Изворни код странице Ваздухоплов

[[Датотека:Collection of military aircraft.jpg|мини|300п|Пробни авиони агенције [[НАСА]]]]
[[Датотека:Mi-8 (RA-24477) Helicopter in SPB.jpg|мини|300п| -{''[[Mil Mi-8]]''}- је [[Списак највише произвођених ваздухоплова|највише произвођени]] [[хеликоптер]] у историји]]
[[Датотека:Voodoo P 51 2014 Gold Champion photo D Ramey Logan.jpg|мини|300п| [[Voodoo (ваздухоплов)|-{''Voodoo''}-]], модификовани -{''P 51 Mustang''}- је био шампион Ренове ваздушне трке 2014 године]]

'''Ваздухоплов''' је направа која се креће у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] ([[ваздух]]у) физички одвојена од површине земље и то укључује летилице са фиксним и ротационим [[крило]]м; чврсте и мекане конструкције; теже и лакше од ваздуха. Ваздухоплов који се креће кроз ваздух и има сопствени погон се обично назива летелица. Он се супротставља сили гравитације користећи [[Узгон|статичко подизање]] или [[Узгон|динамичко подизање]] [[аеропрофил]]а,<ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/aircraft| title = Aircraft - Define Aircraft at Dictionary.com| work = Dictionary.com| accessdate=1. 4. 2015}}</ref> или у неким случајевима [[Погонско подизање|потисак надоле]] из [[Млазни мотор|млазног мотора]]. Уобичајени примери ваздухоплова обухватају [[авион]]е, [[хеликоптер]]е, [[ваздушни брод|ваздушне бродове]] (укључујући [[блимп]]ове), [[ваздухопловна једрилица|једрилице]], и [[Балон на врући ваздух|балоне на врући ваздух]].<ref name="wingsoverkansas">{{cite web |title=Different Kinds & Types of Aircraft |url=http://www.wingsoverkansas.com/features/a1037/ |website=www.wingsoverkansas.com |access-date=12. 07. 2017 |archive-date=21. 11. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161121165354/http://www.wingsoverkansas.com/features/a1037/ |url-status= }}</ref> 

Ваздухоплов је справа која је у стању да се са својим сопственим средствима одржава у ваздуху, лебди или лети. Могу се поделити у две групе: аеростати (балони, ваздушни брод, дирижабл) и аеродини (авион, хеликоптер).

Људска активност која је везана за ваздухоплове се зове „[[авијација]]“. Ваздухопловом са [[посада лета|посадом]] управља [[пилот]], док [[беспилотна летелица|беспилотне летелице]] могу да буду даљински контролисане или самоконтролисане рачунаром. Ваздухоплови се могу класификовати по различитим критеријумима, као што су тип уздизања, [[Погонски ваздухоплов#Методе погона|погон ваздухоплова]], употреба и друго.

== Врсте ваздухоплова ==

Према основама на којима се заснива моћ летења тј. одржавања у ваздуху, ваздухоплови се деле на две врсте:
* ваздухоплови лакши од ваздуха (статичке летеће машине) или [[аеростат]]и
* ваздухоплови тежи од ваздуха (динамичке летеће машине) или аеродини.

=== Лакши од ваздуха – аеростати {{Anchor|Лакши од ваздуха}} ===
{{Main article|Балон (ваздухоплов)|Цепелин|Ваздухопловна једрилица|Аутожир|Змај (ваздухоплов)|Падобран|Параглајдер}}

Ваздухоплови лакши од ваздуха осигуравају [[узгон]] по [[Архимедов закон|Архимедовом начелу]], будући да им је густина мања од густине околног ваздуха којег такав ваздухоплов истискује. Ови ваздухоплови су познати и под именом [[Балон (ваздухоплов)|балони]]. [[Аеростат]]и користе [[узгон]] да плутају у ваздуху на исти начин на који бродови плутају по води. Оне се одликују једном или више великих врећа испуњених гасом релативно ниске густине, као што су [[хелијум]], [[водоник]] или [[hot air balloon|врући ваздух]], који је мање густ од околног ваздуха. Када се тежина тог гаса дода тежини конструкције ваздухоплова, летилица има исту тежину као и ваздух који је њом истиснут. 

[[Датотека:Colorado Springs Hot Air Balloon Competition.jpg|мини|250п|лево|[[Балон (ваздухоплов)|Балони]] на топао ваздух]]

Мали балони с топлим ваздухом звани [[sky lantern|летећи фењери]] први пут су измишљени у древној Кини пре трећег века п. н. е. и углавном су кориштени при културним прославама. Они су били други познати тип летећег објекта, при чему је први тип летећег објекта био [[Змај (летелица)|змај]], исто тако измишљен у древној Кини пре пар хиљаде година (погледајте [[History of science and technology in China#Han Dynasty|династија Хан]]).

Први ваздухоплов лакши од ваздуха био је [[балон на врући ваздух|балон пун топлог ваздуха]] који су саградила [[браћа Монголфје]] и који је 15. октобра [[1783]]. успешно летео нешто више од 4 минуте. Таквим балоном није се могло летети у смеру по жељи посаде и путника, него се кретао ношен ветром.

Велики преокрет направио је [[Давид Шварц (проналазач)|Давид Шварц]], који је направио први управљиви [[ваздушни балон]] с металном конструкцијом. У његову част издана је и посебна медаља<ref>[http://amerisrael.com/article_david_schwartz.html Amerisrael, Numismatic association, A Plaquette for David Schwartz] {{Wayback|url=http://amerisrael.com/article_david_schwartz.html |date=20160304115441 }}, pristupljeno 8. 7. 2016.</ref>. Међутим заслуге су припале немачком грофу [[Фердинанд фон Цепелин|Цепелину]] који је пројект откупио од Шварцове удовице, те конструисао прототип 1897. године. За управљиве балоне се стога често користе имена „[[цепелин]]“ или „дирижабл“ (од француског -{''dirigeable''}-, управљив). Шварц је током пројектовања радио и на материјалима, чиме је отворио пут открићу лагане и чврсте легуре [[алуминијум]]а, познате под именима дурал, дуралуминијум, или Шварцов алуминијум, која је и данас врло популаран материјал за израду ваздухоплова.

[[Датотека:USS Akron (ZRS-4) in flight over Manhattan, circa 1931-1933.jpg|мини|250п|Ваздушни брод [[USS Akron (ZRS-4)|УСС Акрон]] над Менхетном током 1930-их]]
[[Балон (ваздухоплов)|Балон]] је оригинално био било који аеростат, док је термин [[Цепелин|ваздушни брод]] кориштен за велике, покретне авионске дизајне, обично с фиксним крилима.<ref>[http://texashistory.unt.edu/ark:/67531/metapth172915/ US patent 467069] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140223070653/http://texashistory.unt.edu/ark%3A/67531/metapth172915/ |date=23. 2. 2014 }} "Air-ship" referring to a compound aerostat/rotorcraft.</ref><ref>[[Ezekiel Airship]] (1902) [http://www.wright-brothers.org/History_Wing/History_of_the_Airplane/History_of_the_Airplane_Intro/History_of_the_Airplane_Intro.htm wright-brothers.org] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20131203131729/http://www.wright-brothers.org/History_Wing/History_of_the_Airplane/History_of_the_Airplane_Intro/History_of_the_Airplane_Intro.htm |date=3. 12. 2013 }}[http://altereddimensions.net/2012/burrell-cannon-flies-first-airplane altereddimensions.net] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140222065900/http://altereddimensions.net/2012/burrell-cannon-flies-first-airplane |date=22. 2. 2014 }} "airship,"- referring to an HTA aeroplane.</ref><ref>[http://gustavewhitehead.org/news_journalism/1901_-_flying.html The Bridgeport Herald, August 18, 1901] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20130803021718/http://gustavewhitehead.org/news_journalism/1901_-_flying.html |date=3. 8. 2013 }} - "air ship" referring to Whitehead's aeroplane.</ref><ref>Cooley Airship of 1910, also called the Cooley monoplane.{{cite web |url=http://www.wright-brothers.org/History_Wing/Aviations_Attic/UFOs/UFOs.htm |title=Archived copy |accessdate=10. 2. 2014 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131102031147/http://www.wright-brothers.org/History_Wing/Aviations_Attic/UFOs/UFOs.htm |archivedate=02. 11. 2013 |df=dmy-all }}{{cite web |url=http://celticowboy.com/Round%20Aircraft%20Designs.htm |title=Archived copy |accessdate=7. 9. 2011 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120402075442/http://celticowboy.com/Round%20Aircraft%20Designs.htm |archivedate=2. 4. 2012 }}- a heavier-than-air monoplane.</ref><ref>Frater, A.; ''The Balloon Factory'', Picador (2009), Page 163. - Wright brothers' "airship."</ref><ref>[http://www.technovelgy.com/ct/content.asp?Bnum=879 George Griffith, ''The angel of the Revolution'', 1893] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140222154830/http://www.technovelgy.com/ct/content.asp?Bnum=879 |date=22. 2. 2014 }} - "air-ship," "vessel" referring to a VTOL compound rotorcraft (not clear from the reference if it might be an aerostat hybrid.)</ref> Године 1919, [[Frederick Handley Page|Фредерик Хендли Пејџ]] је користио назив „брод од ваздуха”, као и назив „ваздушна јахта” за мање путничке типове.<ref>[http://paperspast.natlib.govt.nz/cgi-bin/paperspast?a=d&d=AS19190224.2.104 Auckland Star, 24 February 1919] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140324163806/http://paperspast.natlib.govt.nz/cgi-bin/paperspast?a=d&d=AS19190224.2.104 |date=24. 3. 2014 }} "Ships of the air," "Air yachts" - passenger landplanes large and small</ref> Током 1930-их, велики међународни летећи бродови су исто тако понекад били називани „бродовима од ваздуха” или „летећим бродовима”<ref>[http://nla.gov.au/nla.news-article17455790 The Sydney Morning Herald, Monday 11 April 1938] -"ship of the airs," "flying-ship," referring to a large flying-boat.</ref><ref>[http://airandspace.si.edu/exhibitions/america-by-air/online/innovation/innovation16.cfm Smithsonian, America by air] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20140118135217/http://airandspace.si.edu/exhibitions/america-by-air/online/innovation/innovation16.cfm |date=18. 1. 2014 }} "Ships of the Air" referring to Pan Am's Boeing Clipper flying-boat fleet.</ref> – мада ни један у то време још увек није био изграђен. Појавом погонских балона, званих дирижабл балонима, и касније ригидних бродских трупова који омогућавају велико повећање величине, почео је да се мења начин на који су ове речи коришћене. Израђени су огромни погонски аеростати, које карактерише [[rigid airship|крути]] спољни оквир и одвојени аеродинамички покривни плашт око врећа за гас, међу којима су највећи и најпознатији [[Цепелин]]и. Још увек није било ваздухоплова са фиксним крилом или неригидних балона довољно великих да би се назвали вазушним бродовима, тако да је термин „ваздушни брод” постао синонимом са овим авионом. Затим је неколико несрећа, као што је [[Хинденбуршка катастрофа]] из 1937. године, довело до изласка ваздушних бродова из употребе. У данашње време је „балон” непогонски аеростат, а „ваздушни брод” има погон.

Погонски аеростат с којим се може кормиларити се назива ''[[дирижабл]]''. Понекад се овај израз примењује само на неригидне балоне, а понекад се и ''дирижабл балон '' сматра дефиницијом ваздушног пловила (које онда може бити круто или некруто). Флексибилне дирижабле карактерише умерено аеродинамична гасна врећа са стабилизационим плавим плочама на задњој страни. Они су ускоро постали познати као ''[[non-rigid airship|блимпови]]''. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], овај облик је био широко прихваћен за балоне привезане за земљу; у ветровитом времену, ово смањује напрезање на привезни конопац и стабилизује балон. Надимак ''блимп'' је усвојен заједно са обликом. У модерним временима, било који мали дирижабл или ваздушни брод се зове блимп, мада се блимп може да буде опремљен погонским механизмом.

=== Тежи од ваздуха – аеродини {{Anchor|Тежи од ваздуха}} ===
{{Main article|Авион|цепелин|хеликоптер|ракетни појас|моторни змај}}

У ову групу спадају сви ваздухоплови чија је тежина већа од тежине истиснутог ваздуха и лете на основи постојања аеродинамичке носеће силе узгона која се супротставља деловању властите тежине летилице.<ref name="MECANIQUE DES FLUIDES">{{cite web|url=http://www.ac-nancy-metz.fr/enseign/physique/PHYS/Term/Mecaflu/Poly-mecaflu.htm|title=MECANIQUE DES FLUIDES|quote=MECANIQUE DES FLUIDES|author=|date=|format=|publisher=|location=|language={{fr}}|accessdate=22. 4. 2018|archive-date=26. 01. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140126010027/http://www.ac-nancy-metz.fr/enseign/physique/PHYS/Term/Mecaflu/Poly-mecaflu.htm|url-status=unfit}}</ref><ref name="Bernoulli's equation">{{cite web| url = http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/bern.html| title = Bernoulli's equation| quote = Bernoulli's equation| author = | date = | format = | publisher = grc.nasa| location = | language = {{en}}| accessdate = 14. 6. 2014| archive-date = 31. 05. 2014| archive-url = https://web.archive.org/web/20140531234851/http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/bern.html| url-status = }}</ref> Ваздухоплови тежи од ваздуха остварују [[узгон]] тако да се део ваздухоплова посебног облика, [[крило|крила]], крећу кроз ваздух чиме се производи [[аеродинамика|аеродинамичка]] сила, чија једна компонента је усмерена увис.<ref name="Welcome to the Beginner's Guide to Aerodynamics Image of jet airplane">{{cite web | url = http://www.grc.nasa.gov/WWW/k-12/airplane/bga.html | title = Welcome to the Beginner's Guide to Aerodynamics Image of jet airplane | quote = Welcome to the Beginner's Guide to Aerodynamics Image of jet airplane | author =  | date =  | format =  | publisher = grc.nasa | location =  | language = {{en}} | accessdate = 14. 6. 2014 | archive-date = 15. 07. 2012 | archive-url = https://web.archive.org/web/20120715033132/http://www.grc.nasa.gov/WWW/K-12/airplane/bga.html | url-status =  }}</ref> Од тог динамичког кретања кроз ваздух води порекло термин ''аеродин''. Постоје два начина да се произведе динамички узгон: [[Аеродинамика|аеродинамичко подизање]], и [[powered lift|погонско подизање]] у виду потиска мотора.

Аеродинамичко подизање помоћу [[Крило|крила]] се најчешће среће, при чему се [[fixed-wing aircraft|ваздухоплов са фиксним крилом]] одржава у ваздуху путем кретања крила унапред, а код [[ротокоптер]]а помоћу ротирајућих криластих ротора који се понекад називају ротирајућим крилима. Кроло је равна, хоризонтална површина, обично обликован у попречном пресеку као [[аеропрофил]]. Да би се летело, ваздух мора да протиче преко крила и да ствара [[узгон]]. ''Флексибилно крило'' је крило направљено од тканине или танког плочастог материјала, често растегнутих преко ригидног оквира. ''[[Змај (летелица)|Змај]]'' је привезан за тло и ослања се на брзину ветра преко крила, која могу бити флексибилна или крута, фиксна или ротирајућа.

При погонском подизању, ваздухоплов усмерава свој потисак мотора [[vertical direction|вертикално]] надоле. -{[[V/STOL]]}- ваздухоплови, као што су [[Harrier Jump Jet|Харијер џамп џет]] и [[F-35 лајтнинг II|-{F-35B}-]] се подижу и спуштају вертикално користећи погонско подизање и прелазе на аеродинамично подизање у сталном лету.

Чиста [[ракета]] се обично не сматра аеродином, јер не зависи од ваздуха за своје подизање (и може чак да лети у свемиру); међутим, многа аеродинамички подизана возила покрећу или им помажу ракетни мотори. Пројектили са ракетним погоном који имају аеродинамичко подизање при веома великој брзини због протока ваздуха преко њихових тела су маргинални случај.

==== Ваздухоплови с непокретним крилом ====
[[Датотека:Emirates Airbus A380-861 A6-EER MUC 2015 04.jpg|мини|250п|[[Ербас А380]], највећи [[airliner|путнички]] авион на свету<ref name="airbus">{{cite web|url=http://www.airbus.com/aircraftfamilies/passengeraircraft/a380family/a380-800/cabin-layout/ | title = Airbus, a leading aircraft manufacturer | quote = Распоред и удобност кабине |author = |date=14. 8. 2012 | format = | publisher = airbus.com | location = | language = {{en}} | accessdate=27. 9. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110706172644/http://www.airbus.com/aircraftfamilies/passengeraircraft/a380family/a380-800/cabin-layout/ |archive-date=6. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite web|last=Association| first = Press| url = http://www.guardian.co.uk/business/2007/oct/25/theairlineindustry.australia | title = Airbus A380 superjumbo completes first passenger flight &#124; Business | publisher = guardian.co.uk |date=| accessdate=21. 8. 2012}}</ref>]]
{{main article|Ваздухопловна једрилица|Авион са фиксним крилима}}

Ако су крила ваздухоплова непомична, рецимо спојена на труп, тада се цели ваздухоплов мора кретати кроз ваздух да би му крила могла остварити потребан узгон. Такви се ваздухоплови називају '''[[авион]]и'''. Да би такав ваздухоплов могао полетети, он већ на земљи мора постићи довољну брзину кретања кроз ваздух, те му је потребан [[аеродром]] с довољно дугачком узлетно-слетном стазом („пистом“).

Претеча авиона са фиксним крилом је [[Змај (летелица)|змај]]. Док се ваздухоплов са фиксним крилима ослања на брзину кретања унапред за стварање протока ваздуха преко крила, змај је везан за земљу и ослања се на [[ветар]] који дува преко крила како би се обезбедило подизање. Змајеви су били први вид ваздухоплова који је летео. Они [[History of science and technology in China|су изумљени у Кини]] око 500. године п. н. е. Много аеродинамичког истраживања је обављено са змајевима пре него што су постали доступни тестни авиони, [[аеротунели]] и рачунарски програми за моделовање.

Први ваздухоплови тежи од ваздуха који су имали способност контролисаног лета биле су [[glider (aircraft)|лебдилице]]. Један од модела који је дизајнирао [[George Cayley|Џорџ Кејли]] извео је први контролисани лет са пилотом 1853. године.

Практичне, погонске, ваздухоплове са фиксним крилима ([[авион]] или ваздушно пловило) изумели су [[Браћа Рајт|Вилбур и Орвил Рајт]]. Осим метода [[#Propulsion|пропулзије]], ваздухоплове са фиксним крилима генерално карактеришу њихове [[wing configuration|конфигурације крила]]. Најважније карактеристике крила су:
* Број крила – [[Monoplane|једнокрилац]], [[biplane|двокрилац]], итд.
* Подршка крила – конусна или носачка, крута или флексибилна.
* Крилна платформа – укључујући [[aspect ratio|аспектни однос]], угао [[swept wing|стреле]], и све варијације дуж распона (укључујући важну класу [[delta wing|делта крила]]<ref>{{Citation | last=Probert| first = B | publisher = NATO | url = http://ftp.rta.nato.int/public//PubFulltext/RTO/EN/RTO-EN-004///$EN-004-19.pdf | format = pdf | title = Aspects of Wing Design for Transonic and Supersonic Combat |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20110517202722/http://ftp.rta.nato.int/public/ | archivedate=17. 5. 2011 }}</ref><ref>{{Citation | publisher = Mach flyg | url = http://www.mach-flyg.com/utg80/80jas_uc.html | title = Aerodynamic highlights of a fourth generation delta canard fighter aircraft |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20141127200736/http://www.mach-flyg.com/utg80/80jas_uc.html | archivedate=27. 11. 2014 }}</ref>).
* Локација хоризонталних стабилизатора, ако их има.
* [[Диедар (аеродинамика)|Диедрални угао]] – позитиван, нулти, или негативан (анедрални).

Ваздухоплов [[Wing configuration#Variable geometry|варијабилне геометрије]] може да промени своју конфигурацију крила током лета.<ref>{{cite magazine|url=https://books.google.com/books?id=qygDAAAAMBAJ&pg=PA32| title = Plane With Expanding Wing, Flies In Tests| magazine = Popular Science|date=новембар 1932|pages=31}}</ref>

''[[flying wing|Летеће крило]]'' нема трупа, иако може имати мале мехуре или наборе.<ref name="CADOHORTTOPSECRET">{{cite web| title = Technical Report No. 76-45 on. Horten Tailless Aircraft| url = http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf&AD=ADA800146| publisher = Central Air Documents Office| accessdate = 18. 7. 2010| author = U.S. Naval Technical Mission in Europe| format = PDF| quote = Hor ten. H-II Both glider and powered version - (see figures 19 and 20)| pages = 5| archive-date = 02. 10. 2012| archive-url = https://web.archive.org/web/20121002193707/http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf&AD=ADA800146| url-status = dead}}</ref> Насупрот овоме је ''[[lifting body|подизно тело]]'',<ref>[https://worldwide.espacenet.com/publicationDetails/originalDocument?CC=US&NR=1250033A&KC=A&FT=D&ND=3&date=11. 12. 1917.&DB=EPODOC&locale=en_EP# US patent 1.250.033]{{Мртва веза|date=11. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name="ESABulletin161">{{cite web|url=http://www.esa.int/About_Us/ESA_Publications/ESA_Bulletin_161_1st_quarter_2015| title = ESA Bulletin 161 (1st quarter 2015)| format = PDF| issn = 0376-4265| publisher = [[ESA]]|year=2015| accessdate=30. 5. 2015|pages=23}}</ref> које нема крила, мада може да има мале стабилизујуће и контролне површине.

[[wing-In-Ground effect vehicle|Екранопланске]] летилице се не сматрају ваздухопловом.<ref>{{cite web|url=http://www.imo.org/OurWork/Safety/Regulations/Pages/WIG.aspx|title=Wing-in-Ground (WIG) craft|author=Sub-Committee on Ship Design and Equipment (DE)|date=новембар 2001|publisher=International Maritime Organization|accessdate=16. 1. 2014|archive-date=16. 01. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140116131124/http://www.imo.org/OurWork/Safety/Regulations/Pages/WIG.aspx|url-status=dead}}</ref> Оне ефикасно „лете” близо површине земље или воде, попут конвенционалног авиона током полетања. Пример је руски екраноплан (с надимком „чудовиште Каспијског мора”). [[Human-powered flight|Летилице на људски погон]] исто тако се ослањају на [[ground effect in aircraft|површински учинак]] да се задрже у ваздуху уз минимални утрошак снаге пилота, мада једини разлог за то је што оне имају тако слаб погон — иначе су способне да лете више.<ref>{{cite journal|url=https://books.google.com/books?id=2SkDAAAAMBAJ&pg=PA41 | work = Popular Science |date=октобар 1923 | title = World's First Aerial Bicycle Flies | issn = 0161-7370|pages=41}}</ref>

==== Ваздухоплови с покретним крилима ====
[[Датотека:20100627 Xenon2 Krakow 1328.jpg|250п|мини|[[Аутожир]]<ref name=bensen>[[Igor Bensen|Bensen, Igor]]. "[http://www.gyrocopters.co.uk/html/dr_bensen_explains_all.html How they fly – Bensen explains all]" [https://web.archive.org/web/20140626173957/http://gyrocopters.co.uk/html/dr_bensen_explains_all.html Archive] ''Gyrocopters UK''. Accessed: 10 April 2014. Quote: "air.. (is) deflected downward"</ref><ref name=charLeg>Charnov, Bruce H. Cierva, Pitcairn and the Legacy of Rotary-Wing Flight] ''[[Hofstra University]]''.</ref>]]
{{Main article|Ротокоптер|хеликоптер|аутожир}}

Крила ваздухоплова могу бити покретна, тако да се врте око осе, и тада се називају ''краковима'', а читав склоп таквих крила и заједничке осовине се назива ''ротор''. Ваздухоплови с оваквим конструкцијским решењем су [[хеликоптер]]и и [[аутожир]]и. Битно својство које хеликоптер остварује употребом погоњеног ротора је могућност лебдења у месту, попут балона, а уз одговарајући састав управљања може се кретати у свим смеровима.

''[[Хеликоптер]]и'' имају ротор који се окреће на моторни погон. Ротор гура ваздух надоле како би створио потисак. Нагињањем ротора унапред, проток наниже бива нагнут уназад, стварајући потисак за лет унапред. Неки хеликоптери имају више од једног ротора, а неколико њих има роторе које окрећу гасне млазнице на врховима.

''[[Аутожир]]и'' имају безпогонске роторе, са засебном погонском силом којом се обезбеђује потисак. Ротор је нагнут уназад. Како се аутожир помера унапред, ваздух дува навише према ротору, што изазива његово окретање. Ово окретање повећава брзину протока ваздуха преко ротора, што пружа потисак. [[Rotor kite|Роторски змајеви]] су аутожирови без погона, који су повлаче да би им се дала брзина унапред или се прикаче на статички анкер при јаком ветру у коме змај лети.

''[[Цикложир]]и'' ротирају своја крила око хоризонталне осе.<ref>[http://serve.me.nus.edu.sg/cyclocopter/ The Development of cyclogyro] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20071018025506/http://serve.me.nus.edu.sg/cyclocopter/ |date=18. 10. 2007}}</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.aqpl43.dsl.pipex.com/MUSEUM/TRANSPORT/cyclogyro/cyclogyro.htm |title=The Cyclogyros, Planned paddle-wheel aeroplanes |access-date=19. 10. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180722215749/http://aqpl43.dsl.pipex.com/MUSEUM/TRANSPORT/cyclogyro/cyclogyro.htm |archive-date=22. 07. 2018 |url-status=dead }}</ref>

''Комбиновани роторкрафт'' има крила која пружају делимичан или потпун потисак при лету унапред. Они се у данашње време класификују као типови са ''[[powered lift|погонским подизањем]]'', а не као ротокрафти. ''[[Тилторотор]]ни'' ваздухоплов (као што је [[Bell Boeing V-22 Osprey|-{V}--22 Оспри]]), [[tiltwing|тилтвинг]], [[tailsitter|тејлситер]], и [[coleopter|колеоптер]] ваздухоплов имају своје роторе/[[Пропелер|пропелере]] хоризонтално за вертикални лет и вертикално за лет унапред.

==== Други методи подизања ====
[[Датотека:X-24B on Lakebed - GPN-2000-000209.jpg|мини|250п| -{X-24B}- подизно тело.]]
* ''[[lifting body|Подизно тело]]'' је тело ваздухоплова које је обликовано да производи потисак. Ако постоје крила, она су премала да би пружила значајно подизање и користе се само за стабилност и контролу. Подизна тела нису ефикасна: она пате од великог повлачења и такође морају путовати великом брзином како би се створило довољно потиска за летење. Многи од истраживачких прототипа, као што је [[Martin-Marietta X-24|Мартин-Маријета X-24]],<ref name="NMAF">{{cite web|url=http://www.nationalmuseum.af.mil/factsheets/factsheet.asp?id=559 | title = MARTIN X-24B | publisher = National Museum of the US Air Force |date=26. 8. 2009 | accessdate=15. 7. 2017 |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131216090146/http://www.nationalmuseum.af.mil/factsheets/factsheet.asp?id=559 | archivedate=16. 12. 2013 }}</ref><ref name="DFRCFacts">{{cite web |url=http://www.dfrc.nasa.gov/Gallery/Movie/X-24B/HTML/EM-0034-01.html |title=X-24B launch – air drop from mothership |publisher=Dryden Flight Research Center |accessdate=25. 3. 2013 |archive-date=23. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150923214058/http://www.dfrc.nasa.gov/Gallery/Movie/X-24B/HTML/EM-0034-01.html |url-status=dead }}</ref> који је довео до развоја [[Спејс-шатл]]а,<ref name="Reed">{{cite book|last=Reed| first = R. Dale| last2=Lister| first2 = Darlene|year=2002| title = Wingless Flight: The Lifting Body Story|url=https://archive.org/details/winglessflightli0000reed| edition = | publisher = University Press of Kentucky| location = |isbn = 978-0-8131-9026-6}} ''[https://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.ntrs.nasa.gov/19980169231_1998082126.pdf also available as a PDF file].</ref> су били подизна тела (мада сам шатл то није). Исто тако [[supersonic|суперсонични]] [[missile|пројектили]] добијају подизање из протока ваздуха преко цевастог тела.
* Ваздухоплови са ''[[Powered lift|погонским подизањем]]'' се ослањају на мотор при вертикалном подизању и слетању (-{[[VTOL]]}-).<ref>Laskowitz, I.B. "Vertical Take-Off and Landing (VTOL) Aircraft." ''Annals of the New York Academy of Sciences,'' Vol. 107, Art.1, 25 March 1963.</ref><ref name="Khurana pp. 133">{{cite book|vauthors=Khurana KC | title = Aviation Management: Global Perspectives | url=https://books.google.com/books?id=ESWo4Zl5g1IC|year=2009|isbn=9789380228396|pages=133}}</ref> Већина типова прелази на подизање са фиксним крилима при хоризонталном лету. Класе типова ваздухоплова са погонским подизањем обухватају -{VTOL}- млазни авион (као што је [[Harrier jump-jet|Харијер џамп џет]]<ref name='janesx'>{{cite journal|url=|title = First Flight for Sea Harrier FRS2 | publisher = Janes Defense Weekly | volume = 10 | issue = 13 |year=1988|pages=767}}</ref><ref name ='retiregraph'>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/news/1389438/Sea-Harrier-cuts-leave-the-fleet-exposed-The-decision-to-retire-the-decisive-weapon-of-the-Falklands-conflict-means-the-Navy-will-have-to-rely-on-America-for-air-support.-David-Graves-reports.html | title = Sea Harrier cuts leave the fleet exposed The decision to retire the decisive weapon of the Falklands conflict means the Navy will have to rely on America for air support | last=Graves| first = David| work = The Telegraph |year=2002| accessdate=1. 1. 2014}}</ref>) и [[tiltrotors|тилтроторе]] (као што је [[Bell Boeing V-22 Osprey|-{V-22}- Оспри]]<ref>[http://defensetech.org/2005/09/28/osprey-okd/ "Osprey OK'd."] ''Defense Tech,'' 28 September 2005.</ref><ref name=usaf_fy2008_budget>[http://www.saffm.hq.af.mil/shared/media/document/AFD-080204-081.pdf "FY 2009 Budget Estimates" (PDF). стр. 133.] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20081003005611/http://www.saffm.hq.af.mil/shared/media/document/AFD-080204-081.pdf |year=2008-10-03 }} ''[[United States Air Force]]'', February 2008.</ref>), између осталих. Неколико експерименталних дизајна се у потпуности ослања на моторни потисак за обезбеђивање подизања током целог лета, укључујући личне лебдеће платформе и [[Ракетни појас|ракетне појасе]]. -{VTOL}- истраживачки пројекти обухватају [[Rolls-Royce Thrust Measuring Rig|летећег бедстеда]].<ref>{{cite journal|last=Fricker|first=Jon| title = Jet Lift: The Rolls-Royce Concept| journal = Flying Magazine| url = https://books.google.com/books?id=bHZ-ngYi4zUC&pg=PA24|year=1962| volume = 71| issue = 71|id= 00154806 |pages=24-25, 60-64}}</ref><ref>Illingworth, J. K. B. [http://naca.central.cranfield.ac.uk/reports/arc/rm/3336.pdf "Flight Tests of a Hovering Jet-Lift Aircraft (Rolls-Royce Flying Bedstead)."] {{Wayback|url=http://naca.central.cranfield.ac.uk/reports/arc/rm/3336.pdf |date=20201204235348 }} ''[[Ministry of Aviation]]'', May 1961.</ref>
* ''[[Flettner airplane|Флетнеров ваздухоплов]]'' користи ротирајући цилиндар уместо фиксног крила, и подиже се помоћу [[Magnusov efekat|магнусовог ефекта]].
* ''[[ornithopter|Орникоптер]]'' добија потисак тако што замахује крилима.

== Ваздухоплови мекане конструкције ==
* [[Падобран]]
* [[Параглајдер]]
* [[Балон (ваздухоплов)|Балон]]

== Димензије ваздухоплова ==
[[Датотека:Grumman Gulfstream dimensions.jpg|200п|мини| -{''Grumman Gulfstream''}-]]

Основне димензије ваздухоплова које се наводе приликом његовог описа су његова дужина, висина, распон крила и површина крила. '''Дужина (3)''' се мери од носа ваздухоплова до најистуренијег дела [[Репне површине ваздухоплова|репних површина]]. '''Висина (2)''' се мери од тла до највишег дела ваздухоплова, зависно од изведбе то може бити [[Репне површине ваздухоплова|окомити или водоравни стабилизатор]]. '''Распон (1)''' (размах крила) ({{јез-енг|Wинг спан}}) је дужина која спаја врхове левог и десног крила. Код [[авион]]а с промењивом геометријом крила ''распон'' није стална величина. '''Површина крила''' ('''<math>m^2</math>''') подразумева укупну површину левог и десног крила, а за поједино крило је једнака умношку '''размаха''' (удаљености врха крила од трупа) крила с просечном ширином крила.

== Погон ваздухоплова ==

За погон ваздухоплова се типично користе [[Мотор са унутрашњим сагоревањем|мотори с унутрашњим сагоревањем]]. Изузетно се користи и [[електромотор|електрични погон]] на ваздухопловним моделима и неким експерименталним ваздухопловима без посаде.

[[Мотор са унутрашњим сагоревањем|Клипни мотори]] су били прво кориштени за погон ваздухоплова, а и данас су се задржали на многим мањим и [[спортски ваздухоплов|спортским ваздухопловима]]. Као погонско гориво обично користе [[бензин]], али се у задње време појављују у примени и [[Дизел-мотор|дизелски мотори]]. У оба случаја [[кисеоник]] се узима из ваздуха у којем се налази ваздухоплов. Недостатак клипних мотора је да с висином, како опада густина ваздуха, опада и снага мотора.

[[Млазни мотор|Млазни]] и турбински мотори су се појавили током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Начелно су та два мотора иста, разликују се у оптимизацији излазног дела. Млазни мотор [[кинетичка енергија|кинетичку енергију]] врелог гаса највећим делом претвара у брзину гаса који затим испушта кроз млазник и према [[Исак Њутн|Њутновом]] закону акције и реакције производи потисну силу према напред. Турбински мотор већину енергије гаса претвара на излазној турбини у механичку енергију (окретање вратила), која се затим користи на пример за окретање погонског пропелера (код турбо-проп авиона) или ротора хеликоптера. Овај погон је популарнији од обичног млазног мотора, јер је гасна турбина ефикаснија него код млазног мотора. Међутим будући да и пропелери имају ограничења, постоји и комбиновани („турбо-вентилаторски”) погон, где је пропелер замењен ''импелером'', односно вентилатором с многобројним крилцима смештеним у кратку цев. Тај погон користе савремени велики [[путнички ваздухоплов|путнички авиони]].

[[Ракетни мотор]] је посебна врста млазног мотора који ваздух не усисава из атмосфере, него кисеоник добија из посебног спремника.<ref name="gunston"/> Ови мотори одликују се врло високим односом снаге и масе, али како осим горива морају да носе и масу кисеоника (или заменског хемијског једињења), ретко се користе у ваздухопловима. Своју примену налазе на [[ракета]]ма и [[Свемирска летелица|свемирским летелицама]]

== Види још ==
* [[Ваздухопловство]]
* [[Аеродром]]
* [[Ракета]]

== Референце ==
{{reflist|| refs = 
<ref name="gunston">{{cite book|last=Gunston| first = Bill | title = Jane's Aerospace Dictionary 1987 |year=1987| publisher = Jane's Publishing Company Limited | location = London, England |isbn = 978-0-7106-0365-4|pages=274}}</ref>
}}

== Спољашње везе ==
{{Wiktionary|aircraft}}
{{Commonscat|Aircraft}}
* -{[http://www.hq.nasa.gov/office/pao/History/SP-468/contents.htm The Evolution of Modern Aircraft (NASA)] {{Wayback|url=http://www.hq.nasa.gov/office/pao/History/SP-468/contents.htm |date=20071227182437 }}}-
* -{[http://invention.psychology.msstate.edu/Tale_of_Airplane/taleplane.html Virtual Museum]}-
* -{[http://www.nasm.si.edu/ Smithsonian Air and Space Museum] – Online collection with a particular focus on history of aircraft and spacecraft}-
* -{[https://web.archive.org/web/20091213011847/http://www.life.com/image/first/in-gallery/36582/amazing-early-flying-machines Amazing Early Flying Machines] slideshow by ''[[Life magazine]]''}-
* -{[http://www.airliners.net/ Airliners.net]}-
* -{[http://www.newscientist.com/topic/aviation ''New Scientist's'' Aviation page]}-

{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Ваздухопловство]]