [[бакар|бакра]] и [[цинк]]а. Чисти галијум је сребрнасто сјајни метал, који не реагује са [[вода|водом]] и [[кисеоник]]ом. Једињења галијума боје пламен у љубичасто. Пол Емил Лекок де Буабодран га је открио [[1875]].

Галијум се не кристализира у неку од обичних кристалних структура како је то уобичајено код метала, већ у своју најстабилнију [[Полиморфизам (хемија)|модификацију]], једну орторомпску структуру са галијумовим димерима. Поред тога, познато је још шест модификација, које се јављају у посебним условима кристализације или под великим [[Притисак|притиском]]. По хемијским особинама, галијум је сличан [[алуминијум]]у. У природи, може се наћи само у ограниченим количинама, углавном у смеси са алуминијевим, [[цинк]]овим или [[германијум]]овим рудама. Галијумови минерали су врло ретки. Због тога, он се добија искључиво као споредни производ у производњи алуминијума или цинка. Највећи део галијума се користи у виду [[галијум арсенид]]а, као [[полупроводник]] за производњу светлећих диода.

Флуориди и фосфорити галијума имају особине полупроводника и они се додају [[силицијум]]у који се користи у електроиндустрији. Слојеви галијум-арсеника се користе за израду ултрабрзих [[процесор]]а. 
Метални галијум се користи за пуњење [[термометар]]а који мере високе температуре. Овај елемент нема познатог биолошког значаја.

== Историја ==
[[Датотека:Lecoq de Boisbaudran.jpg|thumb|лево|Пол Емил Лекок де Буабодран]]

Постојање елемента који би одговарао галијуму је предсказао [[Дмитриј Иванович Мендељејев]] 1871. године. Он је предвидео, након усавршавања свог [[Периодни систем елемената|периодног система елемената]], нови елемент ''ека-алуминијум'', којем је предвидео сличне особине са алуминијумом (атомску масу, специфичну тежину, тачку топљења, врсту соли које гради и слично).<ref name="whbrock"/>

Француски хемичар [[Paul Émile Lecoq de Boisbaudran|Пол Емил Лекок де Буабодран]], који није био упознат са Мендељејевљевим предвиђањима, пронашао је да у следу линија линијског спектра важе одређене законитости, те је покушао да то потврди за алуминијум и сличне елементе. При томе је открио да између алуминијума и [[индијум]]а мора стајати још један непознати елемент. Напокон 1875. године он је успео да открије две љубичасте [[Спектар (физика)|спектралне линије]], након што је растворио цинкове минерале у киселини.<ref name="Weeks"/>

На крају, Лекок де Буабодран је успео да из неколико стотина килограма минерала цинка издвоји релативно знатну количину [[Galijum(III) hidroksid|галијум хидроксида]]. Из њега је путем растварања у раствор [[калијум карбонат]]а и [[електролиза|електролизе]] први пут добио елементарни галијум.<ref name="Weeks"/>

О пореклу имена ''галијум'' постоје две теорије. По првој, Буабодран је дао име елементу по [[Галија|Галији]], латинском имену његове домовине [[Француска|Француске]]. По другој теорији, из латинске речи -{''gallus''}- ([[кокош]]) као извору имена, што одговара француској речи -{''Le Coq''}-. По тој теорији, Пол Емил ''Лекок'' де Буабодран је дао име елементу по свом имену.<ref name="Moskalyk"/>

Након што су измерене и откривене особине новог елемента, Мендељејев је врло брзо схватио, да се ради о ''ека-алуминијуму'' чије је постојање он предвидео. Многе особине је веома тачно израчунао. Тако је на пример Мендељејев израчунао да би ''ека-алуминијум'' требао да има густину од 5,9 што је веома мало одступање од доказане вредности 5,94.<ref name="Weeks"/>

== Особине ==
=== Физичке ===
[[Датотека:Gallium kristallisiert.JPG|мини|left|250п|Кристал галијума]]

Галијум је сребрено-сјајни, меки метал (по [[Тврдоћа по Мосовој скали|Мосовој скали]] 1,5<ref name="römpp"/>). Он има, за метале неуобичајену, веома ниску [[тачка топљења|тачку топљења]] која износи 29,76&nbsp;°-{C}-. По томе је, после [[жива|живе]] и [[цезијум]]а, метал са најнижом тачком топљења, далеко нижом у односу на суседне елементе у периодном систему: алуминијум и [[индијум]]. Сматра се да је за овако ниску тачку топљења одговорна неуобичајена [[кристална структура]], која нема строге симетрије те стога није ни стабилна за разлику од већине других метала.<ref name="ulrichm"/> Пошто [[тачка кључања]] галијума износи 2204&nbsp;°-{C}-, температурно подручје у којем је галијум у течном стању је изузетно широко. Галијум поседује особину аномалије густине, попут [[силицијум]]а, неких других елемената и [[вода|воде]], његова густина у течном стању је за 3,2%<ref name="ullmann"/> већа него у чврстом стању. Ова особина је карактеристична за материјале који имају молекуларне везе у чврстом стању.<ref name="Züger"/>

Галијум у чврстом стању је дијамагнетичан, међутим када пређе у течно стање постаје [[Магнетизам|парамагнетичан]] <math>\chi_{m}</math> = 2,4 · 10<sup>−6</sup> на температури од 40&nbsp;°-{C}-.<ref name="CRC2"/>

Карактеристично за његове структуре је стварање веза галијум-галијум. Познате су различите модификације, које се формирају под различитим условима кристализације (познате су четири модификације под нормалним притиском од α- до δ-галијума, док се под притиском формирају три модификације -{Ga-II}-, -{Ga-III}-, -{Ga-IV}-). На собној температури најстабилнија модификација је α-галијум који се кристализује у [[Ромбична кристална система|орторомпској слојевитој структури]]. При томе два атома цезијума чине [[Dimer (hemija)|димер]] тако што се вежу један с другим путем [[Ковалентна веза|ковалентне везе]]. Сваки атом галијума граничи са додатних шест атома других димера. Између појединих димера владају [[Метална веза|металне везе]]. Димери галијума су толико стабилни, да су повезани један с другим чак и при топљењу, а може се доказати њихово постојање и у гасовитом стању.<ref name="HoWi1181"/>

Остале модификације се стварају при кристализацији потхлађеног, течног галијума. На температури од −16,3&nbsp;°-{C}- ствара се β-галијум који има [[моноклински кристални систем|моноклинску кристалну структуру]]. У тој структури галијумови атоми су наизменично поређани паралелно у цик-цак формацији. Ако се кристализација одвија на температури од −19,4&nbsp;°-{C}-, формира се [[Хексагонална кристална система|тригонални]] δ-галијум, у којем се, попут α-[[бор (елемент)|бора]], формирају [[икосаедар|икосаедри]] од дванаест атома. Они су повезани један с другим преко појединачних атома галијума. На температури од −35,6&nbsp;°-{C}- формира се γ-галијум. У овој орторомпској модификацији формирају се цеви од међусобно повезаних -{Ga}-<sub>7</sub> прстенова у чијој средини се налази праволинијски ланац галијумових атома.<ref name="HoWi1181"/>

Уколико се галијум изложи високом притиску на собној температури, стварају се различите модификације. На 30 -{kbar}-<ref name="HoWi1181"/> стабилна је кубна модификација галијум--{II}-, код које се сваки атом окружује са додатих осам атома. Ако се притисак повећа на 140 -{kbar}-, метал се кристализује као тетрагонални галијум--{III}-, у структуру која одговара индијуму.<ref name="GaIV"/> Даље, ако се притисак повећа на око 1200 -{kbar}-, формира се кубична површинско центрирана структура галијума--{IV}-.<ref name="GaIV"/>

{| class="wikitable"
|-
! Модификација !! α--{Ga}-<ref name="bdSharma"/> !! β--{Ga}-<ref name="galliumbeta"/> !! γ--{Ga}-<ref name="Gay"/> !! δ--{Ga}-<ref name="galiumdelta"/> !! галијум--{II}-<ref name="GaII-III"/> !! галијум--{III}-<ref name="GaII-III"/> !! галијум--{IV}-<ref name="GaIV"/> 
|-
| '''Структура''' || [[Datoteka:Kristallstruktur Gallium.png|100px|Кристална структура галијума -{α-Ga}-]] || [[Datoteka:Kristallstruktur Beta-Gallium.png|100px|Кристална структура галијума -{α-Ga}-]] || [[Datoteka:Kristallstruktur Gamma-Gallium.png|100px|Кристална структура галијума -{α-Ga}-]] || [[Datoteka:Kristallstruktur Delta-Gallium.png|100px|Кристална структура галијума -{α-Ga}-]] || [[Datoteka:Kristallstruktur Gallium-II.png|100px|Кристална структура галијума -{α-Ga}-]] || [[Datoteka:Kristallstruktur Gallium-III.png|100px|Кристална структура галијума -{α-Ga}-]] || [[Datoteka:Cubic, face-centered.png |100px|Кристална структура галијума --{IV}-]]
|-
| '''Кристални систем''' || орторомпски || моноклински || орторомпски || тригонални || кубни || тетрагонални || кубни
|-
| '''[[Координациони број]]''' || 1+6 || 8 (2+2+2+2) || 3, 6–9 || 6–10 || 8 || 4+8 || 12
|-
| '''Просторна група''' || <math>Cmca \,</math> || <math>C2/c \,</math> || <math>Cmcm \,</math> || <math>R\bar{3}m</math> || <math>I\bar{4}3d</math> || <math>I4/mmm \,</math> || <math>Fm\bar{3}m</math>
|-
| '''Параметар решетке''' || -{a = 452,0 pm}- <br />-{b = 766,3 pm}-<br /> -{c = 452,6 pm}-<br />&nbsp; || -{a = 276,6 pm}- <br />-{b = 805,3 pm}-<br /> -{c = 333,2 pm}- <br /> β = 92° || -{a = 1060 pm}- <br />-{b = 1356 m}-<br /> -{c = 519 pm}-<br />&nbsp; || -{a = 907,8 pm}- <br />-{c = 1702 pm}- || -{a = 459,51 pm}-<br />&nbsp; || -{a = 280,13 pm}- <br />-{c = 445,2 pm}-<br /> || -{a = 408 pm}- <br />&nbsp;
|-
| '''Атома по елементарној ћелији''' || 8 || 8 || 40 || 66 || 12 || 3 || 4
|}

=== Хемијске ===
Хемијске особине галијума сличне су особинама алуминијума. Попут њега, галијум је [[пасивизација|пасивизиран]] када је изложен ваздуху, стварањем густог слоја оксида на површини метала, те не реагује. Тек при високом притиску и у контакту са чистим [[кисеоник]]ом, метал сагорева светлим пламеном стварајући оксид. Слично, не реагује ни са водом, јер се штити нерастворљивим слојем [[Galijum(III) hidroksid|галијум-хидроксид]]а. Али ако се галијум [[Легура|легира]] са алуминијумом, те се тако снизи тачка топљења и на собној температури постаје течан, врло бурно реагује с водом. Са халогеним елементима галијум реагује брзо стварајући одговарајућу со GaX<sub>3</sub>.

Галијум је [[Амфотерност|амфотеран]] и растворљив је и у киселинама и у базама истискујући из њих [[водоник]]. У базама, аналогно са алуминијумовим солима, граде се -{Ga}-<sup>3+</sup>-јони, а у базама [[галати]] у облику -{[Ga(OH)<sub>4</sub>]<sup>−</sup>}-. У разблаженим киселинама полако се раствара, а у [[царска вода|царској води]] и концентрованој [[Натријум хидроксид|соди]] много брже. Деловањем [[азотна киселина|азотне киселине]] галијум се пасивизира.
 
:<math>\mathrm{2\ NaOH + 2\ Ga + 6\ H_2O \rightarrow 2\ Na[Ga(OH)_4] + 3\ H_2 \uparrow}</math>
::<small>Reakcija galijuma sa sodom</small>

Течни галијум напада већину метала, тако да се он може чувати само у посудама од [[кварц]]а, [[Стакло|стакла]], [[графит]]а, [[алуминијум оксид]]а, [[волфрам]]а до 800&nbsp;°-{C}- и [[тантал]]а до 450&nbsp;°-{C}-.<ref name="TaBuWerkstoffe"/>

=== Изотопи ===
Постоји укупно 30 [[изотоп]]а галијума између <sup>56</sup>-{Ga}- и <sup>86</sup>-{Ga}- и додатних седам нуклеарних изомера. Од њих су два стабилна: <sup>69</sup>-{Ga}- и <sup>71</sup>-{Ga}- и јављају се у природи. У природној смеши изотопа преовладава <sup>69</sup>-{Ga}- са уделом од 60,12% док остатак од 39,88% отпада на <sup>71</sup>-{Ga}-. Међу нестабилним изотопима <sup>67</sup>-{Ga}- има најдуже [[време полураспада]] од 3,26 дана, док код осталих изотопа време полураспада се креће од неколико секунди до највише 14,1 сати код изотопа <sup>72</sup>-{Ga}-.<ref name="nubase"/>

Два изотопа галијума, <sup>67</sup>-{Ga}- и краткоживећи <sup>68</sup>-{Ga}- са временом полураспада од 67,71 минута се користе у [[нуклеарна медицина|нуклеарној медицини]] као трејсери за [[Tomography|томографију]] емисијом [[позитрон]]а. Изотоп <sup>67</sup>-{Ga}- се за ту сврху производи у [[циклотрон]]у док за производњу изотопа <sup>68</sup>-{Ga}- није потребан циклотрон. Уместо тога добија се озрачивањем <sup>69</sup>-{Ga}- путем дугоживућег изотопа [[германијум]]а <sup>68</sup>-{Ge}- уз емисију [[протон]]а. Он се даље распада на <sup>68</sup>-{Ga}- из чега се даље <sup>68</sup>-{Ga}- екстрактује помоћу посебног генератора. За потребе испитивања галијум је, по правилу, везан у једном комплексу са јаким желатинозним [[лиганд]]ом као што је [[1,4,7,10-тетраазациклододекан-1,4,7,10-тетра ацетатна киселина]] (ДОТА).<ref name="Greenma"/>

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="ullmann">{{Cite book|author=J. F. Greber|chapter=Gallium and Gallium Compounds|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|edition=7|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim|year=2005}}</ref>
<ref name="Greenma">{{Cite journal|author=Mark A. Green |author2= Michael J. Welch|title=Gallium radiopharmaceutical chemistry|journal=International Journal of Radiation Applications and Instrumentation. Part B. Nuclear Medicine and Biology|year=1989|volume=16|issue=5|pages=435–448|doi=10.1016/0883-2897(89)90053-6}}</ref>
<ref name="nubase">{{Cite journal|author=G. Audi|author2=O. Bersillon|author3=J. Blachot|author4=A. H. Wapstra|title=The NUBASE evaluation of nuclear and decay properties|journal=Nuclear Physics|year=2003|volume=A 729|pages=3–128|url=http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf|doi=10.1016/S0375-9474(97)00482-X|access-date=13. 01. 2021|archive-date=24. 07. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130724211828/http://www.nndc.bnl.gov/amdc/nubase/Nubase2003.pdf|url-status=unfit}}</ref>
<ref name="TaBuWerkstoffe">{{Cite book|author=Manfred Merkel |author2= Karl-Heinz Thomas|title=Taschenbuch der Werkstoffe|edition=7|publisher=Hanser Verlag|year=2008|isbn=978-3-446-41194-4|pages=322–324}}</ref>
<ref name="GaII-III">{{cite journal|author=Louis Bosio|title=Crystal structure of Ga(II) and Ga(III)|journal=J. Chem. Phys.|year=1978|volume=68|issue=3|pages=1221–1223|doi=10.1063/1.435841}}</ref>
<ref name="galiumdelta">{{cite journal|author=L. Bosio |author2= H. Curien |author3= M. Dupont |author4= A. Rimsky|title=Structure cristalline de Gaδ|journal=Acta Cryst.|year=1973|volume=B29|pages=367–368|doi=10.1107/S0567740873002530}}</ref>
<ref name="Gay">{{Cite journal|author=L. Bosio |author2= H. Curien |author3= M. Dupont |author4= A. Rimsky|title=Structure cristalline de Ga γ|journal=Acta Cryst.|year=1972|volume=B28|pages=1974–1975|doi=10.1107/S0567740872005357}}</ref>
<ref name="galliumbeta">{{Cite journal|author=L. Bosio |author2= A. Defrain|title=Structure cristalline du gallium β|journal=Acta Cryst.|year=1969|volume=B25|page=995|doi=10.1107/S0567740869003360}}</ref>
<ref name="bdSharma">{{Cite journal|author=B. D. Sharma |author2= J. Donohue|title=A refinement of the crystal structure of gallium|journal=Zeitschrift für Kristallographie|year=1962|volume=117|pages=293–300|doi=10.1524/zkri.1962.117.16.293}}</ref>
<ref name="GaIV">{{cite journal|author=Takemura Kenichi |author2= Kobayashi Kazuaki |author3= Arai Masao|title=High-pressure bct-fcc phase transition in Ga|journal=Phys. Rev. B.|year=1998|volume=58|pages=2482–2486|doi=10.1103/PhysRevB.58.2482}}</ref>
<ref name="HoWi1181">{{cite book|author=Arnold F. Holleman |author2= Nils Wiberg|title=Lehrbuch der Anorganischen Chemie|url=https://archive.org/details/lehrbuchderanorg00wibe|edition=102|publisher=de Gruyter|location=Berlin|year=2007|isbn=978-3-11-017770-1|pages=[https://archive.org/details/lehrbuchderanorg00wibe/page/n1218 1179]–1181}}</ref> 
<ref name="CRC2">{{Cite book|editor=Weast, Robert C.|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|publisher=CRC (Chemical Rubber Publishing Company)|location=Boca Raton|year=1990|pages=E-129 do E-145|isbn=0-8493-0470-9}}</ref>
<ref name="ulrichm">{{Cite book|author=Ulrich Müller|title=Anorganische Strukturchemie|url=https://archive.org/details/anorganischestru00mull|edition=6|publisher=Vieweg+Teubner Verlag|year=2008|isbn=978-3-8348-0626-0|page=[https://archive.org/details/anorganischestru00mull/page/n229 228]}}</ref>
<ref name="römpp">Helmut Sitzmann: ''Gallium''. u: ''Römpp Chemie Lexikon.'' Thieme Verlag, decembar 2006.</ref>
<ref name="Moskalyk">{{Cite journal|author=R. R. Moskalyk|title=Gallium: the backbone of the electronics industry|journal=Minerals Engineering|year=2003|volume=16|issue=10|pages=921–929|doi=10.1016/j.mineng.2003.08.003}}</ref>
<ref name="Weeks">{{Cite book|author=Mary Elvira Weeks|title=Discovery of the Elements|edition=3|publisher=Kessinger Publishing|year=2003|isbn=978-0-7661-3872-8|pages=215–219}}</ref>
<ref name="whbrock">{{Cite book|author=William H. Brock|title=Viewegs Geschichte der Chemie|publisher=Vieweg|location=Braunschweig|year=1997|isbn=3-540-67033-5|pages=206–207}}</ref>
<ref name="Züger">{{Cite journal|author=O. Züger |author2= U. Dürig|title=Atomic structure of the α-Ga(001) surface investigated by scanning tunneling microscopy: Direct evidence for the existence of Ga<sub>2</sub> molecules in solid gallium|journal=Phys. Rev. B|year=1992|volume=46|pages=7319–7321|doi=10.1103/PhysRevB.46.7319}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{Greenwood&Earnshaw2nd}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Gallium}}
{{EB1911 poster|Gallium}}
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/031.htm Gallium] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
* -{[[Safety data sheet]] at [http://www.acialloys.com/wp-content/uploads/msds/ga.html acialloys.com]}-
* -{[http://france-gallium.com/photos-gallium.php High-resolution photographs of molten gallium, gallium crystals and gallium ingots under Creative Commons licence]}-
* -{[https://www.lenntech.com/periodic/elements/ga.htm – textbook information regarding gallium]}-
* -{[https://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/gallium/index.html Environmental effects of gallium]}-
* -{[httpd://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/gallium/460798.pdf Price development of gallium 1959–1998]}-
* -{[https://purl.fdlp.gov/GPO/gpo42065 Gallium: A Smart Metal] [[United States Geological Survey]]}-
* -{[http://www.physorg.com/news107446364.html Technology produces hydrogen by adding water to an alloy of aluminum and gallium]}-
* -{[http://arquivo.pt/wayback/20160515021612/http://jcp.aip.org/resource/1/jcpsa6/v26/i4/p784_s1?isAuthorized=no Thermal conductivity]}-
* -{[http://www.impmc.jussieu.fr/%7Eayrinhac/documents/Ga_data.pdf Physical and thermodynamical properties of liquid gallium]}-

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења галијума}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Галијум| ]]
[[Категорија:Постпрелазни метали]]
[[Категорија:Расхлађивачи]]