Изворни код странице Ветар

[[Датотека:Bora-Croatia.jpg|мини|300px|Ветар]]

'''Ветар''' ({{ијек|вјетар}}) струјање је [[гас]]ова у великом обиму. На површини планете [[Земља|Земље]], ветар се састоји из великих покрета [[ваздух|ваздушних]] маса. Појам ветра у [[свемир]]у, означава првенствено [[сунчев ветар]], који се састоји из кретања гасова или наелектрисаних честица са [[Сунце|Сунца]] кроз свемир, док се под појмом ''планетарни ветар'' подразумева испуштање лакших [[хемијски елемент|хемијских елемената]] из атмосфере планете у свемир.

Ветрови на Земљи су обично подељењи по њиховој просторној скали, брзини, врсти сила које их изазивају, подручјима у којима дувају и ефектима које изазивају. Најснажнији ветрови на планетама у Сунчевом систему измерени су на [[Нептун]]у и [[Сатурн]]у. Ветрови имају различите аспекте, један од најважнијих је њихова [[брзина]], осим тога важна је и густина гасова који су укључени, те садржај енергије односно [[енергија ветра]].

У [[метеорологија|метеорологији]], ветрови се често разликују према својој снази и правцу из којег дувају. Снажни, али краткотрајни, замаси ветра велике брзине називају се ''удари'' ветра. Снажни ветрови нешто дужег трајања називају се олује. Дуготрајни ветрови имају различита имена повезана са њиховом просечном снагом, попут поветарца, олује, [[тропски циклон|урагана]] или [[тајфун]]а. Према дужини трајања ветрови могу дувати неколико минута током олује, док локални поветарци настали загревањем површина могу трајати и до неколико сати. Осим тога, постоје и глобални ветрови, настали због разлике у апсорпцији сунчеве енергије између климатских зона на Земљи. Два основна узрока атмосферских циркулација у великом обиму су различит интензитет загревања између полова и [[екватор]]а те ротација планете (Кориолисов ефект). У тропским подручјима, ниска термална циркулација изнад површине и високих планина може довести до [[монсун]]ске циркулације. У приобалним подручјима, јавља се циклус копнено-морских ветрова који дефинише локалне ветрове, док у подручјима са варијабилним надморским висинама, јављају се ветрови између планина и долина.

У људској цивилизацији, ветар је инспирисао [[митологија|митологију]], имао утицаја на [[историја|историјске]] догађаје, повећао и проширио обим транспорта и начина [[рат]]овања, дао извор снаге за механички рад, електричну енергију и рекреацију. Искориштавањем снаге ветра људи су успели да плове бродовима преко Земљиних [[океан]]а. Балони испуњеним врућим ваздухом искориштавају ветар како би летели краће летове, док га летилице са мотором искориштавају како би повећали узгон и смањиле потрошњу [[гориво|горива]]. Подручја удара ветра која узрокују различити временски феномени могу довести до опасних ситуација за авионе. Када снага ветра постане довољно велика, могућа су оштећења објеката направљених људском руком и рушења [[дрво|дрвећа]].

Ветар може и обликовати [[рељеф]]не облике путем разних [[Еолски процеси и облици|еолских процеса]] попут настанка плодног земљишта као што је [[лес]] (прапор) или путем [[ерозија|ерозије]]. Прашина из великих [[пустиња]] се може премештати на велике удаљености од свог изворног подручја помоћу ветрова. Ветрови које убрзава нераван терен и који су повезани са појавом велике количине прашине добили су регионална имена у разним деловима света због свог значајног утицаја на та подручја. Ветрови знатно утичу на ширење шумских [[пожар]]а. Они такође распрашују семена многих биљака, омогућавајући опстанак и ширење тих биљних врста, као и популације летећих инсеката. Када су у комбинацији са ниским температурама, ветрови негативно утичу на животиње, нарочито на стоку и људе. Ветар може утицати и на количину хране за неке животиње, као и на њихове стратегије при лову и одбрани.

== Узроци настанка ==
[[Датотека:Anemometer 2745.JPG|мини|десно|300px|Анемометар са лопатицама на усправној оси]]
{{See also|Атмосферски притисак}}

Ветар настаје због разлика у атмосферским притисцима. Када је постоје такве разлике, [[ваздух]] се почиње кретати из подручја са вишим према подручју са нижим притиском, што узрокује појаву ветрова различитих брзина. На ротирајућој планети, ваздух се може одбити путем Кориолисовог ефекта, осим тачно на екватору. Глобално, постоје два основна покретајућа фактора у шеми ветрова у великом обиму ([[атмосферска циркулација]]): различито загревање између екватора и полова (разлика у апсорпцији сунчеве енергије што доводи до сила [[потисак|потиска]]) и ротација планете. Даље од тропских подручја и изнад ефекта трења по површини, глобални ветрови имају тежњу да се геострофски уравнотежују. У близини површине Земље, [[трење]] узрокује успоравање ветра у односу на горње слојеве атмосфере. Површинско трење тера ветрове да дувају у унутрашњост подручја са нижим атмосферским притиском.<ref name="jetstream" /> Нова, контроверзна теорија наводи да се атмосферски градијенти дешавају [[кондензација|кондензацијом]] воде индуцираној шумама, што резултира позитивим циклусом одзива шуме, исисавајући влажни ваздух из приобалних подручја.<ref name="makarieva" />

[[Датотека:Occluded mesocyclone tornado5 - NOAA.jpg|мини|десно|300px|Анемометар са лопатицама на усправној оси]]
Ветрови дефинисани помоћу равнотеже физичких сила користе се у разматрању и анализи профила ветрова. Они су корисни за поједностављење једначина атмосферских кретања и за прављење квалитативних аргумената о усправној и водоравној дистрибуцији ветрова. Геострофска компонента ветра је резултат равнотеже између Кориолисових сила и силе градијента притиска. Она дува паралелно са изобарама и приближно дува изнад најнижег слоја атмосфере у умереним географским ширинама.<ref name="geostrof" /> [[Термални ветар]] је ''разлика'' у геострофском ветру између два нивоа у атмосфери. Он постоји само у атмосфери са водоравним температурним градијентима.<ref name="termalni" /> Агеострофска компонента ветра је разлика између стварног и геострофског ветра, која је одговорна за ваздух који ''попуњава'' циклоне током времена.<ref name="ageo" /> Градијентни ветар је сличан геострофском али укључује и [[центрифугална сила|центрифугалну силу]] (или центрипетално убрзање).<ref name="glossarygradient" />

== Мерење ==
[[Датотека:AristotelesCompass.PNG|мини|300px|десно|Ветрови према Аристотелу]]
[[Датотека:Im Salar de Uyuni.jpg|мини|десно|300px|Формација стена настала ерозијом ветра (Боливија)]]

[[Смер ветра]] обично се изражава појмом правца одакле он долази. На пример, ветар ''северац'' дува са севера према југу.<ref name="HOWTOREAD" /> Казаљка [[ветроказ]]а показује смер ветра.<ref name="windvane" /> На [[аеродром]]има се за одређивање смера ветра обично користи чуњасто платно отворено с оба краја (''ветрени рукав''), а којим је могуће проценити и брзину ветра на основу угла његовог подизања.<ref name="sock" /> Брзина ветра се мери [[анемометар|анемометром]], који се обично састоји из ротирајућих лопатица или пропелера. Ако је потребна висока фреквенција мерења (у научним апликацијама), ветар се може мерити брзином ширења ултразвучних сигнала или помоћу ефекта вентилације на отпор загријане жице.<ref name="anemometar" /> Друга врста анемометра користи [[Питотова цев|Питотове цеви]] које искоришћавају предности разлика у притисцима између унутрашње и спољне цеви која је изложена ветру, како би се одредио динамички притисак, на основу чега се даље израчунава брзина ветра.<ref name="pitot" />

Брзина континуираног дувања ветра се обично мери на висини од 10 м те се узима вредност брзине у временском периоду од 10 минута. Метеоролошке службе у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] извјештавају о брзини ветра која је мери просечно једну минуту кад су у питању [[тропски циклон]]и,<ref name="NWSM Defs" /> док се за потребе метеоролошких опсервација узима временски период од 2 минуте.<ref name="fmh1" /> У [[Индија|Индији]] мерења брзине ветра се обично исказују као просечна континуирана брзина ветра током три минуте.<ref name="jaink" /> Познавање вредности просечне брзине је врло важно, јер је вредност континуираног ветра током једне минуте око 14% виша од његове просечне брзине током десетоминутног периода.<ref name="janhwa" /> Кратки замаси ветра веома велике брзине називају се ''удари ветра'', а једна техничка дефиниција удара ветра наводи да је то максимум који за 10 чворова (16 -{km/h}-) прелази најнижу брзину ветра мерену током интервала од 10 минута. Вихор је удвостручење брзине ветра изнад неког нивоа, а које траје једну минуту или дуже.

За одређивање висинских ветрова, користе се [[радиосонда|радиосонде]], која мери брзину ветра помоћу [[Глобални позициони систем|ГПС-а]], радио навигације (-{LORAN}-) или радарског праћења сонде.<ref name="sonde1" /> Осим тога, кретање [[метеоролошки балон|метеоролошког балона]] се може пратити са земље визуелно помоћу [[теодолит]]а.<ref name="pibal" /> Развијене су и технике удаљеног очитавања брзине ветра укључујући -{[[SODAR]]}-, Доплерове [[лидар]]е и [[радар]]е, који могу мерити [[Доплеров ефект]] [[електромагнетно зрачење|електромагнетног зрачења]] одбијеног или распршеног од лебдећих [[аеросол]]а или молекула, те радиометрима и радарима који се користе за мерење таласања површине [[океан]]а из свемира или авиона. Таласање океана може да послужи за процену брзине ветра близу морске површине. Слике добијене са геостационарних сателита такође се могу користити за процене ветрова кроз атмосферу на основу тога колико се облаци померају у периоду између два сателитска снимања. [[Ветроинжењерство]] проучава ефекте ветрова на околину грађевина, попут зграда, мостова и многих других вештачких објеката.

=== Скале брзине ===
Историјски, [[Бофорова скала|Бофорова скала силе ветра]] омогућава искуствени опис брзине ветра заснован на посматраним условима на мору. Првобитно, ова скала је садржавала 13 нивоа, али је током 1940-тих скала проширена на 17 нивоа.<ref name="Beaufort" /> На њој су наведени генерални појмови који сугеришу ветрове различитих просечних брзина попут лахора, поветарца, олујног ветра или урагана. Према овој скали, ветрови олујних брзина ограничени су између 52 -{km/h}- и 102 -{km/h}-, а детаљнија подела међу њима описује се придевима попут умереног, лаког, снажној, те се такви придеви користе за разлучивање снаге ветра унутар категорије олуја.<ref name="galea" /> Јак оркански ветар има брзине почев од 104 -{km/h}- до 117 -{km/h}-.<ref name="stormy" /> Терминологија тропског циклона разликује се од једног до другог подручја на Земљи. Већина океанских базена користе просечне брзине ветра код одређивања категорије тропског циклона.

Осим Бофорове, постоје још и [[TORRO skala|-{TORRO}-]] и [[Фујитина скала]].

== Кориштење ветра ==
=== Историја ===
[[Датотека:Windenergy.jpg|мини|десно|300px|Модерна ветротурбина]]

Као природна сила, ветар се често персонифицирао у облику једног или више божанстава или натприродних израза у многим древним културама. [[Вају]] је [[хиндуизам|хиндуистичко]] божанство ветра.<ref name="laura" /><ref name="Jordan" /> Грчка божанства ветра била су браћа Анемои: [[Бореј|Бореас]], Нотос, Зефирос, Еурос и други.<ref name="Jordan"/> [[Еол]], по неким интерпретацијама владар или управитељ четири ветра, такође је био описиван и као Астреј, божанство сумрака који је родио четири ветра са [[Еос|Ејом]], божицом зоре. [[Античка Грчка|Стари Грци]] су познавали сезонске промене ветрова, што су показали изградњом „Куле ветрова“ у [[Атина|Атини]].<ref name="Jordan"/> Венти су били [[Римска митологија|римска божанства]] ветра.<ref name="theoi" />

[[Фујин]] је било јапанско божанство ветра и једно од најстаријих [[Шинтоизам|шинтоистичких]] божанстава. Према легенди, он је био присутан током стварања света и прво је пустио ветрове из своје торбе да очисте свет од [[магла|магле]].<ref name="boardman" /> У [[Нордијска митологија|нордијској митологији]], божанство ветра је [[Нјорд]].<ref name="Jordan"/> Такође су постојала и четири ''дваргара'' (нордијска патуљка): -{''Norðri''}-, -{''Suðri''}-, Аустри и Вестри, а вероватно и четири мужјака јелена Игдрасила, персонификације четири ветра и пандани четири грчка божанстава ветра.<ref name="vocnjak" /> [[Стрибог]] је назив [[Стара словенска вера|словенског божанства]] ветра, неба и ваздуха. Они су веровали да је он предак ветрова из осам смерова.<ref name="Jordan"/>

=== Транспорт ===
Постоји много различитих облика [[брод]]ова који користе ветар за погон, а сви они имају одређене основне заједничке ствари. Уз изузетак [[роторски брод|роторских бродова]] који користе [[Магнусов ефекат]], сваки [[једрењак]] има труп и најмање један [[јарбол]] који држи [[Једро (поморство)|једра]] уз помоћ којих се брод креће деловањем ветра.<ref name="ernest" /> Океанска путовања једрењацима трајала су и до неколико месеци,<ref name="brandon" /> а међу највећим потешкоћама и опасностима била су споро кретање или стајање због недовољно јаког ветра,<ref name="denco" /> и опасност од скретања с курса због снажних [[олуја]] или ветрова у погрешном смеру који су спречавали кретање у жељеном смеру.<ref name="brianpat" /> Изузетно снажне олује могле су изазвати потонуће брода и страдање целе посаде и путника.<ref name="underwear" /> Једрењаци су могли превозити само ограничене количине потрепштина у свом товару, тако да су се [[историја поморства|дуга путовања]] морала пажљиво планирати како би се укључиле неопходне намирнице, као и свежа [[вода]].<ref name="carlarahn" />

=== Извор енергије ===
У историји, древни [[Синхалези]] у [[Анурадхапура|Анурадхапури]] и другим градовима широм данашње [[Шри Ланка|Шри Ланке]] користили су монсунске ветрове за погон пећи још од 300. п. н. е.<ref name="juleff" /> Пећи су прављене на путу монсунских ветрова ради искориштавања снаге ветра, те су такве пећи могле постизати температуре и до 1200&nbsp;°C. Постоје стари историјски извори о првобитним [[ветрењача]]ма које су се користиле за погон оргуља у 1. веку н.е.<ref name="drahen" /> Прве практичне ветрењаче касније су направљене у [[Систан]]у, [[Авганистан]] у 7. веку. То су биле ветрењаче са усправном осовином на коју су биле постављене дуга усправна погонска вратила са четвртастим лопатицама.<ref name="ahmo" /> Израђиване са шест до дванаест лопатица прекривених трстиком или сличним покривним материјалима, древне ветрењаче су се користиле за мрвљење кукуруза или вађење воде из бунара, а такође су се користиле и за млевење жита те прераду шећерне трске.<ref name="donald" /> Ветрењаче са водоравним осовинама су се касније прошириле у северозападној Европи почев од 1180-тих, углавном за млевење жита, а многе холандске ветрењаче и данас постоје. Снага ветра из [[висинске ветроелектране|висинских ветроелектрана]] је у фокусу преко 30 светских компанија које користе технологију ''привезивања'' уместо торњева на земљи на бази притиска.<ref name="ditrih" /> Осим тога, постоје настојања да се уштеде [[фосилна горива]] које користе теретни бродови тако што се користи механичка енергија добијена из кинетичке енергије ветра помоћу веома великих змајева или једара привезаних за брод.

== Снага ветра ==
Енергија ветра је облик [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] ваздуха у кретању. Кинетичка енергија одређеног дела ваздуха масе -{''m''}- и брзине -{''v''}- одређена је формулом -{''½ m v<sup>2</sup>''}-. Да би се нашла маса дела ваздуха који пролази окомито кроз површину -{''A''}- (а која може бити површина ротора турбине), множи се његова запремина након времена -{''t''}- која је прошла са густином ваздуха ''ρ'', што даје -{''m'' = ''A'' ''v'' ''t'' ''ρ''}-. На тај начин могуће је наћи укупну енергију ветра помоћу једначине:

: <math>E = \frac{1}{2} \rho A v^3 t</math>

[[Деривација|Деривирањем]] уз узимање протока времена да би се израчунала стопа повећања енергије, може се пронаћи укупна снага ветра једначином:
:<math>P = dE/dt = \frac{1}{2} \rho A v^3</math>

Снага ветра је стога пропорционална кубику брзине ветра. Укупна снага ветра би се могла у потпуности ''ухватити'' ако би се брзина ветра свела на нулу. Међутим у реалним условима код ветротурбина то није могуће, јер ''ухваћени'' ветар такође мора и да напусти турбину (прође кроз њу). Однос између улазне и излазне брзине ветра се мора узети у обзир при прорачунима. Користећи концепт ''цеви тока'', највећа могућа снага ветра која се може ''извући'' помоћу ветротурбине износи 59% укупне теоретске снаге ветра.<ref name="campus" />

== Аналогне појаве у природи (физици) ==

Ветар се може упоредити са током воде (било као река, било као водопад), кретањем тела (нпр куглице) низ стрму раван или слободан пад, са струјом у металном проводнику ... увек је у питању кретање као последица различитих потенцијала.

== Метеорологија ==
* Свака метеоролошка станица као један од основних параметара, поред температуре, влажности, броја сунчаних сати, мери и брзину ветра. Брзина ветра се изражава обично као колико километара на сат, али постоји начин да се брзина изражава у [[Бофорова скала|бофорима]].
* „[[Чили фактор]]“ је појава да је температура објективно много нижа ако дува ветар. Постоје таблице на основу којих се то израчунава. Заправо ради се о томе да у хладној атмосфери ако је човек добро обучен око њега се формира слој топлог ваздуха, као последица одавања топлоте самог тела, као изолатор. Ветар тај вазух одува, тако да брзо хлади организам.
* Познато је правило да ако човека у планини затекне [[мећава]] са јаким ветром, треба тражити заклон, максимално се утоплити и мировати док невреме не прође

== Економски аспекти ==
Ветар има значајне економске ефекте на друштво

=== Позитивни ===
* Кретање коришћењем снаге ветра. Ова примена је актуелна од најстаријих дана и при томе се мисли на једрилице, једрењаке и слична пловила. До појаве пароброда је био и једини могући начин кретања пловила на великим растојањима. [[Галија (брод)|Галије]] са веслачима су ипак имале ограничен домет.
* Покретањем различитих [[елиса]] и сличног што је снагу ветра претварало у кружно кретање које је даље покретало неки следећи извор енергије. Ту се пре свега мисли на [[вјетрењача|ветрењаче]] које су служиле као [[млин]]ови. Данас ветрењаче такође раде као [[електрични генератор|генератори]], тј. снагу ветра претварају у електричну енергију.
* Податак о интензитету ветра на некој локацији је битан за доношење привредних одлука. Нпр. овај податак је битан код изградње [[аеродром]]а, постављање сателитских антена ([[земаљске сателитске станице]]) и сл...
* У ваздухопловству познавање ветра се користи за максималан долет [[Ваздухопловна једрилица|једрилица]].

=== Негативни ===
* Ветрови великих брзина ([[торнадо]], [[ураган]]...) могу имати катастрофалне последице по човека и његову околину.

== Здравствени аспекти ==

=== Позитивни ===
* У великим градовима ветрови су «чистачи» загађеног ваздуха, који настаје као последица аутомобилских издувних гасова али и као последица различитих сагоревања. Постоје градови у којима нема или је врло мало ветра тако да због повећаног [[смог]]а се проглашава «смог аларм» те забрањује кретање путничким возилима нпр у центру града. То може да потраје данима. У такве градове спада [[Берлин]].

=== Негативни ===
Доказано је да ветар који траје дуго, данима и недељама изазива у већој или мањој мери нервно растројство. У долини реке [[Рона|Роне]], у [[Француска|Француској]] је познат ветар који дува око три месеца годишње. Статистички је доказано да се број злочина у том периоду рапидно повећава. Чак се на суду као олакшавајућа околност узима да се злочин десио у доба године када дува тај ветар. Ветар у себи може носити бактерије,клице и вирусе као и дим из фабрика чиме утиче и на здравље људи и на животну средину.

== Ветар и људска култура ==
У Србији постоји веровање да су неки „'''људи ветрењаци'''“. То су вероватно, иначе нервно лабилне особе, које за време «док дува ветар» могу «долетети» и срушити вам [[Димњак|оџак]]. Те особе су углавном повучене и ћутљиве и «треба их избегавати» и «не љутити»!
* ветар се користи за различите спортске активности и забаву. Користе се «[[Змај (ваздухоплов)|змајеви]]», [[падобран]]и већих површина којима се може управљати, [[Ваздухопловна једрилица|једрилице]] (пловила), једрилице (за летење) и сл...
* у поједним атлетским дисциплинама (нпр. трчање 100 м) судије мере брзину ветра и рекорди се не признају ако је ветар дувао, „у леђа“, брже од установљене границе

Улога ветра у човековом животу је очигледно велика. Многи романи, филмови у свом наслову или садржају имају ветар као једну компонету. Да наведемо само неке «Прохујало са вихором», «Оркански висови»

== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
<ref name="ahmo">{{cite book|author= Ahmad Y Hassan |author2= Donald Routledge Hill |year=1986|title=Islamic Technology: An illustrated history |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-42239-0|pages=54}}</ref>
<ref name="drahen">{{cite journal|author=A.G. Drachmann|title=Heron's Windmill |journal=Centaurus |volume=7 |year=1961|pages=145–151}}</ref>
<ref name="juleff">{{cite journal|last=Juleff|first=G.|title=An ancient wind powered iron smelting technology in Sri Lanka |doi=10.1038/379060a0 |bibcode=1996Natur.379...60J |journal=Nature |volume=379 |issue=3|year=1996|pages=60–63}}</ref>
<ref name="donald">{{cite book|author=Donald Routledge Hill |title=Mechanical Engineering in the Medieval Near East |work=Scientific American |year=1991|pages=64–69}}</ref>
<ref name="ditrih">{{cite journal|last=Lohrmann|first=Dietrich|title=Von der östlichen zur westlichen Windmühle|journal=Archiv für Kulturgeschichte |volume=77 |issue= 1|year=1995|doi=10.7788/akg.1995.77.1.1|pages=1–30}}</ref>
<ref name="campus">[http://apps.carleton.edu/campus/library/digitalcommons/assets/pacp_7.pdf The Physics of Wind Turbines]. Kira Grogg Carleton College (2005). pp. 8. (PDF). Pristupljeno 3.11.2011.</ref>
<ref name="stormy">{{cite web |title=Glossary of Meteorology, Storm |year=2009 |url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=storm1 |publisher=Američko meteorološko društvo |accessdate=18. 3. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071015220345/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=storm1 |archive-date=15. 10. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref>
<ref name="galea">{{cite web |title=Glossary of Meteorology |year=2009 |url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/browse?s=G&p=1 |publisher=Američko meteorološko društvo |accessdate=18. 3. 2009 |archive-url=https://www.webcitation.org/68bsMJ6Wm?url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/browse?s=G&p=1 |archive-date=22. 06. 2012 |url-status=dead |df= }}</ref>
<ref name="Beaufort">{{cite book|last=Saucier|first=Walter J. |year=2003|url=http://books.google.com/?id=CM99-uKpR00C&pg=PA407|title=Principles of Meteorological Analysis |publisher=Courier Dover Publications |isbn=978-0-486-49541-5 |accessdate = 9. 1. 2009}}</ref>
<ref name="carlarahn">{{cite book|author=Carla Rahn Phillips|year=1993|url=http://books.google.com/?id=tVAxgY0sUpEC&pg=PA67|title=The Worlds of Christopher Columbus |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-44652-5 |accessdate = 19. 3. 2009|pages=67}}</ref>
<ref name="brianpat">{{cite book|last=Lavery|first=Brian|author2= Patrick O'Brian |year=1989|url=http://books.google.com/?id=uH--DfZKzE4C&pg=PA191|title=Nelson's navy |publisher=Naval Institute Press |accessdate = 20. 6. 2009|isbn=978-1-59114-611-7|pages=191}}</ref>
<ref name="underwear">{{cite web |author=Underwater Archaeology Kids' Corner |year=2009 |url=http://www.wisconsinhistory.org/shipwrecks/kids/sse.asp |title=Shipwrecks, Shipwrecks Everywhere |publisher=Historijsko društvo Wisconsina |accessdate=19. 3. 2009 |archive-date=13. 05. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080513074012/http://www.wisconsinhistory.org/shipwrecks/kids/sse.asp |url-status=dead }}</ref>
<ref name="denco">{{cite book|last=Cardwell|first=Jerry|year=1997|url=http://books.google.com/?id=KeDCM93VtQsC&pg=PA110 |title=Sailing Big on a Small Sailboat|publisher=Sheridan House, Inc |isbn=978-1-57409-007-9 |accessdate = 19. 3. 2009|pages=118}}</ref>
<ref name="brandon">{{cite news|last=Griggs|first=Brandon|last2=King|first2=Jeff|date = 9. 3. 2009 |url=http://www.cnn.com/2009/TECH/03/09/plastic.bottle.boat/index.html |title=Boat made of plastic bottles to make ocean voyage |publisher=CNN |accessdate = 19. 3. 2009}}</ref>
<ref name="ernest">{{cite book|author=Ernest Edwin Speight |author2= Robert Morton Nance|year=1906|url=http://books.google.com/?id=JUw2AAAAMAAJ&dq=structure+of+sailing+ship&printsec=frontcover| title=Britain's Sea Story, B.C. 55-A.D. 1805 |publisher=Hodder and Stoughton |accessdate = 19. 3. 2009|pages=30}}</ref>
<ref name="boardman">{{cite book|last=Boardman|first=John|title=The Diffusion of Classical Art in Antiquity|url=https://archive.org/details/diffusionofclass00unse|year=1994|publisher = Princeton University Press |isbn=978-0-691-03680-9|pages=}}</ref>
<ref name="vocnjak">{{cite book|last=Orchard|first=Andy|year=1997|title=Dictionary of Norse Myth and Legend |publisher=Orion Publishing Group |isbn=978-0-304-36385-8|pages=}}</ref>
<ref name="theoi">{{cite web|author=Theoi Greek Mythology |year=2008|url=http://www.theoi.com/Titan/Anemoi.html |title=Anemi: Greek Gods of the Winds|publisher=Aaron Atsma |accessdate = 10. 4. 2009}}</ref>
<ref name="Jordan">{{cite book|last=Jordan|first=Michael|title=Encyclopedia of Gods: Over 2, 500 Deities of the World |url=https://archive.org/details/encyclopediaofgo00jord|publisher=Facts on File|location=New York|year=1993|isbn=978-0-8160-2909-9|pages=[https://archive.org/details/encyclopediaofgo00jord/page/5 5], 4 80, 187–188,243,280,295}}</ref>
<ref name="laura">{{cite web|last=Gibbs|first=Laura|date = 16. 10. 2007 |url=http://www.mythfolklore.net/india/encyclopedia/vayu.htm|title=Vayu |publisher=Encyclopedia for Epics of Ancient India |accessdate = 9. 4. 2009}}</ref>
<ref name="pibal">{{cite web |author=Glossary of Meteorology |year=2009 |url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=pilot-balloon-observation1 |title=Pibal |publisher=Američko meteorološko društvo |accessdate=17. 3. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071110142820/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=pilot-balloon-observation1 |archive-date=10. 11. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref>
<ref name="sonde1">{{cite web |author=Glossary of Meteorology |year=2009 |url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=rawinsonde&submit=Search |title=Rawinsonde |publisher=Američko meteorološko društvo |accessdate=17. 3. 2009 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110606085122/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=rawinsonde&submit=Search |archive-date=06. 06. 2011 |url-status=dead |df= }}</ref>
<ref name="janhwa">{{cite web|author=Jan-Hwa Chu|year=1999|url=http://www.nrlmry.navy.mil/~chu/chap6/se200.htm|title=Section 2. Intensity Observation and Forecast Errors|publisher=Mornarica SAD|accessdate=4. 7. 2008|archive-date=10. 05. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130510175941/http://www.nrlmry.navy.mil/~chu/chap6/se200.htm|url-status=dead}}</ref>
<ref name="jaink">{{cite book|last=Jain|first=Sharad K. |last2=Agarwal|first2=Pushpendra K. |last3=Singh|first3=Vijay P.|year=2007|url=http://books.google.com/?id=ZKs1gBhJSWIC&pg=RA1-PA187| title=Hydrology and Water Resources of India| publisher=Springer|accessdate = 22. 4. 2009 |isbn=978-1-4020-5179-1|pages=187}}</ref>
<ref name="fmh1">Office of the Federal Coordinator for Meteorology: ''[http://www.ofcm.gov/fmh-1/pdf/M-APNDXA.pdf Federal Meteorological Handbook No. 1 – Surface Weather Observations and Reports September 2005 Appendix A: Glossary.] {{Wayback|url=http://www.ofcm.gov/fmh-1/pdf/M-APNDXA.pdf |date=20051026173019 }}'', pristupljeno 6. aprila 2008.</ref>
<ref name="NWSM Defs">{{cite web|author=Tropical Cyclone Weather Services Program|title=Tropical cyclone definitions |url=http://www.weather.gov/directives/sym/pd01006004curr.pdf |format=PDF|date = 1. 6. 2006 |accessdate = 30. 11. 2006 |publisher=Nacionalna meteorološka služba}}</ref>
<ref name="anemometar">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|year=2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=anemometer&submit=Search|title=Anemometer|publisher=Američko meteorološko društvo|accessdate=17. 3. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20110606085028/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=anemometer&submit=Search|archive-date=06. 06. 2011|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="sock">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|year=2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=wind+sock&submit=Search|title=Wind sock|publisher=Američko meteorološko društvo|accessdate=17. 3. 2009|archive-url=https://www.webcitation.org/68bsEdzIx?url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=wind+sock&submit=Search|archive-date=22. 06. 2012|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="pitot">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|year=2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=pitot+tube&submit=Search|title=Pitot tube|publisher=Američko meteorološko društvo|accessdate=17. 3. 2009|archive-url=https://www.webcitation.org/68bsFbsWN?url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=pitot+tube&submit=Search|archive-date=22. 06. 2012|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="windvane">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|year=2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary//search?id=wind-vane1|title=Wind vane|publisher=Američko meteorološko društvo|accessdate=17. 3. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20071018042250/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=wind-vane1|archive-date=18. 10. 2007|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="HOWTOREAD">{{cite web|author=JetStream|year=2008|url=http://www.srh.weather.gov/srh/jetstream/synoptic/wxmaps.htm|title=How to read weather maps|publisher=Nacionalni meteorološki servis|accessdate=16. 5. 2009|archive-url=https://www.webcitation.org/68bsDeVx8?url=http://www.srh.weather.gov/srh/jetstream/synoptic/wxmaps.htm|archive-date=22. 06. 2012|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="makarieva">{{cite journal|last=Makarieva|first=Anastassia|author2= V. G. Gorshkov |author3= D. Sheil |author4= A. D. Nobre |author5= B.-L. Li |title=Where do winds come from? A new theory on how water vapor condensation influences atmospheric pressure and dynamics|journal=Atmospheric Chemistry and Physics|date = 1. 2. 2013. |volume=13|issue=2|doi=10.5194/acp-13-1039-2013|url=http://www.atmos-chem-phys.net/13/1039/2013/acp-13-1039-2013.html|accessdate = 1. 2. 2013.|bibcode = 2013ACP....13.1039M|pages=1039–1056}}</ref>
<ref name="jetstream">{{cite web|author = JetStream|title = Origin of Wind|publisher = Nacionalni meteorološki servis - Southern Region Headquarters|year = 2008|accessdate = 16. 2. 2009|url = http://www.srh.noaa.gov/jetstream//synoptic/wind.htm|archive-date = 24. 03. 2009|archive-url = https://web.archive.org/web/20090324043730/http://www.srh.noaa.gov/jetstream/synoptic/wind.htm|url-status = dead}}</ref>
<ref name="glossarygradient">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|year=2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=gradient-wind1|title=Gradient wind|publisher=Američko meteorološko društvo|accessdate=18. 3. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20080528193203/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=gradient-wind1|archive-date=28. 05. 2008|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="ageo">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|year=2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=geostrophic+wind&submit=Search|title=Ageostrophic wind|publisher=Američko meteorološko društvo|accessdate=18. 3. 2009|archive-url=https://www.webcitation.org/618K8YiCP?url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=geostrophic+wind&submit=Search|archive-date=22. 08. 2011|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="termalni">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|year=2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=thermal+wind&submit=Search|title=Thermal wind|publisher=Američko meteorološko društvo|accessdate=18. 3. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20110717205424/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?p=1&query=thermal+wind&submit=Search|archive-date=17. 07. 2011|url-status=dead|df=}}</ref>
<ref name="geostrof">{{cite web|author=Glossary of Meteorology|title=Geostrophic wind|publisher=Američko meteorološko društvo|year=2009|accessdate=18. 3. 2009|url=http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=geostrophic-wind1|archive-url=https://web.archive.org/web/20071016223621/http://amsglossary.allenpress.com/glossary/search?id=geostrophic-wind1|archive-date=16. 10. 2007|url-status=dead|df=}}</ref>
}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Wind}}
* [http://ww2010.atmos.uiuc.edu/(Gh)/guides/mtr/fw/home.rxml Meteorology Guides: Forces and Winds] {{Wayback|url=http://ww2010.atmos.uiuc.edu/(Gh)/guides/mtr/fw/home.rxml |date=20160325095400 }} – Instructional module from the University of Illinois
* [http://ggweather.com/winds.html Names of Winds] – A list from Golden Gate Weather Services
* [https://web.archive.org/web/20080903070724/http://www.windatlas.dk/ Wind Atlases of the World] – Lists of wind atlases and wind surveys from all over the world
* [http://www.lpi.usra.edu/publications/slidesets/winds/ Winds of Mars: Aeolian Activity and Landforms] – Paper with slides that illustrate the wind activity on the planet Mars
* [http://www.windows2universe.org/earth/Atmosphere/wind_speeds.html Classification of Wind Speeds]
* [https://web.archive.org/web/20140202180230/http://www.factsall.com/8-blowing-facts-about-the-winds/ Wind-speed chart]
* [https://web.archive.org/web/20140708181744/http://www.lbk.ars.usda.gov/wewc/biblio/bar.htm The Bibliography of Aeolian Research]

{{Климатски елементи}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Ветрови|*]]
[[Категорија:Климатологија]]
[[Категорија:Метеорологија]]