Изворни код странице Атом

{{Infobox
| above = Атом
| abovestyle = background-color:#B5B5CC;
| headerstyle = background-color:#B5B5CC;
| image = [[Image:Helium atom QM.svg|300px|Основно стање атома хелијума.]]
| caption = Илустрација атома [[хелијум]]а. Приказан је [[Атомско језгро|нуклеус]] (љубичасто) и дистрибуција [[Атомска орбитала|електронског облака]] (црно). Нуклеус (горе десно) у хелијуму-4 је у реалности сферно симетричан и блиско је сличан електронском облаку, мада код компликованијих нуклеуса то није случај. Црна лиња представља један [[Ангстрем (јединица)|ангстрем]] ({{val|e=-10|u=m}} или 100 -{pm}-).
| header1 = Класификација
| data2 = Најмања подела [[хемијски елемент|хемијског елемента]]
| header3 = Својства
| label4 = [[атомска маса|Масени опсег]]
| data4  = {{val|1.67|e=-27}} to {{val|4.52|e=-25|u=kg}}
| label5 = [[Наелектрисање|Електрично наелектрисање]]
| data5  = zero (neutral), or [[јон|ion]] charge
| label6 = Опсег [[пречник|дијаметра]]
| data6  = 62&nbsp;pm ([[Хелијум|He]]) до 520&nbsp;pm ([[Цезијум|Cs]])
| label7 = [[Субатомске честице|Компоненте]]
| data7  = [[Електрон]]и и компактни [[атомско језгро|нуклеус]] [[протон]]а и [[неутрон]]а
}}

'''Атом''' је најмања јединица [[материја|материје]] која дефинише [[Хемијски елемент|хемијске елементе]].<ref name="британика 1">{{Cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=80}}</ref> Материја у [[Чврсто агрегатно стање|чврстом]], [[течност|течном]], [[гас]]овитом стању, или у облику [[Плазма (физика)|плазме]] се састоји од неутралних или [[Јонизација|јонизованих]] атома. Атоми су веома мали: величина атома се мери у [[Пикометар|пикометрима]] — билионитим деловима (10<sup>−12</sup>) метра.<ref name="Ghosh02">{{cite journal|author=D. C. Ghosh & R. Biswas | title = Theoretical calculation of Absolute Radii of Atoms and Ions. Part 1. The Atomic Radii | journal = Int. J. Mol. Sci. | volume = 3 |year=2002| issue = 2 | doi=10.3390/i3020087|pages=87–113 | doi-access = free}}</ref>
Сваки атом се састоји од [[Атомско језгро|језгра]] и једног или више [[електрон]]а који круже око нуклеуса. Нуклеус се састоји од једног или више [[протон]]а и типично сличног броја неутрона ([[Изотопи водоника|водоник-1]] нема неутрона). Протони и неутрони се називају [[нуклеон]]има. Преко 99,94% атомске масе је у језгру.<ref>{{Cite web|url=http://sw.daffodilvarsity.edu.bd/file/download/328569 |title=Fatal Error |accessdate=25. 3. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170326140348/http://sw.daffodilvarsity.edu.bd/file/download/328569 |archive-date=26. 3. 2017 |url-status=dead}}</ref> Протони имају позитивно [[наелектрисање|електрично наелектрисање]], електрони имају негативно електрично наелектрисање, а неутрони нису наелектрисани. Ако је број протона и електрона једнак, тај атом је електрично неутралан. Ако атом има вишак или мањак електрона у односу на протоне, онда он има свеукупно позитивно или негативно наелектрисање, и назива се [[јон]].

Електроне атома привлаче протони атомског нуклеуса посредством [[електромагнетна сила|електромагнетне силе]]. Протони и неутрони у нуклеусу се међусобно привлаче дејством различитих сила, [[Слаба интеракција|нуклеарних сила]], које су обично јаче од електромагнетне силе међусобног одбијања позитивно наелектрисаних протона. Под одређеним околностима одбијајућа електромагнетна сила постаје јача од нуклеарне силе, и нуклеони могу да буду избачени из језгра, остављајући иза себе различити елемент: [[Радиоактивност|нуклеарно распадање]] доводи до [[Нуклеарна трансмутација|нуклеарне трансмутације]].

Број протона у језгру дефинише којем [[хемијски елемент|хемијском елементу]] атом припада. На пример, сви атоми [[бакар|бакра]] садрже 29 протона. Број неутрона дефинише [[изотоп]] елемента.<ref name="leigh1990"/> Број електрона утиче на [[Магнетизам|магнетна]] својства атома. Атоми се могу везати за један или више других атома путем [[хемијска веза|хемијских веза]] чиме се формирају [[хемијско једињење|хемијска једињења]] као што су [[молекул]]и. Способност атома да се асоцира и дисоцира је одговорна за већину физичких промена приметних у природи, и тема је науке [[хемија|хемије]].

Нису све масе у свемиру састављене од атома. [[Тамна материја]] се састоји од не само материје, већ и од честица које су тренутно непознатог типа. Такође, класична [[Исаац Неwтон|Њутнова]] физика не објашњава многе од особина и понашања атома и субатомских честица: поље [[квантна механика|квантне механике]] је развијено ради тога.

== Историја атомске теорије ==
{{Main|Атомистика}}

Прве идеје о атому су дали [[Грчка|грчки]] [[Филозофија|филозоф]] [[Леукип]] и његов ученик [[Демокрит]] у 5. и 4. веку пре нове ере, који су говорили да је свет грађен од бесконачног броја невидљивих и недељивих честица- атома (-{''άτομος''}-- недјељив).{{sfn|Логос|2017|p=219-220}} Говорили су да су атоми вјечни и да се разликују по облику, тежини, тврдоћи и величини. Такође, тврдили су да се атоми крећу у празном простору, праволинијски - одозго према доле. Тежи се брже крећу, сустижу лакше, групишу и тако граде све ствари. Демокрит је тврдио да су права својства атома: облик, величина, тежина, покрет и тврдоћа. Секундарна својства су: боје, мириси и укуси.

Откриће електрона [[1897]]. (Ј. Ј. Томпсон) показало је да се у атомима налазе још фундаменталније честице. 14 година касније, [[Ернест Радерфорд|Рутхерфорд]] је открио да се већина масе атома налази у сићушном језгру (нуклеус) чији је радијус само 1/100000 у односу на цели атом. У међувремену, [[Макс Планк]] (1858—1947) поставио је теорију да се светлост састоји од фотона који су еквивалент честицама валног гибања.

=== У филозофији ===
{{Main|Атомизам}}

Основна идеја да се материја састоји од сићушних недељивих честица је стара идеја која се појавила у многим древним културама. Реч атом потиче од [[старогрчки језик|старогрчке]] речи ''atomos'',{{efn|комбинација негативног појма "a-" и "τομή," израз за „рез”}} што значи „нерезиви“. Ова древна идеја била је заснована на филозофском расуђивању, а не на научном расуђивању. Савремена атомска теорија није заснована на овим старим концептима.<ref>{{cite book|last1=Pullman|first1=Bernard|title=The Atom in the History of Human Thought|date=1998|publisher=Oxford University Press|location=Oxford, England|isbn=978-0-19-515040-7|pages=31–33|url=https://books.google.com/books?id=IQs5hur-BpgC&q=Leucippus+Democritus+atom&pg=PA56|access-date=25 October 2020|archive-date=5 February 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210205165029/https://books.google.com/books?id=IQs5hur-BpgC&q=Leucippus+Democritus+atom&pg=PA56|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|author=Melsen |title=From Atomos to Atom |url=https://archive.org/details/fromtomstoatom0000unse |location= |publisher= |year=1952|isbn=|pages=[https://archive.org/details/fromtomstoatom0000unse/page/n33 18]–19}}</ref> Почетком 19. века, научник [[Џон Далтон]] приметио је да се хемијски елементи комбинују једни са другима у виду дискретних јединица тежине, и одлучио је да користи реч „атом“ да се односи на ове јединице, јер је мислио да су то основне јединице материје.<ref>{{cite book|author=Pullman |title=The Atom in the History of Human Thought |url=https://archive.org/details/atominhistoryofh0000pull |location= |publisher= |year=1998|isbn=|pages=[https://archive.org/details/atominhistoryofh0000pull/page/n213 198]}}: "Dalton reaffirmed
that atoms are indivisible and indestructible and are the ultimate constituents of matter."</ref> Отприлике један век касније откривено је да Далтонови атоми заправо нису недељиви, али се термин задржао.

=== Далтонов закон вишеструких пропорција ===
[[File:A New System of Chemical Philosophy fp.jpg|right|thumb|Различити атоми и молекули као што је приказано у делу [[Џон Далтон|Џона Далтона]] ''Нови систем хемијске филозофије'' (1808).]]

Почетком 1800-их, енглески хемичар [[Џон Далтон]] је објединио експерименталне податке које су прикупили он и други научници и открио образац који је сада познат као „[[закон умножених масених односа]]”. Приметио је да се у хемијским једињењима која садрже одређени хемијски елемент садржај тог елемента разликовати по тежини у виду односа малих целих бројева. Овај образац је сугерисао да се сваки хемијски елемент комбинује са другим елементима по основној јединици тежине, а Далтон је одлучио да те јединице назове „атомима“.

На пример, постоје две врсте калајног оксида: један је сиви прах који садржи 88,1% калаја и 11,9% кисеоника, а други је бели прах који садржи 78,7% калаја и 21,3% кисеоника. Прилагођавајући ове цифре, у сивом праху има око 13,5&nbsp;g кисеоника на сваких 100&nbsp;g калаја, а у белом праху око 27&nbsp;g кисеоника на сваких 100&nbsp;g калаја. 13,5 и 27 чине однос 1:2. Далтон је закључио да у овим оксидима за сваки атом калаја постоје један или два атома кисеоника ([[Kalaj(II) oksid|SnO]] и [[Kalaj dioksid|SnO<sub>2</sub>]]).<ref>{{cite book|author=Dalton |title=A New System of Chemical Philosophy |location= |publisher= |year=1817|isbn=|volume=2|pages=36}}</ref><ref>{{cite book|author=Melsen |title=From Atomos to Atom |url=https://archive.org/details/fromtomstoatom0000unse |location= |publisher= |year=1952|isbn=|pages=[https://archive.org/details/fromtomstoatom0000unse/page/n152 137]}}</ref>

Далтон је такође анализирао [[gvožđe oksid|оксиде гвожђа]]. Постоји једна врста оксида гвожђа који је црни прах који садржи 78,1% гвожђа и 21,9% кисеоника; а постоји још један оксид гвожђа који је црвени прах који садржи 70,4% гвожђа и 29,6% кисеоника. Прилагођавајући ове бројке, у црном праху има око 28&nbsp;g кисеоника на сваких 100&nbsp;g гвожђа, а у црвеном праху око 42&nbsp;g кисеоника на сваких 100&nbsp;g гвожђа. 28 и 42 чине однос 2:3. Далтон је закључио да у овим оксидима, на свака два атома гвожђа, постоје два, односно три атома кисеоника ([[Gvožđe(II) oksid|Fe<sub>2</sub>O<sub>2</sub>]] и [[Gvožđe(III) oksid|Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>]]).{{efn|Iron(II) oxide's formula is written here as "Fe<sub>2</sub>O<sub>2</sub>" rather than the more conventional "FeO" because this better illustrates the explanation.}}<ref>{{cite book|author=Dalton |title=A New System of Chemical Philosophy |location= |publisher= |year=1817|isbn=|volume=2|pages=28}}</ref><ref>{{cite book|author=Millington |title=John Dalton |url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.30924 |location= |publisher= |year=1906|isbn=|pages=[https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.30924/page/n129 113]}}</ref>

Као финални пример: [[азот-субоксид]] је 63,3% азота и 36,7% кисеоника, [[азот-моноксид]] је 44,05% азота и 55,95% кисеоника, а [[азот диоксид]] је 29,5% азота и 70,5% кисеоника. Прилагођавајући ове бројке, у азот-субоксиду је 80&nbsp;g кисеоника на сваких 140&nbsp;g азота, у азот-оксиду је око 160&nbsp;g кисеоника на сваких 140&nbsp;g азота, а у азот-диоксиду је 320&nbsp;g кисеоника на сваких 140&nbsp;g азота. 80, 160 и 320 чине однос 1:2:4. Одговарајуће формуле за ове оксиде су [[Азот-субоксид|N<sub>2</sub>O]], [[Азот-моноксид|NO]], и [[Azot-dioksid|NO<sub>2</sub>]].<ref>{{cite book|author=Dalton |title=A New System of Chemical Philosophy |location= |publisher= |year=1808|isbn=|volume=1|pages=316–319}}</ref><ref>{{cite book|author=Holbrow |display-authors= et al.|title=Modern Introductory Physics |location= |publisher= |year=2010|isbn=|pages=65–66}}</ref>

=== Изомеризам ===

Научници су открили да неке супстанце имају потпуно исти хемијски садржај, али различита својства. На пример, 1827. године, [[Фридрих Велер]] је открио да [[srebro fulminat|сребро фулминат]] и [[srebro cijanat|сребро цијанат]] чине 107 делова сребра, 12 делова угљеника, 14 делова азота и 12 делова кисеоника (сада је познато да је њихова формула AgCNO). Године 1830, [[Jakob Bercelijus|Јонс Јакоб Берцелијус]] је увео термин ''изомеризам'' да би описао овај феномен. Године 1860, [[Луј Пастер]] је претпоставио да молекули изомера могу имати исти скуп атома, али у различитим распоредима.<ref>{{cite book|author=Pullman |title=The Atom in the History of Human Thought |url=https://archive.org/details/atominhistoryofh0000pull |location= |publisher= |year=1998|isbn=|pages=[https://archive.org/details/atominhistoryofh0000pull/page/n245 230]}}</ref>

Године 1874, [[Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф|Јакобус Хенрикус ван'т Хоф]] је предложио да се атом угљеника вежује за друге атоме у тетраедарском распореду. Радећи на бази овога, објаснио је структуре органских молекула на такав начин да је могао да предвиди колико изомера може имати једињење. Размотрите, на пример, [[пентан]] (C<sub>5</sub>H<sub>12</sub>). У ван'т Хофовом начину моделовања молекула, постоје три могуће конфигурације за пентан, и научници су открили три и само три изомера пентана.<ref>{{cite book|author=Melsen |title=From Atomos to Atom |url=https://archive.org/details/fromtomstoatom0000unse |location= |publisher= |year=1952|isbn=|pages=[https://archive.org/details/fromtomstoatom0000unse/page/n162 147]–148}}</ref><ref>Henry Enfield Roscoe, Carl Schorlemmer (1895). [https://books.google.com/books?id=JU1KAAAAYAAJ&pg=PA121 ''A Treatise on Chemistry'', Volume 3, Part 1, pp. 121–122]</ref>

{{multiple image
 | align = center
 | total_width = 600
 | footer = Начин моделирања молекуларних структура [[Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф|Јакобуса Хенрикуса ван'т Хофа]] тачно је предвидео три могућа изомера за [[пентан]] (C<sub>5</sub>H<sub>12</sub>).
 | image1 = Pentane-3D-balls.png
 | alt1 =
 | caption1 = [[пентан|n-пентан]]
 | image2 = Isopentane-3D-balls.png
 | alt2 =
 | caption2 = [[izopentan|изопетан]]
 | image3 = Neopentane-3D-balls.png
 | caption3 = [[neopentan|неопентан]]
}}

=== Периодни систем ===

Године 1870, [[Дмитриј Мендељејев]] је приметио да када се распореде елементи у низу према њиховој атомској тежини, постоји одређена периодичност њихових својстава.<ref>{{harvnb|Scerri|2020|pp=117}}</ref> На пример, други елемент, [[литијум]], имао је слична својства као и девети елемент, [[натријум]], и шеснаести елемент, [[калијум]] - периода од седам. Исто тако, [[берилијум]], [[магнезијум]] и [[калцијум]] су били слични и сви су били удаљени седам места једно од другог у Мендељејевој табели. Користећи ове обрасце, Мендељејев је предвидео постојање и својства нових елемената који су касније откривени у природи: [[скандијум]]а, [[галијум]]а и [[германијум]]а.<ref>{{harvnb|Scerri|2020|pp=118}}</ref> Штавише, [[периодни систем|периодна табела]] може предвидети са колико атома других елемената се атом може повезати - на пример, атом угљеника и атом германијума се могу комбиновати са два атома кисеоника, и ови елементи су у истој групи. Мендељејев је открио да ови обрасци потврђују атомску теорију, јер је показано да се елементи могу категорисати према њиховој атомској тежини.

=== Откриће електрона ===

Године 1897, [[Џозеф Џон Томсон|Џ. Џ. Томсон]] је открио да [[katodni zrak|катодни зраци]] нису електромагнетни таласи, већ су направљени од честица, јер се могу одбити електричним и магнетним пољима. Он је измерио да су ове честице 1800 пута лакше од [[водоник]]а (најлакшег атома). Томсон је закључио да ове честице потичу од атома унутар катоде - биле су ''субатомске'' честице. Ове нове честице је назвао ''корпускулама'', али су касније преименоване у ''[[електрон]]е''. Томсон је такође показао да су електрони идентични честицама које дају [[фотоелектрични ефекат|фотоелектрични]] и радиоактивни материјали.<ref name="Thomson">{{cite journal|last=Thomson|first=J.J.|title=On bodies smaller than atoms|journal=The Popular Science Monthly|pages=323–335|date=August 1901|url=https://books.google.com/books?id=3CMDAAAAMBAJ&pg=PA323|access-date=21 June 2009|archive-date=1 December 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20161201152039/https://books.google.com/books?id=3CMDAAAAMBAJ&pg=PA323|url-status=live}}</ref> Брзо је постало познато да су електрони честице које носе [[електрична струја|електричне струје]] у металним жицама.<ref>[http://library.thinkquest.org/C0111709/English/DC-Circuts/mechanism.html "The Mechanism Of Conduction In Metals"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121025004809/http://library.thinkquest.org/ |date=25 October 2012 }}, Think  Quest.</ref> Томсон је закључио да су ти електрони настали из самих атома катоде у његовим инструментима, што је значило да атоми нису недељиви као што је Далтон мислио.

=== Откриће језгра ===
[[File:Geiger-Marsden experiment expectation and result.svg|thumb|right|[[Радерфордов оглед|Гејгер-Марсденов експеримент]]:<br />''Лево'': Очекивани резултати: алфа честице пролазе кроз модел атома ''пудинга од шљиве'' са занемарљивим отклоном.<br />''Десно'': Уочени резултати: мали део честица је одбијен због концентрисаног позитивног наелектрисања језгра.]]
{{Main|Гејгер–Марсденов експеримент}}

[[Џозеф Џон Томсон|Џ. Џ. Томсон]] је сматрао да су негативно наелектрисани електрони распоређени по атому у мору позитивног наелектрисања које је распоређено по целој запремини атома.<ref>{{cite book|author=Navarro |title=A History of the Electron |location= |publisher= |year=2012|isbn=|pages=94}}</ref> Овај модел се понекад назива [[tomsonov model atoma|модел пудинга од шљива]].

[[Ернест Радерфорд|Ернест Радрфорд]] и његове колеге [[Ханс Гајгер]] и [[Ернест Марсден]] су посумњали у Томсонов модел након што су наишли на потешкоће када су покушали да направе инструмент за мерење односа наелектрисања и масе [[alfa čestica|алфа честица]] (ово су позитивно наелектрисане честице које емитују одређене радиоактивне супстанце као што је [[радијум]]). Алфа честице бивају распршене ваздухом у комори за детекцију, због чега су мерења била непоуздана. Томсон се суочио са сличним проблемом у свом раду на катодним зрацима, који је решио стварањем скоро савршеног вакуума у својим инструментима. Радерфорд није мислио да ће наићи на исти проблем јер су алфа честице много теже од електрона. Према Томсоновом моделу атома, позитивно наелектрисање у атому није довољно концентрисано да произведе електрично поље довољно јако да одбије алфа честицу, а електрони су толико лагани да би их много теже алфа честице требало без напора да одгурну у страну. Ипак, дошло је до расејања, та су Радерфорд и његове колеге одлучили да пажљиво истраже ово расипање.<ref name=Heilbron2003p64-68>{{cite book|author=Heilbron |title=Ernest Rutherford and the Explosion of Atoms |location= |publisher= |year=2003|isbn=|pages=64–68}}</ref>

Између 1908. и 1913. Радерфорд и његове колеге су извели низ експеримената у којима су бомбардовали танке металне фолије алфа честицама. Приметили су да се алфа честице одбијају под угловима већим од 90°. Да би ово објаснио, Радерфорд је предложио да позитивно наелектрисање атома није распоређено по запремини атома као што је Томсон веровао, већ је концентрисано у малом језгру у центру. Само тако интензивна концентрација наелектрисања могла би да произведе електрично поље довољно јако да одбије алфа честице као што је примећено.<ref name=Heilbron2003p64-68 />

=== Откриће изотопа ===

Док је експериментисао са производима [[радиоактивност|радиоактивног распада]] 1913. године, [[радиохемија|радиохемичар]] [[Фредерик Соди]] је открио да изгледа да постоји више од једног типа атома на свакој позицији у [[периодни систем|периодном систему]].<ref name=npc1921 /> Ови атоми су имали иста својства, али различите атомске тежине. Термин [[изотоп]] је сковала [[Margaret Todd (doctor)|Маргарет Тод]] као одговарајући назив за атоме различите тежине који припадају истом елементу. Џ. Џ. Томсон је створио технику за [[isotope separation|одвајање изотопа]] кроз свој рад на [[ionized gas|јонизованим гасовима]], што је касније довело до открића [[стабилни изотоп|стабилних изотопа]].<ref name=prsA_89_1_1913 />

=== Боров модел ===
[[File:Bohr atom animation 2.gif|right|thumb|Боров модел атома, са електроном који прави тренутне „квантне скокове” из једне орбите у другу уз добијање или губитак енергије. Овај модел електрона у орбитама је застарео.]]
{{Main|Боров модел}}

Године 1913, физичар [[Нилс Бор]] је предложио модел у којем се претпостављало да електрони атома круже око језгра, и да то могу да чине само у коначном скупу орбита, и да могу да скачу између ових орбита само у дискретним променама енергије које одговарају апсорпцији или радијацији фотона.<ref name=stern20050516 /> Ова квантизација је коришћена да се објасни зашто су орбите електрона стабилне (с обзиром да нормално, наелектрисања при убрзању, укључујући кружно кретање, губе кинетичку енергију која се емитује као електромагнетно зрачење, погледајте ''[[синхротронско зрачење]]'') и зашто елементи апсорбују и емитују електромагнетно зрачење у дискретним спектрима.<ref name=bohr19221211 />

Касније исте године [[Хенри Мозли]] је пружио додатне експерименталне доказе у корист [[боров модел атома|теорије Нилса Бора]]. Ови резултати су побољшали модел [[Ернест Радерфорд|Ернста Радерфорда]] и [[Antonius van den Broek|Антонија ван ден Брука]], који су предложили да атом у свом језгру садржи број позитивних нуклеарних наелектрисања који је једнак његовом (атомском) броју у периодној табели. До ових експеримената није се знало да је [[атомски број]] физичка и експериментална величина. Да је једнак атомском нуклеарном наелектрисању, остаје прихваћен атомски модел до данас.<ref name="Pais">{{Cite book|last=Pais|first=Abraham|year=1986|location=New York|title=Inward Bound: Of Matter and Forces in the Physical World|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-851971-3|pages=[https://archive.org/details/inwardboundofmat00pais_0/page/228 228–230]|url=https://archive.org/details/inwardboundofmat00pais_0/page/228}}</ref>

[[Хемијска веза|Хемијске везе]] између атома објаснио је [[Гилберт Њутон Луис|Гилберт Њутн Луис]] 1916. године, као интеракције између њихових саставних електрона.<ref name=jacs38_4_762 /> Како се знало да се [[hemijska osobina|хемијска својства]] елемената у великој мери понављају према [[периодични закони|периодном закону]],<ref>{{cite book|last=Scerri|first=Eric R.|title=The periodic table: its story and its significance|publisher=Oxford University Press US|year=2007|isbn=978-0-19-530573-9|pages=[https://archive.org/details/periodictableits0000scer/page/205 205–226]|url=https://archive.org/details/periodictableits0000scer/page/205}}</ref> амерички хемичар [[Ирвинг Лангмјур|Ирвинг Лангмир]] је 1919. године сугерисао да би се то могло објаснити ако су електрони у атому повезани или груписани на неки начин. Сматрало се да групе електрона заузимају скуп [[elektronska ljuska|електронских омотача]] око језгра.<ref name=jacs41_6_868 />

Боров модел атома био је први комплетан физички модел атома. Он је описао укупну структуру атома, како се атоми везују једни за друге и предвидео спектралне линије водоника. Боров модел није био савршен и убрзо га је заменио тачнији Шредингеров модел, али је био довољан да уклони све преостале сумње да се материја састоји од атома. За хемичаре је идеја атома била корисно хеуристичко оруђе, али физичари су сумњали да се материја заиста састоји од атома, јер нико још није био развио потпуни физички модел атома.

=== Шредингеров модел ===

Године 1925, [[Вернер Хајзенберг]] је објавио прву доследну математичку формулацију квантне механике ([[matrix mechanics|матрична механика]]).{{чињеница|date=04. 2024.}} Годину дана раније, [[Луј де Број|Луј де Брољ]] је предложио да се све честице понашају као таласи у одређеној мери,<ref>{{cite book |title=Introducing Quantum Theory |url=https://archive.org/details/introducingquant0000mcev |author1=McEvoy, J. P. |author2=Zarate, Oscar  |publisher=Totem Books |year=2004 |isbn=978-1-84046-577-8 |pages=[https://archive.org/details/introducingquant0000mcev/page/110 110]–114}}</ref> а 1926. [[Ервин Шредингер]] је искористио ову идеју да развије [[Šredingerova jednačina|Шредингерову једначину]], математички модел атома који описује електроне као тродимензионалне [[waveform|таласне форме]], а не тачке у простору.<ref>{{cite web |last=Kozłowski |first=Miroslaw |year=2019 |title=The Schrödinger equation A History |url=https://www.researchgate.net/publication/332241721}}</ref>

Последица коришћења таласних облика за описивање честица је да је математички немогуће истовремено добити прецизне вредности за [[тачка (геометрија)|положај]] и за [[момент|импулс]] честице у датом тренутку. Ово је постало познато као [[релације неодређености|принцип неизвесности]], који је формулисао [[Вернер Хајзенберг]] 1927. године.<ref name="Pais" /> У овом концепту, за дату тачност у мерењу позиције може се добити само опсег вероватних вредности за импулс, и обрнуто.<ref>{{cite web|author=Chad Orzel|url=https://www.youtube.com/watch?v=TQKELOE9eY4|title=What is the Heisenberg Uncertainty Principle?|website=TED-Ed|date=16 September 2014|via=YouTube|archive-url=https://web.archive.org/web/20150913185956/https://www.youtube.com/watch?v=TQKELOE9eY4|archive-date=13 September 2015|url-status=live}}</ref> Овај модел је био у стању да објасни посматрања понашања атома која претходни модели нису могли, као што су одређени структурни и [[Spectral line|спектрални]] обрасци атома већих од водоника. Дакле, планетарни модел атома је одбачен у корист оног који описује [[атомска орбитала|атомске орбиталне]] зоне око језгра где је највероватније да ће дати електрон бити примећен.<ref name=brown2007 /><ref name=harrison2000 />

=== Откриће неутрона ===

Развој [[masena spektrometrija|масеног спектрометра]] је омогућио да се маса атома мери са повећаном тачношћу. Овај уређај користи магнет за савијање путање снопа јона, а количина отклона је одређена односом масе атома и његовог наелектрисања. Хемичар [[Франсис Вилијам Астон]] користио је овај инструмент да покаже да изотопи имају различите масе. [[Atomska masa|Атомска маса]] изотопа варирала је за целобројне умношке, што се назива [[whole number rule|правило целог броја]].<ref name=pm39_6_449 /> Објашњење за ове различите изотопе чекало је откриће [[неутрон]]а, ненаелектрисане честице са масом сличном [[протон]]у, од стране физичара [[Џејмс Чедвик|Џејмса Чедвика]] 1932. Изотопи су тада објашњени као елементи са истим бројем протона, али различитим бројем неутрона унутар језгра.<ref name=chadwick1935 />

=== Фисија, физика високих енергија и кондензована материја ===

Године 1938, немачки хемичар [[Ото Хан]], ученик Радерфорда, усмерио је неутроне на атоме уранијума очекујући да ће добити [[трансуранијумски елементи|трансуранијумске елементе]]. Уместо тога, његови хемијски експерименти су показали [[баријум]] као производ.<ref name=Bowden /><ref name=CHF /> Годину дана касније, [[Лиза Мајтнер]] и њен нећак [[Ото Роберт Фриш|Ото Фриш]] потврдили су да је Ханов резултат прва експериментална ''нуклеарна фисија''.<ref name=nature143_3615_239 /><ref name=schroeder /> Године 1944, Хан је добио [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду за хемију]]. Упркос Хановим напорима, доприноси Мајтнове и Фриша нису награђени.<ref name=pt50_9_26 />

Током 1950-их, развој побољшаних [[акцелератор|акцелератора честица]] и [[particle detector|детектора честица]] омогућио је научницима да проучавају утицаје атома који се крећу при високим енергијама.<ref name=kullander2001 /> Утврђено је да су неутрони и протони [[хадрон]]и, или композити мањих честица званих [[кварк]]ови. Развијен је [[стандардни модел|стандардни модел физике честица]] који је до сада успешно објаснио својства језгра у смислу ових субатомских честица и сила које управљају њиховим интеракцијама.<ref name=npp1990 />

== Структура ==

'''Атом''' је стабилна електро-неутрална композиција језгра и електронског омотача.

Састоји се од '''језгра''' и '''електронског омотача'''. Језгро садржи позитивно наелектрисане [[протон]]е и ненаелектрисане [[неутрон]]е, а електронски облак је изграђен од негативно наелектрисаних [[електрон]]а. [[Електрон]]и су распоређени у [[Електронска љуска|љускама]] односно [[Атомска орбитала|орбиталама]]. Нису све [[Атомска орбитала|орбитале]] једнако велике. У орбиталама ближим [[Атомско језгро|језгру]] стане мањи број [[електрон]]а, а у оним даљим од језгра стане већи [[број]] [[електрон]]а. Својство атома да попуни посљедњу (најудаљенију) орбиталу назива се [[електронски афинитет|афинитет према електрону]].

Протони и неутрони имају подједнаку масу, те су око 2000 пута тежи од електрона чију масу занемарујемо, па због тога језгро чини 99,95%<ref>{{cite book|title=Mali kemijski leksikon|publisher=Naprijed|location=Zagreb|year=1992|isbn=978-86-349-0292-1|last=Grlić|first=Ljubiša|pages=25}}</ref> масе атома. Маса електрона ме, маса протона мп и маса неутрона мн су фундаменталне константе, и могу се пронаћи у [[периодни систем|периодном систему елемената]]. Теже честице (протони и неутрони) лоцирани су у атомском језгру (нуклеусу), електрони заузимају много већу запремину око језгра (електронски облак).

Језгро је дефинисано:
* ''Атомским, протонским или редним бројем -{Z}-'' = број протона = број електрона, или -{''Z = N(p) = N(e)''}-
* ''Масеним или нуклеонским бројем A'' = број протона + број неутрона, или -{''A = N(p) + N(n)''}-

=== Субатомске честице ===
{{Main|Субатомске честице}}
Мада је реч ''атом'' оригинално означавала честице које се не могу поделити у мање честице, у модерној научној употреби атом се састоји од разних [[субатомске честице|субатомских честица]]. Конституентне честице атома су [[електрон]], [[протон]] и [[неутрон]]; сва три су [[фермиони]]. Атом [[водоник]]а нема неутрона, док [[хидрон (хемија)|хидронски јон]] нема електрона.

Електрон је далеко најмање масивна честица међу овим честицама, {{val|9.11|e=-31|u=kg}} са негативним [[наелектрисање|електричним наелектрисањем]] и величином која је сувише мала да би се могла измерити доступним техникама.<ref>{{Cite book|last=Demtröder|first=Wolfgang|year=2002| title = Atoms, Molecules and Photons: An Introduction to Atomic- Molecular- and Quantum Physics| publisher = Springer|edition=1st|isbn=978-3-540-20631-6
| oclc = 181435713|pages=39–42}}</ref> Он је најлакша честица. Под нормалним околностима, електрони су везани за позитивно наелектрисане једра путем привлачења супротно наелектрисаних набоја. Ако атом има више или мање електрона од свог атомског броја, онда он постаје респективно негативно или позитивно наелектрисан; наелектрисани атом се зове [[јон]]. Електрони су познати од касног 19-тог века, углавном захваљујући раду [[Џозеф Џон Томсон|Томсона]]; погледајте [[историја субатомске физике|историју субатомске физике]] за детаље.

Протони имају позитивно наелектрисање и масу која је 1.836 пута већа од електрона, {{val|1.6726|e=-27|u=kg}}. Број протона у атому се назива [[атомски број|атомским бројем]]. [[Ернест Рутхерфорд]] (1919) је уочио да кад се азот бомбардује алфа-честицама долази до избацивања језгра водоника. До 1920. он је усвојио да је језгро водоника засебна честица унутар атома и дао му је име [[протон]].

Неутрони немају електрично наелектрисање и имају слободну масу која је 1.839 пута већа од масе електрона,<ref>{{Cite book|last=Woan|first=Graham|year=2000| title = The Cambridge Handbook of Physics|url=https://archive.org/details/cambridgehandboo00woan_925| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-57507-2
| oclc = 224032426|pages=[https://archive.org/details/cambridgehandboo00woan_925/page/n8 8]}}</ref> ili {{val|1.6929|e=-27|u=kg}}, те су најтежа од три конституентне честице, мада њихова маса може да буде редукована дејством [[Нуклеарна енергија везања|нуклеарне енергије везивања]]. Неутрони и протони (колективно познати као [[нуклеон]]и) имају сличне димензије реда величине {{val|2.5|e=-15|u=m}}, мада 'површина' тих честица није јасно дефинисана.<ref>{{Cite book|last=MacGregor|first=Malcolm H.|year=1992| title = The Enigmatic Electron| publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-521833-6
| oclc = 223372888|pages=33–37}}</ref> Неутрон је открио енглески физичар [[Џејмс Чедвик]] 1932. године.

У физичком [[стандардни модел|стандардном моделу]], електрони су истинске елементарне честице без унутрашње структуре. Протони и неутрони су композитне честице које се састоје од [[елементарна честица|елементарних честица]] званих [[кварк]]ови. Постоји два типа кваркова у атомима, сваки од којих има фракционо електрично наелектрисање. Протони се састоје од два [[Горњи кварк|горња кварка]] (сваки са наелектрисањем од +2⁄3) и једног [[Доњи кварк|доњег кварка]] (са наелектрисањем од −1⁄3). Неутрони се састоје од једног горњег кварка и два доња кварка. Та разлика узрокује разлику у маси и наелектрисању између две честице.<ref name="pdg2002"/><ref name="schombert2006"/>

Кваркови се одржавају заједно дејством [[јака интеракција|јаке интеракције]] (или јаке силе), која је посредована [[глуон]]има. Протони и неутрони се одржавају заједно у језгру дејством [[Јака интеракција|нуклеарне силе]], која је остатак јаке силе који има донекле различите опсеге - својства (видите чланак о нуклеарној сили за додатне информације). Глуон је члан фамилије [[Баждарни бозони|баждарних бозона]], који су елементарне честице које посредују физичке силе.<ref name="pdg2002"/><ref name="schombert2006"/>

=== Нуклеус ===
{{Main|Атомско језгро}}
[[Датотека:Binding energy curve - common isotopes.svg|мини|[[Energija vezanja|Енергија везивања]] који нуклеон треба да превлада да би изашао из језгра, за различите изотопе]]

Сви везани протони и неутрони у атому сачињавају сићушно [[атомско језгро]], и колективно се називају [[нуклеон]]има. Радијус нуклеуса је приближно једнак 1,07 {{radic|''A''|3}} [[femtometar|-{fm}-]], где је -{''A''}- тотални број нуклеона.{{sfn|Jevremovic|2005|pp=63}} То је знатно мање од пречника атома, који је реда величине 10<sup>5</sup> -{fm}-. Нуклеони су везани заједно атрактивним потенцијалом кратког распона званим [[Резидуална јака нуклеарна сила|резидуална јака сила]]. На растојањима мањим од 2,5 -{fm}- та сила је далеко јача од [[Кулонов закон|електростатичке силе]] која узрокује међусобно одбијање позитивно наелектрисаних протона.<ref>{{Cite book|last=Pfeffer|first=Jeremy I.|last2=Nir|first2=Shlomo|year=2000| title = Modern Physics: An Introductory Text| publisher = Imperial College Press|isbn=978-1-86094-250-1
| oclc = 45900880|pages=330–336}}</ref>

Атоми истог [[хемијски елемент|елемента]] имају исти број протона, који се назива [[атомски број|атомским бројем]]. Унутар једног елемента, број неутрона може да варира, одређујући [[изотоп]]е тог елемента. Тотални број протона и неутрона одређује [[nuklid|нуклид]]. Број неутрона релативно на број протона одређује стабилност језгра. Поједини изотопи подлежу [[Радиоактивност|радиоактивном распаду]].<ref name="wenner2007"/>

Протон, електрон, и неутрон се класификују као [[фермиони]]. Фермиони подлежу [[Паулијев принцип|Паулијевом принципу искључења]] који налаже да ''[[идентичне честице|идентични]]'' фермиони, као што су вишеструки протони, не могу да имају исто квантно стање у исто време. Стога сваки протон у нуклеусу мора да има квантно стање које је различито од свих других протона, а исто правило важи и за све неутроне у нуклеусу и све електроне у електронском облаку. Међутим, протон и неутрон могу да имају исто квантно стање.<ref name="raymond"/>

Код атома са ниским атомским бројевима, нуклеус који има више неутрона него протона има тенденцију заузимања нижег енергетског стања путем радиоактивног распада тако да се [[однос неутрона и протона]] приближава јединици. Са повећањем атомског броја већи удео неутрона је неопходан да би се умањило међусобно одбијање протона. Стога се не јављају стабилна језгра са једнаким бројем протона и неутрона изнад атомског броја -{''Z''}- = 20 (калцијум) и са повећањем атомског броја однос неутрона и протона стабилних изотопа се повећава.<ref name="raymond"/> Стабилни изотоп са највишим односом протона и неутрона је [[Изотопи олова|олово-208]] (око 1,5).

[[Датотека:Wpdms physics proton proton chain 1.svg|десно|мини|Илустрација процеса нуклеарне фузије којим се формира деутеријумско језгро, које се састоји од протона и неутрона, из два протона. [[Позитрон]] (-{e}-<sup>+</sup>) — електрон [[антиматерија|антиматерије]] — се емитује заједно са електронским [[неутрино]]м.]]

Број протона и неутрона у атомском језгру се може променити, мада су за то потребне велике енергије због дејстава јаке силе. [[Нуклеарна фузија]] се одвија кад се вишеструке атомске честице споје и формирају теже језгро, на пример путем енергетске колизије два нуклеуса. У језгру Сунца протонима су потребне енергије од 3–10 -{KeV}- да би се превазишло њихово природно одбијање — [[Coulombova barijera|Кулонова баријера]] — и да би се спојили у заједничко језгро.<ref name="mihos2002"/> [[Нуклеарна фисија]] је супротни процес, који узрокује цепање језгра у два мања језгра — обично путем радиоактивног распада. Језгра се исто тако могу модификовати путем бомбардовања субатомским честицама високе енергије или фотонима. Ако се тиме промени број протона у језгру, атом прелази у различити хемијски елемент.<ref name="lbnl20070330"/><ref name="makhijani_saleska2001"/>

Ако је маса језгра након реакције фузије мања од суме маса засебних честица, онда разлика између тих вредности може да буде емитована као вид употребљиве енергије (као што су [[Гама-честица|гама зраци]], или кинетичка енергија [[бета честица]]), у складу са [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајновом]] формулом [[Једнакост масе и енергије|еквиваленције масе и енергије]], -{''E'' = ''mc''<sup>2</sup>}-, где је ''м'' губитак масе, а ''ц'' је [[брзина светлости]]. Тај дефицит је део [[енергије везивања]] новог језгра, и представља неповратни губитак енергије који узрокује да спојена језгра остану заједно у стању коме је неопходна та енергију да би дошло до раздвајања.{{sfn|Shultis|Faw|2002|pp=10-17}}

Фузија два језгра којом се формира веће језгро са мањим атомским бројевима од [[Гвожђе|гвожђа]] и [[никл]]а — тотал број нуклеона од око 60 — је обично [[egzotermna reakcija|егзотермни процес]] у коме се отпушта више енергије него што је потребно за спајање.<ref name="ajp63_7_653"/> Тај процес отпуштања енергије чини нуклеарну фузију у [[звезда]]ма само одрживом реакцијом. За тежа језгра, енергија везивања по [[нуклеон]]у у језгру почиње да опада. Консеквентно, фузиони процеси којима се формирају језгра са атомским бројем већим од око 26, и [[атомска маса|атомским масама]] већим од око 60, су [[ендотермна реакција|ендотермни процеси]]. Та масивнија језгра не подлежу фузији при којој се отпушта енергија тако да се може одржати [[хидростатичка равнотежа]] звезде.<ref name="raymond"/>

=== Електронски облак ===
{{Main|Атомска орбитала|Електронска конфигурација}}
[[Датотека:Potential energy well.svg|десно|мини|Дистрибуција потенцијала у складу са [[класична механика|класичном механиком]], минимална енергија -{''V''(''x'')}- потребна да се достигне свака позиција -{''x''}-. Класично, честица са енергијом -{''E''}- је формирана са опсегом позиција између -{''x''<sub>1</sub>}- и -{''x''<sub>2</sub>}-.]]
[[Датотека:S-p-Orbitals.svg|лево|мини|Таласне функције првих пет атомских орбитала. Свака од три 2п орбитале приказује један угаони [[Ћвор (физика)|чвор]] који има оријентацију и минимум у центру.]]
[[Датотека:Atomic orbitals and periodic table construction.ogv|мини|Како су атоми конструисани од електронских орбитала и веза са периодном табелом]]

Електроне у атому привлаче протони у језгру дејством [[електромагнетна сила|електромагнетске силе]]. Та сила везује електроне унутар [[Електростатика|електростатичке]] [[јама потенцијала|јаме]] потенцијала која окружује мало језгро, што значи да је спољашњи извор енергије неопходан да би се одвојили електрони. Што је електрон ближе језгру, то је већа сила привлачења. Отуда је електронима везаним у близини центра јаме потенцијала потребно више енергије да се одвоје од оних на већим растојањима.

Електрони, попут других честица, имају двојна својства [[Принцип дуалности талас-честица|честица и таласа]]. Електронски облак је регион унутар јаме потенцијала, при чему сваки електрон формира тип тродимензионог [[стајаћи талас|стајаћег таласа]] — форме таласа који се не покреће релативно на језгро. Такво понашање се дефинише као [[атомска орбитала]], математичка функција која описује вероватноћу да ће електрон боравити на датој локацији кад се његова позиција мери.<ref name="science157_3784_13"/> Једино дискретни (или квантизовани) сет тих орбитала постоји око језгра, пошто други могући таласни патерни брзо прелазе у стабилнију форму.<ref name="Brucat2008"/> Орбитале могу да имају један или више прстенова или чворних структура, и оне се међусобно разликују по величини, облику и оријентацији.<ref name="manthey2001"/>

Свака атомска орбитала одговара специфичном [[енергетски нивои|енергетском нивоу]] електрона. Електрон може да промени своје стање до вишег енергетског нивоа путем апсорбовања [[фотон]]а са довољном енергијом да омогући прелаз у ново квантно стање. Слично томе, путем [[спонтана емисија|спонтане емисије]], електрон у вишем енергетском стању може да се спусти на ниже енергетско стање уз емитовање сувишне енергије у облику фотона. Те карактеристичне енергетске вредности, дефинисане разликама енергија квантних стања, су одговорне за [[атомска спектрална линија|атомске спектралне линије]].<ref name="Brucat2008"/>

Количина енергија која је неопходна за уклањање или додавање електрона — [[Енергија јонизације|електронска енергија везивања]] — је далеко мања од [[energija vezanja|енергије везивања нуклеона]]. На пример, неопходно је само 13,6 -{eV}- да би се одвојио електрон у [[Стационарно стање|стационарном стању]] из атома водоника,<ref name="herter_8"/> у поређењу са 2,23 ''милиона'' -{eV}- за цепање језгра [[деутеријум]]а.<ref name="pr79_2_282"/> Атоми су [[наелектрисање|електрично]] неутрални, ако имају једнак број протона и електрона. Атоми који имају било дефицит или суфицит електрона се називају [[јон]]има. Електрони који су најудаљенији од језгра се могу пренети на оближње атоме или их атоми могу делити. Путем тог механизма, атоми се могу [[хемијска веза|везати]] у [[молекул]]е и друге типове [[хемијско једињење|хемијских једињења]], као што су [[Јонска веза|јонске]] и [[Ковалентна веза|ковалентне]] мреже [[Кристализација|кристала]].<ref>{{harvnb|Smirnov|2003|pp=[https://archive.org/details/physicsatomsions00smir/page/n262 249-272]}}</ref>

== Модели атома ==
* '''1.''' Први модел атома приписује се [[Демокрит]]у. Пошто у то доба није било никаквих сазнања о структури атома (нису постојали електронски микроскопи), атоми су замишљани као јако мале недељиве куглице.
* '''2.''' [[Томсонов модел атома|„Пудинг“-модел]] - кад је откривен [[електрон]], формирана је теорија да су у средишту атома [[електрон]]и, а свуда около је позитиван набој. То је метафора на суво грожђе у пудингу (грожђе је мало док је посуда пудинга велика).
* '''3.''' [[Нилс Бор|Боров]] модел је установљен после [[Ернест Радерфорд|Рутерфордових]] експеримената којима је утврђено да је у центру атома мало позитивно наелектрисано језгро (нуклеус), а електрони круже у [[Атомска орбитала|орбиталама]] око језгра попут планета које круже око Сунца. Да би тај модел био прихваћен, било је неопходно да се реши следећи проблем: пошто је језгро позитивно наелектрисано, а [[електрон]] негативно, зашто електрон уопште кружи око језгра, и зашто се не споји с језгром.

: ''Решење је предложио [[1913]]. године [[Нилс Бор]] са следеће 4 претпоставке:''

: 1. [[Електрон]]и постоје у орбиталама које поседују дискретне (квантизоване) енергије. То значи да не постоји континуирани могући размак између језгра и орбитале, него су могући само неки размаци. Ти размаци и њима одговарајуће енергије зависе од конкретног атома који разматрамо.
: 2. Закони класичне механике не вреде при преласку [[електрон]]а из једне орбитале у другу.
: 3. Кад [[електрон]] пређе из једне орбитале у другу енергетска разлика се ослобађа (или добија) у виду кванта светлости (који називамо [[фотон]]) чија фреквенција директно зависи од енергетске разлике између две орбите.

::: <math> f = E/h </math>

:::где је -{'''f'''}- фреквенција фотона, -{'''E'''}- енергетска разлика, а -{'''h'''}- је константа позната као [[Макс Планк|Планкова константа]]. Ако дефинирамо да је <math> \hbar = h/(2 \pi) </math> можемо писати

::: <math> E = \hbar \omega </math>

::: где је '''ω''' угаона фреквенција фотона.

: 4. Дозвољене орбитале зависе од квантизованих (дискретних) вредности угаоног момента -{'''L'''}- према једначини:

::: <math> \mathbf{L} = n \cdot \hbar = n \cdot {h \over 2\pi} </math>

:: Где је -{'''n'''}- = 1,2,3,… и зовемо га '''''квантни број угаоног момента'''''.
* '''4.''' Данашњи модел атома називамо '''квантно-механички модел''', јер је с временом утврђено да [[Боров модел атома|Бохров модел]] не одговара баш најбоље експериментима, да [[електрон]]и не круже баш по [[кружница]]ма, него слике доступне помоћу електронских микроскопа приказују ''електронске облаке''.

== Етимологија ==

Реч '''атом''' долази од ''старогрчке'' речи -{'''''atomos'''''}- - недељив. Име атом од старогрчких филозофа [[Леукип из Елеје|Леукипа]] и Демокрита преузели су научници почетком [[19. век]]а ([[Џон Далтон]] и други) верујући да постоје атоми хемијских елемената као најмањи дељиви елементи материје.{{sfn|Логос|2017|p=226-227}}

== Напомене ==
{{reflist|group="note"}}
{{notelist}}

== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
<ref name="leigh1990">{{Cite book|editor=Leigh, G. J.|year=1990|title=International Union of Pure and Applied Chemistry, Commission on the Nomenclature of Inorganic Chemistry, Nomenclature of Organic Chemistry – Recommendations 1990|publisher=Blackwell Scientific Publications|isbn=978-0-08-022369-8|location=Oxford|quote=An atom is the smallest unit quantity of an element that is capable of existence whether alone or in chemical combination with other atoms of the same or other elements.|pages=35}}</ref>

<ref name="pdg2002">{{cite web|last=Group|first=Particle Data|year=2002|url=http://www.particleadventure.org/|title=The Particle Adventure|publisher=Lawrence Berkeley Laboratory|accessdate=3. 1. 2007| archiveurl= https://web.archive.org/web/20070104075936/http://www.particleadventure.org/| archivedate=4. 1. 2007 |url-status=live}}</ref>

<ref name="schombert2006">{{cite web|last=Schombert|first=James|date=18. 4. 2006|url=http://abyss.uoregon.edu/~js/ast123/lectures/lec07.html|title=Elementary Particles|publisher=University of Oregon|accessdate=3. 1. 2007|archive-date=30. 08. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110830212645/http://abyss.uoregon.edu/~js/ast123/lectures/lec07.html|url-status=}}</ref>

<ref name="wenner2007">{{cite web|last=Wenner|first=Jennifer M.|date=10. 10. 2007|url=http://serc.carleton.edu/quantskills/methods/quantlit/RadDecay.html|title=How Does Radioactive Decay Work?|publisher=Carleton College|accessdate=9. 1. 2008}}</ref>

<ref name="raymond">{{cite web|last=Raymond|first=David|date=7. 4. 2006|url=http://physics.nmt.edu/~raymond/classes/ph13xbook/node216.html|title=Nuclear Binding Energies|publisher=New Mexico Tech|accessdate=3. 1. 2007| archiveurl = https://web.archive.org/web/20061211094439/http://www.physics.nmt.edu/~raymond/classes/ph13xbook/node216.html| archivedate=11. 12. 2006}}</ref>

<ref name="mihos2002">{{cite web|last=Mihos|first=Chris|date=23. 7. 2002|url=http://burro.cwru.edu/Academics/Astr221/StarPhys/coulomb.html|title=Overcoming the Coulomb Barrier|publisher=Case Western Reserve University|accessdate=13. 2. 2008}}</ref>

<ref name="lbnl20070330">{{cite web|author=Staff|date=30. 3. 2007|url=http://www.lbl.gov/abc/Basic.html|title=ABC's of Nuclear Science|publisher=Lawrence Berkeley National Laboratory|accessdate=3. 1. 2007| archiveurl= https://web.archive.org/web/20061205215708/http://www.lbl.gov/abc/Basic.html| archivedate=5. 12. 2006 |url-status=live}}</ref>

<ref name="makhijani_saleska2001">{{cite web|last=Makhijani|first=Arjun|last2=Saleska|first2=Scott|date=2. 3. 2001|url=http://www.ieer.org/reports/n-basics.html|title=Basics of Nuclear Physics and Fission|publisher=Institute for Energy and Environmental Research |accessdate=3. 1. 2007| archiveurl= https://web.archive.org/web/20070116045217/http://www.ieer.org/reports/n-basics.html| archivedate=16. 1. 2007 |url-status=live}}</ref>

<ref name="ajp63_7_653">{{cite journal|last=Fewell|first=M. P.|title=The atomic nuclide with the highest mean binding energy|journal= American Journal of Physics |year=1995|volume=63|issue=7|bibcode=1995AmJPh..63..653F|doi=10.1119/1.17828|pages=653–658}}</ref>

<ref name="science157_3784_13">{{cite journal|last=Mulliken|first=Robert S.|title=Spectroscopy, Molecular Orbitals, and Chemical Bonding|journal=[[Science (časopis)|Science]] |year=1967|volume=157|issue=3784|doi=10.1126/science.157.3784.13|pmid=5338306|bibcode = 1967Sci...157...13M |pages=13–24}}</ref>

<ref name="Brucat2008">{{cite web|last=Brucat|first=Philip J.|year=2008|url=http://www.chem.ufl.edu/~itl/2045/lectures/lec_10.html|title=The Quantum Atom|publisher=University of Florida|accessdate=4. 1. 2007| archiveurl= https://web.archive.org/web/20061207032136/http://www.chem.ufl.edu/~itl/2045/lectures/lec_10.html| archivedate=7. 12. 2006 |url-status=live}}</ref>

<ref name="manthey2001">{{cite web|last=Manthey|first=David|year=2001|url=http://www.orbitals.com/orb/|title=Atomic Orbitals|publisher=Orbital Central|accessdate=21. 1. 2008| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080110102801/http://www.orbitals.com/orb/| archivedate=10. 1. 2008 |url-status=live}}</ref>

<ref name="herter_8">{{cite web|last=Herter|first=Terry|year=2006|url=http://astrosun2.astro.cornell.edu/academics/courses/astro101/herter/lectures/lec08.htm|title=Lecture 8: The Hydrogen Atom|publisher=Cornell University|accessdate=14. 2. 2008}}</ref>

<ref name="pr79_2_282">{{cite journal|last=Bell|first=R. E.|title=Gamma-Rays from the Reaction H<sup>1</sup>(n,γ)D<sup>2</sup> and the Binding Energy of the Deuteron |url=https://archive.org/details/sim_physical-review_1950-07-15_79_2/page/n34|journal= Physical Review |year=1950|volume=79|issue=2|doi=10.1103/PhysRev.79.282|last2=Elliott|first2=L. G.|bibcode = 1950PhRv...79..282B |pages=282–285}}</ref>

<ref name=npc1921>{{cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1921/soddy-bio.html|title=Frederick Soddy, The Nobel Prize in Chemistry 1921|publisher=[[Nobel Foundation]]|access-date=18 January 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080409210519/http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1921/soddy-bio.html|archive-date=9 April 2008|url-status=live}}</ref>

<ref name=prsA_89_1_1913>{{cite journal|title=Rays of positive electricity|url=http://web.lemoyne.edu/~giunta/canal.html|journal=[[Proceedings of the Royal Society]]|year=1913|volume=89|issue=607|pages=1–20|bibcode=1913RSPSA..89....1T|doi-access=free|archive-url=https://web.archive.org/web/20161104174348/http://web.lemoyne.edu/~giunta/canal.html|archive-date=4 November 2016|doi=10.1098/rspa.1913.0057|last=Thomson|first=Joseph John|url-status=live}}</ref>

<ref name=stern20050516>{{cite web|last=Stern|first=David P.|date=16 May 2005|title=The Atomic Nucleus and Bohr's Early Model of the Atom|url=http://www-spof.gsfc.nasa.gov/stargaze/Q5.htm|publisher=[[NASA]]/[[Goddard Space Flight Center]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20070820084047/http://www-spof.gsfc.nasa.gov/stargaze/Q5.htm|archive-date=20 August 2007|url-status=live}}</ref>

<ref name=bohr19221211>{{cite web|last=Bohr|first=Niels|date=11 December 1922|title=Niels Bohr, The Nobel Prize in Physics 1922, Nobel Lecture|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1922/bohr-lecture.html|publisher=[[Nobel Foundation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080415183736/http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1922/bohr-lecture.html|archive-date=15 April 2008|url-status=live}}</ref>

<ref name=jacs38_4_762>{{cite journal|last=Lewis|first=Gilbert N.|year=1916|title=The Atom and the Molecule|journal=[[Journal of the American Chemical Society]]|volume=38|issue=4|pages=762–786|doi=10.1021/ja02261a002|s2cid=95865413 |url=https://zenodo.org/record/1429068|archive-url=https://web.archive.org/web/20190825132554/https://zenodo.org/record/1429068/files/article.pdf|archive-date=25 August 2019|url-status=live}}</ref>

<ref name=jacs41_6_868>{{cite journal|last=Langmuir|first=Irving|year=1919|title=The Arrangement of Electrons in Atoms and Molecules|journal=[[Journal of the American Chemical Society]]|volume=41|issue=6|pages=868–934|doi=10.1021/ja02227a002|url=https://zenodo.org/record/1429026|archive-url=https://web.archive.org/web/20190621192330/https://zenodo.org/record/1429026|archive-date=21 June 2019|url-status=live}}</ref>

<ref name=brown2007>{{cite web|last=Brown|first=Kevin|year=2007|url=http://www.mathpages.com/home/kmath538/kmath538.htm|title=The Hydrogen Atom|publisher=MathPages|archive-url=https://archive.today/2012.09.05-172648/http://www.mathpages.com/home/kmath538/kmath538.htm|archive-date=5 September 2012|url-status=live}}</ref>

<ref name=harrison2000>{{cite web|last=Harrison|first=David M.|year=2000|title=The Development of Quantum Mechanics|url=http://www.upscale.utoronto.ca/GeneralInterest/Harrison/DevelQM/DevelQM.html|publisher=[[Универзитет у Торонту|University of Toronto]]| archive-url= https://web.archive.org/web/20071225095938/http://www.upscale.utoronto.ca/GeneralInterest/Harrison/DevelQM/DevelQM.html| archive-date= 25 December 2007 | url-status= live}}</ref>

<ref name=pm39_6_449>{{cite journal|last=Aston|first=Francis W.|year=1920|title=The constitution of atmospheric neon|journal=[[Philosophical Magazine]]|volume=39|issue=6|pages=449–455|doi=10.1080/14786440408636058|url=https://zenodo.org/record/1430720|access-date=25 October 2020|archive-date=27 April 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210427095842/https://zenodo.org/record/1430720|url-status=live}}</ref>

<ref name=chadwick1935>{{cite web|last=Chadwick|first=James|date=12 December 1935|title=Nobel Lecture: The Neutron and Its Properties|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1935/chadwick-lecture.html|publisher=[[Nobel Foundation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20071012100351/http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1935/chadwick-lecture.html|archive-date=12 October 2007|url-status=live}}</ref>

<ref name="CHF">{{cite web|title=Otto Hahn, Lise Meitner, and Fritz Strassmann|url=https://www.sciencehistory.org/historical-profile/otto-hahn-lise-meitner-and-fritz-strassmann|website=Science History Institute|date=June 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20180321130950/https://www.sciencehistory.org/historical-profile/otto-hahn-lise-meitner-and-fritz-strassmann|archive-date=21 March 2018|url-status=live}}</ref>

<ref name=Bowden>{{cite book|last1=Bowden|first1=Mary Ellen|title=Chemical achievers : the human face of the chemical sciences|date=1997|publisher=Chemical Heritage Foundation|location=Philadelphia, PA|isbn=978-0-941901-12-3|chapter=Otto Hahn, Lise Meitner, and Fritz Strassmann|pages=[https://archive.org/details/chemicalachiever0000bowd/page/76 76–80, 125]|chapter-url=https://archive.org/details/chemicalachiever0000bowd/page/76}}</ref>

<ref name=nature143_3615_239>{{cite journal |last1=Meitner|first1=Lise|last2=Frisch|first2=Otto Robert|year=1939|title=Disintegration of uranium by neutrons: a new type of nuclear reaction|journal=[[Nature (časopis)|Nature]]|volume=143 |issue=3615 |pages=239–240 |doi=10.1038/143239a0 |bibcode = 1939Natur.143..239M |s2cid=4113262}}</ref>

<ref name=schroeder>{{cite web|last=Schroeder|first=M.|title=Lise Meitner – Zur 125. Wiederkehr Ihres Geburtstages|url=http://www.physik3.gwdg.de/~mrs/Vortraege/Lise_Meitner-Vortrag-20031106/|language=de|access-date=4 June 2009|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20110719034227/http://www.physik3.gwdg.de/~mrs/Vortraege/Lise_Meitner-Vortrag-20031106/|archive-date=19 July 2011}}</ref>

<ref name=pt50_9_26>{{cite journal|last1=Crawford |first1=E.| year=1997|title=A Nobel tale of postwar injustice|url=https://www.researchgate.net/publication/260861491|journal=[[Physics Today]]|volume=50|issue=9|pages=26–32|doi=10.1063/1.881933|last2=Sime|first2=Ruth Lewin|author-link2=Ruth Lewin Sime|last3=Walker|first3=Mark |bibcode = 1997PhT....50i..26C }}</ref>

<ref name=kullander2001>{{cite web|last=Kullander|first=Sven|date=28 August 2001|title=Accelerators and Nobel Laureates|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/articles/kullander/|publisher=[[Nobel Foundation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080413064924/http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/articles/kullander/|archive-date=13 April 2008|url-status=live}}</ref>

<ref name=npp1990>{{cite web|date=17 October 1990|title=The Nobel Prize in Physics 1990|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1990/press.html|publisher=[[Nobel Foundation]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20080514100040/http://nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1990/press.html|archive-date=14 May 2008|url-status=live}}</ref>

}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=80}}
* {{Cite book| ref=harv|editor=Leigh, G. J.|year=1990|title=International Union of Pure and Applied Chemistry, Commission on the Nomenclature of Inorganic Chemistry, Nomenclature of Organic Chemistry – Recommendations 1990|publisher=Blackwell Scientific Publications|isbn=978-0-08-022369-8|location=Oxford|pages=35}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Smirnov|first=Boris M.|year=2003| title = Physics of Atoms and Ions| url=https://archive.org/details/physicsatomsions00smir|publisher = Springer|isbn=978-0-387-95550-6|pages=[https://archive.org/details/physicsatomsions00smir/page/n262 249]-272}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Jevremovic|first=Tatjana|year=2005|title=Nuclear Principles in Engineering | url=https://archive.org/details/nuclearprinciple00jevr_745|publisher=Springer |isbn=978-0-387-23284-3|oclc=228384008|pages=[https://archive.org/details/nuclearprinciple00jevr_745/page/n75 63]}}
* {{Cite book| ref=harv|last=MacGregor|first=Malcolm H.|year=1992| title = The Enigmatic Electron|publisher = Oxford University Press|isbn=978-0-19-521833-6| oclc = 223372888|pages=33–37}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Shultis|first=J. Kenneth|last2=Faw|first2=Richard E. |title=Fundamentals of Nuclear Science and Engineering |year=2002|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8247-0834-4|oclc=123346507|pages=10–17}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Demtröder|first=Wolfgang|year=2002| title = Atoms, Molecules and Photons: An Introduction to Atomic- Molecular- and Quantum Physics| publisher = Springer|edition=1st|isbn=978-3-540-20631-6| oclc = 181435713|pages=39–42}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Pfeffer|first=Jeremy I.|last2=Nir|first2=Shlomo|year=2000| title = Modern Physics: An Introductory Text|publisher = Imperial College Press|isbn=978-1-86094-250-1| oclc = 45900880|pages=330–336}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Woan|first=Graham|year=2000| title = The Cambridge Handbook of Physics| url=https://archive.org/details/cambridgehandboo00woan_925| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-57507-2| oclc = 224032426|pages=[https://archive.org/details/cambridgehandboo00woan_925/page/n8 8]}}
* С. Мацура, Ј. Радић-Перић, Атомистика, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004.
* {{Cite book| ref=harv|author=L'Annunziata Michael F.|year=2003|title=Handbook of Radioactivity Analysis | url=https://archive.org/details/handbookofradioa0000unse_n3o4|publisher=Academic Press|isbn=978-0-12-436603-9|oclc=16212955|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Beyer|first= H. F.|last2=Shevelko|first2=V. P.|year=2003|title=Introduction to the Physics of Highly Charged Ions|publisher=CRC Press|isbn=978-0-7503-0481-8|oclc=47150433|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Choppin Gregory R. |author2=Liljenzin Jan-Olov |last3=Jan|first3=Rydberg|year=2001|title=Radiochemistry and Nuclear Chemistry |publisher=Elsevier|isbn=978-0-7506-7463-8|oclc=162592180|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dalton|first= J.|year=1808|title=A New System of Chemical Philosophy, Part 1 |publisher=S. Russell|location=London and Manchester}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Richard|first=Feynman|year=1995|title=Six Easy Pieces|publisher=The Penguin Group |isbn=978-0-14-027666-4|oclc=40499574|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Wolfgang|first=Demtröder|year=2002|title=Atoms, Molecules and Photons: An Introduction to Atomic- Molecular- and Quantum Physics |publisher=Springer|edition=1st|isbn=978-3-540-20631-6|oclc=181435713|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Fowles Grant R.|year=1989|title=Introduction to Modern Optics |publisher=Courier Dover Publications|isbn=978-0-486-65957-2|oclc=18834711|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mrinalkanti|first=Gangopadhyaya|title=Indian Atomism: History and Sources |publisher=Humanities Press|year=1981|location=Atlantic Highlands, New Jersey |isbn=978-0-391-02177-8|oclc=10916778|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Goodstein David L.|year=2002|title=States of Matter|publisher=Courier Dover Publications|isbn=978-0-13-843557-8|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Pablo|first=Iannone A.|year=2001|title=Dictionary of World Philosophy |publisher=Routledge|isbn=978-0-415-17995-9|oclc=44541769|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Robert|first=Harrison Edward|year=2003|title=Masks of the Universe: Changing Ideas on the Nature of the Cosmos |publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-77351-5|oclc=50441595|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=James|first=Lequeux|year=2005|title=The Interstellar Medium | url=https://archive.org/details/interstellarmedi0000lequ|publisher=Springer|isbn=978-3-540-21326-0|oclc=133157789|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Richard|first=King|year=1999|title=Indian philosophy: an introduction to Hindu and Buddhist thought |publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-0954-3|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Tatjana|first=Jevremovic|year=2005|title=Nuclear Principles in Engineering | url=https://archive.org/details/nuclearprinciple0000jevr|publisher=Springer|isbn=978-0-387-23284-3|oclc=228384008|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Levere Trevor, H.|year=2001|title=Transforming Matter – A History of Chemistry for Alchemy to the Buckyball |publisher=The Johns Hopkins University Press|isbn=978-0-8018-6610-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=LiangZ.-P. |last2=Haacke|first2=E. M. |editor=Webster, J. G.|year=1999|volume=vol. 2|title=Encyclopedia of Electrical and Electronics Engineering: Magnetic Resonance Imaging |publisher=John Wiley & Sons|url=https://ieeexplore.ieee.org/document/1233976 |format=PDF|accessdate=9. 1. 2008.|isbn=978-0-471-13946-1|pages=412–26|doi=10.1109/SSBI.2002.1233976 }}
* {{Cite book| ref=harv|last=Thomas|first=McEvilley|title=The shape of ancient thought: comparative studies in Greek and Indian philosophies | url=https://archive.org/details/liang.shapeofancientth0001mcev|publisher=Allworth Press|year=2002|isbn=978-1-58115-203-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=MacGregor Malcolm H.|year=1992|title=The Enigmatic Electron |publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-521833-6|oclc=223372888|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Oliver|first=Manuel|year=2001|title=Origin of Elements in the Solar System: Implications of Post-1957 Observations | url=https://archive.org/details/isbn_9780306465628|publisher=Springer|isbn=978-0-306-46562-8|oclc=228374906|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Mazo Robert M.|year=2002|title=Brownian Motion: Fluctuations, Dynamics, and Applications |publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-851567-8|oclc=48753074|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Mills|first=Ian |last2=Cvitaš|first2=Tomislav|last3=Homann|first3=Klaus|last4=Kallay|first4=Nikola|last5=Kuchitsu|first5=Kozo|title=Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry| url=https://archive.org/details/quantitiesunitss0000unse|publisher=International Union of Pure and Applied Chemistry, Commission on Physiochemical Symbols Terminology and Units, Blackwell Scientific Publications |location=Oxford|edition=2nd|year=1993|isbn=978-0-632-03583-0|oclc=27011505|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Moran Bruce T.|year=2005|title=Distilling Knowledge: Alchemy, Chemistry, and the Scientific Revolution | url=https://archive.org/details/distillingknowle0000mora|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-01495-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Richard|first=Myers|year=2003|title=The Basics of Chemistry| url=https://archive.org/details/basicsofchemistr0000myer_e0r6|publisher=Greenwood Press |isbn=978-0-313-31664-7|oclc=50164580|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Padilla Michael J. |last2=Miaoulis|first2=Ioannis|last3=Cyr|first3=Martha |year=2002|title = Prentice Hall Science Explorer: Chemical Building Blocks |publisher = Prentice-Hall, Inc.|location = Upper Saddle River, New Jersey USA |isbn=978-0-13-054091-1|oclc=47925884|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Abraham|first=Pais|year=1986|location=New York|title=Inward Bound: Of Matter and Forces in the Physical World |publisher=Oxford University Press|isbn=978-0198519713|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Linus|first=Pauling|year=1960|title=The Nature of the Chemical Bond | url=https://archive.org/details/natureofchemical0000paul_3ed|publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-0333-0|oclc=17518275|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Pfeffer Jeremy I. |last2=Shlomo|first2=Nir|year=2000|title=Modern Physics: An Introductory Text |publisher=Imperial College Press|isbn=978-1-86094-250-1|oclc=45900880|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Enfield|first=Roscoe Henry|year=1895|title=John Dalton and the Rise of Modern Chemistry |series=Century science series|url=https://books.google.com/books?id=FJMEAAAAYAAJ |accessdate=3. 4. 2011.|publisher=Macmillan|location=New York}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Kenneth|first=Shultis J., Faw Richard E.|title=Fundamentals of Nuclear Science and Engineering |year=2002|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8247-0834-4|oclc=123346507|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ponomarev|first=Leonid Ivanovich|year=1993|title=The Quantum Dice|publisher=CRC Press |isbn=978-0-7503-0251-7|oclc=26853108|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Robert|first=Siegfried|year=2002|title=From Elements to Atoms: A History of Chemical Composition |publisher=DIANE|isbn=978-0-87169-924-4|oclc=186607849|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Scerri|first=Eric R.|title=The periodic table: its story and its significance | url=https://archive.org/details/periodictableits0000scer|publisher=Oxford University Press US|year=2007|isbn=978-0-19-530573-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Sills Alan D. |year=2003|title=Earth Science the Easy Way | url=https://archive.org/details/earthscienceeasy00alan|publisher=Barron's Educational Series|isbn=978-0-7641-2146-3|oclc=51543743|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Smirnov Boris M. |year=2003|title=Physics of Atoms and Ions |publisher=Springer|isbn=978-0-387-95550-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Dick|first=Teresi|publisher = Simon & Schuster|title=Lost Discoveries: The Ancient Roots of Modern Science |year=2003|isbn=978-0-7432-4379-7|url=https://books.google.com/books?id=pheL_ubbXD0C|pages=213–214}}
* {{Cite book| ref=harv|author=Various|editor-last=Lide|editor-first=David R.|year=2002|title=Handbook of Chemistry & Physics|edition=88th|publisher=CRC|url=http://www.hbcpnetbase.com/|accessdate=23. 5. 2008.|isbn=978-0-8493-0486-6|oclc=179976746|pages=|archive-date=24. 07. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170724011402/http://www.hbcpnetbase.com/|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Adolphe|first=Wurtz Charles|year=1881|title=The Atomic Theory |publisher=D. Appleton and company|location=New York|isbn=978-0-559-43636-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Graham|first=Woan|year=2000|title=The Cambridge Handbook of Physics | url=https://archive.org/details/cambridgehandboo0000woan|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-57507-2|oclc=224032426|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Marco|first=Zaider|author2=Rossi Harald H. |year=2001|title=Radiation Science for Physicians and Public Health Workers | url=https://archive.org/details/radiationscience0000zaid|publisher=Springer|isbn=978-0-306-46403-4|oclc=44110319|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Zumdahl|first=Steven S.|year=2002|title=Introductory Chemistry: A Foundation|edition=5th|publisher=Houghton Mifflin|url=http://college.hmco.com/chemistry/intro/zumdahl/intro_chemistry/5e/students/protected/periodictables/pt/pt/pt_ar5.html|accessdate=5. 2. 2008.|isbn=978-0-618-34342-3|oclc=173081482|pages=|archive-date=04. 03. 2008|archive-url=https://web.archive.org/web/20080304155935/http://college.hmco.com/chemistry/intro/zumdahl/intro_chemistry/5e/students/protected/periodictables/pt/pt/pt_ar5.html|url-status=dead}}
* {{Cite book| ref=harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* -{[https://web.archive.org/web/20120802174002/http://ahyco.ffri.hr/povijestfizike/ Web courseware Povijest fizike]}-
* {{YouTube| s_HEUHyoZWI | "Quantum Mechanics and the Structure of Atoms" }}
* {{cite web|last=Freudenrich|first=Craig C.|url=http://www.howstuffworks.com/atom.htm
| title = How Atoms Work|publisher=How Stuff Works|accessdate=9. 1. 2007| archiveurl= https://web.archive.org/web/20070108023359/http://www.howstuffworks.com/atom.htm| archivedate=8. 1. 2007 |url-status=live}}
* {{cite web|url=http://en.wikibooks.org/wiki/FHSST_Physics/Atom
| work = Free High School Science Texts: Physics
| title = The Atom|publisher=Wikibooks|accessdate=10. 7. 2010 }}
* {{cite web|author=Anonymous|year=2007|url=http://www.scienceaid.co.uk/chemistry/fundamental/atom.html|title=The atom|publisher=Science aid+|accessdate=10. 7. 2010|archive-date=22. 01. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100122123927/http://scienceaid.co.uk/chemistry/fundamental/atom.html|url-status=dead}}—a guide to the atom for teens.
* {{cite web|author=Anonymous|date=3. 1. 2006|url=http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/A6672963
| title = Atoms and Atomic Structure|publisher = BBC|accessdate=11. 1. 2007| archiveurl= https://web.archive.org/web/20070102114833/http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/A6672963| archivedate=2. 1. 2007 <!--DASHBot-->|url-status=live}}
* {{cite web|author=Various|date=3. 1. 2006|url=http://www.colorado.edu/physics/2000/index.pl?Type=TOC
| title = Physics 2000, Table of Contents|publisher = University of Colorado|accessdate=11. 1. 2008| archiveurl= https://web.archive.org/web/20080114002007/http://www.colorado.edu/physics/2000/index.pl?Type=TOC| archivedate=14. 1. 2008 <!--DASHBot-->|url-status=live}}
* {{cite web|author=Various|date=3. 2. 2006|url=http://www.hydrogenlab.de/elektronium/HTML/einleitung_hauptseite_uk.html|title=What does an atom look like?|publisher=University of Karlsruhe|accessdate=12. 5. 2008|archive-date=17. 04. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20100417023635/http://www.hydrogenlab.de/elektronium/HTML/einleitung_hauptseite_uk.html|url-status=}}

{{Материја}}
{{Честице у физици}}
{{Подножје|Физика|Хемија|Астрономија}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Атоми]]
[[Категорија:Физичка хемија]]
[[Категорија:Грцизми]]
[[Категорија:Фундаментални концепти физике]]