Изворни код странице Вилијам Хенри Браг

{{Инфокутија Научник
| име =Вилијам Хенри Браг|honorific suffix=OM KBE PRS
| слика = William Henry Bragg Nobel bw.jpg
| датум_рођења ={{Датум рођења|1862|7|2}}
| место_рођења =[[Вигтон]], [[Камберленд]]
| држава_рођења =[[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| датум_смрти ={{Датум смрти|1942|3|12|1862|7|2}}
| место_смрти=[[Лондон]]
| држава_смрти =[[Уједињено Краљевство]]|пребивалиште=[[Енглеска]]
| познат_по =Дифракција рендгенских зрака <br /> Брагова крива
| награде=[[Нобелова награда за физику]] (1915)
| поље=физика
}}

'''Сер Вилијам Хенри Браг''' ({{Јез-енгл|Sir William Henry Bragg}}, [[2. јул]] [[1862]] – [[12. март]] [[1942]]) био је британски физичар, хемичар, математичар и активни спортиста који добио [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] заједно са својим сином [[Вилијам Лоренс Браг|Лоренсом Брагом]] 1915. године, што је јединствен случај у историји.<ref>{{Cite journal|last=da C. Andrade|first=E. N.|last2=Lonsdale|first2=K.|title=William Henry Bragg. 1862-1942|url=https://doi.org/10.1098/rsbm.1943.0003|journal=Obituary Notices of Fellows of the Royal Society|language=en|date=01. 11. 1943|volume=4|issue=12|doi=10.1098/rsbm.1943.0003|issn=1479-571X|pages=276-300}}</ref> Нобелову награду добили су "за своју службу у анализи кристалне структуре помоћу рендгенских зрака".<ref>{{Cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1915/index.html|title=The Nobel Prize in Physics 1915|website=NobelPrize.org|language=en-US|accessdate=13. 11. 2018}}</ref> Минерал брагит је именован по њему и његовом сину. Добио је титулу витеза 1920. године. Члан [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]] ([[Енглески језик|енг]]. -{''Royal Society''}-) од 1907, а председник од 1935. до 1940. Најважнија дела: ''Свет звука'' (енг. -{''The World of Sound''}-, 1920), ''Кристално стање'' (енг. -{''The Crystalline State''}-, 1925), ''Увод у анализу кристала'' (енг. -{''An Introduction to Crystal Analysis''}-, 1928), ''Свемир светлости'' (енг. -{''The Universe of Light''}-, 1933).<ref>'''Bragg, William Henry''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=9184] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2019.</ref>

== Биографија ==
[[File:Market Harborough Grammar School.jpg|250px|right|thumb|Стара гимназија, [[Market Harborough|Маркет Харборо]], у којој је плакета којом се одаје почаст Брагу.]]

=== Младост ===

Брагг је рођен у [[Westward, Cumbria|Вестворду]], близу [[Wigton|Вигтона]], [[Камберленд (Енглеска)|Камберленд]], Енглеска, као син Роберта Џона Брага, официра трговачке морнарице и фармера, и његове супруге Мери рођене Вуд, ћерке свештеника. Када је Браг имао седам година, његова мајка је умрла, а одгајао га је ујак, такође по имену Вилијам Браг, у [[Market Harborough|Маркет Харбору]], [[Leicestershire|Лестершир]]. Образовао се у тамошњој [[Robert Smyth Academy|гимназији]], на колеџу [[King William's College|Кинг Вилијамс]] на острву [[Isle of Man|Ман]], и након што је освојио стипендију, на [[Trinity College, Cambridge|Тринити колеџу]] у Кембриџу. Дипломирао је 1884. као трећи студент генерације, а 1885. добио је одликовање прве класе на математичком [[трипос]]у.<ref>{{acad|id=BRG880WH|name=Bragg, William Henry}}</ref><ref name=dab>{{Dictionary of Australian Biography | First=William Henry | Last=Bragg | shortlink=0-dict-biogBr-By.html#bragg1 | access-date=7 October 2008 }}</ref><ref name=adb>{{Australian Dictionary of Biography | last=Tomlin | first=S. G. | year=1979 | id=A070396b | title= Bragg, Sir William Henry (1862–1942) | access-date=7 October 2008 }}</ref>

== Откриће рендгенских зрака ==
{{главни|Рендгенски зраци}}

[[Вилхелм Конрад Рендген|В. К. Рендген]] објављује [[1895|1895.]] да је у модификованој [[Crookes tube|Круковој цеви]] открио невидљиве зраке које изазивају [[флуоресценција|флуоресценцију]], пролазе кроз [[материја|материју]], те се не отклањају у [[магнетно поље|магнетском пољу]]. Рендген је те зраке назвао ''X-зраци'' због њихове непознате природе. Иако се после показало да су такви зраци већ били уочени у неким експериментима, на пример [[Никола Тесла]] их је произвео деловањем [[електрично поље|електричног поља]] високе фреквенције, Рендген их је први истражио, применио и шватио њихову природу. Ти се зраци производе у посебним цевима које се зову [[Катодна цијев|рендгенске цеви]].

Рендген је одмах уочио многе сличности с [[светлост|видљивом светлошћу]]. Рендгенски зраци се шире у правцима, бацају оштре сене, делују на [[Фотографија|фотографску]] плочу и у неким материјама изазивају [[Флуоресценција|флуоресценцију]]. Али по неким својствима чинило се да се разликују од видљиве светлости. Запазио је њихову изванредну продорност, и није их могао фокусирати с [[Сочиво (оптика)|лећом]] у [[фокус (оптика)|жариште]], а експерименти с ломом светлости ([[Индекс преламања|рефлексија]]) и [[prelamanje svetlosti|рефракцијом]] нових зрака нису му успели. Тек када је 1912. Макс фон Лауе доказао да рендгенски зраци могу да дифратују ([[дифракција]]), постало је јасно да су они трансверзални [[Електромагнетско зрачење|електромагнетски таласи]], као и видљива светлост, од које се разликују по много краћим таласним дужинама.<ref>{{cite journal|author=Aaron G Filler |title=The History, Development and Impact of Computed Imaging in Neurological Diagnosis and Neurosurgery: CT, MRI, and DTI |journal=Nature Precedings |date=May 2010 |volume=7|issue=1|pages=1-85|doi=10.1038/npre.2009.3267.5}}</ref>

Откриће рендгенских зрака настало је с испитивањем [[Катодно зрачење|катодних зрака]]. Рендген је 1895. запазио да из места на које падну катодни зраци излазе неки зраци. Нови зраци показују сличне особине с [[Електромагнетско зрачење|електромагнетским таласима]]. Они се не могу свинути електричним или магнетским пољима, нису дакле струје наелектрисаних електричних честица. Из ових особина Рендген је закључио да су нови зраци [[талас (физика)|таласи]]. Касније испитивање потпуно је потврдило ово мишљење. Десет година након Рендгеновог открића успео је Ц. Б. Баркла да произведе [[Поларизована светлост|поларизоване]] рендгенске зраке. [[Поларизација]] била је знак да су рендгенски зраци [[трансверзални талас]]и.

Коначно се то питање могло решити тек открићем [[интерференција|интерферентних]] и дифракционих појава. Међутим, ту су сва настојања остала дуго времена узалудна. Сви [[оптика|оптички]] апарати показали су се прегруби. [[Таласна дужина]] рендгенских зрака морала је бити врло мала. Тад је Макс фон Лауе 1912. дошао на срећну идеју да интерференције изазове проласком рендгенских зрака кроз [[кристал]]. У кристалу су [[атом]]и поређани у правилним размацима, и такав распоред атома мора деловати као оптичка мрежа на оне таласе којима је таласна дуљина отприлике једнака размаку између атома. Експерименти су потпуно потврдили Лауеова очекивања. Пролазећи кроз кристале, рендгенски зраци бацају сличне дифракционе слике као и [[светлост|видљива светлост]] кад прође кроз оптичку мрежу. Из саме дифракционе слике може се по законима оптике прорачунати таласна дужина рендгенских зрака, као и размак између атома у [[кристална решетка|кристалној решетки]].

Од обичне светлости рендгенски се зраци разликују много мањом таласном дужином. Таласне дужине рендгенских зрака по хиљаду пута су мање од видљиве светлости. Кратка таласна дужина даје рендгенским зрацима велику продорност. Они могу несметано да пролазе кроз танке листиће материје. Тек пролазом кроз дебље слојеве бивају зраци постепено апсорбовани. Апсорпција рендгенских зрака јако зависи од врсте материје. Јаче их апсорбују елементи с већом [[атомска тежина|атомском тежином]]. Тако [[олово]] знатно јаче пригушује рендгенске зраке од лаког [[водоник]]а или [[кисеоник]]а. На том својству заснива се примена рендгенских зрака у [[медицина|медицини]]. Кости живих бића грађене су претежно од [[калцијум]]а, док се месо састоји понајвише од [[угљеник]]а, водоника и кисеоника. Будући да калцијум апсорбује рендгенске зраке много јаче од угљеника, водоника и кисеоника, то пролазом кроз организам остављају рендгенски зраци на фотографској плочи слике костију, као и осталих особитих материја, на пример [[Камен у жучној кеси|жучних каменаца]].

Рендгенски зраци настају ударом катодних зрака на чврсте материје на [[метал]]е. Кад пролазе поред [[атомско језгро|атомских језгри]], [[електрон]]и бивају закочени, а том приликом [[Emisioni spektar|емитују]] [[светлост]]. По [[Максвелове једначине|Максвеловој теорији]] свако успоравање [[наелектрисање|електричних набоја]] праћено је емисијом електромагнетских таласа. Што су веће почетне [[брзина|брзине]] и што су електрони наглије закочени, то продорније рендгенски зраци емитују. Рендгенски зраци који настају кочењем електрона имају континуирано расподељене [[учесталост|фреквенције]] (такозвана бела рендгенска светлост).

У Лауевом експерименту пролази бела рендгенска светлост кроз кристал и оставља на фотографској плочи дифракциону слику. Светле тачке на Лауеовом дијаграму одговарају рендгенским зрацима с тачно одређеном таласном дужином. Пролазећи кроз кристал, није рендгенски зрак сваке таласне дужине способан да интерферира. [[Кристална решетка]] „одабира” из континуума таласних дужина оне које се прилагођују просторном распореду њених чворишта. Лауеов експеримент уствари је врло замршен и не да се тако лако одгонетати.

Прегледнији су односи код модификације Лауовог експеримента, коју је извео В. Х. Браг. Ту интерферирају рендгенски зраци, који се „рефлектирају” на кристалу. Кристал нека је тако резан да његова граница тече паралелно с равнима симетрије кристала. Код [[графит]]а то су равни у којима су [[атом]]и густо поређани у правилне шестоуглове. Кад рендгенски зраци падну на кристал, тад се један део рефлектује већ на самој граници, а други део улази у кристал. Тај део опет се делимично рефлектује на првој паралелној равни симетрије кристала, а деломично улази дубље у кристал. На тај начин рефлексирани рендгенски зрак сачињавају они зраци, који су рефлектовани на првој, другој, трећој равни и тако даље. [[Суперпозиција осциловања|Суперпозицијом тих зрака]] може се рендгенска светлост ослабити или појачати. Ако је разлика у путевима зрака између две кристалне равни једнака таласној дужини или целом броју таласних дужина, тад се сви рефлектовани зраци састављају с истом фазом, и настаје појачање.

Размак између две равни симетрије може се означити са -{''d''}-. Угао зрака с границом кристала може се означити са ''θ''. Између зрака који се рефлектује на граници кристала и зрака који се рефлектује на првој паралелној равни постоји разлика у путевима једнака -{2∙''d∙sin θ''}-. Највећа (максимална) јачина (интензитет) рендгенских зрака добија се тамо, где је:

:<math> 2 \cdot d \cdot \sin \theta = n \cdot \lambda </math>

где је: -{''n''}- = 1, 2, 3, …

Због своје велике продорности, рендгенски се зраци рефлектују на великом броју равни, те се знатна јачина (интензитет) добија тамо где је тачно испуњен Брагов услов. Иначе, суперпозицијом мноштва таласа различитих фаза рендгенски зраци се угасе.

Ако се баци бео рендгенски зрак под одређеним углом на кристал, добија се рефлектирани зрак само одређене таласне дужине. Прилике су ту сличне Лауеовом експерименту. Предност Браговог метода види се јасно тек кад се узму монохроматски рендгенски зраци. Угао ''θ'', под којим падају рендгенски зраци на кристал, може се у експерименти лако мењати. Кад рендгенски зрак одређене таласне дужине падне на кристал, опазиће се рефлексија само код одређених углова ''θ''. Ти углови одговарају Браговом услову за -{''n''}- = 1, 2, 3, … и тако даље. Мотрећи ове одређене углове рефлексије, може се измерити таласна дужина рендгенских зрака или размак између равни у кристалу. На овај начин одредио је Браг први пут размак између атома у кристалу [[Кухињска со|кухињске соли]].

На основу Браговог услова могу се изградити посебни апарати за мерење рендгенских спектара. Често се употребљава рендгенски [[спектрограф]] с кристалом који се врти. Кроз уски отвор баци се на кристал оштри сноп рендгенских зрака. Вртњом кристала мења се угао ''θ''. Ако се користе рендгенски зраци тек неколико таласних дужина, та се рефлексија опажа само код неких одређених углова кристала. Кад се користи белу рендгенска светлост, осветљење филма даје спректралну расподелу енергије на таласне дужине.

Једну другу методу за испитивање кристалних структура помоћу рендгенских зрака пронашли су [[Peter Debi|П. Деби]] и [[Paul Hermann Scherrer|П. Х. Шерер]]. Њихов метода у неку руку је супротан од Лауеовог експеримента. Док Лауе пушта белу рендгенску светлост кроз правилни кристал, Деби и Шерер дошли су на идеју да монохроматске рендгенске зраке пусте кроз збијену кристалну прашину. Она се састоји од мноштва ситних кристала, који су насумце разбацани у свим смеровима. Пролазе ли монокроматски рендгенски зраци кроз мноштво кристала, наићи се на низ кристалних равни, код којих је испуњен Брагов услов. Овде крисал „не бира” одређене таласне дужине, као код Лауеовог експеримента, него монокроматска светлост „бира” кристале, на којима се може рефлектовати. Тих кристалића има у хаотичном мноштву увек довољан број да се добије мерљива јачина (интензитет) рендгенских зрака. Предност је Деби-Шерерове методе у томе што јој нису потребни велики правилни кристали.

Рендгеноскопским методама осветљена је структура чврстог тела. [[Кристална решетка]] са свом геометријском правилношћу одражава се у рендгенској светлости. И поред тога може се на основу рендгенских снимака добити увид у структуру [[јон]]а или [[молекул]]а који изграђују кристалне решетке. Рендгеноскопске методе постају све више једно од најмоћнијих средства [[хемичар]]а за проучавање материје.<ref>[[Ivan Supek]]: "Nova fizika", Školska knjiga Zagreb, 1966.</ref>

== Дела ==
{{Литература|}}
* William Henry Bragg, William Lawrence Bragg, "X Rays and Crystal Structure", G. Bell & Son, London, 1915. 
* {{cite book|author=William Henry Bragg |title=The World of Sound|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.162704 |location= |publisher= |year=1920|isbn= }}
* {{cite book|author=William Henry Bragg |title=The Crystalline State|location= |publisher= |year=1925|isbn= }} – The [[Romanes Lecture]] for 1925. Oxford
* {{cite book|author=William Henry Bragg |title=Concerning the Nature of Things|url=https://archive.org/details/concerningnature0000sirw |location= |publisher= |year=1925|isbn= }}
* {{cite book|author=William Henry Bragg |title=Old Trades and New Knowledge|location= |publisher= |year=1926|isbn= }}
* {{cite book|author=William Henry Bragg |title=An Introduction to Crystal Analysis|url=https://archive.org/details/introductiontocr00brag |location= |publisher= |year=1928|isbn= }}
* {{cite book|author=William Henry Bragg |title=The Universe of Light|url=https://archive.org/details/universeoflight0000sirw |location= |publisher= |year=1933|isbn= }}
{{Литература крај}}

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* "[a] most valuable record of his work and picture of his personality is the excellent obituary written by Professor Andrade of London University for the Royal Society of London." Statement made by Sir [[Kerr Grant]], in:
* "The Life and work of Sir William Bragg", the John Murtagh Macrossan Memorial Lecture for 1950, University of Queensland. Written and presented by Sir Kerr Grant, Emeritus Professor of Physics, University of Adelaide. Reproduced as pages 5–37 of [http://www.physics.adelaide.edu.au/history/BraggCentenary.htm Bragg Centenary, 1886–1986], University of Adelaide.
* "William and Lawrence Bragg, Father and Son: The Most Extraordinary Collaboration in Science", John Jenkin, Oxford University Press 2008.
* {{cite book|author=Ross, John F|title=A History of Radio in South Australia 1897–1977 |location= |publisher=J. F. Ross |year=1978}} [https://trove.nla.gov.au/work/8967161?q&versionId=10382107]
* {{Cite journal | last1 = Da c. Andrade | first1 = E. N. | author-link1 = Edward Andrade| last2 = Lonsdale | first2 = K. | doi = 10.1098/rsbm.1943.0003 | title = William Henry Bragg. 1862-1942 | journal = [[Obituary Notices of Fellows of the Royal Society]] | volume = 4 | issue = 12 | pages = 276 |date= 1943 | jstor = 769040| s2cid = 202574479 }}
* {{cite book|last1=Van der Kloot|first1=William|title=Great Scientists wage the Great War|url=https://archive.org/details/greatscientistsw0000vand_r6r4|date=2014|publisher=Fonthill|location=Stroud }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{EB1922 Poster|Bragg, Sir William Henry|William Henry Bragg}}
* [http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people/Bragg,+William+H. Annotated Bibliography for William Henry Bragg from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues] {{Wayback|url=http://alsos.wlu.edu/qsearch.aspx?browse=people%2FBragg%2C+William+H. |date=20100804021002 }}
* [http://www.astbury.leeds.ac.uk/history/astbury1.htm Data from the University of Leeds] {{Wayback|url=http://www.astbury.leeds.ac.uk/history/astbury1.htm |date=20071118123340 }}
* [http://www.johnmadjackfuller.homestead.com/fullerianprofessors.html Fullerian Professorships]
* [http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1915/index.html Nobelprize.org – The Nobel Prize for Physics in 1915]
* {{Cite web|url=https://www.leeds.ac.uk/forstaff/news/article/4011/bragg_on_the_braggs|title=Bragg on the Braggs|last=Garner|first=Louise|website=leeds.ac.uk|language=en|access-date=2019-12-29}}
* {{Cite web|url=https://www.bbc.co.uk/programmes/b0383vb0|title=BBC Radio 4 - Bragg on the Braggs|website=BBC|language=en-GB|access-date=2019-12-29}}

{{Нобелова награда за физику}}
{{Добитници Нобелове награде 1915.|state = collapsed}}
{{Добитници Коплијеве медаље 1901–1950}}
{{Подножје|Биографија|Физика}}

{{СОРТИРАЊЕ:Браг, Вилијам Хенри}}
[[Категорија:Рођени 1862.]]
[[Категорија:Умрли 1942.]]
[[Категорија:Британски физичари]]
[[Категорија:Британски хемичари]]
[[Категорија:Британски математичари]]
[[Категорија:Нобеловци за физику]]
[[Категорија:Чланови Краљевског друштва]]
[[Категорија:Добитници Коплијеве медаље]]