Изворни код странице Бозони

[[Датотека:Symmetricwave2.png|мини|250px|[[Talasna funkcija|Таласна функција]] бозона је симетрична функција. На слици је приказана таласна функција која описује стање 2 бозона у бесконачној потенцијалној јами.]]

'''Бозони'''<ref>{{cite book |title=Longman pronunciation dictionary |first=John C. |last= Wells |publisher=Longman |location=Harlow, England |year=1990 |isbn=978-0582053830 }}</ref><ref>{{cite web
|title= boson|website=Collins Dictionary |url=http://www.collinsdictionary.com/dictionary/english/boson?showCookiePolicy=true}}</ref> су честице целог спина (<math>S = 0, 1, 2, \dots</math>), за разлику од [[фермиони|фермиона]] који имају половни спин (<math>S = \frac{1}{2}, \frac{3}{2} \dots</math>)<ref name = DarkMatter>{{cite book |author=Carroll, Sean |year=2007 |series=Dark Matter, Dark Energy: The dark side of the universe |title=Guidebook |at=Part&nbsp;2, p.&nbsp;43 |publisher=The Teaching Company |isbn=978-1598033502 |quote=...&nbsp;boson: A force-carrying particle, as opposed to a matter particle (fermion). Bosons can be piled on top of each other without limit. Examples are photons, gluons, gravitons, weak bosons, and the Higgs boson. The spin of a boson is always an integer: 0, 1, 2, and so on&nbsp;...}}</ref>. За њих не важи [[Паулијев принцип]] који важи за фермионске честице, већ су стања која ће бозони заузети у датом систему описана [[Бозе-Ајнштајнова расподела|Бозе-Ајнштајновом расподелом]]. За разлику од фермиона, више бозона могу заузимати потпуно исто кватнтно стање. Бозони су добили назив по [[Индија|индијском]] физичару [[Сатјенадра Нат Бозе|Сатјендри Нату Бозеу]] (-{Satyendra Nath Bose}-)<ref name="AP-20120710">{{cite news |last=Daigle |first=Katy |title=India: Enough about Higgs, let's discuss the boson |url=http://apnews.excite.com/article/20120710/D9VU1DRG0.html |date=10 July 2012 |agency=[[Associated Press]]|access-date=10 July 2012}}</ref><ref name="NYT-20120919">{{cite news |last=Bal |first=Hartosh Singh |title=The Bose in the Boson |url=http://latitude.blogs.nytimes.com/2012/09/19/indians-clamor-for-credit-for-the-bose-in-boson/ |date=19 September 2012 |work=[[The New York Times]] blog |access-date=21 September 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120922024310/http://latitude.blogs.nytimes.com/2012/09/19/indians-clamor-for-credit-for-the-bose-in-boson/ |archive-date=22 September 2012 |url-status=dead }}</ref> на предлог [[Пол Дирак|Пола Дирака]].<ref>{{cite book |title=Notes on Dirac's lecture ''Developments in Atomic Theory'' at Le Palais de la Découverte, 6&nbsp;December 1945 |publisher=UKNATARCHI Dirac Papers |id=BW83/2/257889}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=qsodmIGD0fMC&q=farmelo+graham+the+strangest+man|title=The Strangest Man: The Hidden Life of Paul Dirac, Mystic of the Atom|last=Farmelo|first=Graham|date=2009-08-25|publisher=Basic Books|isbn=9780465019922|pages=331|language=en}}</ref> Све [[Елементарна честица|елементарне честице]] се деле на фермионе и бозоне. У бозонске елементарне честице спадају [[глуон]], [[фотон]], [[W и Z бозони|W<sup>+</sup>, W<sup>-</sup> и Z<sup>0</sup> бозон]], теоријски предвиђени [[Graviton|гравитон]], итд.<ref>{{cite news |url= https://www.bbc.co.uk/news/magazine-18708741 |title=Higgs boson: The poetry of subatomic particles |date=4 July 2012|work=BBC News |access-date=6 July 2012}}</ref> И композитне честице могу бити бозони, као што су мезон или стабилна језгра парног масеног броја (нпр. [[деутеријум]], <math>^4 He</math>) Такође, многе квазичестице су бозони као што су [[фонон]], [[плазмон]], [[Куперови парови|Куперов пар]], итд. Када се гас бозонских честица охлади до јако ниских температура, јако велики број бозона заузима најниже квантно стање у систему и долази до [[Бозе-Ајнштајнов кондензат|Бозе-Ајнштајнове кондензације]]. Примери Бозе-Ајнштајнове кондензације су[[Суперфлуиди|суперфлуидност]], [[Суперпроводност|БЦС теорија суперпроводности]], итд. У таква стања могу доћи бозони или бозонске квазичестице сачињене од фермиона ([[Куперови парови]]).

[[Датотека:Standard_Model_of_Elementary_Particles_hr.svg|мини|лево|250px|[[Стандардни модел]] [[Елементарна честица|елементарних честица]], с [[баждарни бозони|баждарним]] и [[Хигсов бозон|Хигсовим бозоном]].]]
[[Датотека:Bohr atom model.svg|мини|desno|250px|У поједностављеном [[Боров модел атома|Боровом моделу атома]] водоника, [[Балмерова серија]] настаје скоком [[електрон]]а на други енергетски ниво (-{n}- = 2). Приказана је [[Емисија (електромагнетно зрачење)|емисија]] [[квант]]а [[светлост]]и. Прелаз електрона преставља -{H}--алфа, прву линију Балмерове серије, [[таласна дужина|таласне дужине]] 656 [[metar|-{nm}-]].]]
[[Датотека:Temeljne čestice 1.png|мини|лево|250px|Преглед [[Фундаменталне интеракције|темељних међуделовања]] између [[Субатомска честица|субатомских честица]] описаних [[Стандардни модел|стандардним моделом]].]]
[[Датотека:Nuclear Force anim smaller.gif|мини|desno|250px|[[Анимација]] међуделовања [[Јака нуклеарна сила|јаке нуклеарне силе]] (или [[Резидуална јака нуклеарна сила|резидуалне јаке нуклеарне силе]]). Мали обојени двоструки дискови су [[глуон]]и.]]
[[Датотека:CMS Higgs-event.jpg|мини|лево|250px|[[Симулација]] [[Хипотеза|хипотетског]] распада [[Хигсов бозон|Хигсовог бозона]].]]
[[Датотека:Quadrupol Wave.gif|мини|desno|250px|[[Гравитациони таласи]] наизменично сабијају и растежу [[простор]] кроз који пролазе.]]
Према [[стандардни модел|стандардном моделу]], с обзиром на вредност спина, све [[елементарна честица|елементарне честице]] деле се у две велике групе: [[фермион]]е и бозоне.<ref>''Bozon'', [https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=9095] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, pristupljeno 20. 03. 2020.</ref> У фермионе спадају елементарне честице које изграђују сву познату материју у [[свемир]]у, док у бозоне спадају елементарне честице које се називају [[баждарни бозони]]. То су бозони који немају унутрашњу структуру, у потпуности су елементарни и дефинишу се као честице преносници 3 [[Фундаменталне интеракције|темељне силе природе]] ([[јака нуклеарна сила]], [[слаба нуклеарна сила]] и [[електромагнетска сила]]), не рачунајући [[гравитација|гравитацију]].<ref>Svetlana Veselinović: "Elementarne čestice",  [http://www.mathos.unios.hr/~mdjumic/uploads/diplomski/VES07.pdf], završni rad, Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Osijek 2014, pristupljeno 27. 01 2020.</ref>

{| class="wikitable"
|-
! Бозон !! Ознака !! Античестица !! Електрични набој -{''Q/e''}- !! Спин !! Маса (-{MeV/c}-<sup>2</sup>)
|-
| [[фотон]] || γ || сам себи || 0 || 1 || 0
|-
| [[W и Z бозони|W-бозон]] || W<sup>-</sup> || W<sup>+</sup> || -1 || 1 || 80,38
|-
| [[W и Z бозони|-{Z}--бозон]] || -{Z}- || сам себи || 0 || 1 || 91,19
|-
| глуон || -{g}- || сам себи || 0 || 1 || 0
|-
| [[Хигсов бозон]] || -{H}-<sub>0</sub> || сам себи || 0 || 0 || 125,09
|-
| [[гравитон]] || -{G}- || сам себи || 0 || 2 || 0
|}

== Фотон ==
{{Главни|Фотон}}

'''Фотон''' (према [[Грчки језик|грч]]. ''φῶς'', [[генитив]]: ''φωτός'': светлοст), '''светлосни квант''' или '''квант електромагнетског зрачења''' (ознака ''γ'') је основни делић [[енергија|енергије]] [[Електромагнетско зрачење|електромагнетскога зрачења]], [[елементарна честица]] која је посредник у преношењу електромагнетскога међуделовања. У [[вакуум]]у се фотон креће [[брзина светлости|брзином светлости]], а нема [[маса|масу]], [[електрични набој]], ни енергију мировања. Његов је [[спин]] једнак јединици и припада у групи бозона. Фотон као појам увео је [[Алберт Ајнштајн|А. Ајнптајн]] 1905. како би објаснио [[фотоелектрични учинак]], који се није могао објаснити с помоћу [[таласна теорија|таласне теорије]] електромагнетнога зрачења. Електромагнетно зрачење [[фреквенција|фреквенције]] ''ν'' показује при међуделовању с материјом да се састоји од недељивих фотона енергије:

:<math> E = h \cdot \nu </math>

где је: -{''h''}- - [[Планкова константа]]. Фотони настају у многим природним процесима: при убрзавању електрички набијених честица ([[синхротронско зрачење]]), при [[Нуклеарна реакција|нуклеарном]], [[атом]]ском или [[молекул]]арном претварању (трансформацији) из стања више енергије у стање ниже [[енергија|енергије]], при поништењу ([[Анихилација|анихилацији]]) [[честица]] и [[античестица]].

== W и -{Z}- бозони ==
{{Glavni|W и Z бозони}}

'''W и Z бозони''' су [[елементарне честице]] преносници [[слаба нуклеарна сила|слабе нуклеарне силе]], одговорне за распаде [[протон]]а у [[неутрон]]е и обрнуто. За разлику од осталих [[Баждарни бозони|баждарних бозона]], [[маса|масе]] мировања су ми различите од нуле, а износе 80,4 и 91,2 [[електронволт|-{GeV}-]]/[[brzina svetlosti|-{c}-]]<sup>2</sup>, што је готово 100 пута више од масе [[протон]]а, због чега им је деловање ограничено на [[атомско језгро]].

=== W-бозон ===
'''W-бозон''' (ознака W<sup>±</sup>) је [[субатомска честица]] која као преносник [[слаба нуклеарна сила|темељне слабе нуклеарне силе]] постоји у два [[Електрични набој|електрички набијена]] стања, у негативном стању је [[честица]], а у позитивном стању је [[античестица]]. Са -{Z}--бозоном, [[глуон]]ом и [[фотон]]ом чини групу [[Баждарни бозони|баждарних бозона]] [[Електрослаба теорија|електрослабог]] и јакога међуделовања ([[јака нуклеарна сила]]). W-бозони откривени су 1983. у -{[[CERN]]}--у у Женеви, у складу с предвиђањима моделa [[Sheldon Lee Glashow|Ш. Л. Глашоуа]], [[Steven Weinberg|С. Вајнберга]] и [[Abdus Salam|А. Салама]] ([[Нобелова награда за физику]] 1979). Њихова сразмерно велика [[маса]], -{''m<sub>W</sub>'' = 80,385 ± 0,015 GeV/c²}-, објашњава краткодосежност и изразито малу јачину слабе силе при уобичајеним нискоенергијским процесима субатомских честица.

=== Z-бозон ===
'''Z-бозон''' (ознака -{Z}-) је субатомска честица која је преносник темељне слабе силе, електрично је неутрална и сама себи античестица. С W-бозоном, глуоном и фотоном чини баждарне бозоне електрослабог и јакога међуделовања. -{Z}--бозони откривени су 1983. у -{CERN}--у у Женеви, у складу с предвиђањима модела [[Sheldon Lee Glashow|Ш. Л. Глашоуа]], [[Steven Weinberg|С. Вајнберга]] и [[Abdus Salam|А. Салама]] ([[Нобелова награда за физику]] 1979).  Њихова сразмерно велика [[маса]], -{''m<sub>Z</sub>'' = 91,1875 ± 0,0021 GeV/c²}-, објашњава краткодосежност и изразито малу јачину слабе силе при уобичајеним нискоенергијским процесима субатомских честица.

== Глуон ==
{{Главни|Глуон}}

'''Глуон''' ([[Енглески језик|енг]]. -{''gluon''}-, од -{''glue''}-: лепак које долази од [[Француски језик|фран]]. -{''glu''}-: лепак [од имеле] и [[Латински језик|каснолат]]. -{''glus''}-, [[генитив]] -{''glutis''}-, за клас. лат. -{''gluten''}-; ознака -{g}-) је [[елементарна честица]] без [[маса|масе]], која преноси темељно јако међуделовање ([[јака нуклеарна сила]]) и веже [[кварк]]ове у [[хадрон]]има, бозон [[спин]]а 1. Међуделовање кваркова преноси се емисијом и апсорпцијом глуона, слично као што се [[Електромагнетска сила|електромагнетско међуделовању]] преноси [[фотон]]има. Разлика је у томе што фотони немају [[електрични набој]] и узајамно међусобно неделују, а глуони имају 8 врста набоја боје те између њих делује јака сила. Глуоне је теоријски предвидео [[Murray Gell-Mann|М. Гел-Ман]] 1964. а [[експеримент]]има су потврђени 1979. помоћу [[глуонски млаз|глуонских млазова]] у истраживачком средишту -{DESY}- (немачки електронски [[синхротрон]]) у [[Хамбург]]у.<ref>'''gluon''', [https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=22395] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, pristupljeno 20. ožujka 2020.</ref>

== Хигсов бозон ==
{{Главни|Хигсов бозон}}

'''Хигсов бозон''' (по [[Peter Higgs|П. Хигсу]]; ознака -{H}-<sup>0</sup>) је бозон уведен у [[Стандардна теорија честица и сила|стандардну теорију честица и сила]] (1964) ради објашњења како је приликом настанка [[свемир]]а нарушена [[електрослаба теорија|електрослаба симетрија]], те је настао већи број [[Субатомска честица|субатомских честица]] него [[античестица]] и зашто честице имају масу. Његова је [[маса]] приближно 125,09 -{GeV/c²}-, [[спин]] 0, [[време полураспада]] 1,56 × 10<sup>−22</sup> [[sekunda|-{s}-]], [[Електрични набој|електрични]] је неутралан и сам је себи [[античестица]]. Може се распасти на два [[W бозон|W-бозона]]:

:<math> \mathrm{H}^0 \rightarrow \mathrm{W}^+ + \mathrm{W}^- </math>

два [[W и Z бозони|-{Z}--бозона]]:

:<math> \mathrm{H}^0 \rightarrow \mathrm{Z}^0 + \mathrm{Z}^0 </math>

dva [[foton]]a:

:<math> \mathrm{H}^0 \rightarrow \mathrm{\gamma} + \mathrm{\gamma} </math>

и друго.<ref>'''Higgsov bozon''', [https://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=25457] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, pristupljeno 20. ožujka 2020.</ref>

== Гравитон ==
{{Главни|Гравитон}}

'''Гравитон''' (према [[гравитација]]) је [[квант]] [[Гравитационо поље|гравитационог поља]], преносник темељне [[гравитација|гравитационе силе]]. То је [[честица]] с [[Релативна атомска маса|масом]] мировања једнаком нули и нултим набојем, бозон са [[спин]]ом -{''2∙h''}-, а припадно је поље [[тензор]]ско. Гравитон би требао бити [[квант]] [[Гравитациони таласи|гравитационих таласа]], што их је као промене [[простор-време]]на које се шири [[Брзина светлости|брзином светлости]]. [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] предвидио већ 1916. У суперсиметричним минималним проширењима [[Стандардни модел|стандарднога модела]] ([[физика елементарних честица]]), честице целобројнога спина добивају партнер-честицу полуцелога спина. Тако би гравитону спина -{''2∙h''}- одговарао гравитино полуцелога спина -{''3∙h/2''}-.

== Види још ==
*[[Бозе-Ајнштајнова статистика]]
*[[Ферми-Диракова статистика]]
*[[Елементарна честица|Елементарне честице]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
*{{cite journal
 |author=A. Ali and G. Kramer
 |year=2011
 |title=JETS and QCD: A historical review of the discovery of the quark and gluon jets and its impact on QCD
 |journal=[[European Physical Journal H]]
 |volume=36 |issue=2 |pages=245–326
 |arxiv=1012.2288
 |bibcode = 2011EPJH...36..245A
 |doi=10.1140/epjh/e2011-10047-1
 |s2cid=54062126
}}
* {{cite book
 |last=Close |first=Frank |author-link=Frank Close
 |year=2004
 |title=Particle Physics: A Very Short Introduction
 |url=https://archive.org/details/particlephysicsv0000clos |publisher=Oxford University Press
 |isbn=978-0-19-280434-1
}}
* {{Cite book
 |last1=Close |first1=Frank |author-link1=Frank Close
 |last2=Marten |first2=Michael
 |last3=Sutton |first3=Christine
 |year=2004
 |title=The Particle Odyssey: A Journey to the Heart of the Matter
 |journal=The Particle Odyssey : A Journey to the Heart of the Matter |url=https://books.google.com/books?id=PX87qqj5B2UC&q=rolf+wideroe,+lawrence
 |isbn=9780198609438
|bibcode=2002pojh.book.....C }}
* {{cite book
 |last=Ford |first=Kenneth W.
 |year=2005
 |title=The Quantum World
 |url=https://archive.org/details/quantumworldquan00kenn |url-access=registration |publisher=Harvard University Press
}}
* {{cite book
 |last=Oerter |first=Robert
 |year=2006
 |title=The Theory of Almost Everything: The Standard Model, the Unsung Triumph of Modern Physics
 |url=https://archive.org/details/theoryofalmostev0000oert |url-access=registration |publisher=Plume
}}
* {{cite book
 |last=Schumm
 |first=Bruce A.
 |year=2004
 |title=Deep Down Things: The Breathtaking Beauty of Particle Physics
 |publisher=Johns Hopkins University Press
 |isbn=978-0-8018-7971-5
 |url-access=registration
 |url=https://archive.org/details/deepdownthingsbr00schu
 }}
* {{cite book
 |last=Close |first=Frank |author-link=Frank Close
 |year=2006
 |title=The New Cosmic Onion
 |publisher=Taylor & Francis
 |isbn=978-1-58488-798-0
}}
* {{cite arXiv
 |last1=Robinson |first1=Matthew B.
 |last2=Bland |first2=Karen R.
 |last3=Cleaver |first3=Gerald. B.
 |last4=Dittmann |first4=Jay R.
 |year=2008
 |title=A Simple Introduction to Particle Physics
 |eprint=0810.3328
 |class=hep-th
 }}
* {{cite arXiv
 |last1=Robinson |first1=Matthew B.
 |last2=Ali |first2=Tibra
 |last3=Cleaver |first3=Gerald B.
 |year=2009
 |title=A Simple Introduction to Particle Physics Part II
 |eprint=0908.1395
 |class=hep-th
 }}
* {{cite book | last=Griffiths |first=David J. |author-link=David Griffiths (physicist) | title=Introduction to Elementary Particles | url=https://archive.org/details/introductiontoel0000grif_o7r4 | publisher=Wiley, John & Sons, Inc | year=1987 | isbn=978-0-471-60386-3}}
* {{cite book | last=Kane |first=Gordon L. |author-link=Gordon L. Kane | title=Modern Elementary Particle Physics | url=https://archive.org/details/modernelementary0000kane_h0l3 | publisher=Perseus Books | year=1987 | isbn=978-0-201-11749-3}}
* {{cite book | last=Perkins |first=Donald H. |author-link=Donald Hill Perkins | title=Introduction to High Energy Physics | publisher=Cambridge University Press | year=1999 | isbn=978-0-521-62196-0}}
* {{cite book | last=Povh |first=Bogdan | title=Particles and Nuclei: An Introduction to the Physical Concepts | publisher=Springer-Verlag | year=1995 | isbn=978-0-387-59439-2}}
* {{cite book | last=Boyarkin |first=Oleg | title=Advanced Particle Physics Two-Volume Set | publisher=CRC Press | year=2011 | isbn=978-1-4398-0412-4 }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{commons category|Boson}}
* [http://www.fnal.gov/ Fermilab]
* [http://www.iop.org/publications/iop/2009/page_38211.html Particle physics – it matters] {{Wayback|url=http://www.iop.org/publications/iop/2009/page_38211.html |date=20110309172503 }} – the [[Institute of Physics]]
* Nobes, Matthew (2002) "Introduction to the Standard Model of Particle Physics" on [[Kuro5hin]]: [http://www.kuro5hin.org/story/2002/5/1/3712/31700 Part 1], [http://www.kuro5hin.org/story/2002/5/14/19363/8142 Part 2], [http://www.kuro5hin.org/story/2002/7/15/173318/784 Part 3a], [http://www.kuro5hin.org/story/2002/8/21/195035/576 Part 3b.]

{{Честице у физици}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Субатомске честице]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]