Изворни код странице Галилео Галилеј

{{Инфокутија Научник
| име = Галилео Галилеј
| слика = Justus Sustermans - Portrait of Galileo Galilei, 1636.jpg
| опис_слике = Галилео Галилеј
| датум_рођења = {{датум рођења|1564|2|15}}
| место_рођења = [[Пиза]]
| држава_рођења = [[Војводство Фиренца]]
| датум_смрти = {{датум смрти|1642|1|8|1564|2|15}}
| место_смрти = [[Фиренца]]
| држава_смрти = [[Велико војводство Тоскана]]
| школа = [[Универзитет у Пизи]]
| поље          = [[астрономија]], [[физика]], [[математика]]
| институција =
| студенти =
| познат_по =
| награде =
| напомене =
}}
[[Слика:Galileo facing the Roman Inquisition.jpg|мини|220п|Галилеј пред [[Римска инквизиција|римском инквизицијом]] - слика [[Кристијано Банти|Кристијана Бантија]]]]
'''Галилео Галилеј''' ({{јез-итал|Galileo Galilei}}; [[Пиза]], [[15. фебруар]] [[1564]] — [[Фиренца]], [[8. јануар]] [[1642]]) био је [[италија]]нски [[астроном]], [[физичар]], [[математичар]] и [[Филозофија|филозоф]]<ref name="британика 2">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. В-Ђ |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2112-3 |pages=88}}</ref>, чија су истраживања поставила темеље модерној механици и физици. Рођен је у [[Пиза|Пизи]]. Углавном је образован у манастиру Валомброза поред [[Фиренца|Фиренце]], а на универзитету у Пизи студирао је од [[1581]]. до [[1585]]. године. Убрзо после тога, неко време је предавао на фирентинској Академији. На универзитету у Пизи је предавао математику од [[1592]]. до [[1610]]. Био је филозоф и математичар код великог тосканског војводе од 1610. па до краја свог живота.

У оквиру [[истраживање|научне револуције]] одиграо је значајну улогу у развоју [[историја науке|модерне науке]]. Унапредио је [[телескоп|телескопске инструменте]] и систематски посматрао небо, што је за последицу имало откриће и анализу [[Јупитер|Јупитерових сателита]], [[Сунчеве пеге|Сунчевих пега]], [[Месец|Месечевих кратера]] и [[Млечни пут|Млечног пута]]. Други велики Галилејев допринос је позитиван наставак истраживања [[Никола Коперник|Коперниковог]] [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]], нарочито открићем [[Венера|Венериних]] мена.<ref>Faktopedija, Borovac, I. (ur.), Mozaik knjiga. {{page|year=2004|id=|pages=32}}.; uporedi s http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=24853</ref> Истраживао је такође [[њутнови закони|законитости кретања тела]], [[Гравитација|закон гравитације]] и зачео идеју [[Принцип релативности|принципа релативности]]. Због напретка у [[Научна метода|методологији научних експеримента]] и емпиријски утемељеног повезивања астрономије и космологије, Галилеја се договорно назива ''оцем модерне астрономије'',<ref>{{Cite journal|title=A Short History of Science to the Nineteenth Century|last1=Singer|first1= Charles|date=1941| publisher = Clarendon Press| url = http://www.google.com/books?id=mPIgAAAAMAAJ&pgis=1|pages=217}}</ref> ''оцем модерне физике'',<ref name="Einstein">{{Cite book|last1=Weidhorn|first1=M.|title=The Person of the Millennium: The Unique Impact of Galileo on World History|url=https://archive.org/details/personofmillenni0000weid|publisher=iUniverse|location=|year=2005|id=|pages=[https://archive.org/details/personofmillenni0000weid/page/155 155]}}</ref> ''оцем науке''<ref name="Einstein" /> и ''оцем модерне науке''.<ref>{{cite journal|last1=Finocchiaro |first1=Maurice A |title=Book Review—The Person of the Millennium: The Unique Impact of Galileo on World History |journal=The Historian |location= |publisher= |date=2007|volume=3|issue=69|pages=601-602}}</ref>

Изумом двогледа започео је плодно раздобље Галилејевих астрономских истраживања. Дошла су једно за другим значајна открића: [[Млечни пут]] показао се као огроман скуп [[звезда]] слабог сјаја; [[Месец|Месечева]] површина показала се избразданом долинама и бреговима; око [[Јупитер]]а круже четири сателита ([[Галилејеви сателити|Галилејански месеци]]); [[Венера]] показује мене као и Месец ([[Венерине мене]]); на [[Сунце|Сунчевој]] површини виде се пеге ([[Сунчеве пеге]]). Галилејева величина није у његовим [[изум]]има, иако се може сматрати највећим [[оптика|оптичаром]] свог доба, него у томе што је двоглед усмерио према [[Небеска сфера|небу]]. Прва своја астрономска открића објавио је 1610. у делу ''Весник звежђа'' ({{јез-лат|Siderius nuncius}}). Залагање за [[Никола Коперник|Коперников систем]], као једини тачан и истинит, довело је Галилеија у сукоб с црквеним учењем, па му је одлуком [[Инквизиција|Инквизиције]] 1616. било забрањено учење да се [[Земља]] креће око Сунца и да је оно средиште света. Иако је обећао да ће одустати од свог уверења, није могао да подстакнут открићима до којих је дошао, одустане од научне истине, па је у својем делу ''Дијалог о два главна светска система, птолемејском и коперниковом …'' ([[Италијански језик|итал]]. -{''Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo, tolemaico e copernicano…''}-, Фиренца, 1632) изложио хелиоцентрични систем. То је дело [[Католицизам|Католичка црква]] одмах оценила као [[атеизам|херетичко]]. Галилејева доследност у изношењу и одбрани научне истине изазвала је оштру реакцију. У [[Рим]]у, у просторијама инквизиције, одржан је процес против Галилеја (1633), који је тада био у седамдесетој години живота. У прогонству, лишен слободе и одвојен од света, под сталним надзором Инквизиције, довршио је своје највеће дело о механици започето још у падованском раздобљу ''Разговори и математички прикази два нова знања у механици'' (итал. -{''Discorsi e dimonstrazioni matematiche intorno a due nuove scienze''}-, [[Лајден|Лејден]], 1638), којим је ударио темеље [[Класична механика|класичној механици]]. У њему је изложио законе [[слободан пад|слободног пада]], увео појам [[убрзање|убрзања]], обрадио кретање низ [[Коса раван|косину]], водоравни хитац и тако даље. Тим делом увео је Галилеј експериментални метод истраживања и математичко формулисање експериментом утврђених законитости, те тиме положио темеље модерној [[физика|физици]].

Након његове смрти црквене власти нису допустиле да му се подигне надгробни споменик. Тек 1737. положен је у заједнички гроб са својим учеником В. Вивијанијем и тада му је подигнут надгробни споменик, а 16. априла 1757. скинута је забрана с Галилејевих дела, у којима он заступа начело помичности Земље, насупрот геоцентричког система, који је бранила црква. Прво комплетно издање Галилејевих дела издано је у Фиренци (од 1842. до 1856) у 16 свезака.<ref>'''Galilei, Galileo''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=21093] "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>

Иако [[Католичка црква|римокатолик]] и пионир [[Папинска академија наука|Папинске академије наука]] (-{''Accademia dei Lincei''}-),<ref name="Vinko">Винковић, К, "Недемократски обрачун с папом. Ла Сапиенза попустила мањини. Укупан број професора и предавача на универзитету Ла Сапиенза је 4500, петицију је потписало њих 68.", ''[[Хрватско слово]]'', 25. јануар 2008. pp. 29.</ref> а у младости склон идеји заређења, Галилео је инсистирањем на хелиоцентричном систему као исправној астрономској теорији ушао у полемичне сукобе с Црквом и другим астрономима због њихове тадашње привржености [[геоцентрични систем света|класичном геоцентричном систему]], односно изостанку доказа за [[Паралакса|паралаксу звезда]], али и [[Тихо Брахе|Брахеовом систему]] истраживача који је властитим проналасцима конкурисао Галилејевим.<ref>{{cite journal|last1=Pantin |first1=I |title=New Philosophy and Old Prejudices: Aspects of the Reception of Copernicanism in a Divided Europe |journal=Stud. Hist. Phil. Sci. |location= |publisher= |date=2005|volume=30|pages=237-262}}</ref> Под сумњом за [[атеизам|херезу]] и оптужбом за покушај поткопавања [[Аристотел|аристотелијанске филозофије природе]] и [[Библија|Библије]], [[инквизиција|Римска инквизиција]] је [[1615]]. године истражила Галилејев случај, потом по закључку забранила Галилеју да промовише хелиоцентрични систем, а његова истраживања уврстила је у попис забрањених дела.<ref>{{Cite book|last1=Sharratt|first1=M.|title=Galileo: Decisive Innovator|url=https://archive.org/details/galileodecisivei0000shar|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1995|id=|pages=[https://archive.org/details/galileodecisivei0000shar/page/127 127]-131}}., McMullin, E, "The Church's Ban on Copernicanism, 1616", u McMullin, E. (ur.), {{cite book|author= |title=The Church and Galileo |location= |publisher= |year=2005|id=|pages=150-190}}. Notre Dame.</ref> Након најпродаванијег дела из [[1632]]. године -{''Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo''}-,<ref>{{cite news |url=http://v1.theglobeandmail.com/servlet/story/RTGAM.20080829.w50booksdialogue/BNStory/DAVA+SOBEL |work=The Globe and Mail |last1=Sobel |first1=Dava |title=Galileo's Dialogue |access-date=14. 03. 2017 |archive-date=28. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170228165632/http://v1.theglobeandmail.com/servlet/story/RTGAM.20080829.w50booksdialogue/BNStory/DAVA+SOBEL |url-status=dead }}</ref> у којем у облику дијалога између ученика и учитеља успоређује птоломејски и Коперников систем и имплицитно напада [[Папа Урбан VIII|Папу Урбана VIII]], против Галилеја је покренут процес који је довео до кућног притвора,<ref name="Vinko"/><ref>{{harvnb|Finocchiaro|1997|pp=47}}</ref><ref>; Hilliam, R, ''Galileo Galilei: Father of modern science'', The Rosen Publishing Group. (2005). pp. 96.;</ref> где [[1638]]. довршава -{''Discorsi e dimostrazioni matematiche, intorno à due nuove scienze''}-, субверзивно дело у романистичком дијалогу, које касније постаје темељ [[кинематика|кинематике]].<ref>Plotnitsky, A; Reed, D, {{cite book|author= |chapter=Discourse, Mathematics, Demonstration, and Science in Galileo's Discourses Concerning Two New Sciences |title=Configurations |location= |publisher= |year=1|year=2001|id=|pages=37-64}}. 9.</ref> Тек године [[1992]]. [[Папа Јован Павле II]] службено је установио погрешку Римске инквизиције, затражио опрост и том приликом позвао друге на дијалог науке и вере по узору на Галилеја.<ref>[http://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/speeches/1992/october/documents/hf_jp-ii_spe_19921031_accademia-scienze_it.html Discorso di giovanni paolo II ai partecipanti alla sessione plenaria della pontificia accademia delle scienze] uporedi s. {{cite journal|author= |title= L'Osservatore Romano|journal=N|date=|volume=44|issue=|pages=4}}. 11. 1992.</ref>

== Биографија ==
=== Образовање (1564—1589) ===

Галилео Галилеј је рођен у граду [[Пиза|Пизи]] у [[Италија|Италији]] као прво од шесторо деце [[Винцензо Галилеј|Винценза Галилеја]], познатог свирача [[лаута|лутње]] и теоретичара [[Музика|музике]], и добростојеће Јулије Аманати. Кад је имао осам година породица се преселила у [[Фиренца|Фиренцу]] и на две године су оставили Галилеја код [[Музио Тебалди|Музија Тебалдија]], који му је омогућио школовање у Пизи након неуспеле пријаве за тосканску школу.<ref>{{harvnb|Aliotta|Carbonara|1949|pp=36}}</ref> Две године касније састаје се с породицом и наставља учење најприје под оцем Винцензом и тутором Јакопом Боргинијем, а потом изван Фиренце у самостану [[Santa Maria di Vallombrosa|Санта Марија ди Валомброса]] до четрнаесте године.<ref>[http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Biographies/Galileo.html -{Galileo Galilei}-]</ref>

Следећи оца, Галилео је за раног доба учен свирању и [[Теорија музике|музичкој теорији]], што је вероватно био један од извора математичко-експерименталног приступа истраживањима и скептицизма.<ref>{{Cite book|last1=Gribbin|first1=J.|title=The Fellowship: Gilbert, Bacon, Harvey, Wren, Newton and the Story of the Scientific Revolution|url=https://archive.org/details/isbn_2901590200260|location=|publisher=The Overlook Press|year=2008|id=|pages=[https://archive.org/details/isbn_2901590200260/page/26 26]}}</ref> Учење у самостану навело га је на озбиљно разматрање свештенства, али је на наговор оца [[1580]]. отишао да студира [[Медицина|медицину]] на универзитету у Пизи. Мотив су били част и финансијска сигурност, али је Галилеја више интересовала математика и три је године касније напустио медицину, да би [[1585]]. дошао и до свог првог математичког открића: [[Клатно|изохронизма клатна]]. Након студија медицине приватно предаје у Фиренци и [[Сијена|Сијени]], потом од [[1589]]. на универзитету у Пизи.

=== Универзитет у Пизи (1589—1592) ===

Галилејев пријатељ и колега [[Гуидобалдо Дел Монте]], омогућио му је напредак у каријери препоруком кардиналу [[Francesco Maria Del Monte|Францеску Марији Дел Монте]], који је потом преусмерио препоруку тосканском војводи [[Fерdinand I de' Medici|Фердинанду I де' Медичи]]. Галилео је преузео катедру математике у Пизи. Спис -{''De motu antiquiora''}- је резултат Галилејевих истраживања која су поступно почела побијати [[Аристотел]]ову природну филозофију. Галилео није имао сасвим јасне доказе, али је све више слутио неисправност старе теорије.

У том је раздобљу развијао практична решења за физичко-математичке проблеме попут инструмента за прецизно одређивање гравитације хидростатских тела.<ref>Clarelli, F, ''Relatività ristretta'', Alpha Test, 2010.</ref> Галилео је од раног узраста морао да учествује у финансирању породице и млађег брата, а након смрти оца и удаје сестара, пао је у дугове, што га је оптерећивало. Мањак новца је вероватно био један од мотива за бављење изумима које би могао продати. Галилео је тиме стекао вредно знање и касније га применио у развоју својих астрономских проучавања.
Након истека уговора у Пизи, Гуидобалдо Дел Монте препоручио га је [[Универзитет у Падови|универзитету у Падови]] за преузимање упражњене катедре математике.<ref>Видљиво из писма Гуидобалда Дел Монтеа, 21. фебруар 1591.</ref>

=== Универзитет у Падови (1592—1610) ===

[[Падова]], део религијски толерантније [[Млетачка република|Млетачке републике]], било је место Галилејевог раста занимања за [[физика|физиком]] и [[астрономија|астрономијом]], а с тиме и даљњег удаљавања од аристотелијанске филозофије. Галилео је проширио своја предавања на физику и астрономију. Два тадашња члана млетачког сената на којима је учествовао, племића [[Giovanfrancesco Saredo|Гиованфранцеска Сареда]] и теолога, математичара и астронома [[Паоло Сарпи|Паола Сарпија]] искористио је за дијалошке ликове у -{''Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo''}-. Спис -{''Trattato di meccaniche''}-, изворно објављен [[1634]]. у [[Париз]]у, потврђује његов рад на [[механика|механици]], [[кинематика|кинематици]] и примењеној науци. С [[Marcantonio Mazzoleni|Маркантонијом Мазоленијем]] одржавао је практичну радионицу где је развијао и продавао инструменте, понајвише за војску.

Године 1604, астроном [[Иларио Алтобели]] приметио је [[супернова|супернову]], касније познату као [[Кеплерова супернова]], о чему је Галилео био обавештен. Кроз студије и предавања, Галилео је откриће супернове сматрао новим доказом против Аристотелове теорије непромењивог неба.<ref>Wilson, F, ''History of Science: Galileo and the Rise of Mechanism'', 1996, dostupno na: https://web.archive.org/web/20070617145754/http://www.rit.edu/~flwstv/galileo.html (pristupljeno 12. 2. 2014)</ref> Под псеудонимом -{''Cecco Ronchetti''}- објавио је -{''Dialogo de Checo Ronchitti da Bruzene in Perpuosito de la stella Nuova''}- као начин одбране од критицизма који је уследио.<ref>Библиотека ауторства доступна на [http://id.loc.gov/authorities/names/n2010012987.html -{Galilei, Galileo, 1564-1642. Dialogo de Cecco di Ronchetti da Bruzene in perpuosito de la stella nuova}-]</ref> Надаље, Галилеј је појаву феномена супернове и пометњу међу народом уновчио стварањем властите астролошке карте,<ref>Favaro, A, "Galileo astrologo secondo i documenti editi e inediti", u. {{cite book|author= |title=Mente a Cuore |location= |publisher= |year=1881|id=|pages=1-10}}. 4.</ref> што је између осталога резултовало и тужбом, потом угушеном интервенцијом Сената Млетачке републике, да не доспе до Римске инквизиције.<ref>Poppi, Guiseppe A, ''La Repubblica'', 25. 6. 1992.</ref> Галилео, међутим, није имао довољно чврсте доказе за [[Хелиоцентрични систем|хелиоцентризам]], иако је био сигуран у њега, а квалитетније доказе није могао стећи без унапређења инструмената, што је, уз сарадњу других, потрајало до [[1609]]. Представио је нови телескоп Млетачкој власти и добио одобрење за истраживања. Између 1609. и [[1610]]. постигао је важне резултате по којима је данас познат: откриће великих [[Јупитер|Јупитерових сателита]], анализа [[Месец|Месечевих кратера]] и [[Млечни пут|Млечне стазе]].

=== Фиренца (1610—1614) ===

Галилео је астрономска открића из [[1609]]. објавио у Фиренци у спису ''Сидереус Нунциус''. С одобрењем истраживања настали су и проблеми. [[Антонио Магнини]] први је порекао Галилеове проналаске Јупитерових сателита након кориштења Галилеовог телескопа. Касније, међутим, када мења мишљење, утиче и на познатог астронома [[Christoph Clavius|Христофора Клавијуса]]. Скептичан је био и [[Јохан Кеплер]] све док унапређењем телескопа није проверио Галилеове тврдње, након чега [[1611]]. издаје спис у којем потврђује Галилеов рад. Галилео је упоредо почео објављивати истраживања о [[Сунце|Сунчевим пегама]], супротстављајући се [[Christoph Scheiner|Кристофu Шејнеру]] који је тврдио да пеге нису на Сунцу, него око њега. Шејнер је [[1612]]. године о својим разматрањима објавио спис. Галилео одлази у Рим да представи своје проналаске пред [[Папа Павле V|Папом Павлом V]], где је часно примљен. Међутим, Галилео није био свестан да је, упоредо с његовим деловањем, Црква покренула истрагу.<ref name="Gey">Geymonat, L, ''Galileo Galilei'', Torino Einaudi, (1983). pp. 63.</ref> Исте године, откривањем мена [[Венера|Венере]] и [[Меркур]]а, Галилео је утврдио нужност [[хелиоцентрични систем|хелиоцентричног система]].<ref>Iovine, F, ''Galilei e la Nuova Scienza'', La Nuova Italia, (1987). pp. 2.</ref> Између 1612. и [[1615]]. Галилео је написао четири позната коперниканска писма у којима шири и брани постулат хелиоцентричног система, а које је адресирао оцу [[Benedetto Castelli|Бенедету Кастелију]], племићу [[Pietro Dina|Пјетру Динију]] и великој војвоткињи [[Kristina od Lorrainea|Кристини од Лорајнеа]]. Крајем [[1614]], доминиканац [[Tommaso Caccini|Томасо Качини]] пред Папом излаже колективну оптужбу против пробраних математичара, међу којима и против Галилеја, због подстицања коперниканске идеје која се супротставља [[Библија|Библији]]. Тужби за занемаривање геоцентричног система прилаже упитне наводе о Галилејевом оспоравању супстанцијалности Бога.<ref>Pagano, Sergio M, ''I documenti del processo di Galileo Galilei'', Ex aedibus Academicis, (1984). pp. 82.</ref> Тиме је започела нова ера Галилеовог живота.

=== Сукоб с Црквом (1614—1632) ===

Током истраге, теолог [[Paolo Antonio Foscarini|Паоло Антонио Фоскарини]] написао је текст о могућностима подударности хелиоцентричног система и Библије као подршку астрономским истраживањима.<ref>Foscarini, Paolo A, ''Lettera sopra l'opinione de' Pittagorici, e del Copernico, della mobilità della Terra e stabilità del Sole, e del nuovo Pittagorico sistema del mondo'', Lazaro Scoriggio, (1615). pp. 7.</ref> Међутим, кардинал [[Robert Bellarmino|Роберт Белармино]], иначе члан инквизиције и током суђења [[Ђордано Бруно|Ђордану Бруну]], реаговао је објавом да у случају сумње треба подржавати Библију, што је било уобичајено стајалиште тадашње римокатоличке [[Европа|Европе]]. Једна од последица била је привремено затварање Фоскаринија и забрана његовог писма. У међувремену је Галилео дошао у [[Рим]] да брани свој став. Године 1616, на Папин захтев о испољавању проблема хелиоцентризма, теолози доносе консензус о хелиоцентричном систему као апсурдном и херетичном. Потом, на захтев Папе по одлуци консензуса, кардинал Белармино лично Галилеу предаје захтев о одрицању става о хелиоцентризму и прекиду таквог истраживања. Постоји могућност да су информације у документу које су се користиле све до [[1933]]. кривотворили [[Доминикански ред|доминиканци]] и теолози на штету Галилеа.<ref>Piergiorgio, O, ''Hai vinto, Galileo'', Mondadori, 2009.</ref> Галилео је уживао повластице између кругова суђења, што се наставило све до краја његова живота, због чега је порастао притисак спољашњих теолошких кругова и тиме су се политички нарушиле Галилејеве могућности.

Године 1618, три су [[комета]] прошла поред [[Земља|Земље]]. [[Оразио Грасси|Оразио Граси]] је истражио феномен и донео закључак о тачности [[Тихо Брахе|Тихо Браховог]] система, у супротности с хелиоцентризмом. Галилео је преко ученика Марија Гуидучија узвратио у одбрану хелиоцентризма, на што је Граси реаговао нападом на коперниканизам. Галилео је потом наставио истраживање хелиоцентризма, поновно у маскирној романистичкој форми. Он је објавио [[1623]]. -{''Il Saggiatore''}-, на одобрење [[Папинска академија наука|Папинске академије наука]], у којој уопштено поништава Грасијева истраживања, иако из погрешне хипотезе (да су комете биле илузија), али утврђује потребу надоградње инструмената и развитка експерименталних метода, уз остале детаље механике и примењене науке.

=== Сукоб с Црквом (1632—1634) ===

Недуго касније, папинску столицу преузима [[Папа Урбан VIII]], иначе наклон Галилеју. Године 1624, Галилео је у [[Рим]]у пред Папом покушао скинути забрану истраживања хелиоцентризма, што му није пошло за руком. Стога је започео да пише дело којим ће разматрати однос геоцентричних и хелиоцентричних система без уношења властитих стајалишта, а које ће бити објављено [[1632]]. као -{''Dialogo Sopra i due massimi sistemi del mondo''}-. Упркос општем признању дела, проширила се вест о забрани књиге на захтев Папе, заправо [[инквизиција|инквизиције]]. Галилео се [[1633]]. поново појавио пред Папом. Испоставило се да су истрагу поново покренули доминиканци, које је овога пута представљао [[Vincenzo Maculano|Винцензо Макулано]], а који је у рукама имао наводни списак о Беларминијевој одлуци о Галилејевој забрани и одрицању хелиоцентризма. Постоји оправдана сумња да је документ био кривотворен. Белармини је Галилеју доставио један од докумената који одбацује хелиоцентрични систем, али не и службену забрану говора и рада, у складу с претходним договором који су доминиканци игнорисали. Галилео је, због властитих измена коперниканског система, држао одбрану позивањем на супротстављање Копернику<ref name="Nazi">Favaro, A. (ur.), ''Le Opere di Galileo Galilei, Edizione Nazionale'', Barbera, XIX. pp. 336-342.</ref>, да би у наредним суђењима наглашеније оспоравао хелиоцентризам<ref>{{harvnb|Favaro||p=342-343}}</ref> и на коначном суђењу, након инквизиторове претње казненим методама у случају лажи, закључио да подржава [[геоцентрични систем света|птоломејски систем]], као што увек јесте.{{sfn|Favaro||p=361}} Да би избегао да буде мучен, или спаљен, Галилеј је морао на коленима испред католичког кардинала и инквизитора да изјави да се одриче свих „кривоверја” која је написао о томе да се Земља окреће око Сунца, а поред тога морао је обећати да ће сваког "кривоверника" кога упозна пријавити инквизицији.{{sfn|Логос|2017|p=267. Ипак, у првој половини XIX века и папе су званично прихватиле мисао да Сунце може бити средиште око кога се обрће Земља.}} Следећег дана, [[22. јун]]а, кардинал и инквизиција забранили су Галилејево дело о два система и осудили га на кућни притвор у [[Фиренца|Фиренци]] уз обавезно рецитовање [[псалми|псалма]]. Због наклоности многих људи унутар и изван Цркве, Галилео није доживио никакав конкретан облик мучења или понижења, ни током суђења, нити након њега.<ref name="Vinko"/>{{sfn|Favaro||p=402}}

=== Последње године (1633—1642) ===
[[Датотека:Galileos tomb.jpg|мини|200п|Гробница у [[Базилика Санта Кроче у Фиренци|базилици Санта Кроче у Фиренци]]]]

У кућном притвору, који је плаћала Црква, без забране посећивања породице и службеника или писмене комуникације, Галилео је неометано наставио истраживање и писање, што му је омогућило релативно нормалан живот.<ref name="Vinko"/>{{sfn|Favaro||p=393}} Из писама је видљиво да је презирао ситуацију у којој се налази, односно да се никада није заиста одрекао својих стајалишта. Узимајући речено у обзир, у реконструкцији сукоба Галилеа и Цркве [[Giuseppe Marc'Antonio Baretti|Ђузепе Барети]] је тврдио да је Галилео по пресуди рекао -{„''Eppur si muove!''“}- („Ипак се креће!“). Позната изјава пре је ствар [[легенда|легенде]], неголи истине, и свакако је недоказива.

Године 1638, у [[Холандија|Холандији]] је објавио велики трактат -{''Discorsi e dimostrazioni matematiche intorno a due nuove scienze attinenti la mecanica e i moti locali''}-, -{''opus magnum''}- својих математичко-физичких истраживања последњих 30 година, такође у облику разговора током четири дана, које редом разрађују механику материјала, кохезивност, динамику (закона кретања) и [[балистика|балистику]]. У развоју методологије послужио се [[Аристотел]]овим, [[Архимед]]овим и [[Платон]]овим решењима.<ref>Wallace, Willam A, "Galileo and Reasoning Ex Suppositione: The Methodology of the Two New Sciences", ''PSA: Proceedings of the Biennial Meeting of the Philosophy of Science Association'', Springer, (1974). pp. 90.</ref> Због досега тог дела назван је оцем модерне науке.

Након [[1630]]. Галилеов вид почео је убрзано да слаби, а пред смрт је ослепио. Није, међутим, био усамљен, него окружен врло блиским особама. [[Ferdinando II de' Medici, Grand Duke of Tuscany|Фердинанд II де Медичи]] је намеравао да га сахрани у базилици Санта Кроче, поред гробнице оца и предака, те да у његову част подигне мраморни [[маузолеј]].<ref>{{Cite book|last1=Shea|first1= William R|last2=Artigas|first2=M|title=Galileo in Rome: The Rise and Fall of a Troublesome Genius|url=https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea|location=|publisher=Oxford University Press|year=2003|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea/page/199 199]}}.; uporedi sa Sobel, D, ''Galileo's Daughter'', Fourth Estate. pp. 378.</ref> Црква се међутим противила, држећи да тако нешто није могуће, јер је Галилео оптужен за херезу.<ref>{{Cite book|last1=Shea|first1= William R|last2=Artigas|first2=M|title=Galileo in Rome: The Rise and Fall of a Troublesome Genius|url=https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea|location=|publisher=Oxford University Press|year=2003|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea/page/199 199]}}. i Sobel, D, {{cite book|author=|title=Galileo's Daughter'', Fourth Estate. pp. 378.; uporedi s Favaro, A. (ur.), ''Le Opere di Galileo Galilei, Edizione Nazionale'', Barbera, XIX. pp. 378—380. i Sharratt, M, ''Galileo: Decisive Innovator|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1994|id=|pages=207}}</ref> Консензус је постигнут сахраном у малој просторији поред унутрашње капелице.<ref>{{Cite book|last1=Shea|first1= William R|last2=Artigas|first2=M|title=Galileo in Rome: The Rise and Fall of a Troublesome Genius|url=https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea|location=|publisher=Oxford University Press|year=2003|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea/page/199 199]}}.; uporedi sa Sobel, D, ''Galileo's Daughter'', Fourth Estate. pp. 380.</ref> Пресељен је на првотно замишљену локацију [[1737]], након што му је подигнут споменик.<ref>{{harvnb|Ibid||pp=200}}. uporedi s ibid. pp. 380—384.</ref>

=== Попис главних догађаја ===
[[Датотека:Galileo_Galilei01.jpg|мини|200п|Кип постављен у Фиренци]]
* [[1543]] — [[Никола Коперник]] објављује -{''De revolutionibus orbium coelestium''}- у којем приказује идеју [[хелиоцентрични систем|хелиоцентризма]].
* [[1564]] — Галилејево рођење у [[Пиза|Пизи]], [[Италија]].
* [[1573]] — [[Тихо Брахе]] објављује -{''[[De nova stella]]''}-, дело у којем побија [[аристотел]]ијанску теорију непромењивог свемира (небеса) изнад [[Месец]]а.
* [[1576]] — [[Giuseppe Moletti|Ђузепе Молети]], Галилејев претходник катедре математике на [[Универзитет у Падови|универзитету у Падови]], извештава о феномену [[гравитација|гравитације]]: независно од материјала, тела истог облика падају једнаком брзином.
* [[1581]] — Галилео започиње студије медицине у Пизи.
* [[1582]] — [[Ostilio Ricci|Остилио Ричи]] одржава предавања из математике које Галилео посећује, а која утичу на смер његових студија. Мења стајалиште о студијама медицине и посвећује се физици, математици и астрономији.
* [[1585]] — Галилео напушта [[Универзитет у Пизи]] и почиње да ради као приватни учитељ.
* [[1586]] — Надопуњујући [[Архимед]]ове замисли својима, Галилео осмишљава [[Хидростатичка равнотежа|хидростатичку равнотежу]].
* [[1588]] — [[Оразио Грасси|Оразио Граси]] објављује рад о [[комета|кометиаа]] који утврђује [[Тихо Брахе|Тихов систем]].
* [[1589]] — Галилео се запошљава на катедри математике на Универзитету у Пизи.
* [[1590]] — Галилео делимично довршава необјављен рад о кретању -{''De Motu''}-.
* [[1592]] — Галилео се запошљава на катедри математике на Универзитету у Падови
* [[1593]] — Галилео осмишљава [[термометар]]. Истражује односе [[притисак|притиска]] и [[температура|температуре]].
* [[1595]] — Галилео унапређује [[балистика|балистичку геометрију]] и војни [[компас]].
* [[1597]] — Галилео пише писмо [[Јохан Кеплер|Кеплеру]] у којем подржава [[коперников систем]].
* [[1600]] — Галилеу се рађа прво ванбрачно дете, Виргинија. Објављује -{''Le Meccaniche''}-. [[Вилијам Гилберт]] објављује -{''On the Magnet and Magnetic Bodies, and on That Great Magnet the Earth''}-. Докази и аргументи подупиру коперникански систем.
* 1600. — [[инквизиција|Римска инквизиција]] осуђује [[Ђордано Бруно|Ђордана Бруна]] за [[атеизам|херезу]]. Бруно је оспоравао [[Свето Тројство|Свето тројство]] и [[Преображење Господње|преображење]], подржавао [[пантеизам]] и плуралитет светова. Осуђен је на [[смртна казна|смртну казну]] спаљивањем на ломачи. Члан суда био је [[Роберт Белармино]], касније члан суда у случају Галилео.
* [[1601]] — Галилеу се рађа друго ванбрачно дете, Ливија.
* [[1604]] — Галилео рачуна положај [[Кеплерова супернова|Кеплерове супернове]], подупире [[хелиоцентрични систем]].
* [[1606]] — Галилеу се рађа треће ванбрачно дете, Винченцо.
* 1606. — Галилео објављује упутстава за употребу компаса.
* [[1608]] — [[Hans Lippershey|Ханс Липерши]] осмишљава [[телескопски рефрактор]].
* [[1609]] — На темељу описа Липершовог рада, Галилео осмишљава и надограђује властити [[телескоп]]. [[Јохан Кеплер|Кеплер]] објављује -{''Astronomia nova''}- у којем се налазе прва два [[Кеплерови закони|Кеплерова закона]]. Показује да је коперникански модел тачнији од птоломејског. [[Thomas Harriot|Томас Хариот]] ради нацрт [[Месец|Месечеве]] површине четири месеца пре Галилеовог мерења.
* [[1610]] — Галилео објављује -{''Sidereus Nuncius''}-, бележи Месечеву површину и четири велика [[Јупитер]]ова сателита (месеца). Такође први детаљније проучава површину [[Марс]]а. [[Martin Horky|Мартин Хорки]] објављује -{''Brevissima Peregrinatio Contra Nuncium Sidereum''}-, трактат који се противи хелиоцентричном систему. [[Јохан Кеплер]] тражи од Галилеја примерак телескопа и [[Сочиво (оптика)|сочива]], али Галилео тврди да има само један и нема времена да направи нови.<ref>{{cite book|author=Ferris, T |title=Coming of Age in the Milky Way |url=https://archive.org/details/comingofageinmil0000timo |location= |publisher= |year=1988|id=|pages=[https://archive.org/details/comingofageinmil0000timo/page/n96 95]}}. William Morrow & Company.</ref>
* 1610. — Галилео стиче доживотно место на катедри за математику на универзитету у Падови, односно као математичар и филозоф за [[Cosimo II de' Medici, Grand Duke of Tuscany|Космија II]], великог војводе од Тоскане.
* [[1611]] — Галилео открива [[Венера|Венерине мене]]. Среће се с Папом. Постаје члан [[Папинска академија наука|Папинске академије наука]].
* 1611. — [[David Fabricius|Давид Фабрициус]] објављује -{''Narration on Spots Observed on the Sun and their Apparent Rotation with the Sun''}- нешто раније од [[Christoph Scheiner|Кристофа Шејнера]] и Галилеа.
* [[1612]] — Галилео предлаже употребу позиција [[Јупитер|Јупитерових месеца]] за поморско израчунавање земљописне дужине. Иако је предлог непрактичан, награђен је за њега.
* 1612. или [[1613]]. – [[Francesco Sizzi|Франческо Сизи]] открива годишње промене [[Сунце|Сунчевих пега]]. Галилео пише писмо о [[Сунце|Сунчевим пегама]].
* [[1616]] – Галилео прима службену опомену Цркве, да не сме говорити о хелиоцентричном систему, нити га истраживати. Црква Коперниково дело -{''De revolutionibus orbium coelestium''}- ставља на листу забрањених дела.
* 1616. — Галилео пише ''Расправу о таласима'', дебату између Галилеа и Кеплера.
* [[1617]] — Галилео се сели у град Белосквардо, западно од [[Фиренца|Фиренце]], где су заређене његове две кћери. Проучава звезду [[Mizar (zvezda)|Мизар]] у констелацији [[Велики медвед (сазвежђе)|Великог медведа]].
* [[1619]] — Кеплер објављује -{''Harmonices Mundi''}-, у којем описује трећи [[Кеплерови закони|Кеплеров закон]].
* 1619. — Галилео објављује -{''Discorso delle comete''}-.
* [[1621]] — Мафео Барберини, Галилејев следбеник, постаје Папа [[Папа Урбан VIII|Урбан VIII]].
* [[1623]] — Галилео објављује -{''Il Saggiatore''}-.
* [[1624]] — Галилео посећује Папу и излаже своје радове, где је рад прихваћен и одобрен, те унапређује [[микроскоп]].
* [[1625]] — Објављују се илустрације [[инсекти|инсеката]] посматраних Галилејевим микроскопом.
* [[1630]] — Галилео довршава -{''Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo''}-, цензура Цркве одобрава објављивање дела.
* [[1632]] — Галилео објављује -{''Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo''}-, а доминиканци поновно туже Галилеа. Римска инквизиција покреће истрагу.
* [[1633]] — Галилео се одриче хелиоцентричног система. Римска инквизиција осуђује Галилеја због херезе на кућни притвор с ограниченом друштвеном комуникацијом. Црква ставља -{''Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo''}- на попис забрањених дела. Забрана Галилејевих дела укинута је [[1718]].<ref>Heilbron, John L, "Censorship of Astronomy in Italy after Galileo", u McMullin, E. (ur.), {{cite book|author=|title=The Church and Galileo|location=|publisher=Notre Damme Press|year=2005|id=|pages=299}}</ref>
* [[1638]] — Галилео објављује -{''Discorsi e Dimostrazioni Matematiche, intorno a due nuove scienze''}-.
* [[1642]] — Галилео умире у [[Арцетри]]ју, Италија.

== Научни рад ==
=== Научна метода ===

Уместо [[Аристотел]]ове квалитативне методе и филозофијског описивања [[Свемир]]а, Галилео се у унапређивању спознаје служио [[математика|математичким]] језиком и спроводио је [[експеримент]]е темељене на природним законима. Најбољи пример разлике између резултата два принципа видљив је у мишљењу о [[Месец]]у и [[звезда]]ма. Аристотел и његови наследници сматрали су да су небеска тела савршено сферична и глатка на површини, док су Галилео и његови савременици установили обратно искључиво експериментима и израчунавањима, односно открићима.<ref>Осим у службеним списима разлика мишљења и закључака је видљива, на пример, из Галилејевих писама.</ref> Галилео је у својим разматрањима такође поставио данас раширен захтев непрестаног тражења узрока. Тако је концептуална филозофијска анализа феномена кроз језик пресељена у материјалистичку анализу феномена кроз експерименте. Пројект [[ЦЕРН]] савремени је пример таквог захтева.<ref>Примери видљиви из Галилејевих писама Марку Велсеру.</ref> Галилео је методу експеримената наследио од свог оца музичког теоретичара, пионира математичког експериментисања, наследника [[питагорејци|питагорејског]] поимања.<ref>{{cite book|author=Cohen, H. F |title=Quantifying Music: The Science of Music|location=|publisher=Springer|year=1984|id=|pages=78-84}}</ref> Уопштено, Галилео припада [[Рене Декарт|картезијанској]] традицији схватања свемира као геометријски израчунљивог и математичким језиком изразивог у облику природних закона (у -{''Il Saggiatore''}- пише о математици као језику на којем је написана књига природе).<ref>{{cite book|author=Drake, S |title=Discoveries and Opinion of Galileo |url=https://archive.org/details/discoveriesopini0000stil |location= |publisher= |year=1957|id=|pages=[https://archive.org/details/discoveriesopini0000stil/page/n250 237]-238}}. Doubleday&Company.</ref> Галилео је, надаље, мењао мишљење зависно о променама у резултатима, те допринео одвајању науке од [[филозофија|филозофије]] и [[религија|религије]]. Стандардизирао је услове експериментисања и служио се методом независних истраживања, што представља индуктиван приступ решавању проблема. Апстрактна [[математика]] остварује се у природним феноменима, а природни феномени престају бити догматизовани: два темељна аспекта [[научна метода|научне методе]] чине чулно (емпиријско) искуство и експеримент. Свезом чулног искуства и експеримента Галилео и савременици оповргнули су Аристотелову методу, односно аристотелијанску праксу присутну до тада. Повезивање математике и природне филозофије тада је значило расправу широких размера, која до данас није сасвим разрешена.<ref>{{cite journal|author= Brendel, E |title=Intuition Pumps and the Proper Use of Thought Experiments|journal=Dialectica|date=|volume=58|issue=1|pages=}}, (2004). pp. 89-108.</ref><ref>Rodolfo Mondolfo, "Il pensiero di Galileo e i suoi rapporti con l’ antichità e con il Rinascimento", ''Figure e idee della filosofia del Rinascimento'', La Nuova Italia, 1963—1970. pp. 118.</ref><ref>Mach, E, ''On Thought Experiment'', dostupno na: http://www.tufts.edu/~skrimsky/PDF/On%20Thought%20Experiments.PDF {{Wayback|url=http://www.tufts.edu/~skrimsky/PDF/On%20Thought%20Experiments.PDF |date=20160305005918 }}</ref><ref>Gower, Barry, ''Scientific method''. pp. 21-39, dostupno na: http://philo.abhinav.ac.in/Epistemology/Gower_ScientificMethod.pdf {{Wayback|url=http://philo.abhinav.ac.in/Epistemology/Gower_ScientificMethod.pdf |date=20150319031503 }}</ref>

=== Инструменти ===
[[Датотека: Galileo's_geometrical_and_military_compass_in_Putnam_Gallery%2C_2009-11-24.jpg |мини|лево|230п|Галилејев геометријски компас изворно конструисан за потребе војске.]]
[[Датотека: Galileo_Thermometer.jpg|мини|90п|Галилејев термометар.]]
[[Датотека: Galileo_telescope_replica.jpg|мини|лево|230п||Реплика најстаријег познатог Галилејевог телескопа.]]

Галилео је био [[проналазач|изумитељ]]. На осмишљавање и надоградњу алата и инструмената подстицала га је потреба за тачнијим мерењима и зарадом новца:
* Између [[1595]]. и [[1598]]. развио је геометријски војни [[компас]] темељен на претходним [[изум]]има [[Николо Фонтана Тартаља|Никола Тартаље]] и [[Guidobaldo Del Monte|Гвидобала дел Монтеа]]. Био је погодан за [[Артиљерија|артиљеријске]] и метролошке примене, те конструкције и мерења полигона.
* [[1593]]. развија [[термометар]] зависан од [[притисак|притиска]] и [[температура|температуре]]. Ваздух се ширио или сужавао и тиме куглицу на води помицао горе или доле уз мерну скалу.
* [[1609]]. Галилејев најзначајнији рад је надоградња [[телескоп]]а (механизма, [[сочиво (оптика)|сочива]], микрометра), изворно. Захваљујући томе омогућио је тачнија посматрања и боља мерења, те је постао пионир посматрања [[планета]], нпр. [[Марс]]а. Године 1610, послужио се [[микроскоп]]ом да би анализирао инсекте. Најкасније до [[1624]]. Галилео се служио микроскопом. Илустрације микроскопских проналазака објављење [[1625]]. сматрају се првим забележеним изучавањима помоћу микроскопа.
* Галилео је израдио посебан [[астролаб]] за мерење углова (-{''giovilabio''}-) и [[хелиоскоп]] с пројекцијом на папир да избегне оштећење ока.
* Галилео је израдио [[клатно]] за мерење интервала. У задњој је години живота понудио механизам за мерење времена, али је другачији облик постао универзални део механизма сата.
* [[1612]]. након опсервације [[Јупитер]]а предложио је за критеријум универзалног сата орбитална кретања [[Јупитерови природни сателити|Јупитерових сателита]]. Методу је успешно употребио [[1681]]. [[Ђовани Доменико Касини]] и користила се за посматрање земљине површине.

=== Падајуће тело ===
[[Датотека: Velocity_vs_time_graph.svg|мини|200п|Дијаграм кретања.]]

Још у [[6. век]]у [[Јохн Филиппонио|Џон Филипонио]] оспоравао је [[Аристотел]]ову теорију двоструког кретања. С обзиром на супстанцијалност, Аристотел је утврдио кретање материје према доле, ако су им основа [[вода]] и [[земља]], односно према горе, ако су им основа [[ватра]] и [[ваздух]], као и космичку поделу на саблунарно и супралунарно подручје, у којем владају различити закони. Тек је Галилео експерименталним истраживањима могао дати поуздан темељ другој теорији, коју је у суштини засновао на [[Архимед]]овим законима.<ref>Опширније доступно на: http://fromdeathtolife.org/cphil/mech1.html {{Wayback|url=http://fromdeathtolife.org/cphil/mech1.html |date=20160314113604 }} (posljednji pristup 14. 3. 2017)</ref> Да би надишао Аристотелову тврдњу, морао је осмислити начин мерења тела у простору и времену. То је довело до успоставе класичног дијаграма [[убрзање|убрзања]], односно односа [[брзина|брзине]] и [[време]]на.<ref>Forinash, G, Rumsey, W, Lang, C, "Galileo's Mathematical Language of Nature", {{cite book|author= |title= |journal=Science and Education |location= |publisher= |year=2000|volume=9|pages=449-456}}</ref> Упоређујући мерења кретања на Земљи и на небу, Галилео је схватио да се ради о јединственим природним законима. На темељу тога наставио је да проналази механичке и [[кинематика|кинематичке]] законе.

Галилеу се приписује експеримент у којем с врха Универзитета у Пизи баца два тела различите тежине и установљује истоветност брзине. Ако се експеримент заиста догодио, што је упитно, пре њега учинио је то [[Симон Стевин]] с Делфт торња [[1586]].<ref>{{cite web|author= Више на |url=http://www.juliantrubin.com/bigten/galileofallingbodies.html |title=The Falling Bodies Experiment |date= |website= |publisher= |access-date = 12. 3. 2017}}</ref> Dоказ је побио Аристотелову тврдњу о бржем паду тежег тела. Галилео је посматрајући експерименте с [[косина|косином]] установио (наслутио) [[Њутнови закони|закон инерције]] којег касније Њутн уграђује у темељни закон кретања. Тиме је оспорио Аристотелову тврдњу о природно успоравајућем телу. Надаље, мерећи пад тела под различитим углом косине установио је брзину [[Гравитација|гравитације]] од 9,82 -{m/s}-<sup>2</sup>. Посматрајући упоредне падове, Галилео је установио закон очувања механичке енергије, али појам енергије тада још није био развијен.

=== Клатно и хидростатска равнотежа ===

Године 1583, Галилео је установио изофронизам [[клатно|клатна]] ниских осцилација. Установио је да време осцилације неповезано с [[амплитуда|амплитудом]], а да је оно зависно од дужине нити на којој се њишући објект налази: <math>T = 2 \pi \sqrt \frac {l}{g}</math><ref>{{cite web|author= Доступно на |url=http://galileo.rice.edu/sci/instruments/pendulum.html |title=-{Pendulum Clock}- |date= |website= |publisher= |access-date = 14. 3. 2017}}</ref>

Године 1586, Галилео је довршио формулу за хидростатску равнотежу [[Архимед]]овог принципа, а рад објавио под насловом -{''La Bilancetta''}-. Тиме се могућује одређење [[Специфична тежина|специфичне тежине]] с обзиром на [[вода|воду]]. У делу се могу пронаћи табличне вредности за 30 различитих материјала, а њихове вредности упоредиве су са савременим резултатима.<ref>{{cite web|author= Више доступно на |url=http://www.fisicamente.net/FISICA_1/index-1835.htm |title=-{PARTE I: La famiglia, la giovinezza, lettore a Pisa }- |date= |website= |publisher= |access-date = 14. 3. 2017}}</ref>

=== Астрономија ===
[[Датотека: Galileo manuscript.png|мини|200п|Галилејеве белешке о кретањима Јупитерових сателита.]]

Следећи описе [[Hans Lippershey|Ханса Липершеја]], Галилео је конструисао [[телескоп]] с повећањем од три пута, а до краја свог живота успео је постићи и повећање од тридесет пута. Године 1609, венецијанском [[дужд]]у је први пута приказао могућности телескопа. Након тога, почео је на њима и зарађивати продајом примерака. Своја је прва истраживања објавио у делу -{''Sidereus Nuncius''}-.

Године 1604, На темељу [[Кеплерова супернова|Кеплерове супернове]] Галилео је посматрањем уочио непостојаност диурналне [[Паралакса|Паралаксе]], што га је навело да закључи да се ради о далекој звезди. Ако је Кеплерова супернова далека звезда, то потврђује да Аристотелова теорија непромењивих небеса не стоји. Галилео је за то био жестоко нападнут те ушао у неколико писмених полемика.

Године 1610, Галилео је уочио [[Јупитерови природни сателити|Јупитерове сателите]], које је најпре држао непомичнима, да би даљњим дневним посматрањем уочио промењивост положаја, односно кружење око Јупитера. Назвао их је Медичејским звездама.{{sfn|Schratt|1994|pp=7}} Касније су, у част Галилеу, преименоване у ''Галилејеви сателити''. Галилејево откриће небеских тела која круже око Јупитера срушиле су Аристотелову тезу о Земљи као телу око којег круже ''сва'' небеска тела, што је изазвало нови талас оспоравања.<ref>{{cite book|author= Linton, Christopher M |title=From Eudoxus to Einstein—A History of Mathematical Astronomy|location=|publisher=Cambridge University Press|year=2004|id=|pages=98, 205}}. i Drake, S, {{cite book|author=|title=Galileo At Work|url=https://archive.org/details/galileoatwork00stil|location=|publisher=Chicago University Press|year=1978|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoatwork00stil/page/157 157]-168|isbn=978-0-226-16226-3 }}</ref> Након што је његова проматрања потврдио [[Christopher Clavius|Кристофер Кавиус]], Галилео је у [[Рим]]у [[1611]]. дочекан са свим почастима. Исте године, посматрао је [[Марс]], [[Сатурн]], [[Венера|Венеру]] и [[Нептун]]. На темељу уочавања мена [[Венера|Венере]] потврдио је [[хелиоцентрични систем]] који је предвидео [[Никола Коперник|Коперник]]. Након објаве Галилејевих истраживања, многи астрономи оног времена окренули су се хелиогеоцентричним теоријама попут оне [[Тихо Брахе|Тиха Браха]], а које су настојале потврдити Галилејева истраживања с темељном премисом геоцентричности.<ref>{{cite book|author=Thoren, Victor E |title=Tycho Brahe |location= |publisher= |year=1989|id=|pages=8}}. Taton / Wilson. . i Hoskin, M. (ur.), {{cite book|author=|title=The Cambridge Concise History of Astronomy|url=https://archive.org/details/cambridgeconcise0000unse_m7d0|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1999|id=|pages=[https://archive.org/details/cambridgeconcise0000unse_m7d0/page/117 117]}}</ref> Галилео је први уочио Сатурнове прстене, али није био сигуран шта су и није их установио као прстене. Нептун није имао прилике дуго посматрати. Пронашао је релативне удаљености, али није схватио да се ради о планети.<ref>{{cite journal|author=Drake, S; Kowal, C. T |title= Galileo's Sighting of Neptune|journal= Scientific American|date=1980 |volume=243|issue=6|pages=74–81|doi= 10.1038/scientificamerican1280-74|bibcode= 1980SciAm.243f..74D}}.</ref>
* Истраживањем [[Сунце|Сунчевих пега]] додатно је отежало одржање Аристотелове теорије непромењивих небеса. Галилео, [[Francesco Sizzi|Франческо Сизи]] и други током [[1612]]. и [[1613]]. установили су промењивост пега, што је тим више потврдило апсурдност геоцентричног и геохелиоцентричног система.
* Мање позната чињеница је да је Галилео је био учен у [[уметност]]и, а посебно је био заинтересован за технику [[светло-тамно|светлости и сенке]]. Познавање ефекта те технике омогућило му је да приликом посматрања [[Месец]]а закључи да стеновити прелази имају [[топографија|топографска]] значења, па је започео и прорачуне висина и дубина [[кратер]]а. Било је то снажан аргумент против Аристотелове теорије савршено обликованих небеских тела глатке површине.
* Галилео је установио да оно што се тада људима чинило као скуп облака, заправо је била [[Млечни пут|Млечна стаза]], збир [[звезда]] толико згуснут да је наликовао облаку. Након студија о пегама установио је да су и звезде и планете облог облика. Галилео је у прорачунима величина звезда погрешио, али су његови пропусти били знатно мањи и реалнији од других истраживача. Он је уклонио неке теорије о величинама звезда, попут Брахове о апсурдности величина звезда, по којој се не би уочавала годишња паралакса.<ref>{{cite book|title=The Galileo Affair: A Documentary History| last1 = Finocchiaro |first1= Maurice A. |url=https://archive.org/details/galileoaffair00uisi|location=|publisher=University of California Press|year=1989|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoaffair00uisi/page/167 167]-176| isbn = 978-0-520-06360-0 }}</ref><ref>{{cite book|author= Galilei, G |title=Dialogue Concerning the Two Chief World Systems|location=|publisher=University of California Press|year=1632|id=|pages=359–360}}</ref><ref>{{cite journal|author=Ondra, L |title=A New View of Mizar |year=1953|id=|pages=74–75|journal=Sky & Telescope |date=2004|volume=108|issue=4}}..</ref>

=== Објављена дела ===
* [[1644]] — -{''La bilancetta''}-, Баланс
* [[1599]] — -{''Le mecaniche''}-, Механика
* [[1606]] — -{''Le operazioni del compasso geometrico et militare''}-, Операције геометријских и војних компаса
* [[1610]] — -{''[[Sidereus Nuncius]]''}-, Звездани гласник
* [[1612]] — -{''Discorso intorno alle cose che stanno in su l'acqua''}-, Дискурз о телима која остају на води
* [[1613]] — -{''Istoria e dimostrazioni intorno alle macchie solari e loro accidenti''}-
* [[1614]] — -{''Lettera al Padre Benedetto Castelli''}-
* [[1615]] — -{''Lettera a Madama Cristina di Lorena''}-
* 1615. — -{''Discorso sopra il flusso e il reflusso del mare''}-
* [[1619]] — -{''Il Discorso delle Comete''}-
* [[1623]] — -{''Il Saggiatore''}-
* [[1632]] — -{''Dialogo sopra i due massimi sistemi del mondo''}-, Дијалог о два највећа система света
* [[1638]] — -{''Discorsi e dimostrazioni matematiche intorno a due nuove scienze attenenti alla meccanica e i movimenti locali''}-
* [[1640]] — -{''Lettera al principe Leopoldo di Toscana (sopra il candore lunare) ''}-
* [[1656]] — -{''Trattato della sfera''}-
* [[2009]] — -{''Capitolo Contro il portar la toga''}-

== Види још ==
* [[Галилејев закон непарних бројева]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Aliotta|first1=A. |last2=Carbonara|first2=C.|title=Galilei|publisher=Fratelli Bocca Editori|location=|year=1949|id=|pages=36}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Finocchiaro|first1=Maurice A.|title=Galileo on the world systems: a new abridged translation and guide|location=|publisher=University of California Press|year=1997|id=|pages=47}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Gribbin|first1=J.|title=The Fellowship: Gilbert, Bacon, Harvey, Wren, Newton and the Story of the Scientific Revolution|url=https://archive.org/details/isbn_2901590200260|location=|publisher=The Overlook Press|year=2008|id=|pages=[https://archive.org/details/isbn_2901590200260/page/26 26]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Shea|first1= William R|last2=Artigas|first2=M|title=Galileo in Rome: The Rise and Fall of a Troublesome Genius|url=https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea|location=|publisher=Oxford University Press|year=2003|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea/page/199 199]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Shea|first1= William R|last2=Artigas|first2=M|title=Galileo in Rome: The Rise and Fall of a Troublesome Genius|url=https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea|location=|publisher=Oxford University Press|year=2003|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea/page/199 199]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Shea|first1= William R|last2=Artigas|first2=M|title=Galileo in Rome: The Rise and Fall of a Troublesome Genius|url=https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea|location=|publisher=Oxford University Press|year=2003|id=|pages=[https://archive.org/details/galileoinromeris0000shea/page/199 199]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Sharratt|first1=M.|title=Galileo: Decisive Innovator|url=https://archive.org/details/galileodecisivei0000shar|location=|publisher=Cambridge University Press|year=1995|id=|pages=[https://archive.org/details/galileodecisivei0000shar/page/127 127]-131}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Weidhorn|first1=M.|title=The Person of the Millennium: The Unique Impact of Galileo on World History|url=https://archive.org/details/personofmillenni0000weid|publisher=iUniverse|location=|year=2005|id=|pages=[https://archive.org/details/personofmillenni0000weid/page/155 155]}}
* {{Cite book| ref=harv|first1= Mary |last1=Allan-Olney |year=1870| title = The Private Life of Galileo: Compiled primarily from his correspondence and that of his eldest daughter, Sister Maria Celeste | location = Boston | publisher = Nichols and Noyes | url = https://books.google.com/?id=zWcSAAAAIAAJ }}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Biagi|first1= Altieri |authorlink1= Maria Luisa Altieri Biagi | last2=Luisa| first2 = Maria |year=1965| title = Galileo e la terminologia tecnico-scientifica | publisher = L. S. Olschki | location = Florence | lccn = 71019084 |id=IT\ICCU\SBL\0272939 | ref=Reference-Altieri Biagi-1965}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Biagioli|first1= Mario |year=1993| title = Galileo, Courtier: The Practice of Science in the Culture of Absolutism | url=https://archive.org/details/galileocourtier00mari| location = Chicago, IL | publisher = [[University of Chicago Press]] |isbn=978-0-226-04559-7 | ref=Reference-Biagioli-1993}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Blackwell|first1= Richard J. |year=2006| title = Behind the Scenes at Galileo's Trial | url=https://archive.org/details/behindscenesatga0000blac| location = Notre Dame, IN | publisher = [[University of Notre Dame Press]] |isbn=978-0-268-02201-3 | ref=Reference-Blackwell-2006}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Brodrick|first1= James, S. J. |year=1965| title = Galileo: the man, his work, his misfortunes | location = London | publisher = G. Chapman | ref=Reference-Brodrick-1965}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Chalmers|first1= Alan Francis |year=1999| origyear=1976 | title = What is this thing called Science? | url = https://books.google.com/books?id=WQh5wDlE8cwC&printsec=frontcover | edition = third | publisher = University of Chicago Press |isbn=978-0-7022-3093-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Clagett|first1= Marshall (editor & translator) |year=1996| title = Nicole Oresme and the Medieval Geometry of Qualities and Motions; a treatise on the uniformity and difformity of intensities known as Tractatus de configurationibus qualitatum et motuum | location = Madison, WI | publisher = [[University of Wisconsin Press]] |isbn=978-0-299-04880-8 | ref=Reference-Clagett-1968}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Clavelin|first1= Maurice | title = The Natural Philosophy of Galileo | url=https://archive.org/details/naturalphilosoph0000clav| publisher = MIT Press |year=1974}}
* {{cite journal|last1=Coffa|first1= J. | title = Galileo's Concept of Inertia | journal = Physis Riv. Internaz. Storia Sci. |date=1968| volume = 10 |ref=harv|pages=261-281}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Consolmagno|first1= Guy | last2=Schaefer| first2 = Marta |year=1994| title = Worlds Apart, A Textbook in Planetary Science | location = Englewood, New Jersey | publisher = [[Prentice-Hall]] |isbn=978-0-13-964131-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Cooper|first1= Lane | title = Aristotle, Galileo, and the Tower of Pisa | url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.59618| publisher = [[Cornell University Press]] | location = Ithaca, NY |year=1935|isbn=978-1-4067-5263-2 | ref=Reference-Cooper-1935}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Coyne|first1= George V. |year=2005| others = In [[#Reference-McMullin-2005|McMullin]] | title = The Church's Most Recent Attempt to Dispel the Galileo Myth | ref=Reference-Coyne-2005|pages=340-359}}
* {{cite journal |last1= Domínguez |first1= Nuño | date = 28. 2. 2014 | title = Una errata reproducida durante siglos cambia la censura de la Iglesia a Galileo | journal = EsMateria.com | url = http://esmateria.com/2014/02/28/una-errata-reproducida-durante-siglos-cambia-la-censura-de-la-iglesia-a-galileo/ | ref = harv | access-date = 14. 03. 2017 | archive-date = 02. 03. 2021 | archive-url = https://web.archive.org/web/20210302123644/http://esmateria.com/2014/02/28/una-errata-reproducida-durante-siglos-cambia-la-censura-de-la-iglesia-a-galileo/ | url-status =  }}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Drabkin|editor-first=Israel |editor2-last=Drake|editor2-first=Stillman |year=1960| title = On Motion and On Mechanics | publisher = University of Wisconsin Press |isbn=978-0-299-02030-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Drake|first1= Stillman |authorlink1= Drake, Stillman |year=1953| others = In [[#CITEREFGalilei1953|Galilei]] | title = Notes to English translation of Galileo's Dialogue | ref=Reference-Drake-1953|pages=467-91}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Drake|first1= Stillman |year=1957| title = Discoveries and Opinions of Galileo | location = New York | publisher = [[Doubleday & Company]] |isbn=978-0-385-09239-5 | ref=Reference-Drake-1957}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Drake|first1= Stillman |pages=vii–xxv|year=1960| chapter = Introduction | title = Controversy on the Comets of 1618 | url = https://books.google.com/?id=8p85AAAAMAAJ | others = In [[#Reference-Drake&O'Malley-1960|Drake & O'Malley]] | ref=Reference-Drake-1960}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Drake|first1= Stillman |year=1970| title = Galileo Studies | url=https://archive.org/details/galileostudiespe0000drak| publisher = [[University of Michigan Press]] | location = Ann Arbor |isbn=978-0-472-08283-4 | ref=Reference-Drake-1970}}
* {{cite journal|last1=Drake|first1= Stillman | title = Galileo's Discovery of the Law of Free Fall |url=https://archive.org/details/sim_scientific-american_1973-05_228_5/page/84| journal = Scientific American |date=1973|volume = 228 | issue = 5 | doi = 10.1038/scientificamerican0573-84|pages=84-92}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Drake|first1= Stillman |year=1978| title = Galileo At Work | url=https://archive.org/details/galileoatwork00stil| location = Chicago | publisher = University of Chicago Press |isbn=978-0-226-16226-3 | ref=Reference-Drake-1978}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Drake|first1= Stillman |year=1990| title = Galileo: Pioneer Scientist | url=https://archive.org/details/galileo00stil_0| location = Toronto | publisher = [[The University of Toronto Press]] |isbn=978-0-8020-2725-2 | ref=Reference-Drake-1990}}
* {{cite journal|last1=Drake|first1= Stillman | last2=Kowal| first2 = C. T. |authorlink2 = Charles T. Kowal | title = Galileo's Sighting of Neptune |url=https://archive.org/details/sim_scientific-american_1980-12_243_6/page/74| journal = Scientific American |date=1980|volume = 243 | issue = 6 | doi = 10.1038/scientificamerican1280-74 |ref=harv|pages=74-81}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Dugas|first1= René | title = A History of Mechanics | url=https://archive.org/details/historyofmechani0000duga_i9m2| origyear=1955 | publisher = Dover Publications |year=1988|isbn=978-0-486-65632-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Duhem|first1= Pierre |year=1906| title = Études sur Leonard de Vinci}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Duhem|first1= Pierre |year=1913|authorlink1= Pierre Duhem | title = Le Système du Monde}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Einstein|first1= Albert |year=1953| chapter = Foreword | title = Dialogue Concerning the Two Chief World Systems |editor-last=Drake|editor-first=Stillman | publisher = [[University of California Press]] | location = Berkeley, CA |isbn=978-0-375-75766-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Einstein|first1= Albert |authorlink1= Albert Einstein |translator-last=Bargmann|translator-first=Sonja |year=1954| title = Ideas and Opinions | url=https://archive.org/details/ideasopinions0000albe_h5w6| publisher = [[Crown Publishers]] | location = London |isbn=978-0-285-64724-4 | ref=Reference-Einstein-1954}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Fantoli|first1= Annibale |year=2003| title = Galileo: For Copernicanism and the Church | url=https://archive.org/details/galileoforcopern0000fant_c2j8| edition = third English | publisher = [[Vatican Observatory]] Publications |isbn=978-88-209-7427-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Fantoli|first1= Annibale |year=2005| others = In [[#Reference-McMullin-2005|McMullin]] | title = The Disputed Injunction and its Role in Galileo's Trial | ref=Reference-Fantoli-2005|pages=117-149}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Favaro|editor-first=Antonio |editor-link=:it:Antonio Favaro |year=1890| title = Le Opere di Galileo Galilei, Edizione Nazionale | url = http://moro.imss.fi.it/lettura/LetturaWEB.DLL?AZIONE=CATALOGO | trans_title = The Works of Galileo Galilei, National Edition | language = Italian | place = [[Фиренца|Florence]] | publisher = Barbera |isbn=978-88-09-20881-0 | ref=Reference-Favaro-1890}} Reprinted 1929–1939 and 1964–1966. A searchable online copy is available on the [https://web.archive.org/web/20081114183333/http://www.imss.fi.it/istituto/index.html Institute and Museum of the History of Science], Florence, and a brief overview of ''Le Opere''.
* {{Cite book| ref=harv|last1=Feyerabend|first1= Paul |year=1975| title = Againat Method | publisher = Verso}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Feyerabend|first1= Paul |year=1995|authorlink1= Paul Feyerabend | title = Killing Time: The Autobiography of Paul Feyerabend | url=https://archive.org/details/killingtimeautob00feye| location = Chicago, MI | publisher = University of Chicago Press |isbn=978-0-226-24531-7 | ref=Reference-Feyerabend-1995}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Fillmore|first1= Charles | origyear=1931 |year=2004| title = Metaphysical Bible Dictionary | edition = 17th | location = Unity Village, Missouri | publisher = Unity House |isbn=978-0-87159-067-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Finocchiaro|first1= Maurice |year=2010| title = Defending Copernicus and Galileo: Critical Reasoning in the two Affairs | url=https://archive.org/details/defendingcoperni0000fino| publisher = Springer |isbn=978-9048132003 | ref=Reference-Finocchiaro-2010}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Finocchiaro|first1= Maurice A. |year=1997| title = Galileo on the world systems: a new abridged translation and guide | location = Berkeley and Los Angeles, CA | publisher = University of California Press | url = https://books.google.com/?id=Li4eh7JIMtIC |isbn=978-0-520-20548-2 | ref=Reference-Finocchiaro-1997}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Finocchiaro|first1= Maurice A. |year=1989| title = The Galileo Affair: A Documentary History | location = Berkeley, CA | publisher = University of California Press | url = https://books.google.com/?id=wKCZFJuMCaQC&printsec=frontcover&q= |isbn=978-0-520-06662-5 | ref=Reference-Finocchiaro-1989}}
* {{Cite journal|last1=Finocchiaro|first1= Maurice A. | title = Book Review—The Person of the Millennium: The Unique Impact of Galileo on World History |url=https://archive.org/details/sim_historian_fall-2007_69_3/page/601| journal = The Historian |date=2007|volume = 69 | issue = 3 | doi = 10.1111/j.1540-6563.2007.00189_68.x | ref=Reference-Finocchiaro-2007|pages=601-602}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Galilei|first1= Galileo |year=1960| origyear=1623 | chapter = The Assayer |translator-last=Drake|translator-first=Stillman |translator-link=Stillman Drake | others = In [[#Reference-Drake&O'Malley-1960|Drake & O'Malley]] | title = The Controversy on the Comets of 1618 |isbn=978-1-158-34578-6 | ref=Reference-Galileo-1960|pages=151-336}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Galilei|first1= Galileo |year=1953| origyear=1632 |translator-last=Drake|translator-first=Stillman |translator-link=Stillman Drake | title = Dialogue Concerning the Two Chief World System | publisher = University of California Press | location = Berkeley, CA |isbn=978-0-520-00449-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=Reference-Galileo-1954|last1=Galilei|first1=Galileo| origyear=1638, 1914| year=1954| editor-last=Crew| editor-first=Henry| editor2-last=de Salvio| editor2-first=Alfonso| url=http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=753&Itemid=99999999| title=Dialogues Concerning Two New Sciences| publisher=Dover Publications Inc.| location=New York, NY| accessdate=21. 2. 2017| isbn=978-0-486-60099-4| archive-date=01. 10. 2013| archive-url=https://web.archive.org/web/20131001015122/http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=753&Itemid=99999999| url-status=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Galilei|first1= Galileo |year=1974| title = Galileo: Two New Sciences |translator-last=Drake|translator-first=Stillman |translator-link=Stillman Drake | chapter = Galileo's 1638 ''Discourses and mathematical demonstrations concerning two new sciences'' | publisher = University of Wisconsin Press |isbn=978-0-299-06400-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Galilei|first1= Galileo | last2=Guiducci| first2 = Mario |last-author-amp=yes |year=1960| origyear=1619 | chapter = Discourse on the Comets | others = In [[#Reference-Drake&O'Malley-1960|Drake & O'Malley]] | title = The Controversy on the Comets of 1618 |translator-last=Drake|translator-first=Stillman |translator-link=Stillman Drake | ref=Reference-Galileo&Guiducci-1960|pages=21-65}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Galilei|first1= Galileo | first2 = Christoph | last2=Scheiner|year=2010| title = On Sunspots | url=https://archive.org/details/onsunspots0000gali|translator-last=Reeves|translator-first=Eileen |translator2-last=Helden|translator2-first=Albert Van | location = Chicago | publisher = University of Chicago Press |isbn=978-0-226-70715-0 | ref=Reference-Galileo-2010}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Gebler|first1= Karl von |year=1879| title = Galileo Galilei and the Roman Curia | url = https://books.google.com/?id=FheRZAirWvQC | location = London | publisher = C.K. Paul & Co. |isbn=978-0-915172-11-5 | ref=Reference-Gebler-1879}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Geymonat|first1= Ludovico |authorlink1= Ludovico Geymonat |year=1965| title = Galileo Galilei, A biography and inquiry into his philosophy and science | url=https://archive.org/details/galileogalileibi00geym|translator-last=Drake|translator-first=Stillman |translator-link=Stillman Drake | publisher = [[McGraw-Hill]]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Gingerich|first1= Owen |authorlink1= Owen Gingerich |year=1992| title = The Great Copernican Chase and other adventures in astronomical history | url=https://archive.org/details/greatcopernicusc00ging_0| location = Cambridge, MA | publisher = [[Cambridge University Press]] |isbn=978-0-521-32688-9 | ref=Reference-Gingerich-1992}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Graney|first1= Christopher |year=2015| title = Setting Aside All Authority: Giovanni Battista Riccioli and the Science against Copernicus in the Age of Galileo | url=https://archive.org/details/settingasidealla0000gran| location = Notre Dame, IN | publisher = University of Notre Dame Press |isbn=978-0-268-02988-3 | ref=Reference-Graney-2015}}
* {{cite journal|last1=Graney|first1= Christopher M. | title = The Telescope Against Copernicus: Star Observations by Riccioli Supporting a Geocentric Universe | journal = [[Journal for the History of Astronomy]] |date=2010| volume = 41 | issue = 4 | bibcode = 2010JHA....41..453G |ref=harv|pages=453-467}}
* {{citation | last=Graney| first = Christopher M. | last2=Danielson| first2 = Dennis | title = The Case Against Copernicus | url = http://www.scientificamerican.com/article/the-case-against-copernicus/ | journal = [[Scientific American]] |year=2014| volume = 310 | issue = 1 |ref=harv|pages=72-77}}
* {{cite journal|last1=Graney|first1= Christopher M. | last2=Grayson| first2 = Timothy P. | title = On the Telescopic Disks of Stars: A Review and Analysis of Stellar Observations from the Early Seventeenth through the Middle Nineteenth Centuries | journal = [[Annals of Science]] |date=2011| volume = 68 | issue = 3 | doi = 10.1080/00033790.2010.507472 |ref=harv|pages=351-373}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Grant|first1= Edward |authorlink1= Edward Grant |year=1996| title = The Foundations of Modern Science in the Middle Ages: Their Religious, Institutional, and Intellectual Contexts | url=https://archive.org/details/foundationsofmod0000gran| location = Cambridge, UK | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-56762-6|pages=}}
* {{cite journal|last1=Grant|first1= Edward |authorlink1=Edward Grant | title = Aristotle, Philoponus, Avempace, and Galileo's Pisan Dynamics | journal = [[Centaurus (journal)|Centaurus]] | volume = 11 |date=1965|ref=harv}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Grassi|first1= Horatio |year=1960| origyear=1619 | chapter = On the Three Comets of the Year MDCXIII |translator-last=O'Malley |translator-first=C.D. | others = In [[#Reference-Drake&O'Malley-1960|Drake & O'Malley]] | title = Introduction to the Controversy on the Comets of 1618 | ref=Reference-Grassi-1960a|pages=3-19}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Grassi|first1= Horatio |year=1960| origyear=1619 | chapter = The Astronomical and Philosophical Balance |translator-last=O'Malley |translator-first=C.D. | others = In [[#Reference-Drake&O'Malley-1960|Drake & O'Malley]] | title = Introduction to the Controversy on the Comets of 1618 | ref=Reference-Grassi-1960b|pages=67-132}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Grassi|first1= Horatio | last2=Guiducci| first2 = Mario | last3=Galilei| first3 = Galileo |year=1960| origyear=1619, 1623 |name-list-format=vanc | title = The Controversy on the Comets of 1618 | location = Philadelphia, PA | publisher = [[University of Pennsylvania Press]] |translator-last=Drake|translator-first=Stillman |translator-link=Stillman Drake |translator2-last=O'Malley |translator2-first=C.D. | ref=Reference-Drake&O'Malley-1960}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Grisar|first1= Hartmann (Professor of Church history at the [[University of Innsbruck]]) |year=1882| url = https://books.google.com/books?visbn=978-0-7905-6229-2&id=aqMBAAAAQAAJ | title = Historisch theologische Untersuchungen über die Urtheile römischen Congregationen im Galileiprocess (Historico-theological Discussions concerning the Decisions of the Roman Congregations in the case of Galileo) | location = Regensburg | publisher = Pustet|isbn=978-0-7905-6229-2 |pages=211-213}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Hall|first1= A. R. |year=1963| title = 'From Galileo to Newton}}
* {{Cite journal|last1=Hall|first1= A. R. | title = Galileo and the Science of Motion | journal = British Journal for the History of Science |date=1964|volume = 2 |ref=harv}}
* {{Cite journal|last1=Hilliam|first1= R. |date=2005| url = https://books.google.com/books?id=KBKSyHOLzZAC&pg=PA96 | title = Galileo Galilei: Father of modern science | publisher = The Rosen Publishing Group |isbn=978-1-4042-0314-3 |ref=harv|pages=96}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Hoskin|editor-first=Michael |year=1999| title = The Cambridge concise history of astronomy Cambridge University Press }}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Hawking|first1= Stephen |authorlink1= Stephen Hawking |year=1988| title = [[A Brief History of Time]] | location = New York, NY | publisher = [[Bantam Books]] |isbn=978-0-553-34614-5 | ref=Reference-Hawking-1988}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Heilbron|first1= John L. |authorlink1=John L. Heilbron |year=2005| title = Censorship of Astronomy in Italy after Galileo | others = In [[#Reference-McMullin-2005|McMullin]] | ref=Reference-Heilbron-2005|pages=279-322}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Hellman|first1= Hal |year=1988| title = Great Feuds in Science. Ten of the Liveliest Disputes Ever | location = New York | publisher = Wiley}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Heilbron|first1= John L. |year=2010| title = Galileo | url=https://archive.org/details/galileo0000heil| location = New York, NY | publisher = Oxford University Press |isbn=978-0-19-958352-2|pages=}}
* {{cite journal|last1=Humphreys|first1= W. C. |date=1967| title = Galileo, Falling Bodies and Inclined Planes. An Attempt at Reconstructing Galileo's Discovery of the Law of Squares | journal = [[British Journal for the History of Science]] |ref=harv}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Jarrel|first1= Richard A. |year=1989| title = The contemporaries of Tycho Brahe | others = In [[#Reference-Taton&Wilson-1989|Taton and Wilson]] | ref=Reference-jarrel-1989|pages=22-32}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Jung|first1= Elzbieta |year=2011| contribution = ''Impetus'' |editor-last=Lagerlund|editor-first=Henrik | title = Encyclopedia of Medieval Philosophy: Philosophy Between 500 and 1500 | volume = Volume 1 |isbn=978-1-4020-9728-7 | url = https://books.google.com/books?id=x5FiMR3kd_8C&pg=PA540 |pages=540-542}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Kelter|first1= Irving A. |year=2005| origyear=1955 | title = The Refusal to Accommodate. Jesuit Exegetes and the Copernican System | others = In [[#Reference-McMullin-2005|McMullin]] | ref=Reference-Kelter-2005|pages=38-53}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=King|first1= Charles C. |year=2003| title = The History of the Telescope | url = https://books.google.com/books?id=KAWwzHlDVksC&printsec=frontcover | edition = [[Dover reprint]] | publisher = Dover Publications |isbn=978-0-486-43265-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Koestler|first1= Arthur |authorlink1=Arthur Koestler |year=1990| origyear=1959 | title = [[The Sleepwalkers]]: A History of Man's Changing Vision of the Universe | publisher = Penguin |isbn=978-0-14-019246-9 | ref=Reference-Koestler-1990}} Original edition published by Hutchinson (1959, London).
* {{cite journal|last1=Koyré|first1= Alexandre |authorlink1=Alexandre Koyré |date=1955| title = A Documentary History of the Problem of Fall from Kepler to Newton | journal = [[Transactions of the American Philosophical Society]] |ref=harv}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Koyré|first1= Alexandre |year=1978| title = Galilean Studies | publisher = Harvester Press}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Kuhn|first1= Thomas |authorlink1= Thomas Kuhn |year=1957| title = [[The Copernican Revolution (book)|The Copernican Revolution]]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Kuhn|first1= Thomas |year=1962| title = [[The Structure of Scientific Revolutions]]}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Lattis|first1= James M. |year=1994| title = Between Copernicus and Galileo: Christopher Clavius and the Collapse of Ptolemaic Cosmology | url=https://archive.org/details/isbn_9780226469294| location = Chicago | publisher = University of Chicago Press}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Langford|first1= Jerome K. |year=1998| origyear=1966 | title = Galileo, Science and the Church | edition = third | publisher = St. Augustine's Press |isbn=978-1-890318-25-3 | ref=Reference-Langford-1998}}. Original edition by Desclee (New York, NY, 1966)
* {{cite journal|last1=Lessl|first1=Thomas|date=2000|url= |title=The Galileo Legend|journal=New Oxford Review|ref=harv|pages=27-33}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Linton|first1= Christopher M. |year=2004| title = From Eudoxus to Einstein—A History of Mathematical Astronomy | location = Cambridge | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-82750-8 | ref=Reference-Linton-2004}}
* {{cite journal|last1=Losee|first1= J. | title = Drake, Galileo, and the Law of Inertia |url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-physics_1966-05_34_5/page/430| journal = [[American Journal of Physics]] |date=1966|volume = 34 | bibcode = 1966AmJPh..34..430L | doi = 10.1119/1.1973014 |pages=430-432}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=McMullin|editor-first=Ernan |editor-link=Ernan McMullin |year=2005| title = The Church and Galileo | location = Notre Dame, IN | publisher = University of Notre Dame Press |isbn=978-0-268-03483-2 | ref=Reference-McMullin-2005}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=McMullin|first1= Ernan |year=2005| title = The Church's Ban on Copernicanism, 1616 | others = In [[#Reference-McMullin-2005|McMullin]] | ref=Reference-McMullin-2005a|pages=150-190}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Mach|first1= Ernst |authorlink1= Mach, Ernst | title = The Science of Mechanics | url=https://archive.org/details/sciencemechanic02machgoog|year=1893}}
* {{Cite book| ref=harv|editor-last=Machamer|editor-first=Peter |year=1998| title = The Cambridge Companion to Galileo | publisher = Cambridge University Press }}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Moss|first1= Jean Dietz | last2=Wallace| first2 = William |year=2003| title = Rhetoric & dialectic in the time of Galileo | url = https://books.google.com/?id=Lw50esHmgacC | location = Washington D.C. | publisher = CUA Press |isbn=978-0-8132-1331-6 | ref=Reference-Moss&Wallace-2003}}
* {{cite journal|last1=Naylor|first1= Ronald H. | title = Galileo's Method of Analysis and Synthesis |url=https://archive.org/details/sim_isis_1990-12_81_309/page/695| journal = Isis |date=1990|volume = 81 |ref=harv| doi = 10.1086/355546|pages=695-707}}
* {{cite web|last1=Newall|first1=Paul|year=2004|url=http://www.galilean-library.org/hps.html|title=The Galileo Affair|ref=harv|access-date=14. 03. 2017|archive-date=09. 05. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090509101230/http://www.galilean-library.org/hps.html|url-status=dead}}
* {{Cite journal|last1=Ondra|first1= Leos | title = A New View of Mizar |url=https://archive.org/details/sim_sky-and-telescope_2004-10_108_4/page/72| journal = Sky & Telescope |date=2004|volume = 108 | bibcode = 2004S&T...108a..72O | ref=Reference-Ondra-2004|pages=72-75}}
* {{cite news|last1=Owen| first = Richard |date=29. 1. 2009 | publisher = TimesOnline News | url = http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article5612996.ece | title = Catholic Church abandons plan to erect statue of Galileo | accessdate=22. 4. 2011 | location = London |ref=harv}}
* {{cite news|last1=Owen| first = Richard | last2=Delaney| first2 = Sarah |date=4. 3. 2008 | url = http://www.timesonline.co.uk/tol/comment/faith/article3478943.ece | title = Vatican recants with a statue of Galileo | location = London | newspaper = TimesOnline News | accessdate=2. 3. 2009 |ref=harv}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Remmert|first1= Volker R. |year=2005| chapter = Galileo, God, and Mathematics |editor-last=Koetsier|editor-first=Teun |editor2-last=Bergmans|editor2-first=Luc | title = Mathematics and the Divine. A Historical Study | url=https://archive.org/details/mathematicsdivin00koet| location = Amsterdam | publisher = [[Elsevier]] |pages=[https://archive.org/details/mathematicsdivin00koet/page/n361 347]-360}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Ratzinger|first1= Joseph Cardinal |authorlink1= Pope Benedict XVI |year=1994| title = Turning point for Europe? The Church in the Modern World—Assessment and Forecast | url=https://archive.org/details/turningpointfore0000bene|translator-last=McNeil|translator-first=Brian | location = San Francisco, CA | publisher = [[Ignatius Press]] |isbn=978-0-89870-461-7 | oclc = 60292876 | ref=Reference-Ratzinger-1994}} translated from the 1991 German edition
* {{Cite book| ref=harv|last1=Reston, Jr. |first1= James |authorlink1= James Reston, Jr. |year=2000| title = Galileo: A Life | publisher = Beard Books |isbn=978-1-893122-62-8 | ref=Reference-Reston-2000}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Seeger|first1= Raymond J. |year=1966| title = Galileo Galilei, his life and his works | url=https://archive.org/details/galileogalileihi0000unse_u0u3| location = Oxford | publisher = [[Pergamon Press]] |isbn=978-0-08-012025-6 | ref=Reference-Seeger-1966}}
* {{cite journal|last1=Settle|first1= Thomas B. | title = An Experiment in the History of Science |url=https://archive.org/details/sim_science_1961-01-06_133_3445/page/n17| journal = Science |date=1961|volume = 133 | doi = 10.1126/science.133.3445.19 | pmid = 17759858 | issue = 3445 | bibcode = 1961Sci...133...19S | ref=Reference-Settle-1961|pages=19-23}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Sharratt|first1= Michael |year=1994| title = Galileo: Decisive Innovator | publisher = Cambridge University Press | location = Cambridge |isbn=978-0-521-56671-1 | ref=Reference-Sharratt-1994}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Shapere|first1= Dudley |year=1974| title = Galileo, a Philosophical Study | publisher = University of Chicago Press}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Shea|first1= William R. | last2=Artigas| first2 = Mario |last-author-amp=yes |year=2003| title = Galileo in Rome: The Rise and Fall of a Troublesome Genius | url=https://archive.org/details/galileoinromeris00shea| location = Oxford | publisher = [[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-516598-2 | ref=Reference-Shea&Artigas-2003}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Sobel|first1= Dava |authorlink1=Dava Sobel |year=2000| origyear=1999 | title = [[Galileo's Daughter]] | location = London | publisher = Fourth Estate |isbn=978-1-85702-712-9 | ref=Reference-Sobel-2000}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-first= René |editor1-last=Taton|year=1964| origyear=1958 | title = The Beginnings of Modern Science from 1450 to 1800 | location = London | publisher = [[Thames and Hudson]] }}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Taton|editor1-first= René |editor2-last=Wilson|editor2-first= Curtis |year=1989| title = Planetary astronomy from the Renaissance to the rise of astrophysics Part A: Tycho Brahe to Newton | location = Cambridge | publisher = Cambridge University Press |isbn=978-0-521-24254-7 | ref=Reference-Taton&Wilson-1989}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Thoren|first1= Victor E. |year=1989| chapter = Tycho Brahe |editor1-last=Taton|editor1-first=René |editor2-last=Wilson|editor2-first=Curtis | others = In [[#Reference-Taton&Wilson-1989|Taton and Wilson]] | title = Planetary astronomy from the Renaissance to the rise of astrophysics Part A: Tycho Brahe to Newton |isbn=978-0-521-35158-4 | ref=Reference-Thoren-1989|pages=3-21}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Van Helden |first1= Albert |year=1989| chapter = Galileo, telescopic astronomy, and the Copernican system |editor1-last=Taton|editor1-first=René |editor2-last=Wilson|editor2-first=Curtis | others = In [[#Reference-Taton&Wilson-1989|Taton and Wilson]] | title = Planetary astronomy from the Renaissance to the rise of astrophysics Part A: Tycho Brahe to Newton | ref=Reference-Vanhelden-1989|pages=81-105}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Van Helden |first1= Albert |year=1985| url = https://books.google.com/books?id=L-yb7GX9mQIC&printsec=frontcover | title = Measuring the Universe: Cosmic Dimensions from Aristarchus to Halley | publisher = University of Chicago Press |isbn=978-0-226-84881-5|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Wallace|first1= William A. |year=1984| title = Galileo and His Sources: The Heritage of the Collegio Romano in Galileo's Science | url=https://archive.org/details/galileohissource00wall| location = Princeton, NJ | publisher = Princeton University |isbn=978-0-691-08355-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Wallace|first1= William A. |year=2004| title = Domingo de Soto and the Early Galileo | location = Aldershot | publisher = Ashgate Publishing |isbn=978-0-86078-964-2 | ref=Reference-Wallace-2004}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Walusinsky|first1= G. | origyear=1958 |year=1964| chapter = The Golden age of Observational Astronomy |editor1-first=René |editor1-last=Taton| others = In [[#CITEREFTaton1964|Taton]] | title = The Beginnings of Modern Science from 1450 to 1800 |pages=268-286}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=White|first1= Andrew Dickson |year=1898| url = http://cscs.umich.edu/~crshalizi/White/ | title = A History of the Warfare of Science with Theology in Christendom | location = New York | publisher = D. Appleton and Company |isbn=978-0-7905-8168-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=White|first1= Michael |year=2007| title = Galileo: Antichrist: A Biography | url=https://archive.org/details/galileoantichris0000whit| publisher = Weidenfeld & Nicolson | location = London |isbn=978-0-297-84868-4|pages=}}
* {{cite journal|last1=Wisan|first1= Winifred Lovell | title = Galileo and the Process of Scientific Creation | journal = Isis |date=1984|volume = 75 | issue = 2 | doi = 10.1086/353480 |ref=harv|pages=269-286}}
* {{cite journal|last1=Zik|first1= Yaakov | title = Science and Instruments: The telescope as a scientific instrument at the beginning of the seventeenth century | journal = Perspectives on Science | season = Fall |date=2001|volume = 9 | issue = 3 | doi = 10.1162/10636140160176143 |ref=harv|pages=259-284}}
* {{Cite book| ref=harv|last1=Хокинг|first1= Стивен| title = На плећима дивова - велика дела физичара и астронома|authorlink1= Стивен Хокинг|year=2011| publisher = Алнари| location = Београд|isbn=978-86-7710-577-8| edition = 2|pages=115-165}}
* {{Cite book| ref =harv|last1=Логос|first1=Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==


{{Литература|30em}}
* -{[https://web.archive.org/web/20120102195757/http://www.galilean-library.org/ The Galilean Library], educational site.}-

=== По Галилеју ===
* {{Gutenberg author |id=Galilei,+Galileo | name=Galileo Galilei}}
* {{Internet Archive author | name = Galileo}}
* {{Librivox author |id=5427  | title = Galilei Galileo}}
* -{[http://www.mpiwg-berlin.mpg.de/Galileo_Prototype/MAIN.HTM Electronic representation of Galilei's notes on motion (MS. 72)]}-
* -{[http://echo.mpiwg-berlin.mpg.de/content/scientific_revolution/galileo Galileo's c. 1590 ''De Motu'' translation] {{Wayback|url=http://echo.mpiwg-berlin.mpg.de/content/scientific_revolution/galileo |date=20091128183313 }}}-
* -{[http://www.intratext.com/Catalogo/Autori/AUT158.HTM Works by Galileo Galilei]: text with concordances and frequencies.}-
* -{Galilei, Galileo. [http://www.rarebookroom.org/Control/galgal/index.html ''Le Operazioni del Compasso Geometrico et Militare''], Rome, 1610. From the [http://www.loc.gov/rr/rarebook/ Rare Book and Special Collections Division] at the [[Конгресна библиотека|Library of Congress]]}-
* -{Galilei, Galileo. [http://www.rarebookroom.org/Control/galsol/index.html ''Istoria e Dimostrazioni Intorno Alle Macchie Solar''], Rome, 1613. From the [http://www.loc.gov/rr/rarebook/ Rare Book and Special Collections Division] at the Library of Congress}-
* -{Linda Hall Library features a {{cite web|author= |title=first edition of ''Sidereus Nuncius Magna''|url=http://contentdm.lindahall.org/u?/classics,5292 |date= }} {{Wayback|url=http://contentdm.lindahall.org/u?%2Fclassics%2C5292 |date=20191209103144 }} as well as a {{cite web|author= |title=pirated edition from the same year|url=http://contentdm.lindahall.org/u?/classics,426 |date= }} {{Wayback|url=http://contentdm.lindahall.org/u?%2Fclassics%2C426 |date=20191209103145 }}, both fully digitised.}-
* -{[http://hdl.loc.gov/loc.rbc/general.67904.1 Sidereus Nuncius] from the Collections at the Library of Congress}-

=== О Галилеју ===
* -{[https://web.archive.org/web/20100614033450/http://beinecke.library.yale.edu/exhibitions/starrymessenger/ Starry Messenger: Observing the Heavens in the Age of Galileo]—an exhibition at the [http://www.library.yale.edu/beinecke/index.html Beinecke Rare Book and Manuscript Library at Yale University]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20140702052237/http://www.museogalileo.it/en/index.html Museo Galileo]—Florence, Italy}-
* -{[http://genealogy.math.ndsu.nodak.edu/id.php?id=134975 Galileo's math genealogy]}-
* -{[http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/PictDisplay/Galileo.html Portraits of Galileo]}-
* -{[http://galileo.rice.edu/ The Galileo Project] at [[Универзитет Рајс|Rice University]]}-
* -{[http://www.pbs.org/400years/ PBS documentary: ''400 Years of the Telescope'']}-
* {{YouTube|5C5_dOEyAfk|Feather & Hammer Drop on Moon}}
* -{[https://web.archive.org/web/20170315001445/http://www.martinince.eu/journalist/galileos-telescope/ article by UK journalist] on proposed disinterment to determine Galileo's eyesight problems}-
* -{[https://www.nytimes.com/2013/01/19/opinion/galileo-the-starry-messenger.html "Galileo, The Starry Messenger" (NYT, 18 January 2013).]}-

==== Биографија ====
* -{Full text of {{Ws | [[s: Galileo (1918)|Galileo]]}} by Walter Bryant (public domain biography)}-
* -{[http://www.pbs.org/wgbh/nova/galileo/ PBS Nova Online: ''Galileo's Battle for the Heavens'']}-
* -{[http://plato.stanford.edu/entries/galileo/ Stanford Encyclopedia of Philosophy entry on Galileo]}-
* {{IMDb title|id=0956139| title = Animated Hero Classics: Galileo (1997)}}
* {{MacTutor Biography|id=Galileo}}

==== Галилео и црква ====
* -{{{cite web|author= |title=''Galileo Galilei, Scriptural Exegete, and the Church of Rome, Advocate of Science''|url=http://www.thomasaquinas.edu/news/recent_events/Decaen-Galileo.html |date= }} {{Wayback|url=http://www.thomasaquinas.edu/news/recent_events/Decaen-Galileo.html |date=20110608054230 }} lecture ([https://web.archive.org/web/20110108175957/http://thomasaquinas.edu/news/recent_events/Galileo%20Galilei-Scripture%20Exegete.mp3 audio here]) by [[Thomas Aquinas College]] tutor Dr. Christopher Decaen}-
* "[http://www.traditioninaction.org/History/A_003_Galileo.html The End of the Myth of Galileo Galilei]" by Atila Sinke Guimarães
* -{[http://blog.oup.com/2011/01/galileo/ Galileo and the Church], article by John Heilbron.}-
{{Литература крај}}

{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|Астрономија}}
{{Subject bar|d=yes}}
{{СОРТИРАЊЕ:Галилеј, Галилео}}
[[Категорија:Рођени 1564.]]
[[Категорија:Умрли 1642.]]
[[Категорија:Галилео Галилеј| ]]
[[Категорија:Италијански астрономи]]
[[Категорија:Италијански физичари]]
[[Категорија:Италијански математичари]]
[[Категорија:Италијански филозофи]]
[[Категорија:Полихистори]]
[[Категорија:Италијански проналазачи]]
[[Категорија:Природни филозофи]]