Изворни код странице Ват

{{Infobox Unit
| bgcolour =
| name = Ват
| image = 
| caption =
| standard = [[SI derived unit|СИ изведена јединица снаге]]
| quantity = [[Power (physics)|Снага]]
| symbol = W
| namedafter = [[James Watt|Џејмс Ват]]
| units1 = [[SI base unit|СИ основне јединице]]
| inunits1 = 1 [[kilogram|kg]]&sdot;[[metre|m]]<sup>2</sup>&sdot;[[second|s]]<sup>−3</sup>
| units2 = [[CGS unit|ЦГС јединице]]
| inunits2 = {{val|e=7|u=[[erg]]⋅[[second|s]]<sup>−1</sup>}}
| units3 = [[English Engineering Units|Енглеске инжењерске јединице]]
| inunits3 = {{cvt|1|W|ftlbf/s|sigfig=7|disp=out}} = {{cvt|1|W|hp|sigfig=7|disp=out}}
}}

'''Ват''' ({{јез-енг|watt}}; симбол: '''-{W}-''') је [[Међународни систем јединица|СИ]] [[сИ изведене јединице|изведена јединица]] за [[Снага (физика)|снагу]].<ref>[[Bureau International des Poids et Mesures|Bureau international des poids et mesures]], [https://www.bipm.org/utils/common/pdf/si‑brochure/SI‑Brochure‑9.pdf ''Le Système international d’unités (SI) / The International System of Units (SI)'', 9th ed.]{{Мртва веза}} (Sèvres: 2019), {{ISBN|978-92-822-2272-0}}, §2.3.4, Table 4.</ref><ref>{{Cite book|last1=Yildiz|first1=I.|title=Comprehensive energy systems. Vol 1: Energy fundamentals|last2=Liu|first2=Y.|publisher=Elsevier|year=2018|isbn=9780128149256|editor1-last=Dincer|editor1-first=I.|pages=12–13|chapter=Energy units, conversions, and dimensional analysis}}</ref> 1&nbsp;kg⋅m²⋅s<sup>−3</sup> or, equivalently,<ref>{{SIBrochure8th|pages=118, 144}}</ref> Једнак је једном [[џул]]у у [[секунд]]и (1 -{J/s}-), или у електричним јединицама, једном [[волт]] [[ампер]]у (1 -{V·A}-). Ват је брзина, у џулима по секунди, којом се енергија претвара, користи или шири.
: <math>\mbox{W} = \frac{\mbox{J}} {\mbox{s}} = \frac{\mbox{Nm}} {\mbox{s}} = \frac{\mbox{kgm}^2} {\mbox{s}^3} = \mbox{VA}</math>

Јединица ''ват'' је добила име по [[Џејмс Ват|Џејмсу Вату]] због његових доприноса у развоју [[парна машина|парне машине]] и усвојена је на Другом Конгресу Британске асоцијације за напредак науке [[1889]]. године и на једанаестој [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији тежина и мера]] [[1960]]. године.

== Преглед ==

Када се [[velocity|брзина]] објекта одржава константном на [[metre per second|један метар у секунди]] у односу на константну супротстављајућу силу од једног [[Newton (unit)|њутна]], брзина којом се обавља [[Work (physics)|рад]] је један ват.
: <math>\mathrm{1 ~ W = 1 ~ \frac{J}{s} = 1 ~ \frac{N {\cdot} m}{s} = 1 ~ \frac{kg {\cdot} m^2}{s^3}}</math>

У смислу [[electromagnetism|електромагнетизма]], један ват је брзина којом се [[electrical work|електрични рад]] изводи када струја од једног [[ампер]]а (А) тече преко разлике [[potential difference|електричног потенцијала]] од једног [[волт]]а (V), што значи да је ват еквивалент [[volt-ampere|волт-амперу]] (друга јединица се, међутим, користи за величину која се разликује од стварне снаге електричног кола).
: <math>\mathrm{1 ~ W = 1 ~ V \cdot 1 ~ A}</math>

Две додатне [[Conversion of units|конверзије јединица]] за ват се могу наћи коришћењем горње једначине и [[Ohm's law|Омовог закона]].
: <math>\mathrm{1 ~ W = 1 ~ \frac{V^2}{\Omega} = 1 ~ A^2 {\cdot} \Omega}</math>

где је [[ohm|ом]] (<math>\Omega</math>) [[SI derived unit|СИ изведена јединица]] за [[electrical resistance|електрични отпор]].

=== Примери ===

* Особа која има масу од 100&nbsp;kg и која се попне на мердевине високе 3 метра за 5 секунди врши рад брзином од око 600 вати. Маса пута убрзање услед гравитације пута висина подељено временом које је потребно да се објекат подигне на дату висину даје ''брзину обављања рада'' или ''снагу''.
* Радник током осмочасовног радног дана може да одржи просечну снагу од око 75 вати; виши нивои снаге могу се постићи у кратким интервалима и код спортиста.<ref>{{Citation | editor1-first = Eugene A | editor1-last = Avallone |display-editors=etal | year = 2007 | title = Marks' Standard Handbook for Mechanical Engineers | edition = 11th | publisher = Mc-Graw Hill | place = New York | isbn = 978-0-07-142867-5 | pages = 9–4}}</ref>

== Настанак и усвајање као јединица СИ ==

Ват је добио име по шкотском проналазачу [[James Watt|Џејмсу Вату]].<ref name=Klein>{{cite book |last=Klein |first=Herbert Arthur |year=1988 |location=New York |publisher=Dover |orig-year=1974 |title=The Science of measurement: A historical survey |url=https://archive.org/details/scienceofmeasure0000klei |isbn=9780486144979 |page=[https://archive.org/details/scienceofmeasure0000klei/page/239 239] }}</ref> Назив јединице првобитно је предложио [[Carl Wilhelm Siemens|К. Вилијам Сименс]] у августу 1882. године у свом председничком обраћању на Педесет другом конгресу [[British Science Association|Британског удружења за унапређење науке]].<ref name=Siemens>{{cite encyclopedia |url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/95237#page/85/mode/1up |title= Address by C. William Siemens|pages=1–33|encyclopedia= Report of the Fifty-Second meeting of the British Association for the Advancement of Science |location=London| publisher = John Murray | year = 1883 |volume= 52}}</ref> Напомињући да су јединице у [[CGS#Practical cgs units|практичном систему]] јединица назване по водећим физичарима, Сименс је предложио да би ''ват'' могао бити одговарајући назив за јединицу снаге.<ref>Siemens supported his proposal by asserting that  Watt was the first who "had a clear physical conception of power, and gave a rational method for measuring it." [https://www.biodiversitylibrary.org/item/95237#page/90/mode/1up "Siemens, 1883, p. 6"]</ref> Сименс је јединицу доследно дефинисао у оквиру тада постојећег система практичних јединица као „снагу коју преноси струја од једног [[Ampere|ампера]] кроз разлику потенцијала од једног волта“.<ref>[https://www.biodiversitylibrary.org/item/95237#page/89/mode/1up "Siemens", 1883, p. 5"]</ref>

На Међународној конференцији о електричним јединицама и стандардима у Лондону октобра 1908. године,<ref>{{cite book | author=Tunbridge, P. | title=Lord Kelvin: His Influence on Electrical Measurements and Units | url=https://archive.org/details/lordkelvinhisinf0000tunb | location=Peter Peregrinus | publisher=London | year=1992 |page=[https://archive.org/details/lordkelvinhisinf0000tunb/page/51 51] | isbn=0-86341-237-8}}</ref> установљене су такозване „међународне“ дефиниције за практичне електричне јединице.<ref name=EB11-742>{{cite EB1911|wstitle= Units, Physical | volume= 27 | pages = 738&ndash;745; see page 742 |last= Fleming |first= John Ambrose |author-link= John Ambrose Fleming}}</ref> Сименсова дефиниција је усвојена као „међународни” ват. (Такође се користи: 1&nbsp;A<sup>2</sup> × 1&nbsp;Ω.)<ref name=Klein/> Ват је дефинисан као једнак 10<sup>7</sup> јединица снаге у „практичном систему“ јединица.<ref name=EB11-742/> „[[International System of Electrical and Magnetic Units#Overdefinition and the 1908 modification|Међународне јединице]]“ су биле доминантне од 1909. до 1948. Након 9. [[General Conference on Weights and Measures|Генералне конференције о теговима и мерама]] из 1948. године, „међународни“ ват је редефинисан са практичних јединица на апсолутне јединице (тј. користећи само дужину, масу и време). Конкретно, то је значило да је 1 ват сада дефинисан као количина енергије која се преноси у јединици времена, односно 1 J/s. У овој новој дефиницији, 1 „апсолутни“ ват = 1,00019 „међународних“ вати. Текстови написани пре 1948. вероватно ће користити „међународни“ ват, што имплицира опрез када се упоређују нумеричке вредности из овог периода са ватима после 1948. године.<ref name=Klein/> 1960. године, 11. Генерална конференција за тегове и мере усвојила је „апсолутни” ват у [[International System of Units|Међународни систем јединица]] (СИ) као јединицу снаге.<ref>{{cite web |url=https://www.bipm.org/en/CGPM/db/11/12/ |title=Resolution 12 of the 11th CGPM (1960) |author=<!--Not stated--> |publisher=Bureau International des Poids et Mesures (BIPM) |access-date=9 April 2018 |archive-date=08. 04. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200408155740/https://www.bipm.org/en/CGPM/db/11/12/ |url-status= }}</ref>

== Умношци ==

=== Микроват ===

Микроват (µW) је једнак милионитом делу вата (10<sup>−6</sup> W). Важне снаге које се мере у микроватима се обично наводе у [[medical instrument|медицинским]] инструментационим системима као што су [[Electroencephalography|електроенцефалограф]] (ЕЕГ) и [[Electrocardiography|електрокардиограф]] (ЕКГ), у широком спектру научних и инжењерских инструмената, као и у вези са радио и радарским пријемницима. Компактне [[solar cells|соларне ћелије]] за уређаје као што су [[Solar-powered calculator|калкулатори]] и [[Solar-powered watch|сатови]] се обично мере у микроватима.<ref>{{Citation | newspaper = The New York Times | url = https://www.nytimes.com/2010/07/18/business/18novel.html | title = Bye-Bye Batteries: Radio Waves as a Low-Power Source | date = Jul 18, 2010 | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20170321231716/http://www.nytimes.com/2010/07/18/business/18novel.html | archive-date = 2017-03-21 }}.</ref>

=== Миливат ===

Миливат (mW) је једнак хиљадитом делу вата (0.001 W or 10<sup>−3</sup> W). Типичан [[laser pointer|ласерски показивач]] даје око 5 миливата светлосне снаге, док типични [[hearing aid|слушни апарат]] користи мање од 1 миливата.<ref>{{cite web | url = http://www.datasheetarchive.com/datasheet-pdf/019/DSA00333218.html | title = Low-Power Real-Time Programmable DSP Development Platform for Digital Hearing Aids | first1 = Trudy | last1 = Stetzler | first2 = Neeraj | last2 = Magotra | first3 = Pedro | last3 = Gelabert | first4 = Preethi | last4 = Kasthuri | first5 = Sridevi | last5 = Bangalore | publisher = Datasheet Archive | access-date = 8 February 2010 | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20110303094710/http://www.datasheetarchive.com/datasheet-pdf/019/DSA00333218.html | archive-date = 3 March 2011 }}</ref> [[Audio signal|Аудио сигнали]] и други нивои електронских сигнала се често мере у [[dBm]], у односу на 1 миливат.

=== Киловат ===

Киловат (kW) је једнак [[thousand|хиљаду]] вати (1000 W или 10<sup>3</sup> W). Ова јединица се обично користи за изражавање излазне снаге [[мотор]]а и снаге [[electric motor|електричних мотора]], алата, машина и грејача. Такође је уобичајена јединица која се користи за изражавање излазне [[Electromagnetic radiation|електромагнетне]] снаге радио и телевизијских [[transmitter|предајника]].

Један киловат је приближно једнак 1,34 [[horsepower|коњске снаге]]. Мали електрични грејач са једним [[heating element|грејним елементом]] може да користи 1 киловат. Просечна [[Electric energy consumption|потрошња електричне енергије]] једног домаћинства у Сједињеним Државама је око 1 киловат.<ref>{{cite conference
 |conference    = ACEEE Summer Study on Energy Efficiency in Buildings
 |year          = 2008
 |conference-url = http://aceee.org/conferences/2008/ssb
 |publisher     = American Council for an Energy-Efficient Economy
 |location      = [[Pacific Grove, California]]
 |title         = International Comparison of Household Energy Consumption and Its Indicator
 |url           = http://www.aceee.org/files/proceedings/2008/data/papers/8_24.pdf
 |first1        = Hidetoshi
 |last1         = Nakagami
 |first2        = Chiharu
 |last2         = Murakoshi
 |first3        = Yumiko
 |last3         = Iwafune
 |at            = Figure 3. Energy Consumption per Household by Fuel Type. 8:214–8:224
 |access-date    = 14 February 2013
 |url-status       = live
 |archive-url    = https://web.archive.org/web/20150109012214/http://www.aceee.org/files/proceedings/2008/data/papers/8_24.pdf
 |archive-date   = 9 January 2015
}}</ref> 

Површина од 1 квадратног метра на Земљи обично прима око 1 киловат [[sunlight|сунчеве светлости]] од Сунца ([[solar irradiance|сунчево зрачење]]) (по ведром дану у подне, близу екватора).<ref>{{cite book|last=Papadopoulou|first=Elena|title=Photovoltaic Industrial Systems: An Environmental Approach|publisher=Springer|year=2011|isbn=3642163017|pages=153}}</ref>

=== Мегават ===

Мегават (MW) је једнак [[милион]] вати (10<sup>6</sup> W). Многи догађаји или машине производе или одржавају конверзију енергије на овој скали, укључујући велике електричне моторе; велики ратни бродови као што су носачи авиона, крстарице и подморнице; велике [[server farm|фарме сервера]] или [[Data center#Energy use|центри података]]; и неке научно-истраживачке опреме, као што су [[supercollider|суперколајдери]], и излазни импулси веома великих ласера. Велика стамбена или пословна зграда може да користи неколико мегавата електричне енергије и топлоте. На железници, модерне [[electric locomotive|електричне локомотиве]] велике снаге обично имају вршну излазну снагу од {{val|5}}{{nbsp}}или{{nbsp}}{{val|6|u=MW}}, док неке производе много више. [[British Rail Class 373|Евростар]], на пример, користи више од {{val|12|u=MW}}, док тешке [[Diesel electric locomotive|дизел-електричне локомотиве]] обично производе/користе {{val|3}}{{nbsp}}и{{nbsp}}{{val|5|u=MW}}. [[nuclear power plant|Нуклеарне електране]] у САД имају нето летњи капацитет између око {{val|500}}{{nbsp}}и{{nbsp}}{{val|1300|u=MW}}.<ref>{{cite report | url = https://www.nrc.gov/reading-rm/doc-collections/nuregs/staff/sr1350/v19/sr1350v19.pdf | publisher = [[Nuclear Regulatory Commission|United States Nuclear Regulatory Commission]] | language = en-us | date = 2007-08-01 | title = 2007–2008 Information Digest | chapter = Appendix A {{!}} U.S. Commercial Nuclear Power Reactors | pages = 84{{hyphen}}101 | issue = NUREG-1350 | volume = 19 | access-date = 2021-12-27 | url-status = dead | archive-url = https://web.archive.org/web/20080216073347/http://www.nrc.gov/reading-rm/doc-collections/nuregs/staff/sr1350/v19/sr1350v19.pdf | archive-date = 2008-02-16 | df = dmy-all }}</ref>{{rp|pp=84{{hyphen}}101}}

=== Гигават ===

Гигават (GW) је једнак [[billion|милијарду]] вати (10<sup>9</sup> W) или 1 гигават = 1000 мегавата. Ова јединица се често користи за велике електране или [[Electrical grid|електричне мреже]]. На пример, до краја 2010. очекивало се да ће несташице струје у кинеској провинцији [[Shanxi|Шанси]] порасти на 5–6 GW,<ref>{{cite web | place = Peking | first1 = Jim | last1 = Bai | first2 = Aizhu | last2 = Chen | editor-first = Chris | editor-last = Lewis | url = http://in.reuters.com/article/idINTOE6AA0AD20101111 | title = China's Shanxi to face 5–6 GW power shortage by yr-end – paper | date = 11 November 2010 | publisher = Reuters | access-date = 20. 06. 2022 | archive-date = 21. 11. 2020 | archive-url = https://web.archive.org/web/20201121173708/https://in.reuters.com/article/idINTOE6AA0AD20101111 | url-status =  }}</ref> а инсталирани капацитет енергије ветра у Немачкој је био 25,8 GW.<ref>{{cite news | url=http://www.economist.com/node/16846774 | title=Not on my beach, please | newspaper=The Economist | date=19 August 2010 | url-status=live | archive-url=https://web.archive.org/web/20100824080835/http://www.economist.com/node/16846774 | archive-date=24 August 2010 }}</ref> Највећа јединица (од четири) белгијске [[Doel Nuclear Power Station|нуклеарне електране Доел]] има вршну снагу од 1,04 GW.<ref>{{cite web | language = fr | series = Who are we: Nuclear | url= http://www.electrabel.com/whoarewe/nuclear/keyfigures_doel.aspx | title = Chiffres clés |trans-title=Key numbers | year = 2011 | work = Electrabel |archive-url=https://web.archive.org/web/20110710180653/http://www.electrabel.com/whoarewe/nuclear/keyfigures_doel.aspx |archive-date=2011-07-10}}</ref> [[HVDC converter|HVDC претварачи]] су направљени са називном снагом до 2&nbsp;GW.<ref>{{Citation | last1 = Davidson | first1 = CC | last2 = Preedy | first2 = RM | last3 = Cao | first3 = J | last4 = Zhou | first4 = C | last5 = Fu | first5 = J | contribution = Ultra-High-Power Thyristor Valves for HVDC in Developing Countries | publisher = [[Institution of Engineering and Technology|IET]] | title = 9th International Conference on AC/DC Power Transmission | place = London | date = October 2010}}.</ref>

=== Терават ===

Терават (TW) је једнак [[trillion|билиону]] вати (10<sup>12</sup> W). [[primary energy|Примарна енергија]] коју су људи користили широм света била је око 160.000 терават-сати 2019. године, што одговара просечној континуираној потрошњи енергије од 18&nbsp;TW те године.<ref>{{Cite journal |url=https://ourworldindata.org/grapher/global-primary-energy?country=~OWID_WRL |title=Global Direct Primary Energy Consumption |author=Hannah Ritchie and Max Roser |journal=Our World in Data |publisher=Published online at OurWorldInData.org. |year=2020 |access-date=2020-02-09}}</ref> Најмоћнији ласери од средине 1960-их до средине 1990-их производили су снагу у тераватима, али само у интервалима од [[nanosecond|наносекунде]]. Просечан удар грома достиже врхунац од 1&nbsp;TW, али ови удари трају само 30 [[microsecond|микросекунди]].

=== Петават ===

Петават (PW) је једнак једном квадрилиону вати (10<sup>15</sup> W) и може га произвести тренутна генерација ласера за временске скале реда величине пикосекунди ({{10^|-12}}&nbsp;s). Један од таквих ласера је [[Lawrence Livermore National Laboratory|Лоренс Ливерморов]] [[Nova (laser)|Нова ласер]], који је постигао излазну снагу од 1,25&nbsp;PW ({{val|1.25e15}}&nbsp;W) процесом који се назива [[chirped pulse amplification|појачање чипног импулса]]. Трајање импулса је било отприлике 0,55&nbsp;[[picosecond|ps]] ({{val|5e-13}}&nbsp;s), дајући укупну енергију од 600&nbsp;J.<ref>{{cite web |url = https://www.llnl.gov/str/Petawatt.html |title = Crossing the Petawatt threshold |publisher = Lawrence Livermore National Laboratory |location = [[Livermore, California|Livermore]], [[California|CA]] |access-date = 19 June 2012 |url-status = live |archive-url = https://web.archive.org/web/20120915212555/https://www.llnl.gov/str/Petawatt.html |archive-date = 15 September 2012 }}</ref> Други пример је Ласер за експерименте са брзим паљењем (LFEX) на Институту за ласерско инжењерство (ILE), [[Osaka University|Универзитета у Осаки]], који је постигао излазну снагу од 2&nbsp;PW у трајању од приближно 1&nbsp;[[picosecond|ps]].<ref>{{citation | title = World's most powerful laser: 2 000 trillion watts. What's it? | publisher = IFL Science | url = http://www.iflscience.com/technology/world-s-most-powerful-laser-2000-trillion-watts-what-s-it | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20150822093000/http://www.iflscience.com/technology/world-s-most-powerful-laser-2000-trillion-watts-what-s-it | archive-date = 2015-08-22 }}.</ref><ref>{{Citation | title = Eureka alert | type = publicity release | date = Aug 2015 | url = http://www.eurekalert.org/pub_releases/2015-08/ou-wpl080615.php | url-status = live | archive-url = https://web.archive.org/web/20150808055653/http://www.eurekalert.org/pub_releases/2015-08/ou-wpl080615.php | archive-date = 2015-08-08 }}.</ref>

На основу просечног [[total solar irradiance|укупног сунчевог зрачења]]<ref name=TSI>{{cite web | title = Construction of a Composite Total Solar Irradiance (TSI) Time Series from 1978 to present | publisher = PMODWRC | url = http://www.pmodwrc.ch/pmod.php?topic=tsi/composite/SolarConstant | place = [[Switzerland|CH]] | access-date = 2005-10-05 | url-status = live | archive-url = https://www.webcitation.org/618JfjgmL?url=http://www.pmodwrc.ch/pmod.php?topic=tsi%2Fcomposite%2FSolarConstant | archive-date = 2011-08-22 }}</ref> од 1.366&nbsp;kW/m², укупна снага сунчеве светлости која пада у Земљину атмосферу процењује се на 174&nbsp;PW. Просечна стопа глобалног загревања планете, мерена као [[Earth%27s_energy_budget#Earth's_energy_imbalance|Земљин енергетски дисбаланс]], достигла је око 0,5&nbsp;PW (0,3% сунчеве енергије) до 2019.<ref>{{cite journal |last1=Loeb |first1=Norman G. |last2=Johnson |first2=Gregory C. |last3=Thorsen |first3=Tyler J. |last4=Lyman |first4=John M. |last5=Rose |first5=Fred G. |last6=Kato |first6=Seiji |display-authors=4 |title=Satellite and Ocean Data Reveal Marked Increase in Earth's Heating Rate |journal=Geophysical Research Letters |date=15 June 2021 |volume=48 |issue=13 |doi=10.1029/2021GL093047 |bibcode=2021GeoRL..4893047L |doi-access=free }}</ref>

== Киловат-час ==
Јединица за снагу помножена јединицом за време је чест начин исказивања енергије. На пример, један [[киловат час]], количина [[енергија|енергије]] коју утроши направа од једног киловата за један сат (1 сат = 3600 секунди) и износи 3,6 мегаџула. 

:<math>1\, \mbox{kWh} = 3.6\, \mbox{MJ}</math>

Ова јединица се често користи у контексту електрана и рачуна за струју.
Мегават дан (-{MWd}- или -{MW·d}-) је једнак 86,4 -{GJ}-.

== Остале јединице снаге ==
* 1 ват ≈ 3.412141630 -{BTU/h}-
* 1 ват = 1 [[волт]] × 1 [[ампер]]
* 1 [[коњска снага]] ≈ 745.700 -{W}- (заокружено са 745.69987158227022 -{W}-)<!-- 550 -{ft}- lbf/s -->
* 1 коњска снага (електрична, Велика Британија) = 746 -{W}- 
* 1 коњска снага (електрична, Европа) = 736 -{W}-
* 1 коњска снага ("метрична") = 735.498 75 -{W}-

== Види још ==
* [[Киловат час]]
* [[Конверзија мерних јединица]]

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|}}
* {{GreenBook3rd}}
* {{GreenBook2nd}}
* {{Cite book | last = Nelson | first = Robert A. | url = http://www.aticourses.com/international_system_units.htm | title = The International System of Units: Its History and Use in Science and Industry | series = Via Satellite | date = February 2000 | publisher = ATI courses}}

{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Watt}}
* {{Cite web | last = Borvon | first = Gérard | url = http://seaus.free.fr/spip.php?article964 | title = History of the electrical units }}

{{СИ јединице}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:СИ изведене јединице]]
[[Категорија:Јединице за снагу]]