Изворни код странице Бод (техника)

'''Бод''' је појам из [[телекомуникације|телекомуникација]] и [[електроника|електронике]]. Пише се -{'''baud'''}-, а чита бод. Тако се мери ''брзина преноса'' што је број промена у секунди у [[модулација|модулисаном]] сигналу у средини кроз коју се преноси сигнал. Названо је по Емилу Боду, изумитељу Бодовог кода у телеграфији.

На пример, 250 бода значи да је 250 сигнала пренесено у секунди. Ако сваки сигнал носи 4 [[Бит (рачунарство)|бит]]а информације тада је сваке секунде пренето 1000 бита. Ово се означава тада као 1000 бит/с.

Не треба помешати величине које описују количину пренетих бодова са количином података у секунди (који се обично означавају као ''бити у секунди'').<ref>{{Cite news|url=http://www.electronicdesign.com/communications/what-s-difference-between-bit-rate-and-baud-rate|title=What's The Difference Between Bit Rate And Baud Rate?|date=2012-04-27|work=Electronic Design|access-date=2018-01-18}}</ref> Сваки пренесени сигнал може носити један или више битова информације. За ово је карактеристичан пример [[квадратурна амплитудска модулација]]. Уколико сваки сигнал носи тачно један бит тада су количина бода и бита у секунди једнаке. Међутим, много се ефикасније користи дати опсег медијума за пренос сигнала ако се у један сигнал утисне више бита. Ово смањује време преноса информације.

Јасан пример разлике између количине бода и бита у секунди је брзина сигнализације човека који заставицом преноси поруке између бродова. Човек може померити руку једном у секунди па је његова брзина сигнализирања 1 бод/с. Међутим, застава може бити у једном од 8 различитих положаја: високо дигнута, 45 степени лево, 90 степени лево, 135 степени лево, право доле, 135 степени десно, 90 степени десно, 45 степени десно. ово значи да сваки сигнал носи 3 бита информације (2<sup>3</sup>=8), јер су потребне 3 [[бинарна цифра|бинарне цифре]] за кодирање 8 различитих стања - дакле брзина преноса је 3 бита у секунди.

Тако модем брзине 2400 бита/с стварно преноси 600 бода, где је сваки сигнал модулисан у квадратурно амплитудској модулацији и носи по 4 бита информације.

== Назив ==

Јединица у боду је добила име по [[Émile Baudot|Емилу Боду]], проналазачу [[Baudot code|Бодовог кода]] за [[telegraphy|телеграфију]], и представљена је према правилима за [[International System of Units|СИ јединице]]. Односно, прво слово његовог симбола је велико (Bd), али када се јединица напише, треба је писати малим словима (baud), осим када почиње реченицу. Бод је дефинисао CCITT (сада [[Međunarodna telekomunikaciona unija|ITU]]) у новембру 1926. Ранији стандард је био број речи у минути, што је била мање робусна мера пошто дужина речи може да варира.<ref>{{Cite web|url=http://www.linfo.org/baud.html|title=Baud definition by The Linux Information Project (LINFO)|website=www.linfo.org|access-date=2018-01-18}}</ref>

== Дефиниције ==

[[symbol duration time|Време трајања симбола]],<ref>ITU-T G.825 Transmission Systems And Media, Digital Systems And Networks Digital networks . Quality and availability targets (03/2000)</ref> може се директно измерити као време између прелаза гледајући [[eye diagram|дијаграм]]<ref>Christopher M. Miller "High-Speed Digital Transmitter Characterization Using Eye Diagram Analysis". [http://www.hpl.hp.com/hpjournal/pdfs/IssuePDFs/1994-08.pdf 1266 Hewlett-Packard Journal 45(1994) Aug., No,4] {{Wayback|url=http://www.hpl.hp.com/hpjournal/pdfs/IssuePDFs/1994-08.pdf |date=20210126091059 }}, pp. 29-37.</ref><ref>John G Proakis, Digital Communications 3rd ed, 2001</ref> сигнала на [[oscilloscope|осцилоскопу]]. Време трајања симбола ''T''<sub>s</sub> може се израчунати као:
:<math> T_\text{s}  =  {1 \over f_\text{s}}, </math>

где је ''f''<sub>s</sub> брзина симбола. Такође постоји шанса за погрешну комуникацију која доводи до двосмислености.

:Пример: Комуникација брзином од ''1000&nbsp;Bd'' означава комуникацију путем слања ''1000 симбола у секунди''. У случају [[модем]]а, ово одговара ''1000 тонова у секунди''; слично томе, у случају линијског кода, ово одговара ''1000 импулса у секунди''. Време трајања симбола је ''{{sfrac|1|1000}}&nbsp;секунде'' (тј. ''1&nbsp;милисекунда'').

У [[Digital data|дигиталним]] системима (тј. коришћењем дискретних/дисконтинуираних вредности) са [[binary code|бинарним кодом]], 1&nbsp;Bd = 1&nbsp;bit/s. Насупрот томе, недигитални (или [[Analog signal|аналогни]]) системи користе континуирани опсег вредности за представљање информација и у овим системима тачна величина информација од 1&nbsp;Bd варира.

Бoд се скалира коришћењем стандардних [[metric prefix|метричких префикса]],<ref>{{cite web |url=http://www.bipm.org/en/si/prefixes.html |title=Four Resolutions |publisher=Bipm.org |access-date=1 March 2012}}</ref><ref>{{Cite web |url=https://learn.sparkfun.com/tutorials/metric-prefixes-and-si-units/all |title=Metric Prefixes and SI Units |website=learn.sparkfun.com |access-date=2020-01-26}}</ref> тако да нпр

*1 kBd (килобод) = 1000 Bd
*1 MBd (мегабод) = 1000 kBd
*1 GBd (гигабод) = 1000 MBd.

== Однос према бруто битској брзини ==

Брзина симбола је повезана са [[gross bit rate|бруто битском брзином]] израженом у bit/s. Термин бод се понекад погрешно користи за означавање [[bit rate|брзине бита]],<ref>{{cite web |url=http://www.textfiles.com/apple/bitsbaud.txt |title=BITS, BAUD RATE, AND BPS Taking the Mystery Out of Modem Speeds |last1=Banks |first1=Michael A. |date=1990 |publisher=Brady Books/Simon & Schuster |access-date=17 September 2014}}</ref> пошто су ове брзине исте у старим [[модем]]има<ref>{{Cite web |title=History of the Modem |url=https://www.thoughtco.com/history-of-the-modem-4077013 |website=ThoughtCo.com |first=Mary |last=Bellis |date=2017-12-31 |access-date=2021-04-05 }}</ref><ref>{{Cite web|title=National Security Agency Central Security Service > About Us > Cryptologic Heritage > Historical Figures and Publications > Publications > WWII > Sigsaly – The Start of the Digital Revolution|url=https://www.nsa.gov/about/cryptologic-heritage/historical-figures-publications/publications/wwii/sigsaly-start-digital/|access-date=2020-08-13|website=NSA.gov}}</ref> као и у најједноставнијим дигиталним комуникационим везама које користе само један бит по симболу, као што је бинарна цифра „0” представљена једним симболом, а бинарна цифра "1" другим симболом. У напреднијим модемима и техникама преноса података, симбол може имати више од два стања, тако да може представљати више од једног [[Бит (рачунарство)|бит]]а. Бит (бинарна цифра) увек представља једно од два стања.

Ако се {{mvar|N}} битова преноси по симболу, а бруто брзина битова је {{mvar|R}}, укључујући додатне трошкове кодирања канала, брзина симбола {{math|''f''<sub>s</sub>}} се може израчунати као

:<math>  f_\text{s}  =   {R \over N}. </math>

Узимајући информацију по импулсу ''N'' у бит/пулсу као [[логаритам]] основе 2 броја различитих порука ''M'' које могу бити послате, [[Ralph Hartley|Хартлеј]]<ref>{{cite book | title = Information Theory and its Engineering Applications | author = D. A. Bell | edition = 3rd | year = 1962 | publisher = Pitman | location = New York |oclc=1626214}}</ref> је конструисао меру [[gross bit rate|бруто брзине протока]] ''R''<ref>{{cite web|url=http://www.iec.ch/si/binary.htm|title=Prefixes for binary multiples|author=International Electrotechnical Commission|author-link=International Electrotechnical Commission|year=2007|access-date=4 February 2014|archive-date=25. 09. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160925125914/http://www.iec.ch/si/binary.htm|url-status=}}</ref> као

:<math>  R  =   f_\text{s} N\quad  </math> где је <math>\quad N = \left \lceil \log_2(M) \right \rceil.</math>

Овде, <math>\left \lceil x \right \rceil</math> означава функцију плафона <math>x</math>. Где се  <math>x</math> узима за било који реалан број већи од нуле, тада се функција плафона заокружује на најближи природни број (нпр. <math>\left \lceil 2.11 \right \rceil = 3</math>).

У том случају се користи {{math|1=''M'' = 2<sup>''N''</sup>}} различитих симбола. У модему, то могу бити временски ограничени тонови синусног таласа са јединственим комбинацијама амплитуде, фазе и/или фреквенције. На пример, у [[64QAM]] модему, {{math|1=''M'' = 64}}, те је брзина преноса бита {{math|1=''N'' = log<sub>2</sub>(64) = 6}} пута брзина бода. У линијском коду, то може бити ''M'' различитих нивоа напона.

Однос није нужно чак ни цео број; у [[4B3T]] кодирању,<ref>{{cite web |title=Wired Communications T-SMINTO 4B3T Second Gen. Modular ISDN NT (Ordinary) |type=Data sheet |id=PEF 80902 |version=Version 1.1 |date=November 2001 |publisher=[[Infineon]] |url=https://media.digikey.com/pdf/Data%20Sheets/Infineon%20PDFs/PEF%2080902.pdf}}</ref> брзина битова је {{sfrac|4|3}} брзине преноса. (Типичан [[basic rate interface|интерфејс основне брзине]] са брзином сирових података од 160&nbsp;kbit/s ради на 120&nbsp;kBd.)

Кодови са много симбола, а самим тим и брзина битова већа од брзине симбола, најкориснији су на каналима као што су телефонске линије са ограниченим [[Bandwidth (computing)|пропусним опсегом]], али високим односом [[signal-to-noise ratio|сигнал-шум]] унутар тог пропусног опсега. У другим апликацијама, брзина преноса је мања од брзине симбола. Модулација од [[Eight-to-fourteen modulation|осам до четрнаест]] која се користи на аудио CD-овима има брзину преноса {{sfrac|8|14}} бодне брзине.<ref name=epo1>{{cite web |url=http://www.epo.org/news-issues/press/releases/archive/2015/20150421n.html |title=Pioneering the digital revolution: Kornelis Schouhamer Immink, developer of CD, DVD, and Blu-ray Disc coding named finalist for the European Inventor Award |author=EPO |access-date=2015-06-07 |archive-date=31. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190131145502/https://www.epo.org/news-issues/press/releases/archive/2015/20150421n.html |url-status= }}</ref><ref>{{Cite journal |journal=Proceedings of the IEEE |volume=78 |issue=11 |date=December 1990 |title=Runlength-Limited Sequences |author=Kees Schouhamer Immink |author-link=Kees Schouhamer Immink  |url=https://www.researchgate.net/publication/2984369 |pages=1745–1759 |quote=A detailed description is furnished of the limiting properties of runlength limited sequences.|doi=10.1109/5.63306 }}</ref><ref>{{cite book |url=https://archive.org/details/codesformassdata0000scho |title=Codes for Mass Data Storage Systems |edition=Second fully revised |publisher=Shannon Foundation Publishers |location=Eindhoven, The Netherlands |date=November 2004 |isbn=90-74249-27-2 |author=Kees A. Schouhamer Immink |author-link=Kees Schouhamer Immink |access-date=2015-08-23 |url-access=registration }}</ref>

== Види још ==
*[[Модем]]
*[[Пропусни опсег]]

== Референце ==
{{Reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite journal
| title=On the origins of serial communications and data encoding
| url=http://www.dbase.com/Knowledgebase/dbulletin/bu07sh.htm
| first=Nicolas | last=Martin
| journal=dBulletin, the dBASE Developers Bulletin<!--Citation bot --> |issue=7 |date=January 2000
| access-date=January 4, 2007
}}
* {{cite journal |title=What's The Difference Between Bit Rate And baud?
| first=Lou | last=Frenzel
| journal=Electronic Design Magazine |date=April 27, 2012
| url=http://electronicdesign.com/communications/what-s-difference-between-bit-rate-and-baud-rate
}}
* {{Cite journal | title = Federal Standard 1037C | date = 1996-07-07 | publisher = National Communications System | url = http://www.its.bldrdoc.gov/fs-1037/fs-1037c.htm | access-date = 10. 07. 2022 | archive-date = 02. 03. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090302235918/http://www.its.bldrdoc.gov/fs-1037/fs-1037c.htm | url-status =  }}
* {{Cite journal | title = System Design and Engineering Standard for Tactical Communications | date = 1983-05-28 | publisher = [[United States Department of Defense]] | journal = Mil-Std-188-200 | url = http://assist.daps.dla.mil/quicksearch/basic_profile.cfm?ident_number=35582 | access-date = 10. 07. 2022 | archive-date = 12. 01. 2009 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090112113212/http://assist.daps.dla.mil/quicksearch/basic_profile.cfm?ident_number=35582 | url-status =  }}
* {{cite web |title = On the origins of serial communications and data encoding |url = http://www.compkarori.com/dbase/bu07sh.htm |archive-url = https://archive.today/20121205233200/http://www.compkarori.com/dbase/bu07sh.htm |url-status = dead |archive-date = December 5, 2012 |access-date = January 4, 2007}}
* C. E. Shannon, A mathematical theory of communication, ''Bell System Technical Journal'', vol. 27, pp. 379–423 and 623–656, (July and October, 1948)
* Amin Shokrollahi, [http://www.ics.uci.edu/~welling/teaching/ICS279/LPCD.pdf ''LDPC Codes: An Introduction''] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170517034849/http://www.ics.uci.edu/~welling/teaching/ICS279/LPCD.pdf |date=2017-05-17 }}
* {{cite book |url = https://books.google.com/books?id=-kNn_p6WA38C&pg=PA21 |title=Data Communications and Computer Networks | first =Prakash C | last = Gupta |publisher=PHI Learning |year= 2006 |isbn=9788120328464 |access-date=10 July 2011}}
* Schlosser, S. W., Griffin, J. L., Nagle, D. F., & Ganger, G. R. (1999). Filling the memory access gap: A case for on-chip magnetic storage (No. CMU-CS-99-174). Carnegie-Mellon Univ Pittsburgh Pa School Of Computer Science.
* {{cite web|url=http://pic.dhe.ibm.com/infocenter/wmqfte/v7r0/index.jsp?topic=%2Fcom.ibm.wmqfte.doc%2Fmonitoring_transfers.htm|title=Monitoring file transfers that are in progress from WebSphere MQ Explorer|date=11 March 2014|access-date=10 October 2014}}
* {{cite book |chapter-url= https://books.google.com/books?id=x4jOplMbLx0C&q=gross+bit+rate&pg=PA692 |title=Digital Transmission: A Simulation-Aided Introduction with VisSim/Comm | first =Dayan Adionel | last = Guimarães |publisher=Springer |year=2009 |chapter=section 8.1.1.3 Gross Bit Rate and Information Rate |isbn=9783642013591 |access-date = 10 July 2011}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=WOCrSSfxE-EC&pg=PA133 |title=Networking Fundamentals |author=Kaveh Pahlavan, Prashant Krishnamurthy | publisher= John Wiley & Sons |year=2009 |isbn=9780470779439 |access-date=10 July 2011}}
* {{cite book |url= https://books.google.com/books?id=On_Hh23IXDUC&pg=PA135 |title= Network Dictionary |publisher= Javvin Technologies |year = 2007 |isbn= 9781602670006 |access-date=10 July 2011}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=RoJj0zw_pDMC&pg=PA277|title=3G wireless demystified|last1=Harte|first1=Lawrence|last2=Kikta|first2=Roman|last3=Levine|first3=Richard|publisher=[[McGraw-Hill Professional]]|year=2002|isbn=9780071382823|access-date=10 July 2011}}
* {{cite book |url=https://books.google.com/books?id=6Hd6WqsgKIMC&pg=PA30 |title=Principles of Digital Communication |author=J.S. Chitode |publisher=Technical Publication |year=2008 |isbn=9788184314519 |access-date=10 July 2011 }}{{Мртва веза}}
* Theodory S. Rappaport, [https://books.google.com/books?ei=rzTlTe20EIrKtAaDzN3wBQ&ct=result&hl=en&id=TbgQAQAAMAAJ&dq=%22net+bit+rate%22+wireless&q=%22net+bit+rate%22+ Wireless communications: principles and practice], Prentice Hall PTR, 2002
* Lajos Hanzo, Peter J. Cherriman, Jürgen Streit, [https://books.google.com/books?id=UPi04XAlfWQC&lpg=PA510&dq=%22useful%20bitrate%22&hl=en&pg=PA510#v=onepage&q=%22useful%20bitrate%22&f=false Video compression and communications: from basics to H.261, H.263, H.264, MPEG4 for DVB and HSDPA-style adaptive turbo-transceivers], Wiley-IEEE, 2007.
* V.S. Bagad, I.A. Dhotre, [https://books.google.com/books?id=srkNoDo3mbwC&lpg=SA6-PA26&dq=%22payload%20rate%20is%22&hl=en&pg=SA6-PA26#v=onepage&q=%22payload%20rate%20is%22&f=false ''Data Communication Systems'']{{Мртва веза}}, Technical Publications, 2009.
* Sudhir Dixit, Ramjee Prasad [https://books.google.com/books?id=L2tA56H9rC0C&lpg=PA145&dq=%22peak%20bit%20rate%20is%22%20wireless&pg=PA145#v=onepage&q=peak%20bit%20rate%20is&f=false ''Wireless IP and Building the Mobile Internet''], Artech House
* Guy Hart-Davis,[https://books.google.com/books?id=oLU1XDaiZv8C&lpg=PA704&dq=detection%20%22%20connection%20speed%22%20windows&hl=sv&pg=PA704#v=onepage&q=connection%20speed&f=false Mastering Microsoft Windows Vista home: premium and basic], John Wiley and Sons, 2007
* {{cite web |archive-url=https://web.archive.org/web/20120304060434/http://patches.sonic.com/pdf/white-papers/wp_dvd_audio.pdf |url=http://patches.sonic.com/pdf/white-papers/wp_dvd_audio.pdf |title=Understanding DVD-Audio |publisher=Sonic Solutions |access-date=23 April 2014 |archive-date=4 March 2012 }}
* {{Citation | url = http://www.hdv-info.org/HDVSpecifications.pdf | archive-url = https://web.archive.org/web/20070108204541/http://www.hdv-info.org/HDVSpecifications.pdf | url-status = dead | archive-date = 2007-01-08 | title = HDV Specifications | publisher = HDV Information }}
* {{cite web|url=http://www.avchd-info.org/format/ |title=Avchd Information | publisher = AVCHD Info |access-date=11 July 2011}}
* {{Citation | type = white paper | title = Blu-ray Disc Format 2.B Audio Visual Application Format Specifications for BD-ROM Version 2.4 | date = May 2010 | page = 17 | chapter = 3.3 Video Streams | chapter-url = http://www.blu-raydisc.com/assets/Downloadablefile/BD-ROM-AV-WhitePaper_100604%281%29-15916.pdf | accessdate = 10. 07. 2022 | archive-date = 08. 07. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20110708073400/http://www.blu-raydisc.com/assets/Downloadablefile/BD-ROM-AV-WhitePaper_100604(1)-15916.pdf | url-status =  }}
* {{cite web |url=http://wbdg.org/ccb/GSAMAN/mdg.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20111215115519/http://wbdg.org/ccb/GSAMAN/mdg.pdf |archive-date=2011-12-15 |title=Metric Design Guide (PBS-PQ260) |author=Public Buildings Service, U.S. General Services Administration |date=September 1995 |website=National Institute of Building Sciences |access-date=21 April 2018}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Baud}}
* [http://www.heyrick.co.uk/ricksworld/digibox/symfec.html What is the Symbol rate?]
* [http://electronicdesign.com/communications/what-s-difference-between-bit-rate-and-baud-rate What’s The Difference Between Bit Rate And Baud Rate?], Electronic Design Magazine

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Телекомуникације]]
[[Категорија:Пренос података]]
[[Категорија:Јединице за фреквенцију]]