Изворни код странице Брзина светлости

{{infobox| title = Брзина светлости
| image = [[Датотека:Earth to Sun - en.png| 320п| alt = The distance from the Sun to the Earth is shown as 150 million kilometers, an approximate average. Sizes to scale.]]
| caption = [[Сунчева свјетлост|Сунчевој свјетлости]] је потребно око 8 минута и 17 секунди да пређе просечно растојање од површине [[Сунце|Сунца]] до [[Земља|Земље]]. 
| header1 = Тачне вредности
| labelstyle = font-weight:normal 
| label2 = [[Метар у секунди|метара у секунди]]
| data2 = {{val|299792458}}
| label3 = [[Планкова дужина]] по [[Планково време|Планковом времену]]<br />(i.e., [[Природне јединице|Планкове јединице]])
| data3 = 1
| header4 = Приближне вредности (до три значајне цифре)
| label5 = [[Километар на час|Километара на сат]]
| data5 = {{val|1080}} милион ({{val|1.08|e=9}})
| label6 = [[миља по секунди]]
| data6 = {{val|186000}}
| label7 = [[миља по сату]]{{sfn|Larson|Hostetler|2007|p=197}}
| data7 = 671 милион ({{val|6.71|e=8}})
| label8 = [[#Астрономска јединица |астрономских јединица]] на дан
| data8 = 173<ref group="Note">Тачна вредност:<br />({{val|299792458}} × 60 × 60 × 24 / {{val|149597870700}}) АУ/дан</ref>
| label9 = [[парсек]]а годишње
| data9 = 0,307<ref group="Note">Тачна вредност:<br />{{val|999992651}}π/{{val|10246429500}} pc/y</ref>
| header10 = Приближно време путовања светлосног сигнала
| label11 = '''Растојање'''
| data11 = '''Време'''
| label12 = једна [[стопа]]
| data12 = 1,0 [[секунд|-{ns}-]]
| label13 = један [[метар]]
| data13 = 3,3 -{ns}-
| label15 = од [[Геостационарна орбита|геостационарне орбите]] до Земље
| data15 = 119 [[секунд|-{ms}-]]
| label16 = дужина Земљиног [[екватор]]а
| data16 = 134 -{ms}-
| label17 = од [[Месец]]а до Земље
| data17 = 1,3 [[секунд|-{s}-]]
| label18 = од [[Сунце|Сунца]] до Земље (1 [[астрономска јединица|АУ]])
| data18 = 8,3 [[минут|мин]]
| label20 = једна [[светлосна година]]
| data20 = 1,0 година
| label21 = један [[парсек]]
| data21 = 3,26 година
| label22 = од [[Проксима Кентаури|најближе звезде]] до Сунца ({{nowrap|1,3 pc}})
| data22 = 4,2 година
| label23 = од најближе галаксије (патуљасте галаксије [[Canis Major Overdensity|Велики пас]]) до Земље
| data23 = {{val|25,000|u=година}}
| label24 = преко [[Млечни пут|Млечног пута]]
| data24 = {{val|100,000|u=година}}
| label25 = од [[Месје 31|галаксије Андромеда]] до Земље
| data25 = 2,5 милиона година
| label26 = од Земље до краја [[Видљиви свемир|видљивог свемира]]
| data26 = 46,5 милијарди година
}}

'''Брзина светлости''' у [[вакуум]]у износи тачно 299.792.458 -{m/s}- (приближно 300.000 -{km/s}-), односно 1.079.252.848,8 -{km/h}-, представља важну физичку константу и зато се обележава посебним словом ''c'' (од латинске речи -{''celeritas''}-). У [[теорија релативности|теорији релативности]], {{math|''c''}} међусобно повезује [[Простор-време|простор и време]], а исто тако се јавља у познатој једначини [[Једнакост масе и енергије|једнакости масе и енергије]] {{math|1=''E'' = ''mc''<sup>2</sup>}}.<ref name="LeClerq">{{Cite book|last=Uzan| first = J-P | last2=Leclercq| first2 = B |year=2008 | title=The Natural Laws of the Universe: Understanding Fundamental Constants | url=https://books.google.com/?id=dSAWX8TNpScC&pg=PA43 | publisher=[[Springer (publisher)|Springer]] |isbn=978-0-387-73454-5 |pages=43–4}}</ref> У различитим срединама (течностима, гасовима итд.) брзина светлости је различита и увек мања него у вакууму.<ref name="penrose">{{Cite book|last=Penrose| first = R |year=2004| title=[[The Road to Reality: A Complete Guide to the Laws of the Universe]] | publisher=[[Vintage Books]] |isbn=978-0-679-77631-4| quote=... the most accurate standard for the metre is conveniently ''defined'' so that there are exactly 299.792.458 of them to the distance travelled by light in a standard second, giving a value for the metre that very accurately matches the now inadequately precise standard metre rule in Paris. |pages=410–11}}</ref> С обзиром да је светлост облик електромагнетног зрачења, њена брзина зависи од [[диелектрична константа|електричних]] и [[пермеабилност (електромагнетизам)|магнетних]] својстава средине кроз коју се креће и константна је за ту средину.<ref>{{cite web|title=How is the speed of light measured? | url = http://math.ucr.edu/home/baez/physics/Relativity/SpeedOfLight/measure_c.html |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150821181850/http://math.ucr.edu/home/baez/physics/Relativity/SpeedOfLight/measure_c.html | archivedate=21. 8. 2015 }}</ref> Израчунава се на основу формуле: <math>c=\frac{1}{\sqrt{\varepsilon\mu}}</math>. У вакууму је <math>c_0=\frac{1}{\sqrt{\varepsilon_0 \mu_0}}</math>.

Брзина светлости је један од важнијих појмова у [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајновој]] [[Теорија релативности|теорији релативности]]. Према истој теорији није могуће кретање брзинама већим од брзине светлости у вакууму.<ref name="stachel">{{harvnb|Stachel|2002|pp=226}}</ref>

Прву познату и признату историјску методу за мерење брзине светлости извео је дански астроном [[Оле Кристенсен Ремер]] [[1675]]. године. После Ремера, Физо без астрономских метода долази до брзине светлости која износи 313.870 -{km/s}-.

Најпознатије мерење брзине је извео [[Алберт Абрахам Мајкелсон|Алберт Мајкелсон]], уз помоћ ротирајућих огледала у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Захваљујући тим експериментима, утврђено је да је брзина светлости 299.792,458 km/s, а сам Мајкелсон је добио Нобелову награду [[1907]].

С обзиром да се основна мерна јединица за време ([[секунд]]а) може прецизније измерити од основне јединица за дужину, [[метар|метра]], брзина светлости је искоришћена за прецизну дефиницију ове мерне јединице. Тако је од [[21. октобар|21. октобра]] [[1983]]. године метар одређен као растојање које светлост пређе у вакууму за 1/299.792.458 део секунде.<ref name="BIPM_SI_units">{{SIbrochure|pages=112}}</ref>

== Нумеричка вредност, нотација, и јединице ==

Врзина светлости у вакууму се обично означава малим словом {{math|''c''}}, за -{''constant''}-" или {{јез-лат|[[:wikt:celeritas|celeritas]]}} (са значењем „брзина“). Године 1856, [[Вилхелм Едуард Вебер]] и [[Рудолф Колрауш]] су користили {{math|''c''}} за различите константе за које је касније показано да су једнаке {{radic|2}} пута брзина светлости у вакууму. Историјски, симбол -{''V''}- је кориштен као алтернативни симбол за брзину светлости, који је увео [[Џејмс Клерк Максвел]] 1865. године. [[Пол Друд]] је 1894. године редефинисао симбол {{math|''c''}} у његово садашње значење. [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] је користио -{''V''}- у својим оригиналним публикацијама на немачком о специјалној релативности 1905, али је 1907. прешао на {{math|''c''}}, које је у то време постало стандардни симбол за брзину светлости.<ref name="Yc">
{{cite web | last =Gibbs  | first =P |year=2004 
| origyear=1997 
| title=Why is ''c'' the symbol for the speed of light? | url=http://math.ucr.edu/home/baez/physics/Relativity/SpeedOfLight/c.html 
| work=Usenet Physics FAQ  | publisher =[[University of California, Riverside]] |accessdate=16. 11. 2009 
| archiveurl=https://www.webcitation.org/5lLMPPN4L?url=http://math.ucr.edu/home/baez/physics/Relativity/SpeedOfLight/c.html |archivedate=17. 11. 2009 
|url-status=dead 
| df= 
}}
"The origins of the letter c being used for the speed of light can be traced back to a paper of 1856 by Weber and Kohlrausch [...] Weber apparently meant c to stand for 'constant' in his force law, but there is evidence that physicists such as Lorentz and Einstein were accustomed to a common convention that c could be used as a variable for velocity. This usage can be traced back to the classic Latin texts in which c stood for 'celeritas' meaning 'speed'."</ref><ref>{{cite journal | last =Mendelson| first = KS|year=2006
| title=The story of ''c'' | journal=[[American Journal of Physics]] | volume=74 | issue = 11 | doi=10.1119/1.2238887| bibcode = 2006AmJPh..74..995M|pages=995–997}}</ref>

Понекад се {{math|''c''}} користи за брзину таласа у ''било ком'' материјалном медију, а {{math|''c''}}<sub>0</sub> за брзину светлости у вакууму.<ref name="handbook">See for example:
* {{Cite book| ref=harv | last=Lide| first = DR |year=2004| title = CRC Handbook of Chemistry and Physics | url = https://books.google.com/?id=WDll8hA006AC&pg=PT76&dq=speed+of+light+%22c0+OR+%22 | publisher = [[CRC Press]]|isbn=978-0-8493-0485-9| pages = 2–9}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Harris| first = JW | title = Handbook of Physics | url = https://books.google.com/?id=c60mCxGRMR8C&pg=PA499&dq=speed+of+light+%22c0+OR+%22+date:2000-2009 | publisher = [[Springer (publisher)|Springer]] |year=2002|isbn=978-0-387-95269-7|display-authors=etal|pages=499}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Whitaker| first = JC |year=2005| title = The Electronics Handbook | url = https://books.google.com/?id=FdSQSAC3_EwC&pg=PA235&dq=speed+of+light+c0+handbook | publisher = [[CRC Press]]|isbn=978-0-8493-1889-4| pages = 235}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Cohen| first = ER |year=2007| title = Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry | url = https://books.google.com/?id=TElmhULQoeIC&pg=PA143&dq=speed+of+light+c0+handbook | edition = 3rd| publisher = [[Краљевско хемијско друштво|Royal Society of Chemistry]]|isbn=978-0-85404-433-7|display-authors=etal|pages=184}}</ref> Ова усвојена нотација, која је подржана у званичној СИ литератури,<ref name="BIPM_SI_units" /> има исту форму као и друге сродне константе: наиме, -{''μ''}-<sub>0</sub> за [[Пермеабилност (електромагнетизам)|пермеабилност вакуума]] или магнетна константа, -{''ε''}-<sub>0</sub> за [[Dielektrična konstanta vakuuma|диелектричну константу вакуума]] или електричну константу, и -{''Z''}--{}-<sub>0</sub> за [[Електрична импеданса|отпорност простора]]. Овај чланак искључиво користи {{math|''c''}} за брзину светлости у вакууму.

Од 1983, метар је дефинисан у [[Међународни систем јединица|Међународном систему јединица]] (СИ) као растојање које светлост пређе у вакууму за {{frac|1|{{val|299792458}}}} секунди. Ова дефиниција подразумева брзину светлости у [[вакуум]]у на тачно {{val|299792458|u=m/s| fmt = commas}}.<ref name="Boyes">
{{Cite book|last=Sydenham| first = PH |year=2003| chapter = Measurement of length | chapterurl = https://books.google.com/books?id=sarHIbCVOUAC&pg=PA56 | editor-last = Boyes | editor-first = W | title = Instrumentation Reference Book| edition=3rd|pages=56| publisher=[[Butterworth–Heinemann]]|isbn=978-0-7506-7123-1| quote=... if the speed of light is defined as a fixed number then, in principle, the time standard will serve as the length standard ...
}}</ref><ref name="Fundamental Physical Constants">
{{cite web
| title=CODATA value: Speed of Light in Vacuum| url=http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?c
| work=The NIST reference on Constants, Units, and Uncertainty | publisher = [[Nacionalni institut za standarde i tehnologiju|NIST]]|accessdate=21. 8. 2009
}}</ref><ref name="Jespersen">
{{Cite book|last=Jespersen| first = J | last2=Fitz-Randolph | first2 = J | last3=Robb| first3 = J |year=1999| title = From Sundials to Atomic Clocks: Understanding Time and Frequency | url = https://books.google.com/?id=Z7chuo4ebUAC&pg=PA280 |pages=280| edition = Reprint of National Bureau of Standards 1977, 2nd| publisher=[[Courier Dover]]|isbn=978-0-486-40913-9
}}</ref>
Као [[Fizičke konstante|димензиона физичка константа]], нумеричка вредност {{math|''c''}} се разликује за различите системе јединица. Брзина светлости у [[Империјални систем мера|империјалним (британским) јединицама]] и [[Амерички систем јединица|САД јединицама]] је базирана на инчу са тачно {{val|2.54|u=cm}} и њена вредности је тачно 186.282 миља, 698 јарди, 2 стопе, и {{sfrac|5|21|127}} инча по секунди.<ref>{{cite web|last=Savard | first=J  | title=From Gold Coins to Cadmium Light | url=http://www.quadibloc.com/other/cnv03.htm | publisher=John Savard | accessdate=14. 11. 2009 | archiveurl=https://www.webcitation.org/5lHYVsp5E?url=http://www.quadibloc.com/other/cnv03.htm | archivedate=14. 11. 2009 |url-status=dead | df= }}</ref>
У гранама физике у којима се {{math|''c''}} често јавља, као што је [[теорија релативности]], уобичајено се користе системи [[Природне јединице|природних јединица]] кретања или [[геометријски систем јединица]] где {{nowrap|{{math|''c''}} {{=}} 1}}.<ref name="Lawrie">
{{Cite book|last=Lawrie| first = ID |year=2002| chapter = Appendix C: Natural units | chapterurl = https://books.google.com/books?id=9HZStxmfi3UC&pg=PA540 | title = A Unified Grand Tour of Theoretical Physics |pages=540| edition=2nd| publisher=[[CRC Press]]|isbn=978-0-7503-0604-1
}}</ref><ref name="Hsu1">
{{Cite book|last=Hsu| first = L |year=2006| chapter = Appendix A: Systems of units and the development of relativity theories | chapterurl = https://books.google.com/books?id=amLqckyrvUwC&pg=PA428 | title = A Broader View of Relativity: General Implications of Lorentz and Poincaré Invariance |pages=427–8| edition=2nd| publisher=[[World Scientific]]|isbn=978-981-256-651-5
}}</ref> Користећи ове јединице, {{math|''c''}} се не појављује експлицитно пошто множење или дељење са 1 не утиче на резултат.

== Историја ==

Пре првих научних покушаја мерења брзине светлости, у старој Грчкој код [[Хераклит]]а и [[Емпедокло|Емпедокла]] постојало је мишљење да је [[светлост]] некакво испаравање, или исијавање, али је постојала разлика између неких (као Емпедокло) који су мислили да се светлост креће тако брзо да ту брзину само није могуће мерити и других (као [[Аристотел]]) који су говорили да се светлост шири простором тренутно (бесконачно брзо).{{sfn|Логос|2017|p=22}}

После, у новом веку мишљење да се светлост креће бесконачном [[брзина|брзином]] била је сумњива [[Галилео Галилеј|Галилеју]] и он је покушао, помоћу [[телескоп]]а, да одреди брзину светлости, али је удаљеност од неколико километара, на коју је био поставио светиљке била је мала да се одреди брзина светлости.{{sfn|Логос|2017|p=274}}

=== Ремеров покушај мерења ===
[[Датотека:Illustration from 1676 article on Ole Rømer's measurement of the speed of light.jpg|мини|десно|180п|Скица [[Оле Кристенсен Ремер|Ремеровог]] метода за одређивање брзине светлости на основу кашњења заласка Јупитеровог месеца [[Ија (сателит)|Ио]]]]

[[Данска|Дански]] [[астроном]] [[Оле Кристенсен Ремер]] је 1675. установио да тренуци опажања [[окултација]] (кад се [[небеско тело]], гледано са [[Земља|Земље]], скрива иза другог) [[Јупитер]]ових сателита (пример је [[Ија (сателит)|Ио]]) зависе од брзине ширења светлости. До тада се сматрало да се [[светлост]] шири бесконачном [[брзина|брзином]]. Када се Земља налази у положају 1. (види слику доле), посматрач уочава да до окултација долази у једнаким временским размацима, тада се Земља нити приближава нити удаљава од Јупитера. У положају 2. Земља се удаљава од Јупитера, а посматрач налази да тренуци окултације касне. Разлог је у томе што је светлости потребно додатно време да превали повећану [[удаљеност]] до Земље. Знајући у којим су се размацима времена окултације појављивале у положају 1, може се предвидети време окултације када се дође у положају 3. Међутим до ње не би долазило још толико времена колико је светлости потребно да превали удаљеност од положаја Земље 1. до положаја Земље 3, а то је дужина 2''а''. Ремер је измерио да укупно кашњење износи око -{''t''}- = 1,000 [[секунд]]и. За брзину светлости следи:<ref>[[Владис Вујновић]] : "Астрономија", Школска књига, 1989.</ref>

[[Датотека:Brzina svetlosti01.png|мини|центар|600п|Астрономска метода мерења брзине светлости]]

:<math> c = \frac{2a}{t} \!</math>
где је: -{''c''}- – брзина светлости, -{''a''}- – удаљеност [[Земља|Земље]] од [[Сунце|Сунца]], -{''t''}- – време кашњења [[светлост]]и.

Бројна вредност брзине светлости директно зависи од тачности с којом је позната средња удаљеност до Сунца (у оно време позната као 140 милиона [[километар]]а). Однос брзине светлости и брзине Земље не зависи од средње удаљености до Сунца. Наиме, како је брзина кретања Земље по стази једнака -{''v = 2aπ / Z''}-, где је -{''Z''}- сидеричка година, то је:

:<math> \frac{c}{v} \,=\, \frac{Z}{t\cdot\pi} \!</math>

где је: ''c'' – брзина светлости, ''v'' = брзина кретања Земље, ''a'' – удаљеност Земље од Сунца, ''Z'' - сидеричка година Земље, ''π'' = 3.14, ''t'' – време кашњења светлости.

Ремер је вршио [[мерење|мерења]] око 8 година и однос -{''c : v''}- је изашао око 7600. Данашње вредности су 299.792 [[Метар у секунди|-{km/s}-]] : 29,8 -{km/s}- ≈ 10,100. У ствари Ремер није направио никакав прорачун и није проценио брзину светлости. На основу његових мерења то је обавио [[Кристијан Хајгенс]] и он је добио за око 25% мању вредност од данашњих мерења. Значајно је да је Ремер доказао да је '''брзина светлости коначна'''. Његови резултати нису у почетку прихваћени, све док [[Џејмс Бредли]] 1727. није открио [[Аберација (астрономија)|аберацију светлости]]. Године 1809. француски [[астроном]] [[Jean-Baptiste Joseph Delambre|Жан-Батист-Жозеф Деламбр]] је поновио Ремерова мерења, која су тада обављена с много тачнијим мерним инструментима и добио за брзину светлости око 300.000 -{km/s}-. Он је у ствари измерио да светлост путује са Сунца до Земље 8 минута и 12 секунди (стварна вредност је 8 минута и 19 секунди).

=== Мерења на Земљи ===

Главни проблем с првим земаљским (терестричким) мерењима је био што су научници у експериментима могли да проучавају распростирање светлости на релативно малим удаљеностима.

Први важнији покушај је спровео [[Иполит Физо]] помоћу уређаја с ротирајућим [[зупчаник]]ом кроз чије зупце је пропуштао светлост. Мерењима је добио вредност од око 313.300 -{km/s}-.

Амерички физичар [[Алберт Абрахам Мајкелсон|Мајкелсон]] за своја је мерења светлости у раздобљу од 1880. до 1920. примио [[Нобелова награда|Нобелову награду]] [[Нобелова награда за физику|за физику]]. Користио се осмостаничним ротирајућим огледалом и извором светлости удаљеним око 35 -{[[километар|km]]}-. Својим мерењима је добио вредност од око 300.000 -{km/s}-.

После је с колегом [[Edward Williams Morley|Едвардом Морлејем]] спровео [[Мајкелсон—Морлијев експеримент]], у којем су доказали да брзина светлости не зависи од извора, нити од брзине кретања извора.

Савремена мерења су утврдила брзину светлости на тачно 299.792.458 -{m/s}-.

== Улога у физици ==
=== Гранична брзина ===

Према [[Специјална теорија релативности|посебној теорији релативности]], [[енергија]] предмета [[Маса|масе]] -{''m''}- и [[Брзина|брзине]] -{''v''}- дата је једначином {{nowrap|-{''γmc''}-<sup>2</sup>}}, где је ''γ'' [[Лоренцов фактор]]. Ако тело мирује, -{''v''}- је једнака нули, па је ''γ'' једнак 1, из чега следи {{nowrap|-{''E'' {{=}} ''mc''}-<sup>2</sup>}}, којим се дефинише [[једнакост масе и енергије|еквиваленција масе и енергије]]. ''γ'' се приближава бесконачности како се -{''v''}- приближава -{''c''}-, па би била потребна бесконачна количина енергије како би објект масе -{''m''}- достигао брзину светлости. Другим речима, маса -{''m''}- тела које мирује мања је од масе -{m}-<sub>0</sub> тела које се креће: у складу са формулом <math display="inline">m=\frac{m_0}{\sqrt{1-\frac{v^2}{c^2}}}</math>. То значи да што је тело брже, и што се више приближава брзини светлости, треба му све више енергије како би своју, све већу масу, успело да убрза. Брзина светлости је тиме горња граница брзине за објекте који посједују масу, па због тога појединачни [[фотон]]и не могу путовати брзинама већим од брзине светлости.<ref>[http://latimesblogs.latimes.com/technology/2011/07/time-travel-impossible.html ''It's official: Time machines won't work'', Los Angeles Times, pristupljeno 25. јула 2011.], pristupljeno 8. decembra 2016.</ref><ref>[http://www.ust.hk/eng/news/press_20110719-893.html HKUST Profesori dokazali da fotoni ne nadilaze brzinu svetlosti], pristupljeno 8. decembra 2016.</ref> Ово је експериментално доказано у многим тестирањима релативистичке енергије и момента.<ref>{{cite web | last =Fowler| first = M
|date=март 2008 | title=Notes on Special Relativity| url=http://galileo.phys.virginia.edu/classes/252/SpecRelNotes.pdf | pages =56| publisher=[[University of Virginia]]|accessdate=7. 5. 2010 }}</ref>

== Напомене ==
{{reflist| group = "Note"|30em}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv | title = Einstein from "B" to "Z" – Volume 9 of Einstein studies | first = JJ | last=Stachel| publisher = Springer |year=2002|isbn=978-0-8176-4143-6 | url = https://books.google.com/books?id=OAsQ_hFjhrAC&pg=PA226|pages=226}}
* {{Cite book| ref=harv | title = Elementary and Intermediate Algebra: A Combined Course, Student Support Edition | edition = 4th illudtrated | first = Ron | last=Larson| first2 = Robert P. | last2=Hostetler| publisher = Cengage Learning |year=2007|isbn=978-0-618-75354-3 | url = https://books.google.com/books?id=qe-YvKoeiasC&pg=PA179|pages=197}}
* {{Cite journal | last =Rømer| first = O|author-link=Ole Rømer|year=1676
| title=Démonstration touchant le mouvement de la lumière trouvé par M. Römer de l'Academie Royale des Sciences| url=http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Roemer-1677/Roemer-1677.html
| journal=[[Journal des sçavans]] | pages =223–36| language=French| archiveurl=https://web.archive.org/web/20070729214326/http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Roemer-1677/Roemer-1677.html|archivedate=29. 7. 2007
}}
* Translated as {{cite journal|year=1677
| title=A Demonstration concerning the Motion of Light| url=http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Roemer-1677/Roemer-1677.html
| journal=[[Philosophical Transactions of the Royal Society]]
| issue=136 |pages=893–4| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070729214326/http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Roemer-1677/Roemer-1677.html| archivedate=29. 7. 2007
| doi = 10.1098/rstl.1677.0024
| volume=12
}}
* {{Cite journal | last =Halley| first = E|author-link=Edmond Halley|year=1694
| title=Monsieur Cassini, his New and Exact Tables for the Eclipses of the First Satellite of Jupiter, reduced to the Julian Stile and Meridian of London
| journal=[[Philosophical Transactions of the Royal Society]]
| volume=18 | issue = 214 |pages=237–56| doi=10.1098/rstl.1694.0048
}}
* {{Cite journal | last =Foucault| first = JL|author-link=Léon Foucault|year=1862
| title=Détermination expérimentale de la vitesse de la lumière: parallaxe du Soleil| url=https://books.google.com/books?id=yYIIAAAAMAAJ&pg=PA216&lpg=PA216&dq| journal=[[Comptes rendus de l'Académie des sciences]]| volume=55 |pages=501–503,792–796| language=French
}}
* {{Cite journal | last =Michelson| first = AA|author-link=Albert A. Michelson|year=1878
| title=Experimental Determination of the Velocity of Light| url=http://www.gutenberg.org/ebooks/11753
| journal=[[Proceedings of the American Association of Advanced Science]]
| volume=27 |pages=71–77
}}
* {{Cite journal | first =AA | last=Michelson | first2 =FG | last2=Pease|author2-link=Francis G. Pease | first3 =F | last3=Pearson|author3-link=Fred Pearson (physicist)
| title=Measurement of the Velocity of Light in a Partial Vacuum
| url =https://archive.org/details/sim_astrophysical-journal_1935-07_82_1/page/26 | journal=[[Astrophysical Journal]]
| volume=82 |pages=26–61|year=1935| doi=10.1086/143655 | bibcode = 1935ApJ....82...26M
}}
* {{Cite journal | last =Newcomb| first = S|author-link=Simon Newcomb|year=1886
| title=The Velocity of Light
| url =https://archive.org/details/sim_nature-uk_1886-05-13_34_863/page/n3| journal=[[Nature (časopis)|Nature]]
| volume=34
| issue=863 | doi=10.1038/034029c0| bibcode = 1886Natur..34...29. |pages=29–32}}
* {{Cite journal | last =Perrotin| first = J|author-link=Henri Joseph Anastase Perrotin|year=1900
| title=Sur la vitesse de la lumière
| journal=[[Comptes rendus de l'Académie des sciences]]
| volume=131 |pages=731–4| language=French
}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Brillouin| first = L|author-link=Léon Brillouin |year=1960| title = Wave propagation and group velocity | url=https://archive.org/details/wavepropagationg00bril_0 | publisher = [[Academic Press]] |id=}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Jackson| first = JD|author-link=John David Jackson (physicist) | title = Classical Electrodynamics | url=https://archive.org/details/classicalelectro00jack_0 | edition = 2nd | publisher = [[John Wiley & Sons]] |year=1975|isbn=978-0-471-30932-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Keiser| first = G| title = Optical Fiber Communications  | url=https://archive.org/details/opticalfibercomm00keis_822 |edition = 3rd| publisher = [[McGraw-Hill]]|year=2000|isbn=978-0-07-232101-2| pages = [https://archive.org/details/opticalfibercomm00keis_822/page/n617 32]}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Ng| first = YJ |year=2004| chapter = Quantum Foam and Quantum Gravity Phenomenology | url = https://books.google.com/?id=RntpN7OesBsC | editor = Amelino-Camelia, G | editor2 = Kowalski-Glikman, J | title = Planck Scale Effects in Astrophysics and Cosmology|pages=321''ff''| publisher=[[Springer (publisher)|Springer]]|isbn=978-3-540-25263-4}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Helmcke| first = J | last2=Riehle| first2 = F |year=2001| chapter = Physics behind the definition of the meter | url = https://books.google.com/?id=WE22Fez60EcC&pg=PA453 | editor-last = Quinn | editor-first = TJ | editor-last2 = Leschiutta | editor-first2 = S | editor-last3 = Tavella | editor-first3 = P | title = Recent advances in metrology and fundamental constants| publisher=[[IOS Press]]|isbn=978-1-58603-167-1| pages = 453}}
* {{cite arXiv | last =Duff| first = MJ |author-link=Michael James Duff|year=2004
| title=Comment on time-variation of fundamental constants
| class=hep-th
| eprint=hep-th/0208093
}}
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Speed of light}}
* -{[https://books.google.com/books?id=UigDAAAAMBAJ&pg=PA17&dq=1930+plane+%22Popular&hl=en&ei=bfiPTs-NGInE0AHC_4k_&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=8&ved=0CEwQ6AEwBzgK#v=onepage&q=1930%20plane%20%22Popular&f=true "Test Light Speed in Mile Long Vacuum Tube."] ''Popular Science Monthly'', September (1930). pp. 17–18.}-
* -{[https://web.archive.org/web/20031029003927/http://www.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter2/2-1/metre.html Definition of the metre]}-
* -{[http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?c Speed of light in vacuum]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20040530221051/http://www.itl.nist.gov/div898/bayesian/datagall/michelso.htm Data Gallery: Michelson Speed of Light (Univariate Location Estimation)]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20050615174625/http://gregegan.customer.netspace.net.au/APPLETS/20/20.html Subluminal]}-
* -{[http://www.mathpages.com/rr/s3-03/3-03.htm De Mora Luminis] at MathPages}-
* -{[http://www.ertin.com/sloan_on_speed_of_light.html Light discussion on adding velocities]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20080115205125/http://www.colorado.edu/physics/2000/waves_particles/lightspeed-1.html Speed of Light]}-
* -{[http://sixtysymbols.com/videos/light.htm c: Speed of Light]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20070808113311/http://www.math.ucr.edu/home/baez/physics/ Usenet Physics FAQ]}-
* -{[http://www.live-counter.com/speed-of-light/ Speed of light illustration] (Speed of light as Live-Counter)}-

{{Релативност}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Оптика]]
[[Категорија:Таласи]]
[[Категорија:Електромагнетизам]]
[[Категорија:Физичке константе]]
[[Категорија:Фундаменталне константе]]
[[Категорија:Јединице за брзину]]