Изворни код странице Апстракција

{{друго значење3|Апстракција (објектно-оријентисано програмирање)}}

'''Апстракција''' (лат. ''abstractio'') је мисаоно издвајање неких [[особина]] и својстава [[предмет]]а од самог предмета, као и апстрактан појам издвојен од нечега [[конкретан|конкретног]] за који је везан. ''Апстрахирати'' или ''апстраховати'' (нем. ''abstrahieren''): вршити апстракцију, и не узети (узимати) нешто у обзир, не обазрети се, не обазирати се на нешто. ''Апстрактно'': добијено апстракцијом, мисаоно; супротно од [[конкретно]].
Фактички, када је нешто апстрактно, то значи да се нешто не односи само на једну појединост, већ на неку већу целину, скуп нечега и сл. ''Апстрактно мишљење'' је врста [[мисао|мишљења]] која се одликује тиме да високо надилази перцептивни ниво и конкретне појаве и да оперише апстрактним симболима.<ref>Овај део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“ уз одобрење аутора.</ref>

Апстракција у својој секундарној употреби је [[#материјални процес|материјални процес]],<ref name="ReferenceA">{{cite book|author=Alfred Sohn-Rethel |title=Intellectual and manual labour: A critique of epistemology|location= |publisher=Humanities Press |year=1977|isbn=}}</ref> о чему се говори у [[#Teme|темама]] у наставку.

== Порекло ==

[[Антропологија|Антрополози]], [[Археологија|археолози]] и [[Социологија|социолози]] сматрају да је размишљање у апстракцијама једна од кључних особина [[modern human behaviour|модерног људског понашања]], за које се верује да се развило пре између 50.000 и 100.000 година. Његов развој је вероватно био уско повезан са развојем људског [[језик]]а, за који се чини да (било усмено или писано) укључује и олакшава апстрактно размишљање.

=== Историја ===

''Апстракција'' укључује [[Inductive reasoning|индукцију]] идеја или синтезу одређених чињеница у једну општу теорију о нечему. То је супротно од ''спецификације'', што је анализа или разбијање опште идеје или апстракције на конкретне чињенице. Апстракцију се може илустровати делом ''[[Novum Organum]]'' (1620) [[Francis Bacon|Франсиса Бејкон]], књига модерне научне филозофије написана у касном [[Jacobean era|Јакобинском добу]]<ref name="Hesse">Hesse, M. B. (1964), "Francis Bacon's Philosophy of Science", in A Critical History of Western Philosophy, ed. D. J. O'Connor, New York, pp. 141–52.</ref> у Енглеској да подстакне модерне мислиоце да прикупе специфичне чињенице пре него што направе било какву генерализацију.

Бејкон је користио и промовисао [[inductive reasoning|индукцију]] као алат за апстракцију; то је допуњавало, али се разликовало од античког приступа [[deductive|дедуктивног]] размишљања које је доминирало интелектуалним светом још од времена грчких филозофа попут [[Thales|Талеса]], [[Anaximander|Анаксимандра]] и [[Аристотел]]а.<ref>{{cite journal|last=Klein|first=Jürgen|title=Francis Bacon|date=2016|url=https://plato.stanford.edu/archives/win2016/entries/francis-bacon/|encyclopedia=The Stanford Encyclopedia of Philosophy|editor-last=Zalta|editor-first=Edward N.|date=Winter 2016|publisher=Metaphysics Research Lab, Stanford University|access-date=2019-10-22}}</ref> Талес (око 624–546. п. н. е.) је веровао да све у универзуму потиче од једне главне супстанце, воде. Он је закључио или прецизирао из опште идеје, „све је вода“, до специфичних облика воде као што су лед, снег, магла и реке.

Савремени научници такође могу да користе супротан приступ апстракцији, или идући од одређених чињеница прикупљених у једну општу идеју, као што је кретање планета ([[Isaac Newton|Њутн]] (1642–1727)). Када су утврдили да је Сунце центар нашег Сунчевог система ([[Никола Коперник|Коперник]] (1473–1543)), научници су морали да користе хиљаде мерења да би коначно закључили да се Марс креће по елиптичној орбити око Сунца ([[Кеплер]] (1571–1630)), или да споји више специфичних чињеница у закон падајућих тела ([[Галилео Галилеј|Галилео]] (1564–1642)).

== Теме ==

=== Компресије ===

Апстрактност се може посматрати као процес [[data compression|компресије]],<ref>{{Citation |first=Gregory |last=Chaitin |authorlink1=Gregory Chaitin | url=http://www.umcs.maine.edu/~chaitin/sciamer3.pdf | archive-url=https://web.archive.org/web/20150509165230/http://www.umcs.maine.edu/~chaitin/sciamer3.pdf | archive-date = 09. 05. 2015|title=The Limits Of Reason |journal=Scientific American |volume=294 |issue=3 |pages=74–81 |year=2006|pmid=16502614 |doi=10.1038/scientificamerican0306-74 |bibcode=2006SciAm.294c..74C }}</ref> мапирања више различитих делова [[wikt:constituent|конститутивних]] података у један део апстрактних података;<ref>[[Murray Gell-Mann]] (1995) {{cite journal |last1= Gell-Mann|first1= Murray|date= 1995|title=What is complexity? Remarks on simplicity and complexity by the Nobel Prize-winning author of The Quark and the Jaguar |url= |journal= Complexity|volume= 1|issue= 1|pages= 16–19|doi=10.1002/cplx.6130010105 |bibcode= 1995Cmplx...1a..16G}} ''Complexity'' states the 'algorithmic information complexity' (AIC) of some string of bits is the shortest length computer program which can print out that string of bits.</ref> на основу сличности у конститутивним подацима, на пример, много различитих физичких мачака се мапира у апстракцију „мачка”. Ова концептуална шема наглашава инхерентну једнакост конститутивних и апстрактних података, чиме се избегавају проблеми који проистичу из разлике између „апстрактних“ и „[[concrete (philosophy)|конкретних]]“. У том смислу процес апстракције подразумева идентификацију сличности између објеката и процес повезивања ових објеката са апстракцијом (која је сама по себи [[#Фикалност|објекат]]).

:На пример, ''[[#Поједностављивање и уређивање|слика 1 испод]]'' илуструје конкретан однос „Мачка седи на простирци“.

Ланци апстракција се могу [[construe|протумачити]],<ref name = Ross>{{cite book|last1=Ross |first1=L |chapter=The Problem of Construal in Social Inference and Social Psychology |location= |publisher= |year=1987|title= |editor=N. Grunberg, R.E. Nisbett, J. Singer}}. ''A Distinctive Approach to psychological research: the influence of Stanley Schacter''. Hillsdale, NJ: Earlbaum.</ref> крећући се од неуронских импулса који проистичу из чулне [[perception|перцепције]] до основних апстракција као што су боја или [[облик]], до искуствених апстракција као што је специфична мачка, до [[semantic|семантичких]] апстракција као што је „идеја“ о мачки, до класе објеката као што су „сисари“ те чак и категорије као што је „[[#Фикалност|објекат]]“ за разлику од „акције“.

:На пример, ''[[#Поједностављивање и наручивање|графикон 1 испод]]'' изражава апстракцију „агент седи на локацији“. Ова концептуална шема не подразумева никакву специфичну [[hierarchical|хијерархијску]] [[Taxonomy (biology)|таксономију]] (као што је поменута која укључује мачке и сисаре), само прогресивно [[#Поједностављивање и уређивање|искључивање детаља]].

=== Инстанцирање ===

Непостојеће ствари на било ком одређеном месту и времену се често посматрају као апстрактне. Насупрот томе, примери или чланови такве апстрактне ствари могу постојати на много различитих места и времена.

За те апстрактне ствари се онда каже да се ''вишеструко инстанцирају'', у смислу ''слике 1'', ''слике 2'', итд, приказаних [[#Поједностављивање и уређивање|испод]]. Међутим, није довољно дефинисати апстрактне идеје као оне које се могу инстанцирати и дефинисати апстракцију као кретање у супротном смеру од инстанцирања. На тај начин би концепти „мачка” и „телефон” постали апстрактне идеје, јер упркос њиховом различитом изгледу, одређена мачка или одређени телефон су пример концепта „мачка” или концепта „телефон”. Иако су појмови „мачка” и „телефон” апстракције, они нису апстрактни у смислу објеката на графикону 1 [[#Поједностављивање и уређивање|испод]]. Могли бисмо да погледамо друге графиконе, у прогресији од мачке до сисара до животиње, и видимо да је животиња апстрактнија од сисара; али с друге стране, сисар је теже изразити, свакако у односу на ''[[marsupial|тоболчар]]'' или ''[[monotreme|монотрем]]''.

=== Материјални процес ===

И даље задржавајући примарно значење речи 'abstrere' или 'удаљавати се од', апстракција новца, на пример, функционише тако што се удаљава од специфичне вредности ствари омогућавајући упоређивање потпуно несразмерних објеката (погледајте одељак о 'Физикалности' испод). Писање [[Karl Marx|Карла Маркса]] о апстракцији [[commodity|робе]] препознаје паралелни процес.

[[state (polity)|Држава (владавина)]] као концепт и материјална пракса илуструје две стране овог процеса апстракције. Концептуално, 'садашњи концепт државе је апстракција од много конкретније ране модерне употребе као положаја или статуса кнеза, његових видљивих поседа'. Истовремено, материјално, 'пракса државности је сада конститутивно и материјално више апстрактнија него у време када су кнезови владали као оличење проширене власти'.<ref>{{Cite book |last1= James |first1= Paul |authorlink1= Paul James (academic) | title= Globalism, Nationalism, Tribalism: Bringing Theory Back In – Volume 2 of Towards a Theory of Abstract Community |url= https://www.academia.edu/1642214 | year= 2006 | publisher= Sage Publications | location= London |pages=318–19}}.</ref>
{{further|Пројекција снаге|манифестација понашања}}

=== Онтолошки статус ===

Начин на који физички објекти, као што су камење и дрвеће, [[category of being|постоје]] разликује се од начина на који постоје својства апстрактних концепата или односа, на пример начин на који егзистирају [[concrete (philosophy)|конкретне]], [[particular|посебне]] [[individual|особе]] приказане на ''[[#Поједностављивање и уређивање|слици 1]]'' разликује се од начина на који концепти илустровани у [[#Поједностављивање и уређивање|графу 1]] постоје. Та разлика објашњава [[ontological|онтолошку]] корисност речи „апстрактно“. Реч се примењује на својства и односе како би означила чињеницу да, ако постоје, не постоје у простору или времену, али да њихови примери могу постојати, потенцијално на много различитих места и времена.

=== Физикалност ===
{{Further|Историја рачуноводства#Античка историја}}

Физички објекат (могући референт појма или речи) сматра се ''конкретним'' (не апстрактним) ако је то ''одређена индивидуа'' која заузима одређено место и време. Међутим, у секундарном смислу појма 'апстракција', овај физички објекат може да носи процесе материјалног апстраховања. На пример, помагала за вођење евиденције широм [[Fertile Crescent|Плодног полумесеца]] су укључивала каменце (глинене кугле, чуњеве, итд.) које су представљале пребројавање предмета, вероватно стоке или житарица, запечаћених у контејнерима. Према Шмандт-Бесерату из 1981. године,<ref>{{harvnb|Schmandt-Besserat|1981}}</ref> ове глинене посуде су садржавале жетоне, сума којих је представљала укупан број предмета који се преносе. Ти контејнери су тако служили попут [[bill of lading|товарног листа]] или рачуноводствених књига. Да би се избегло разбијање контејнера за бројање, ознаке су стављене на спољашњу страну контејнера. Ови физички знаци, другим речима, деловали су као материјалне апстракције материјално апстрактног процеса рачуноводства, користећи концептуалне апстракције (бројеве) да саопште његово значење.<ref>Eventually ({{cite web |author= |url=http://www.laits.utexas.edu/ghazal/Chap1/dsb/chapter1.html |title=Schmandt-Besserat estimates it took 4000 years |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=30. 01. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120130084757/http://www.laits.utexas.edu/ghazal/Chap1/dsb/chapter1.html |url-status= }}) the marks on the outside of the containers were all that were needed to convey the count. The clay containers evolved into clay tablets with marks for the count.</ref><ref>{{cite book|last1=Robson|first1=Eleanor|title=Mathematics in Ancient Iraq|authorlink1=Eleanor Robson|year=2008|isbn=978-0-691-09182-2|pages=5}}. these calculi were in use in Iraq for primitive accounting systems as early as 3200–3000 BCE, with commodity-specific counting representation systems. Balanced accounting was in use by 3000–2350 BCE, and a [[sexagesimal number system]] was in use 2350–2000 BCE.</ref>

Апстрактне ствари се понекад дефинишу као оне ствари које не постоје у [[reality|стварности]] или постоје само као чулни доживљаји, попут [[Црвена боја|црвене]] боје. Та дефиниција, међутим, пати од потешкоћа да се одлучи које су ствари стварне (тј. које ствари постоје у стварности). На пример, тешко је сложити се да ли су појмови као што су ''Бог'', ''број три'' и ''доброта'' стварни, апстрактни или обоје.

Приступ решавању такве потешкоће је употреба ''[[predicate (grammar)|предиката]]'' као општег појма за то да ли су ствари на различите начине стварне, апстрактне, конкретне или одређене особине (нпр. ''добре''). Питања о својствима ствари су онда [[proposition|пропозиције]] о предикатима, које исказе остаје да процени истраживач. У [[#Поједностављивање и уређивање|доњем]] ''графикону 1'', графички односи попут стрелица које спајају оквире и елипсе могу означавати предикате.

=== Референцирање и упућивање ===

Апстракције понекад имају двосмислене [[referent|референце]]. На пример, „[[happiness|срећа]]“ може значити доживљавање различитих позитивних емоција, али се може односити и на [[life satisfaction|задовољство животом]] и [[subjective well-being|субјективно благостање]]. Исто тако, „[[architecture|архитектура]]“ се односи не само на пројектовање сигурних, функционалних зграда, већ и на елементе креације и [[innovation|иновације]] који имају за циљ елегантна решења [[construction|грађевинских]] проблема, коришћење простора и покушај изазивања [[emotion|емотивног одговора]] код градитеља, власника, гледаоца и корисника зграде.

=== Поједностављивање и уређивање ===

Апстракција користи [[strategy|стратегију]] поједностављивања, при чему су претходни конкретни детаљи остављени двосмислени, нејасни или недефинисани; стога ефикасна [[communication|комуникација]] о стварима апстрактним захтева [[intuition (knowledge)|интуитивно]] или заједничко искуство између комуникатора и примаоца комуникације. Ово важи за сву вербалну/апстрактну комуникацију.

[[File:Conceptual graph for A Cat sitting on the Mat Hi-res.png|alt=|thumb|250x250px|[[Conceptual graph|Концептуални графикон]] за мачку која седи на простирци ''(графикон 1)'']]
[[File:JerryFelix.JPG|right|thumb|250px|Мачка на простирци ''(слика 1)'']]
На пример, многе различите ствари могу бити [[Црвена боја|црвене]]. Исто тако, многе ствари стоје на површини (као на ''слици 1'', десно). Својство ''[[Црвена боја|црвенила]]'' и [[Relation of Ideas|релација]] ''[[sitting|седење]]'' су стога апстракције тих објеката. Конкретно, график концептуалног ''дијаграма 1'' идентификује само три кутије, две елипсе и четири стрелице (и њихових пет ознака), док ''слика 1'' показује много више сликовних детаља, са мноштвом имплицитних односа као на слици, а не са девет експлицитних детаља на графикону.

''Графикон 1'' описује неке експлицитне односе између објеката дијаграма. На пример, стрелица између ''агента'' и ''мачке:Елси'' приказује пример ''[[is-a]]'' односа, као и стрелица између ''локације'' и ''MAT''. Стрелице између [[герунд]]/[[презент партицип]]а ''СЕДИ'' и [[именица|именични]] ''агент'' и ''локација'' изражавају основни однос [[дијаграм]]а; „агент СЕДИ на локацији”; ''Елсе'' је пример ''мачке''.<ref>{{cite book|author=[[John F. Sowa|Sowa, John F.]]  |title=Conceptual Structures: Information Processing in Mind and Machine |url=https://archive.org/details/conceptualstruct0000sowa  |location= |publisher= |year=1984|isbn=978-0-201-14472-7}}. Reading, MA: Addison-Wesley..</ref>

Иако је опис ''седења'' (графикон 1) апстрактнији од графичке слике мачке која седи на простирци (слика 1), разграничење апстрактних ствари од конкретних ствари је донекле двосмислено; ова двосмисленост или недореченост је карактеристична за апстракцију. Тако нешто једноставно као новине може бити специфицирано на шест нивоа, као у илустрацији те двосмислености [[Douglas Hofstadter|Дагласа Хофштатера]], са прогресијом од апстрактног ка конкретном у ''[[Гедел, Есхер, Бах: Вечна златна плетеница|Гедел, Есхер, Баху]]'' (1979):<ref>{{cite book|authorlink1= Douglas Hofstadter|first1= Douglas|last1= Hofstadter|date = 1979|title = [[Gödel, Escher, Bach]]|publisher= Basic Books|isbn = 978-0-465-02656-2}}</ref>
{{blockquote|
:(1) публикација
::(2) новине
:::(3) ''Сан Франциско Хроникл''
::::(4) издање од 18. маја ''Сан Франциско Хрониклa''
:::::(5) мој примерак издања од 18. маја ''Сан Франциско Хрониклa''
::::::(6) мој примерак издања од 18. маја ''Сан Франциско Хрониклa'' какав је био када сам га први пут узео у руке (у супротности са мојим примерком као што је био неколико дана касније: у мом камину, горећи)
}}

Апстракција тако може обухватити сваки од ових нивоа детаља без [[loss of generality|губитка општости]]. Али можда би детектив или филозоф/научник/инжењер могао тражити да сазна о нечему, на све дубљим нивоима детаља, да би решио злочин или загонетку.

=== Мисаони процеси ===

У [[philosophy|филозофској терминологији]], ''апстракција'' је [[thinking|мисаони процес]] у коме се [[idea|идеје]] удаљавају од [[object (philosophy)|објеката]]. Али идеја се може [[symbol|симболизовати]].<ref>"A symbol is any device whereby we are enabled to make an abstraction." -- p.xi and chapter 20 of [[Suzanne K. Langer]] (1953), ''Feeling and Form: a theory of art developed from '''Philosophy in a New Key''''': New York: Charles Scribner's Sons. 431 pages, index.</ref>

== У математици ==
''Апстракција'', односно ''апстраховање'' у [[математика|математици]] је процес разматрања извесних особина објеката изостављањем других које нису релевантне. То је основа класификовања, процедуре која резултује [[скуп]]ом чланова са посебним особинама. Поменути скуп се означава са <math>\{ x: F(x)\},</math> чит. ''икс такво да је еф од икс'', односно ''х које има особину F(х)'', где је F(х) својство које чланови скупа морају задовољити. На пример, {x:x је птица}, означава скуп у којем су сви елементи птице.

=== Аксиома апстракције ===
Нека је дата произвољна особина ''f(x),'' тада постоји скуп чији чланови поседују баш ту особину, тј. 

: <math>(\exists y)(\forall x)(x\in y \iff F(x)).</math>

Наведена ''аксиома апстракције'' је први пут експлицитно формулисана од стране [[Фриге]]а 1893. године, да би затим, од стране [[Бертранд Расел|Расела]], била доведена у [[Контрадикција|контрадикцију]]:

Нека је дата особина F(x), поменутог аксиома, особина не-припадања самом себи. Тада је

: <math>(\exists y)(\forall x)(x\in \iff x \notin x),</math>

аксиом избора, који једноставним корацима води у контрадикцију

: <math>y\in y \wedge y\notin y.</math>

Да би избегао овај, тзв. [[Раселов парадокс]], [[Зермело]] је 1908. увео аксиом сепарације:

: <math>(\exists y)(\forall x)(x\in y \iff x\in z \wedge F(x)),</math>

у којем егзистенција скупа у није више претпостављена безусловно.

==Види још==
* [[Апстрактна уметност]]
* [[Апстрактна алгебра]]
* [[Зермело-Френкел теорија скупова|Зермело-Френкелова теорија скупова]]

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book |last1= James |first1= Paul |authorlink1= Paul James (academic) | title= Nation Formation: Towards a Theory of Abstract Community | url= https://archive.org/details/nationformationt00jame
 | url-access= registration |publisher= Sage Publications | location= London |year= 1996}}
* {{Cite book |last1= James |first1= Paul |authorlink1= Paul James (academic) | title= Globalism, Nationalism, Tribalism: Bringing Theory Back In - Volume 2 of Towards a Theory of Abstract Community |url= https://www.academia.edu/1642214 | year= 2006 | publisher= Sage Publications | location= London }}
* {{cite book|title = Psychological Types |last1= Jung |first1= C.G. | edition = 1921 | year = 1971 | series=Collected Works | volume = 6 | location = Princeton, NJ | publisher = Princeton University Press | isbn = 0-691-01813-8}}
* {{cite book|title=The American Heritage Dictionary of the English Language|edition= 3rd |url=https://archive.org/details/americanheritage0000unse_f1f9 | year = 1992 | publisher = Houghton Mifflin (1992) | isbn = 0-395-44895-6}}
* {{cite book|author=Sohn-Rethel, Alfred|title=Intellectual and manual labour: A critique of epistemology |url=https://archive.org/details/intellectualmanu00sohn|location= |publisher= |year=1977|isbn=978-0-333-23045-9 }}. Humanities Press.
* {{cite journal|last1=Schmandt-Besserat|first1=Denise|authorlink1=Denise Schmandt-Besserat|title=Decipherment of the Earliest Tablets|journal=Science|volume=211|pages=283–285|year=1981|doi=10.1126/science.211.4479.283|pmid=17748027|issue=4479
|bibcode=1981Sci...211..283S}}.
* {{cite book |last1= Korisettar |first1= Ravi |title=Early Human Behaviour in Global Context |url= https://www.researchgate.net/publication/263296077 | publisher= Routledge |year= 1998}}
* {{cite journal |last1= McBrearty |first1= Sally |last2= Brooks |first2= Allison |date= 2000 |title= The revolution that wasn't: a new interpretation of the origin of modern human behavior |journal= Journal of Human Evolution |volume= 39 |issue= 5 |pages= 453–563 |doi= 10.1006/jhev.2000.0435 |pmid= 11102266 |bibcode= 2000JHumE..39..453M | quote = Proponents of the model known as the 'human revolution' claim that modern human behaviors arose suddenly, and nearly simultaneously, throughout the Old World ca. 40–50 ka. [...] In fact, many of the components of the 'human revolution' claimed to appear at 40–50 ka are found in the African Middle Stone Age tens of thousands of years earlier. These features include blade and microlithic technology, bone tools, increased geographic range, specialized hunting, the use of aquatic resources, long distance trade, systematic processing and use of pigment, and art and decoration. }}
* {{cite journal |last1= Henshilwood |first1= Christopher |last2= Marean |first2= Curtis |date= 2003 |title= The Origin of Modern Human Behavior: Critique of the Models and Their Test Implications |journal= Current Anthropology |volume= 44 |issue= 5 |pages= 627–651 |doi= 10.1086/377665 |pmid= 14971366|s2cid= 11081605 }}
* {{cite journal |last1= Hill |first1= Kim |title= The Emergence of Human Uniqueness: Characters Underlying Behavioral Modernity |journal= Evolutionary Anthropology |date= 2009 |volume= 18 |issue= 5 |pages= 187–200 |display-authors= et al.|doi= 10.1002/evan.20224 |citeseerx= 10.1.1.469.5702|s2cid= 56384790 }}
* {{cite journal |last1= D'Errico |first1= F |title= Neanderthal Acculturation in Western Europe? A Critical Review of the Evidence and Its Interpretation |journal= Current Anthropology |date= 1998 |volume= 39 |issue= S1 |page= S1–S44 |display-authors= et al.|doi= 10.1086/204689|s2cid= 144799519 }}
* {{cite journal |last1= Klein |first1= Richard |title= Anatomy, behavior, and modern human origins |journal= Journal of World Prehistory |date= 1995 |volume= 9 |issue= 2 |pages= 167–198 |doi= 10.1007/bf02221838|s2cid= 10402296 }}
* {{cite journal |last1= McBrearty |first1= Sally |last2= Brooks |first2= Allison |date= 2000 |title= The revolution that wasn't: a new interpretation of the origin of modern human behavior |journal= Journal of Human Evolution |volume= 39 |issue= 5 |pages= 453–563 |doi= 10.1006/jhev.2000.0435 |pmid= 11102266 |bibcode= 2000JHumE..39..453M }}
* {{cite journal |last1= Marean |first1= Curtis |title= Early human use of marine resources and pigment in South Africa during the Middle Pleistocene |journal= Nature |date= 2007 |volume= 449 |issue= 7164 |display-authors= et al.|doi= 10.1038/nature06204 |pages= 905–908 |pmid= 17943129 |bibcode= 2007Natur.449..905M|s2cid= 4387442 }}
* {{cite journal |last1= Powell |first1= Adam |title= Late Pleistocene Demography and the Appearance of Modern Human Behavior |journal= Science |date= 2009 |volume= 324 |issue= 5932 |pages= 1298–1301 |display-authors= et al.|doi= 10.1126/science.1170165 |bibcode= 2009Sci...324.1298P |pmid= 19498164 |s2cid= 206518315 | url= http://doc.rero.ch/record/210393/files/PAL_E4401.pdf}}
* {{cite journal |last1= Premo |first1= Luke |last2= Kuhn |first2= Steve |title= Modeling Effects of Local Extinctions on Culture Change and Diversity in the Paleolithic |journal= PLOS ONE |date= 2010 |volume= 5 |issue= 12 |doi= 10.1371/journal.pone.0015582 |pages= e15582 |pmid= 21179418 |pmc= 3003693 |bibcode= 2010PLoSO...515582P
|doi-access= free }}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Abstraction}}
* {{cite web |author= |url=http://www.utm.edu/research/iep/f/frege.htm |title=Internet Encyclopedia of Philosophy: Gottlob Frege |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=26. 04. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100426141851/http://www.utm.edu/research/iep/f/frege.htm |url-status= }}
* [http://originresearch.com/sd/sd1.cfm Discussion at The Well concerning Abstraction hierarchy]

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Математика]]
[[Категорија:Филозофска терминологија]]
[[Категорија:Апстракција| ]]
[[Категорија:Мисао]]
[[Категорија:Стваралаштво]]