Изворни код странице Вакуум

[[Датотека:Magdeburg.jpg|мини|250п|Један од значајних приказа особености вакуума приказао је [[1654]]. Ото вон Герике са Магдебуршким коњима, који нису могли раставити металну вакуумску куглу.]]
[[Датотека:Kolbenluftpumpe hg.jpg|мини|250п|Пумпа за демонстрирање вакуума]]
[[Датотека:Apollo Command Service Module in vacuum chamber.jpg|мини|250px|десно|Велика [[вакуумска комора]]]]

'''Вакуум''' је [[простор]] без [[хемијска супстанца|супстанце]].<ref name="британика 2">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. В-Ђ |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2112-3 |pages=12}}</ref> Сама реч „вакуум“ потиче од латинске речи -{vacuus}- што значи празан. [[Притисак]] у идеалном вакууму је по дефиницији нула, али сматра се да је апсолутни вакуум теоријски немогуће достићи. Највећи познати вакуум се налази у интергалактичким деловима [[космос]]а и он се процењује да износи око <math>10^{-14}</math> -{Pa}-. Поред апсолутног вакуума, под вакуумом се често подразумева простор који је много ређи од ваздуха, односно простор у ком је [[притисак]] много нижи од [[Атмосферски притисак|атмосферског притиска]] који износи око <math>10^6</math>-{Pa}-.<ref name="chambers">{{Cite book|title=Modern Vacuum Physics|last = Chambers|first=Austin| year=2004|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-2438-3|location=Boca Raton|oclc=55000526}}</ref> Физичари често разматрају резултате идеалних тестова који се одвијају у ''перфектном'' вакууму, који они понекад једноставно назива „вакуумом” или '''слободним простором''', и користе термин '''парцијалног вакуума''' за описивање стварног несавршеног вакуума попут оног који се може остварити у [[лабораторија|лабораторији]] или у [[Свемир (космологија)|свемиру]]. У инжењерству и примењеној физици с друге стране, вакуум се односи на било који простор у коме је притисак нижи од атмосферског притиска.<ref>{{cite book|last=Harris |first=Nigel S. | year=1989 |title=Modern Vacuum Practice |url=https://archive.org/details/modernvacuumprac0000harr |publisher=McGraw-Hill |isbn=978-0-07-707099-1 | pages = [https://archive.org/details/modernvacuumprac0000harr/page/n20 3] }}</ref>

''Квалитет'' парцијалног вакуума се односи на степен у коме он приступа перфектном вакууму. Ако је све остало једнако, нижи [[притисак]] гаса је индикација већег квалитета вакуума. На пример, типични [[усисивач]] производи довољно [[suction|сукције]] да редукује ваздушни притисак за око 20%.<ref>{{cite book|last=Campbell |first=Jeff | year=2005 |isbn=978-1-59486-274-8 |title=Speed cleaning |url=https://books.google.com/books?id=hqegeIz9dyQC&pg=PA97| pages = 97 }} Note that 1 inch of water is ≈0.0025 [[Atmosphere (unit)|atm]].</ref> Вакууми знатно већег квалитета су оствариви. Коморе [[Ultra-high vacuum|ултра високог вакуума]], које се често срећу у хемији, физици и инжењерству, оперишу испод једног билионитог дела (10<sup>−12</sup>) атмосферског притиска (100&nbsp;-{nPa}-), и могу да досегну око 100 честица/-{cm}-<sup>3</sup>.<ref name="Gabrielse">{{cite journal|doi=10.1103/PhysRevLett.65.1317| title = Thousandfold improvement in the measured antiproton mass| journal = Physical Review Letters| volume = 65| issue = 11| year=1990| last=Gabrielse | first = G.| last2=Fei | first2 = X.| last3=Orozco | first3 = L.| last4=Tjoelker | first4 = R.| last5=Haas | first5 = J.| last6=Kalinowsky | first6 = H.| last7=Trainor | first7 = T.| last8=Kells | first8 = W.|bibcode = 1990PhRvL..65.1317G | url = http://cds.cern.ch/record/493773/files/cm-p00043126.pdf| pages = 1317}}</ref> [[Свемир (космологија)|свемир]] је вакуум још већег квалитета, са еквивалентом од само неколико атома водоника по кубном метру просечног интергалактичког простора.<ref name="tadokoro">{{cite journal|last=Tadokoro | first=M. | title=A Study of the Local Group by Use of the Virial Theorem | journal=Publications of the Astronomical Society of Japan | volume=20 | year=1968 | bibcode=1968PASJ...20..230T | pages = 230 }} This source estimates a density of {{val|7|e=-29|u=g/cm³}} for the [[Local Group]]. An [[atomic mass unit]] is {{val|1.66|e=-24|u=g}} {{val|1,66|e=-24|u=g}}, for roughly 40 atoms per cubic meter.</ref> Према модерном разумевању, чак и кад би сва материја могла да се уклони из запремине, она још увек не би била „празна” услед [[vacuum fluctuations|вакуумских флуктуација]], [[Тамна енергија|тамне енергије]], пролаза [[Гама зрачење|гама зрака]], [[Космичко зрачење|космичких зрака]], [[neutrino|неутрина]], и других феномена [[Квантна физика|квантне физике]]. У изучавању [[електромагнетизам]]а у 19. веку, сматрало се да је вакуум испуњен са медијумом званим [[Етар (физика)|етар]]. У модерној физици елементарних честица, [[vacuum state|стање вакуума]] се сматра [[Основно стање|основним стањем]] [[Field (physics)|поља]].

Вакуум је често био тема [[Филозофија|филозофских]] дебата од времена древних [[Античка Грчка|Грка]], али није био емпиријски изучаван до [[17. век]]а. Први лабораторијски вакуум произвео је [[Еванђелиста Торичели|Торичели]] 1643. године приликом његовог проучавања [[Атмосферски притисак|атмосферског притиска]].<ref>[https://books.google.com/books?id=7igDAAAAMBAJ&pg=PT3 ''How to Make an Experimental Geissler Tube''], [[Popular Science]] monthly, February 1919, Unnumbered page. Bonnier Corporation</ref> У изучавању [[електромагнетизам|електромагнетизма]] у [[19. век]]у, како би се објаснило простирање таласа кроз простор, сматрало се да је потребно да тај простор буде испуњен неким медијем названим [[Етар (физика)|етар]]. Данас је познато да етар не постоји и да се таласи могу простирати кроз вакуум. Индустријска примена вакуума започета је у [[20. век]]у, изумом [[инкандесцентна сијалица|електричне сијалице]] и [[Вакуумске цеви|вакуумске цеви]]. Вакуум се може произвести тако што се из неког затвореног простора помоћу тзв. вакуум-пумпе или на неки други начин испумпа сав [[гас]]. До данас најнижи лабораторијски произведен вакуум био је притиска <math>10^{-13}</math>-{Pa}-. Међутим, већина данашњих комерцијалних вакуумских пумпи не може да произведе вакуум нижи од <math>10^{-9}</math>-{Pa}-.<ref>{{Cite web|url=https://vacaero.com/information-resources/vacuum-pump-technology-education-and-training/1039-an-introduction-to-vacuum-pumps.html|title=An Introduction to Vacuum Pumps|date=13. 01. 2016.|website=Vacaero|language=en-US|access-date=26. 06. 2019.}}</ref>

У складу са тренутним разумевањем [[Квантна физика|квантне физике]], чак и кад би сва материја могла да се уклони из дате запремине, у том простору и даље не би био достигнут апсолутни вакуум услед постојања [[vacuum fluctuations|вакуумских флуктуација]], [[Гама зрачење|гама зрачења]], [[Космичко зрачење|космичког зрачења]], присуства [[neutrino|неутрина]] и постојања [[Тамна енергија|тамне енергије]].

== Етимологија ==

Реч -{''vacuum''}- потиче из [[Латински језик|латинског језика]] оди има значење „празан простор, празнина”, што је именична употреба речи -{''vacuus''}-, са значењем „празан”, која је сродна речи -{''vacare''}-, са значењем „бити празан”. -{''Vacuum''}- је једна од неколико речи у [[Енглески језик|енглеском језику]] које се састоје од два консекутивна слова ''[[U (слово латинице)|-{u}-]]''.<ref name="double_u">{{cite web | title=What words in the English language contain two u's in a row? | work=Oxford Dictionaries Online | url=http://oxforddictionaries.com/page/twousinarow | accessdate=23. 10. 2011 | postscript= | archive-date=12. 09. 2011 | archive-url=https://web.archive.org/web/20110912090834/http://oxforddictionaries.com/page/twousinarow | url-status= }}</ref>

== Историјска интерпретација ==

Историјски гледано, било је много спора око тога да ли таква ствар као што је вакуум може постојати. Древни [[Ancient Greek philosophy|грчки филозофи]] су дебатовали постојање вакуума, или празнине, у контексту [[Атомизам|атомизма]], који је сматрао празнину и атом као фундаменталне образложавајуће елементе физике. Након [[Платон]]а, чак и апстрактни концепт безобличне празнине се суочавао са знатним скептицизмом: то не може бити схваћено чулима, то не може само по себи да пружи додатну објашњавајућу моћ изван физичке запремине са којом је пропорционалан и, по дефиницији, то је било сасвим дословно ништа, за које се с правом може рећи да не постоји. [[Аристотел]] је веровао да се празнина не може природно јавити, зато што би гушћи окружујући материјални континуум моментално попунио било коју почетну разређеност која би могла да произведе празнину.

У својој ''[[Physics (Aristotle)|Физици]]'', у књизи IV, Аристотел је понудио бројне аргументе против празног простора: на пример, да би кретање кроз медијум који не ствара било какве препреке могло да се настави -{''ad infinitum''}-, не би било било каквог разлога да би се дошло у стање мировања било где посебно. Мада је [[Лукреције]] тврдио да постоји вакуум у првом веку п. н. е. и мада је [[Херон]] неуспешно покушао да створи вештачки вакуум у првом веку,<ref name="genz">{{cite book|last=Genz | first =Henning | publication-date =1999 | date =1994 | title =Nothingness, the Science of Empty Space | edition =translated from German by Karin Heusch | place =New York | publisher =Perseus Book Publishing | isbn =978-0-7382-0610-3 | oclc =48836264 }}</ref> тек су се европски [[Схоластика|учењаци]] као што су [[Роџер Бејкон]], [[Blasius of Parma|Бласијус од Парме]] и [[Волтер Барли]] у 13. и 14. веку у знатној мери усредсредили на питања вакуума. На крају следећи [[Stoic physics|стоичку физику]] у овом случају, научници од 14. века надаље су се све више удаљавали од аристотелијанске перспективе у корист [[supernatural|натприродне]] празнине изван граница самог космоса, што је био широко прихваћен закључак у 17. веку, што је помогло раздвајању природних и теолошких гледишта.<ref name="Barrow2002">{{cite book|first=J.D. |last=Barrow | year=2002 |title=The Book of Nothing: Vacuums, Voids, and the Latest Ideas About the Origins of the Universe |series=Vintage Series |publisher=Vintage |isbn=978-0-375-72609-5 |lccn=00058894 |url=https://books.google.com/books?id=sU_K0wbBeugC&pg=PA77 |pages=71–72, 77}}</ref>

Скоро две хиљаде година након Платона, [[Рене Декарт]] је исто тако предложио геометријски базирану алтернативну теорију атомизма, без проблематичне ништавност - свеприсутност [[Dihotomija|дихотомије]] празнине и атома. Иако се Декарт сложио са тадашњом позицијом, да се вакуум не јавља у природи, успех по њему [[Декартов координатни систем|именованог координатног система]] и имплицитније, просторно–корпускуралне компоненте његове метафизике су дефинисали филозофски савремен појам празног простора као квантификованог продужења запремине. Међутим, према древној дефиницији, информације о правцу и магнитуди су биле концептуално различите. Путем усаглашавања картезијанске [[mechanical philosophy|механичке филозофије]] са „бруталном чињеницом” [[action at a distance|дејства на даљину]], и дужином, њене успешне примене у пољима сила и све софистикованијим геометријским структурама, анахронизам празног простора се проширивао<ref name="Davies1985">{{cite book|first=P. |last=Davies | year=1985 |title=Superforce |series=A Touchstone Book |publisher=Simon & Schuster |isbn=978-0-671-60573-5 |lccn=84005473 |url=https://books.google.com/books?id=Bna5p4vJtucC&pg=PA105 |quote=What might appear to be empty space is, therefore, a seething ferment of virtual particles. A vacuum is not inert and featureless, but alive with throbbing energy and vitality. A 'real' particle such as an electron must always be viewed against this background of frenetic activity. When an electron moves through space, it is actually swimming in a sea of ghost particles of all varieties – virtual leptons, quarks, and messengers, entangled in a complex mêlée. The presence of the electron will distort this irreducible vacuum activity, and the distortion in turn reacts back on the electron. Even at rest, an electron is not at rest: it is being continually assaulted by all manner of other particles from the vacuum.| pages = 105 }}</ref> све док квантне активности у 20. веку нису попуниле вакуум виртуалном [[плерома|плеромом]].

[[Датотека:Baro 0.png|мини|100px|лево|150п|[[Еванђелиста Торичели|Торичелијев]] [[жива|живин]] [[барометар]] је представљао један од првих одрживих вакуума у лабораторијским условима.]]

У средњовековном средње-источном свету, физичар и исламски учењак, [[Ел Фараби]] (Абу Наср ел Фараби, 872–950), извео је мали [[експеримент]] који се бавио постојањем вакуума, при чему је испитао ручни планжер у води.<ref>{{cite book|publisher=AZP (ZMD Corporation) |isbn=978-0-9702389-0-0 | last=Zahoor | first = Akram | title = Muslim History: 570–1950&nbsp;°CE. | location = Gaithersburg, MD | date = 2000}}</ref> Он је извео закључак да се запремина ваздуха може проширити да испуни доступни простор, и да је стога концепт перфектног вакуума инкохерентан.<ref>[http://plato.stanford.edu/entries/arabic-islamic-natural Arabic and Islamic Natural Philosophy and Natural Science], ''[[Stanford Encyclopedia of Philosophy]]''</ref> Међутим, према Надер Ел-Бизрију, физичар [[Ибн Хејсам]] (965–1039) и [[Mu'tazili|Му'тезилски]] [[Kalam|теолози]] се нису слагали са Аристотелом и Ел Фарабијем, и они су подржавали постојање празнине. Користећи [[Геометрија|геометирију]], Ибн ел-Хајтам [[Islamic mathematics|математички]] је демонстрирао да је место (-{''al-makan''}-) замишљена три-димензионална празнина између унутрашњих површина садржавајућег тела.<ref>{{cite journal|last=El-Bizri |first=Nader | year=2007 |title=In Defence of the Sovereignty of Philosophy: Al-Baghdadi's Critique of Ibn al-Haytham's Geometrisation of Place |url=https://archive.org/details/sim_arabic-sciences-and-philosophy_2007-03_17_1/page/57 |journal=Arabic Sciences and Philosophy |volume=17 |publisher=[[Cambridge University Press]] |doi=10.1017/S0957423907000367 | pages = 57–80 }}</ref> Према Ахмад Далалу, [[Бируни]] је такође тврдио да „не постоје видљиви докази који искључују могућност вакуума”.<ref name="Dallal">{{cite web|first=Ahmad|last=Dallal|year=2001–2002|title=The Interplay of Science and Theology in the Fourteenth-century Kalam|publisher=From Medieval to Modern in the Islamic World, Sawyer Seminar at the [[University of Chicago]]|url=http://humanities.uchicago.edu/orgs/institute/sawyer/archive/islam/dallal.html|accessdate=02. 02. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20120210094416/http://humanities.uchicago.edu/orgs/institute/sawyer/archive/islam/dallal.html|archive-date=10. 02. 2012|url-status=dead}}</ref> Усисна пумпа се касније појавила у Европи у 15. веку.<ref name="Hill2">[[Donald Routledge Hill]], "Mechanical Engineering in the Medieval Near East", ''Scientific American'', May 1991, pp. 64–69 ([[cf.]] [[Donald Routledge Hill]], [https://web.archive.org/web/20071225091836/http://home.swipnet.se/islam/articles/HistoryofSciences.htm Mechanical Engineering])</ref><ref>{{cite web| last = Hassan | first = Ahmad Y. |title=The Origin of the Suction Pump: Al-Jazari 1206 A.D |url=http://www.history-science-technology.com/Notes/Notes%202.htm |accessdate=16. 07. 2008 |authorlink=Ahmad Y Hassan |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080226102543/http://www.history-science-technology.com/Notes/Notes%202.htm |archivedate=26. 02. 2008 |df= }}</ref><ref>[[Donald Routledge Hill]] (1996), ''A History of Engineering in Classical and Medieval Times'', [[Routledge]], pp. 143 & 150–2.</ref>

Средњовековни [[thought experiment|мисаони експерименти]] идеје вакуума су разматрали да ли је вакуум присутан, бар само за један тренутак, између две равне плоче када се оне нагло раздвоје.<ref name="grant">{{cite book
| title = Much ado about nothing: theories of space and vacuum from the Middle Ages to the scientific revolution | last = Grant | first = Edward | publisher = Cambridge University Press
| date = 1981
|isbn=978-0-521-22983-8
| url = https://books.google.com/books?id=SidBQyFmgpsC
 }}</ref> Вођене су многобројне дискусије о томе да ли се ваздух помера довољно брзо при раздвајању плоча, или, као што је [[Волтер Барли]] постулирао, „небески агенс” спречава настанак вакуума. Широко заступљено гледиште да је природа одвраћала вакуум је називано -{''[[horror vacui (physics)|horror vacui]]''}-. Спекулација да чак ни Бог није могао да створи вакуум чак и кад би желео, била је одбачена захваљујући [[Condemnations of 1210–1277|Париској осуди]] [[Епископ|бискупа]] [[Étienne Tempier|Етјена Темпјера]] из 1277. године, по којој је захтевано да нема ограничења на овлашћења Бога, из чега је изведен закључак да Бог може да створи вакуум ако то жели.<ref name="Barrow">{{cite book | first =John D. | last =Barrow | authorlink=John D. Barrow | year =2000 | title=The book of nothing : vacuums, voids, and the latest ideas about the origins of the universe
| url =https://archive.org/details/bookofnothingvac0000barr | edition=1st American | publisher =Pantheon Books
| location=New York
| isbn=978-0-09-928845-9
| oclc=46600561
 }}</ref> [[Jean Buridan|Жан Буридан]] забележио у 14. веку да групе од десет коња нису могле да отворе [[bellows|мех]] када је порт био запечаћен.<ref name="genz" />

[[Датотека:Crookes tube two views.jpg|десно|мини|250п|[[Крукова цев]] је кориштена при открићу и изучавању [[Katodni zrak|катодних зрака]]. Она је еволуирала из [[Geissler tube|Гајгерове цеви]].]]

У 17. веку је дошло до првих покушаја да се квантификују мерења парцијалног вакуума.<ref>{{cite web|url=http://www.denmark.com.au/en/Worlds+Largest+Barometer/default.htm |title=The World's Largest Barometer |accessdate=30. 04. 2008 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080417093648/http://www.denmark.com.au/en/Worlds%2BLargest%2BBarometer/default.htm |archivedate=17. 04. 2008 |df= }}</ref> [[Жива|Живин]] [[барометар]] [[Еванђелиста Торичели|Евангелисте Торичелија]] из 1643. године и [[Блез Паскал]]ови експерименти су демонстрирали парцијални вакуум.

Године 1654, [[Otto von Guericke|Ото фон Герике]] је изумео прву [[vacuum pump|вакуум пумпу]]<ref>Encyclopædia Britannica: Otto von Guericke</ref> и извео свој познати експеримент [[Magdeburg hemispheres|Магдебуршке хемисфере]], који је показано да групе коња не могу да раздвоје две хемисфере из којих је ваздух био парцијално евакуисан. [[Роберт Бојл]] је побољшао Гериков дизајн и уз помоћ [[Роберт Хук|Роберта Хука]] даље развио технологију вакуум пумпи. Након тога су истраживања парцијалног вакуума споро напредовала до 1850. године, кад је [[August Toepler|Август Теплер]] изумео [[Toepler Pump|Теплерову пумпу]], а [[Heinrich Geissler|Хејнрих Гејслер]] је изумео пумпу са живиним истискивањем 1855, чиме је остварен парцијални вакуум од око 10&nbsp;-{Pa}- (0,1&nbsp;[[Torr|Тора]]). Бројна електрична својства су постала видљива на овом вакуумском нивоу, што је довело до обнављања интересовање у даља истраживања.

Док свемир пружа најречитији пример природног парцијалног вакуума, за небо се првобитно сматрало да је беспрекорно испуњено крутим неуништивим материјалом који се називао [[aether (classical element)|етром]]. Позајмљујући донекле од [[пнеума]] [[Stoic physics|стоичке физике]], етар се сматрао разређеним ваздухом из којег је преузео своје име, (погледајте [[Етар (митологија)]]). Ране теорије [[светлост]]и постулирале су свеприсутни земаљски и небески медијум кроз који се распростирала светлост. Додатно, концепт је подржавао [[Исак Њутн]]ова објашњења [[Prelamanje svetlosti|рефракције]] и радијационе топлоте.<ref>[[Robert Hogarth Patterson]], ''Essays in History and Art 10'', 1862</ref> Експерименти из 19. века усредсређени на [[Етар (физика)|луминиферни етар]] покушали су да детектују мало заостајање Земљине орбите. Док се Земља заиста, заправо, креће кроз релативно густ медијум у поређењу са међузвезданим простором, повлачење је толико минискулно да није могло да буде детектовано. Године 1912, [[астроном]] [[Вилијам Хенри Пикеринг|Хенри Пикеринг]] је коментарисао: „Док међузвездани апсорбујући медијум можда једноставно јесте етар, [он] има карактеристике гаса, и слободни гасни молекули су сигурно тамо.”<ref>{{cite journal|last=Pickering | first = W. H. | date =1912 | title = Solar system, the motion of the, relatively to the interstellar absorbing medium | journal = [[Monthly Notices of the Royal Astronomical Society]] | volume = 72 |bibcode=1912MNRAS..72..740P | doi=10.1093/mnras/72.9.740| pages = 740 }}</ref>

Касније, 1930. године, [[Пол Дирак]] је предложио модел вакуума као бесконачног мора честица које поседују негативну енергију, звани [[Dirac sea|Дираково море]]. Ова теорија је помогла у рафинирању предвиђања његове раније формулисане [[Dirac equation|Диракове једначине]], и успешно је предвиђено постојање [[позитрон]]а, потврђеног две године касније. [[Вернер Хајзенберг]]ов [[Релације неодређености|принцип неодређености]] формулисан 1927. године, предвиђа фундаментални лимит унутар кога тренутна позиција и [[Импулс|моменат]], или енергија и време могу да буду измерени. Ово има далекосежне последице на „празнину” простора између честица. Током касног 20. века, такозване [[virtual particle|виртуелне честице]] које спонтано настају из празног простора су потврђене.

== Особине вакуума и његова примена ==
Кроз вакуум се простиру [[светлост]], честице, чврста тела, електрично и магнетско поље, али не и звук — за простирање [[звук]]а потребна је материја. Топлота се кроз вакуум простире зрачењем (електромагнетни таласи из инфрацрвеног дела спектра), али не и провођењем. Провођење топлоте се одвија преко материјалних носилаца те је у простору ниског притиска знатно слабије, отуда примена вакуума у [[термос]]има.

[[Датотека:Gluehlampe 01 KMJ.jpg|мини|250п|десно|У сијалици влада делимични вакуум, са траговима аргона уместо ваздуха да би се очувало волфрамско влакно.]]

Вакуум се користи у бројним процесима и уређајима. Прва уобичајена примена је била у сијалицама са влакном да се заштити волфрамово влакно од хемијске деградације. Хемијска инертност вакуума се такође користи за заваривање електронским млазом, за набацивање танких слојева испаравањем, за суво нагризање у производњи полупроводника, за набацивање оптичких слојева, вакуумско паковање итд. Смањење конвекције (мешања) побољшава топлотну изолацију термос-боца. Високи вакуум потпомаже дегазирање што се користи за сушење замрзавањем и вакуумску дестилацију. Особина вакуума да пропушта електроне без расејавања довела је до примене у електронском микроскопу, вакуумским цевима (први радио) и катодним цевима (први телевизори). Уклањање трења у ваздуху стварањем вакуума користи се у конструкцији ултрацентрифуга и депоновање енергије у замајцима.

== Свемирски простор ==
{{главни чланак|Међузвездани простор}}
[[Датотека:Structure_of_the_magnetosphere-en.svg|лево|мини|350п|Свемирски вакуум је заправо врло слаба плазма коју чине наелектрисане честице, електромагнетна поља, а понекад и звезда.]]

Највећи део свемира има густину и притисак скоро савршеног вакуума. У свемирском простору практично нема [[трење|трења]] због чега се звезде, планете и остала небеска тела крећу слободно по идеалним гравитационим путањама. Међутим, савршеног вакуума нема, чак ни у међузвезданом простору где се нађе неколико водоникових атома по кубном сантиметру правећи притисак од 10 -{fPa}- (10<sup>−16</sup> Torr). Високи вакуум свемира могао би да представља погодну средину за извесне процесе, на пример оне који захтевају савршено чисте површине, али за уобичајене примене много је лакше створити еквивалентни вакуум на Земљи него савладати Земљину гравитацију.

Звезде, планете и њихови сателити одржавају своју атмосферу гравитационим привлачењем па атмосфере немају јасну границу. Густина атмосферског гаса једноставно опада са растојањем од објекта [[барометарска формула]]. У ниској земљиној орбити (висине око 300 -{km}-) густина атмосфере је око 100 -{nPa}-, (10<sup>−9</sup> Torr,) што је још увек довољно да дође до кочења сателита услед трења са средином. Већина вештачких сателита налази се у том региону и да би се одржали у орбити сваких неколико дана морају да активирају своје моторе.

Ван планетарних атмосфера, притисак фотона и других честица са Сунца постаје значајан. Свемирски бродови могу бити „гурани“ сунчевим ветром, међутим, за то планете су превише масивне. Постоје идеје о међупланетарној пловидби, помоћу сунчевог једра, са погоном на сунчев ветар.

Видљиви свемир испуњен је и огромним бројем [[фотон]]а из [[космичко позадинско зрачење|космичког позадинског зрачења]] и сасвим могуће, исто тако великим бројем [[неутрино|неутрина]]. Температура простора је око 3 [[келвин|-{K}-]], или -270 -{C}-.

Док је космички простор увек био довођен у везу са вакуумом ранији физичари су подржавали идеју о постојању невидљивог етра, преносиоца светлости, који испуњава међузвездани простор.<ref>R. H. Patterson, ''Ess. Hist. & Art 10'' 1862</ref> С друге стране Вилијам Крукс ({{јез-енг|William Crookes}}) је [[1891]]. године забележио: „ослобађање оклудованих гасова у вакуум космичког простора“<ref>William Crookes, The Chemical News and Journal of Industrial Science; with which is Incorporated the "Chemical Gazette." ([[1932]])</ref>. Чак и до [[1912]]. године, астроном Вилијам Хенри Пикеринг ({{јез-енг|William Henry Pickering}}) је коментарисао: {{цитат|Док међузвездани апсорбујући медијум може бити једноставно етар, особине гасова и слободних гасних молекула сигурно се тамо могу уочити}}<ref>Pickering, W. H., "[http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?1912MNRAS..72..740P Solar system, the motion of the, relatively to the interstellar absorbing medium]" (1912) ''Monthly Notices of the Royal Astronomical Society'' 72: 740</ref>

== Ознаке вакуума у техничкој примјени: ==
* Ниски вакуум ({{јез-енг|Low vacuum}}): 100 -{kPa}- - 3 -{kPa}-
* Средњи вакуум ({{јез-енг|Medium vacuum}}): 3 -{kPa}- - 100 -{mPa}-
* Високи вакуум ({{јез-енг|High vacuum}}): 100 -{mPa}- - 1 -{µPa}-
* Врло високи вакуум ({{јез-енг|Ultra high vacuum}}): 100 -{nPa}- - 100 -{pPa}-
* Екстремно високи вакуум ({{јез-енг|Extremely high vacuum}}): < 100 -{pPa}-

== Особине ==
Многе особине задржавају вредности различите од нуле када са вакуум примиче идеалном. Те идеалне физичке константе називају се константама слободног простора. Неколико најосновнијих су:
* [[Брзина светлости]] тежи ка 299.792.458 -{m/s}-, али је увек нижа
* [[Индекс преламања]] приближава се вредности 1,0 али је увек већи
* [[Диелектрична константа]] (<math>\varepsilon_0</math>) тежи ка 8,8541878176x10<sup>−12</sup> [[Фарад]]а по метру -{(F/m)}-.
* [[Магнетна пермеабилност]] (μ<sub>0</sub>) тежи ка 4π×10<sup>−7</sup> N/A<sup>2</sup>.
* [[Карактеристична импеданса]] (<math>Z_0</math>) тежи ка 376,73 -{Ω}-.

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{Cite book | ref = harv|title=Modern Vacuum Physics|last = Chambers|first=Austin| year=2004|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-2438-3|location=Boca Raton|oclc=55000526}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Genz|first=Henning|isbn=978-0-7382-0610-3 |publisher=Da Capo Press |title=Nothingness: The Science Of Empty Space |url=https://books.google.com/books?id=TGm2ddkL4qkC&printsec=frontcover | year=2001}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Boi|first=Luciano|year=2011|publisher=Johns Hopkins University Press |title=The Quantum Vacuum: A Scientific and Philosophical Concept, from Electrodynamics to String Theory and the Geometry of the Microscopic World |url=https://books.google.com/books?id=rAEVOLae_FoC&printsec=frontcover |isbn=978-1-4214-0247-5|pages=}}
* [https://www.leybold.com/en/downloads/download-documents/brochures/ Leybold - Fundamentals of Vacuum Technology (PDF)]
* {{Cite book| ref=harv|title=Nothingness: The Science Of Empty Space |url=https://books.google.com/books?id=TGm2ddkL4qkC&printsec=frontcover | last = Genz | first = Henning |isbn=978-0-7382-0610-3 |publisher=Da Capo Press | year=2001}}
* {{Cite book| ref=harv|title=The Quantum Vacuum: A Scientific and Philosophical Concept, from Electrodynamics to String Theory and the Geometry of the Microscopic World |url=https://books.google.com/books?id=rAEVOLae_FoC&printsec=frontcover | last = Boi | first = Luciano | year=2011 |publisher=Johns Hopkins University Press |isbn=978-1-4214-0247-5|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Vacuum}}
* [http://spacegeek.org/ep9_QT.shtml VIDEO on the nature of vacuum]
* -{[https://web.archive.org/web/20080216082832/http://www.svc.org/H/H_HistoryArticle.html The Foundations of Vacuum Coating Technology]}-
* -{[http://www.avs.org/ American Vacuum Society]}-
* -{[https://avs.scitation.org/journal/jva Journal of Vacuum Science and Technology A]}-
* -{[https://avs.scitation.org/journal/jvb Journal of Vacuum Science and Technology B]}-
* -{[http://www.sff.net/people/Geoffrey.Landis/vacuum.html FAQ on explosive decompression and vacuum exposure].}-
* -{[http://imagine.gsfc.nasa.gov/docs/ask_astro/answers/970603.html Discussion of the effects on humans of exposure to hard vacuum].}-
* {{cite journal|arxiv=hep-th/0012062 |first=Mark D. |last=Roberts|title=Vacuum Energy |journal=High Energy Physics – Theory | year=2000|bibcode = 2000hep.th...12062R |pages=12062}}
* -{[http://void.mit.edu/~4.396/wiki/index.php?title=Main_Page Vacuum, Production of Space]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20070930185128/http://www.gresham.ac.uk/event.asp?PageId=4&EventId=258 "Much Ado About Nothing" by Professor John D. Barrow, Gresham College]}-
* Free pdf copy of [http://www.physics.arizona.edu/~rafelski/Books/StructVacuumE.pdf The Structured Vacuum – thinking about nothing] by [[Johann Rafelski]] and Berndt Muller. {{page|year=1985|isbn=978-3-87144-889-8|pages=}}.
* [https://www.leybold.com/en/downloads/download-documents/brochures/ Leybold - Fundamentals of Vacuum Technology (PDF)]

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Вакуум| ]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]
[[Категорија:Индустријски процеси]]
[[Категорија:Гасови]]
[[Категорија:Латински изрази]]