Изворни код странице Влажност

{{друго значење3|Влажност (филм)}}
[[Датотека:Umidaderelativa.jpg|мини|200п|Хигрометар]]

'''Влажност ваздуха''' представља количину [[водена пара|водене паре]] у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] и један од најважнијих [[климатски елементи|климатских елемената]].<ref name="британика 2">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. В-Ђ |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2112-3 |pages=67}}</ref>  Од њене количине директно зависи појава [[падавине|падавина]]. Водена пара, гасовито стање воде, генерално је невидљиво за људско око.<ref>{{cite web|title=What is Water Vapor|url=http://www.weatherquestions.com/What_is_water_vapor.htm|access-date=2012-08-28}}</ref> Водена пара у атмосфери ефикасно апсорбује дуготаласно зрачење [[Сунце|Сунца]]. Ваздух који садржи највећу могућу количину паре сматра се ''засићеним'', ако пак дође до расхлађивања истог, он ће постати ''презасићен'' и настаће [[кондензација]].

Влажност ваздуха зависи од температуре и притиска система од интереса. Иста количина водене паре резултира већом влажношћу у хладном ваздуху од топлог. Сродни параметар за прелазак водене паре у течно стање, при одређеној температури назива се [[тачка росе]]. Количина водене паре потребна за постизање засићења повећава се како температура расте. Како се температура честице ваздуха смањује, на крају ће доћи до тачке засићења без додавања или губитка водене масе. Количина водене паре садржане у узорку ваздуха може значајно да варира. На пример, узорак ваздуха у близини засићења може садржати {{cvt|28|g}} воде по кубном метру ваздуха на {{cvt|30|°C}}, али само {{cvt|8|g}} воде по кубном метар ваздуха на {{cvt|8|°C}}.

Широко се користе три примарна мерења влажности: апсолутна, релативна и специфична. ''Апсолутна влажност'' описује садржај воде у ваздуху и изражава се или у грамима по кубном метру<ref>{{Cite book|chapter-url=https://archive.org/details/treatiseonproduc00wyerrich/page/22|title=A Treatise on Producer-Gas and Gas-Producers|last=Wyer|first=Samuel S.|publisher=McGraw-Hill Book Company|year=1906 |pages=23 |chapter=Fundamental Physical Laws and Definitions}}</ref> или у грамима по килограму.<ref>Perry, R.H. and Green, D.W, (2007) ''[[Perry's Chemical Engineers' Handbook]]'' (8th Edition),  Section 12, Psychrometry, Evaporative Cooling and Solids Drying [[McGraw-Hill]]. {{page|year=|isbn=978-0-07-151135-3|pages=}}</ref> ''Релативна влажност'' ваздуха, изражена у процентима, указује на тренутно стање апсолутне влажности у односу на максималну влажност при истој температури. ''Специфична влажност'' је [[ratio|однос]] масе водене паре према укупној маси влажног ваздуха.

Влага игра важну улогу за површински живот. За животиње које зависе од [[Знојење|перспирације]] (знојења) ради регулације унутрашње телесне температуре, висока влажност смањује ефикасност размене топлоте смањењем брзине [[Испаравање|испаравања]] влаге са површина коже. Овај ефекат се може израчунати помоћу табеле [[heat index|индекса топлоте]], такође познате као [[humidex|хумидекс]].

Појам ваздуха који „задржава“ водену пару или је „засићен“ њиме често се помиње у вези са концептом релативне влажности. То, међутим, варљиво - количина водене паре која уђе (или може ући) у одређени простор на датој температури готово је независна од количине присутног ваздуха (азота, кисеоника итд). Заправо, вакуум има приближно једнак равнотежни капацитет да задржи водену пару као иста запремина испуњена ваздухом; оба су дата равнотежним притиском паре воде<ref>{{cite web|url=http://www.atmos.umd.edu/~stevenb/vapor/|title=Water Vapor Myths: A Brief Tutorial}}</ref> на датој температури.<ref name="Perry" /><ref>{{cite book |last=Lide |first=David |date=2005 |title=CRC Handbook of Chemistry and Physics |edition=85 |url=https://archive.org/details/crchandbookofche81lide/page/15 |publisher=CRC Press |pages=[https://archive.org/details/crchandbookofche81lide/page/15 15–25] |isbn=0-8493-0485-7 }}</ref><ref name="umd.edu" /><ref name="psu.edu" /> Постоји врло мала разлика, која се може занемарити у многим прорачунима уколико се не захтева велика тачност.

== Мерење влажности ваздуха ==

За мерење влажности ваздуха у атмосфери користе се посебни мерни инструменти — [[хигрограф]]и и [[хигрометар|хигрометри]]. Напона водене паре се изражава у милиметрима [[жива|живиног]] стуба -{mm Hg}-, а влажност ваздуха у процентима. На картама се [[изовапора]]ма повезују места са истим напоном паре, а [[изохумида]]ма места са истом релативном влажношћу ваздуха.
* ''Апсолутна влажност ваздуха'' (-{E}-) представља масу водене паре у грамима која је садржана у 1 -{M³}- ваздуха. Мења се у зависности од положаја [[копно|копна]] и [[море|мора]]. У основи расте од [[пол]]арних области према [[екватор]]у. Највећа влажност ваздуха забележена је у [[Персијски залив|Персијском заливу]] и делти [[Меконг]]а.
* ''Релативна влажност ваздуха'' (-{R}-) представља однос између апсолутне влажности и максималне могуће (-{Е}-), који би он могао имати на датој температури, до засићења. Релативна влажност ваздуха је већа [[зима|зими]] него [[лето|лети]], на [[планина]]ма лети расте са висином. Изражава се у [[проценат|процентима]], веома сува ваздух има испод 55%, сув је између 55-74%, умерено влажан 75-90% и веома влажан је преко 90%.
* ''Специфична влажност ваздуха'' представља садржај грама водене паре у једном килограму влажног [[ваздух]]а.
* ''Дефицит засићености ваздуха'' (-{D}-) представља разлику између максималне количине водене паре (-{Е}-) коју ваздух може да прими при одређеној температури и оне количине паре која се у том тренутку у њему налази. У суштини то је мањак водене паре до потпуног засићења. Изражава се у -{mm Hg}-.

== Врсте влажности ==

=== Апсолутна влажност ===

''Апсолутна влажност'' је количина воде од одређеној запремини ваздуха.<ref>{{cite web|title=Climate - Humidity indexes|url=https://www.britannica.com/science/climate-meteorology/Humidity-indexes|website=Encyclopaedia Britannica|access-date=15 February 2018}}</ref><ref>{{cite web|title=Climate/humidity table|url=http://www.tis-gdv.de/tis_e/misc/klima.htm|website=Transport Information Service of the German Insurance Association|access-date=15 February 2018}}</ref> Најчешћа јединица је '''грама по метру кубном''', иако се може користити било која јединица за масу и запремину. Фунти по стопи кубној је уобичајена јединица у САЂу.

Ако би се сва вода у једном [[метар кубни|метру кубном]] ваздуха кондензовала у спремник, спремник би се могао извагати и тиме утврдити апсолутна влажност. Количина паре у том кубику ваздуха је апсолутна влажност тог метра кубног ваздуха. Више технички: маса водене паре <math> m_w </math>, по метру кубном ваздуха, <math> V_a </math> .

:<math> AV = {m_w \over V_a} </math>

Апсолутна влажност креће се у интервалу од 0 грама по метру кубном у сувом ваздуху до 30 грама по метру кубном (0,03 [[унца]] по метру кубном) када је пара засићена на 30&nbsp;°-{C}-.<ref>[http://www.britannica.com/eb/article-53259/climate#292984.hook], (Takođe pogledajte [http://www.tis-gdv.de/tis_e/misc/klima.htm tabelu apsolutne vlažnosti])</ref>

Апсолутна влажност мења се како се [[притисак]] ваздуха мења. Ово је веома незгодно за прорачуне у [[хемијски инжењеринг|хемијском инжењерингу]]. Као резултат тога, апсолутна влажност је у хемијском инжењерингу генерално дефинисана као маса водене паре по јединици масе сувог ваздуха, познато и као однос мешавине маса (погледајте испод), што је много ригорозније за прорачуне равнотеже топлоте и масе. Маса воде по јединици запремине у једначини изнад би тада била дефинисана као ''запреминска влажност''. Због могуће забуне, [[British Standards|Британски стандард]] -{BS 1339}- (измењен 2002. године) сугерише избегавање појма „апсолутна влажност”. Јединице увек треба пажљиво проверити. Већина табела влажности дата је у јединицама -{g/kg}- или -{kg/kg}-, међутим, може се користити свака јединица за масу.

Инжењерство физичких и термодинамичких особина мешавина гас-пара назива се [[психрометрија]].

=== Омјер мешавине или однос влажности ===

''Однос мешавине'' или ''однос влажности'' је изражен као однос килограма водене паре, <math> m_w </math>, по килограму сухог ваздуха, <math> m_d </math>, при датом притиску. Колоквијални израз ''садржај влаге'' се, такође, користи уместо термина ''однос мешавине/влажности''. Однос влажности је стандардна оса на психрометријским табелама, те је користан параметар у [[психрометрија|психрометријским]] прорачунима, јер се не мења са температуром, осим када се ваздух охлади испод температуре рошења.

Тај однос дат је као:

:<math> OMi = {m_w \over m_d} </math>

Однос мешавине може се изразити преко [[парцијални притисак|парцијалног притиска]] водене паре:

:<math> OMi = \delta { p_w \over {p_a - p_w}} </math>

где је

:<math>\delta = 0.62197</math> однос специфичних гасних константи, водене паре наспрам сувог ваздуха

:<math>p_w =</math> парцијалних притисак водене паре у влажном ваздуху

:<math>p_a = </math> атмосферски притисак влажног ваздуха

=== Релативна влажност ===
{{главни|Релативна влажност}}

''Релативна влажност'' је дефинисана као однос парцијалног притиска водене паре у [[гас]]овитој мешавини ваздуха и водене паре наспрам засићеног притиска воде при датој температури. Релативна влажност се изражава у процентима, а рачуна се на следеће начин:

<math> RV = {p_{({\rm H_2O})} \over p^*_{({\rm H_2O)}}} \times 100\% </math>

где је:

* <math> {p_{({\rm H_2O)}}} </math> [[парцијални притисак]] водене паре у гасовитој мешавини; 
* <math> {p^*_{({\rm H_2O)}}} </math> [[притисак паре]] засићења воде при температури гасовите мешавине; и
* <math> RV_{\,_\,} </math> релативна влажност гасовите мешавине која се разматра.

=== Специфична влажност ===

''Специфична влажност'' је однос водене паре и ваздуха (укључујући водену пару и суви ваздух) у одређеној маси. Однос специфичне влажности је изражен као однос килограма водене паре, <math> m_w </math>, по килограму ваздуха (укључујући водену пару), <math> m_t </math> .

Тај однос се може исказати као:

:<math> SH = {m_w \over m_t} </math>

Специфична влажност је повезана са односом мешавине (и обрнуто) преко:

:<math> SV = {OM \over 1+OM} </math>

:<math> MR = {SV \over 1-SV} </math>

== Мерење и регулисање влажности ==

[[Датотека:Umidaderelativa.jpg|мини|[[Хигрометар]] је справа за мерење влажности ваздуха]]

Постоје разне справе за мерење и регулисање влажности. Справа, којом се мери влажност, назива се психрометар или [[хигрометар]]. [[Овлаживач#влагостат|Влагостат]] се користи како би се регулисала влажност зграде са деовлаживачем. Ово се може упоредити са [[термометар|термометром]] и [[термостат]]ом, који служе за контролисање температуре.

Глобално, влажност се мери кориштењем удаљених [[метеоролошки сателит|сателит]]а. Ови сателити могу детектовати концентрације воде у [[тропосфера|тропосфери]] при висинама између 4 и 12 километара. Сателити, који могу мерити водену пару, имају сензоре који су осетљиви на [[инфрацрвено зрачење]]. Водена пара, специфично, апсорбује и поново зрачи у овом спектралном појасу.

== Влажност и густина ваздуха ==
{{главни|Густина ваздуха}}

Влажан ваздух је мање густ од сувог ваздуха, зато што су молекули воде ([[молекуларна маса|-{m}-]] = 18) мање густине од молекула [[азот]]а (-{m}- = 28) и молекула [[кисеоник]]а (-{m}- = 32). Око 78% молекула у сувом ваздуху су азот (-{N<sub>2</sub>}-). Осталих 21% од молекула у сувом ваздуху је кисеоник (O<sub>2</sub>). Последњих 1% молекула сувог ваздуха је мешавина осталих гасова.
За било који гас, при датој температури и притиску, број садржаних молекула је константан за одређену запремину - погледајте [[Jednačina stanja idealnog gasa|закон идеалног гаса]]. Тако када се молекули воде (паре) помешају са сувим ваздухом, број молекула ваздуха мора се смањити за исти број у датој запремини, без повећања притиска или температуре. Отуда, маса по јединици запремине гаса (његова густина) се смањује. [[Исак Њутн]] је открио овај феномен и писао о њему у својој књизи ''Оптика''.<ref name="optics">{{cite book | last = Newton | first = Isaac |url=http://books.google.com/books?id=iTpXLrPR2TQC&printsec=frontcover&dq=isaac+newton+optics |publisher=Dover |title=Opticks |date=1704 }}</ref>

== Види још ==
* [[Температура]]
* [[Ветар]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="psu.edu">{{cite web|url=http://www.ems.psu.edu/~fraser/Bad/BadFAQ/BadCloudsFAQ.html|title=Bad Clouds FAQ|website=www.ems.psu.edu|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20060617034620/http://www.ems.psu.edu/~fraser/Bad/BadFAQ/BadCloudsFAQ.html|archive-date=2006-06-17|last1=Fraser|first1=Alistair B.}}</ref>
<ref name="umd.edu">{{cite web|url=http://www.atmos.umd.edu/~stevenb/vapor/|title=Water Vapor Myths: A Brief Tutorial|website=www.atmos.umd.edu|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20160125031338/http://www.atmos.umd.edu/~stevenb/vapor/|archive-date=2016-01-25}}</ref>
<ref name="Perry">Perry, R.H. and Green, D.W, ''[[Perry's Chemical Engineers' Handbook]]'' (7th Edition), [[McGraw-Hill]], {{ISBN|0-07-049841-5}}, Eqn 12-7</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* Мастило, Наталија (2005): ''Речник савремене српске географске терминологије'', Географски факултет, Београд
* Дукић, Душан (2006): ''Климатологија'', Географски факултете, Београд
* {{cite journal | pmc = 1474709 | pmid=3709462 | volume=65 | title=Indirect health effects of relative humidity in indoor environments | url = https://archive.org/details/sim_environmental-health-perspectives_1986-03_65/page/351 | year=1986 | journal=Environ. Health Perspect. | pages=351–61 | doi=10.1289/ehp.8665351 | last1 = Arundel | first1 = A. V. | last2 = Sterling | first2 = E. M. | last3 = Biggin | first3 = J. H. | last4 = Sterling | first4 = T. D.}}
* {{Cite journal|last=Bröde|first=Peter|last2=Fiala|first2=Dusan|last3= Błażejczyk|first3=Krzysztof|last4=Holmér |first4 =Ingvar|last5=Jendritzky|first5=Gerd|last6=Kampmann|first6 =Bernhard|last7=Tinz|first7=Birger|last8=Havenith|first8=George|date=2011-05-31|title=Deriving the operational procedure for the Universal Thermal Climate Index (UTCI)|journal=International Journal of Biometeorology|language=en|volume=56|issue=3|pages=481–494|doi=10.1007/s00484-011-0454-1|pmid=21626294|issn=0020-7128|url=http://rcin.org.pl/Content/29015}}
* {{cite journal|last1=Buck|first1=Arden L.|title=New Equations for Computing Vapor Pressure and Enhancement Factor|journal=Journal of Applied Meteorology|volume=20|issue=12|year=1981|pages=1527–1532|issn=0021-8952|doi=10.1175/1520-0450(1981)020<1527:NEFCVP>2.0.CO;2|doi-access=free}}
* {{cite book|last=Fanger|first=P. O. |title=Thermal Comfort: Analysis and Applications in Environmental Engineering|url=https://books.google.com/books?id=S0FSAAAAMAAJ|year=1970|publisher=Danish Technical Press|isbn=978-87-571-0341-0}}
* {{cite magazine| last= Gilmore| first= C. P. | title= More Comfort for Your Heating Dollar| magazine= Popular Science|date=September 1972 | page = 99}}
* {{Cite book
  | last = Himmelblau
  | first = David M.
  | title = Basic Principles And Calculations In Chemical Engineering
  | url = https://archive.org/details/basicprinciplesc05edhimm
  | publisher = [[Prentice Hall]]
  | year = 1989
  | isbn = 0-13-066572-X }}
* {{cite book |last=Lide |first=David |date=2005 |title=CRC Handbook of Chemistry and Physics |edition=85 |url=https://archive.org/details/crchandbookofche81lide/page/15 |publisher=CRC Press |url-access=registration }}
* {{Cite book
  |last1=Perry|first1= R.H.  |last2=Green|first2=D.W
  | title = [[Perry's Chemical Engineers' Handbook]] |edition=7th
  | publisher = [[McGraw-Hill]]
  | year = 1997
  | isbn = 0-07-049841-5 }}
* {{Cite journal|last=Schiavon|first=Stefano|last2=Hoyt|first2=Tyler|last3=Piccioli|first3=Alberto|date=2013-12-27|title=Web application for thermal comfort visualization and calculation according to ASHRAE Standard 55|journal=Building Simulation|language=en|volume=7|issue=4|pages=321–334|doi=10.1007/s12273-013-0162-3|issn=1996-3599|url=http://www.escholarship.org/uc/item/4db4q37h}}
* {{Cite journal|last=Wolkoff|first=Peder|last2=Kjaergaard|first2=Søren K.|date=August 2007|title=The dichotomy of relative humidity on indoor air quality|journal=Environment International|volume=33|issue=6|pages=850–857|doi=10.1016/j.envint.2007.04.004|issn=0160-4120|pmid=17499853}}
* United States Environmental Protection Agency, [http://www.epa.gov/iaq/largebldgs/i-beam_html/ch2-hvac.htm#F2.6 "IAQ in Large Buildings"]. Retrieved Jan. 9, 2006.
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Humidity}}
* [https://earth.nullschool.net/#current/wind/surface/level/overlay=relative_humidity/winkel3 Current map of global relative humidity]

{{Климатски елементи}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Климатологија]]
[[Категорија:Метеорологија]]
[[Категорија:Атмосфера]]
[[Категорија:Физичке величине]]