Изворни код странице Амонијак

{{Chembox
| ImageFileL1 = Ammonia-2D-dimensions.png
| ImageSizeL1 = 150 px
| ImageFileR1 = Ammonia-3D-vdW.png
| ImageSizeR1 = 150 px
| IUPACName = Амонијак ({{јез-енг|azane}})
| OtherNames = хидроген-нитрид
| Section1 = {{Chembox Identifiers
| InChI = 1/H3N/h1H3
| InChIKey = QGZKDVFQNNGYKY-UHFFFAOYAF
| CASNo = 7664-41-7
| CASNo_Ref = {{cascite|correct|CAS}}
| PubChem = 222
| ChEMBL_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEMBL = 1160819
| ChemSpiderID = 217
| ChemSpiderID_Ref = {{chemspidercite|correct|chemspider}}
| UNII = 5138Q19F1X
| UNII_Ref = {{fdacite|correct|FDA}}
| EINECS = 231-635-3
| UNNumber = 1005
| KEGG = D02916
| KEGG_Ref = {{keggcite|correct|kegg}}
| MeSHName = Ammonia
| ChEBI_Ref = {{ebicite|correct|EBI}}
| ChEBI = 16134
| RTECS = BO0875000
| SMILES = N
| StdInChI_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChI = 1S/H3N/h1H3
| StdInChIKey_Ref = {{stdinchicite|correct|chemspider}}
| StdInChIKey = QGZKDVFQNNGYKY-UHFFFAOYSA-N
| Beilstein = 3587154
| Gmelin = 79
| 3DMet = B00004}}
| Section2 = {{Chembox Properties
| Formula = NH<sub>3</sub>
| MolarMass = 17,031 g/mol
| Appearance = Безбојан гас
| Odour = јак опор задах
| Density = 0,86&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> (1,013 bar на тачки кључања)<br />
0,769 &nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> (STP)<ref>{{cite web|url=http://www.engineeringtoolbox.com/gas-density-d_158.html|title=Gases – Densities|publisher=|accessdate=3. 3. 2016}}</ref><br />
0,73&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> (1,013 bar на 15&nbsp;°C)<br />
681,9&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> на −33,3&nbsp;°C (течност)<ref>{{Cite book|chapter-url=https://books.google.com/books?id=qPGzhL3Y50YC&pg=PA132|title=Systematic Inorganic Chemistry|last=Yost|first=Don M.|chapter=Ammonia and Liquid Ammonia Solutions|publisher=READ BOOKS|year=2007|isbn=978-1-4067-7302-6|pages=132}}</ref><br />
817&nbsp;-{kg/m}-<sup>3</sup> на −80&nbsp;°C (транспарентна чврста материја)<ref>{{cite journal|doi=10.1080/00337577508240819|title=On crystalline character of transparent solid ammonia|year=1975|last=Blum|first=Alexander|journal=Radiation Effects and Defects in Solids|volume=24|issue=4|pages=277–279|bibcode=1975RadEf..24..277B }}</ref>
| MeltingPtC = −77,73
| MeltingPt_notes = ([[Тројна тачка]] на 6,060 -{kPa}-, 195,4 K)
| BoilingPtC = −33,34
| CriticalTP = {{convert|132,4|C|K}}, {{convert|111,3|atm|kPa|abbr=on}}
| Solubility = 47% w/w (0&nbsp;°C)<br />31% w/w (25&nbsp;°C)<br />18% w/w (50&nbsp;°C)<ref>{{Cite book|title=The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals |url=https://archive.org/details/merckindexencycl0000unse |edition=12th |editor-last=Budavari|editor-first=Susan|publisher=Merck|year=1996|isbn=978-0-911910-12-4|pages=}}</ref>
| SolubleOther = растворан у [[хлороформ]]у, [[etar|етру]], [[етанол]]у, [[метанол]]у
| Solvent =
| pKa = 32,5 (−33&nbsp;°C),<ref>Perrin, D. D., ''Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution''; 2nd Ed., Pergamon Press: Oxford, '''1982'''.</ref> 10,5 (DMSO)
| pKb = 4,75
| ConjugateAcid = [[Амонијум]]
| ConjugateBase = [[Litijum amid|Азанид]]
| RefractIndex = 1,3327
| Viscosity = 0,276 -{cP}- (−40&nbsp;°C)
| VaporPressure = 857,3 -{kPa}-
| MagSus = −18,0·10<sup>−6</sup> -{cm³/mol}-
}}
| Section3 = {{Chembox Structure
| MolShape = [[Trigonal pyramidal molecular geometry|тригонална пирамида]]
| Dipole = 1,42 [[Debye|-{D}-]]
| PointGroup = -{C<sub>3v</sub>}-
}}
| Section7 = {{Chembox Hazards
| GHSPictograms = {{GHSp|GHS05}}{{GHSp|GHS06}}{{GHSp|GHS09}}<ref name="sigma">{{Sigma-Aldrich|id=294993|name=Ammonia|accessdate=20. 7. 2013}}</ref>
| HPhrases = {{H-phrases|221|280|314|331|400}}<ref name="sigma" />
| PPhrases = {{P-phrases|210|261|273|280|305+351+338|310}}<ref name="sigma" />
| ExternalSDS = [http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0414.htm ICSC 0414] (анхидридан)
| NFPA-H = 3
| NFPA-F = 1
| NFPA-R = 0
| NFPA-S =
| FlashPt = запаљив гас
| AutoignitionPtC = 651
| ExploLimits = 15–28%
| NIOSH_ref=<ref name="NIOSH">{{PGCH|0028}}</ref>
| PEL = 50 -{ppm (25 ppm [[ACGIH]]- TLV; 35 ppm [[STEL]])}-
| LD50 = 0,015 -{mL/kg}- (човек, орално)
| REL = -{TWA 25 ppm (18 mg/m³) ST 35 ppm (27 mg/m³)}-
| IDLH = 300 -{ppm}-
| LC50 = 40.300 -{ppm}- (пацов, 10 min)<br />28.595 -{ppm}- (пацов, 20 min)<br />20.300 -{ppm}- (пацов, 40 min)<br />11.590 -{ppm}- (пацов, 1 -{h}-)<br />7338 -{ppm}- (пацов, 1 -{h}-)<br />4837 -{ppm}- (миш, 1 -{h}-)<br />9859 -{ppm}- (кунић, 1 -{h}-)<br />9859 -{ppm}- (мачка, 1 -{h}-)<br />2000 -{ppm}- (пацов, 4 -{h}-)<br />4230 -{ppm}- (миш, 1 -{h}-)<ref name="IDLH">{{IDLH|7664417|Ammonia}}</ref>
| LCLo = 5000 -{ppm}- (сисари, 5 min)<br />5000 -{ppm}- (човек, 5 min)<ref name="IDLH"/>
}}
| Section8 = {{Chembox Related
| OtherAnions = [[amonijum hidroksid|амонијум-хидроксид]] (-{NH<sub>4</sub>OH}-)
| OtherCations = [[Fosfin|Фосфин]], [[arsin|арсин]], [[stibin|стибин]]
| OtherFunction = [[Hidrazin|Хидразин]], [[Hidrazoinska kiselina|Hydrazoic acid]], [[амонијум-хлорид]] (-{NH<sub>4</sub>Cl}-)
| OtherFunction_label = nitrogen hydrides
| OtherCompounds = [[Amonijum hidroksid|Амонијум хидроксид]], [[хидроксиламин]], [[хлороамин]] }}
}}

'''Амонијак''' или '''азан''' је [[хемијско једињење]] [[азот]]а и [[водоник]]а са [[хемијска формула|молекулском формулом]] NH<sub>3</sub>.<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=44}}</ref> При [[стандардни услови за температуру и притисак|нормалним условима]] амонијак је [[гас]] оштрог, карактеристичног мириса, лакши од ваздуха и лако растворан у води. Амонијак је [[отров]]ан гас. Он је [[Корозија|корозиван]] за неке материје.

[[Молекул]] амонијака има тригонално-пирамидну структуру, према предвиђањима [[VSEPR theory|-{VSEPR}- теорије]]. Таква структура даје молекулу [[поларност (физика)|поларни момент]] и чини је поларном, због чега је амонијак лако растворан у води. [[Атом]] [[азот]]а у молекулу има један слободан [[електрон]]ски пар, па се амонијак понаша као [[База (хемија)|база]].<ref>{{cite book|title= General Chemistry|url= https://archive.org/details/generalchemistry0000whit_e3n4|isbn=978-0-03-072373-5|pages=|last1= Whitten|first1= Kenneth W.|last2= Gailey|first2= Kenneth D.|last3= Davis|first3= Raymond E.|date= 1992|publisher= Saunders College Pub.}}</ref><ref>Petrucci R.H., Harwood W.S. and Herring F.G. (2002): General Chemistry, 8th Ed. Prentice-Hall. {{page1|publisher=|location=New York|year=|isbn=978-0-13-014329-7|pages=}}</ref><ref>Laidler K. J. (1978): Physical chemistry with biological applications. Benjamin/Cummings, Menlo Park. {{cite book|title= Physical Chemistry with Biological Applications|isbn=978-0-8053-5680-9|pages=|last1= Laidler|first1= Keith James|date= 1978|publisher= Benjamin/Cummings Publishing Company}}</ref> То значи да у воденом раствору може да преузме [[протон]] од молекула воде, када настаје [[Хидроксид|хидроксидни анјон]] и један амонијумски катјон (-{NH<sub>4</sub><sup>+</sup>}-) који има облик правилног [[тетраедар|тетраедра]]. Степен до ког амонијак ствара амонијумове јоне зависи од [[pH вредност|-{pH}-]] вредности [[раствор]]а: при -{pH}- ~ 7 дисоцирано је око 99% молекула амонијака. Главна примена амонијака је у производњи [[Ђубриво|ђубрива]], [[експлозив]]а и [[полимер]]а. Такође је састојак кућних средстава за чишћење.<ref>Bajrović K, Jevrić-Čaušević A., Hadžiselimović R., Ed. (2005): Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. {{cite book|author= |title= Uvod u genetičko inženjerstvo i biotehnologiju|date= 2005|isbn=978-9958-9344-1-4|pages=|publisher= Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju}}</ref><ref>Voet D., Voet J. (1995): Biochemistry, 2nd Ed. Wiley, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.</ref><ref name="британика 1" />

У малим количинама, амонијака има и у [[Zemljina atmosfera|атмосфери]], где настаје због процеса распадања азотних материја животињског и биљног порекла. Амонијак и [[базне соли|амонијеве соли]] налазе се у малим количинама у [[киша|кишници]], док се [[амонијум хлорид]] (салмијак) и [[амонијум сулфат]] налазе у близини [[вулкан]]а, а [[кристал]]и [[амонијум бикарбонат]]а су пронађени у [[Патагонија|патагонском]] [[гвано|гуану]], односно [[фосил]]ним остацима птичјег [[измет]]а. Амонијеве [[со]]ли су широко распрострањене у плодној земљи свих подручја и у морској води. Материје које садрже амонијак или које су му сличне зову се ''амонијалкали''.<ref>{{cite book|last1= Guyton|first1= Arthur C.|last2= Hall|first2= John Edward|title= Textbook of Medical Physiology|edition=11th |location=St. Louis, Mo.|publisher= Elsevier España|isbn=978-0-7216-0240-0|year=2006|pages=}}</ref><ref>{{cite book|title= Osnovi etologije: Biologija ponašanja životinja i ljudi|isbn=978-9958-21-091-4|pages=|last1= Hadžiselimović|first1= Rifat|author2=Maslić E.|date= 1999|publisher= Sarajevo-Publishing}}</ref><ref>{{Cite book| last = Nelson | first= D. L.|author2=Cox M. M.|title=Lehninger principles of biochemistry| url = https://archive.org/details/lehningerprincip0000nels |location=|publisher=W. H. Freeman and Co|year=2013|isbn=978-1-4641-0962-1|pages=}}</ref><ref>Atkins P., de Paula J. (2006): Physical chemistry, 8th Ed. W. H. Freeman, San Francisco. {{cite book|title= Physical Chemistry|url= https://archive.org/details/atkinsphysicalch00pwat|isbn=978-0-7167-8759-4|pages=|last1= Atkins|first1= Peter|last2= Paula|first2= Julio de|date= 10 March 2006|publisher= Macmillan}}</ref><ref>Binder H. H. (1999): Lexikon der chemischen Elemente. S. Hirzel Verlag, Stuttgart. {{cite book|title= Lexikon der chemischen Elemente: Das Periodensystem in Fakten, Zahlen und Daten|isbn=978-3-7776-0736-8|pages=|last1= Binder|first1= Harry H.|date= 1999|publisher= Hirzel}}</ref>

== Историја ==
Име ''амонијак'' (лат. -{''ammoniacus''}-) добио је по крају близу Амонова храма у Либији, где су се добијале амонијеве соли.

[[Со]]ли амонијака биле су познате из врло раних епоха, будући да се израз -{''Hammoniacus sal''}- јавља у списима [[Плиније Старији|Плинија]]. Није познато, међутим, да ли тај израз има идентичан смисао с новијим изразом -{''sal-ammoniac''}-, у ком облику је амонијак је био познат и [[алхемија|алкемичарима]], још у 13. веку, а спомињао га је [[Алберт Велики]]. У [[Средњи век|средњем веку]], био је употребљаван и као боја у виду ферментисаног [[мокраћа|урина]], и за измену боја биљног порекла. У 15. веку, [[Basil Valentine|Васил Валентајн]] је доказао да се амонијак може добити деловањем алкалија на ''сал-амонијак''. У каснијем раздобљу, када је ''сал-амонијак'' добијан [[дестилација|дестилацијом]] [[папак]]а и [[Рог (животињски)|рогова]] [[бик]]ова и неутралисањем насталог [[карбонат]]а са хлороводичном киселином, име „дух јеленског рога” односило се на амонијак. У [[гас]]овитом облику, амонијак је први изоловао [[Џозеф Пристли]] [[1774]]. године и дао му име „алкални ваздух”. Једанаест година касније, [[1785]]. године, [[Клод Луј Бертоле]] је утврдио његов састав.

[[Хабер-Бошов процес|Хаберов процес]] производње амонијака из [[азот]]а који се налази у [[ваздух]]у, развили су [[Фриц Хабер]]<ref name="британика 1" /> и [[Karl Boš|Карл Бош]] [[1909]]. године, а патентиран је [[1910]]. У индустријским размерима, тај процес су први користили [[Нијемци|Немци]] током [[Први светски рат|Првог светског рата]], решавајући проблем недостатка [[нитрат]]а из [[Чиле]]а, због [[Савезници у Првом светском рату|савезничке]] блокаде. Амонијак су користили за добијање [[експлозив]]а да би подржали и своје ратне циљеве.
[[Датотека:Haber-Bosch-En.svg|мини|лево|Шема производње амонијака, Хабер - Бош]]
Амонијак који је у комерцијалном промету се назива „безводни амонијак”. Он се разликује од [[раствор]]а амонијак хидроксида, који се понекад назива „кућни амонијак”.

== Особине ==

[[Молекул]]и амонијака имају облик правилног [[тетраедар|тетраедра]]. Ова форма и даје молекулу велики диполни моменат и, поред разлика у електронегативности, узрок је што је амонијак поларан. Услед поларности амонијак је [[растворљивост|растворљив]] у поларним проточним неорганским растварачима као што је [[вода]].<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>

Азотов [[атом]] у молекулу има један слободан електронски пар, па се амонијак понаша као [[Теорије киселина и база|Луисова база]]. У киселом или неутралном воденом [[раствор]]у амонијак може да се сједини са хидронијум [[јон]]ом (-{H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}-), при при чему се ослобађа молекул воде (-{H<sub>2</sub>O}-) и формира позитивно наелектрисан [[амонијум јон]] (-{NH<sub>4</sub><sup>+</sup>}-) који има облик правилног тетраедра. Формирање амонијум јона зависи од [[pH вредност]]и раствора.

-{<math>NH_3 + H_3O^+ \rightarrow H_2O + NH_4^+</math>}-

{| class="wikitable sortable"
|-
! Особина !! Вредност
|-
| [[Водонична веза|Број акцептора водоника]] || 1
|-
| [[Водонична веза|Број донора водоника]] || 1
|-
| Број ротационих веза || 0
|-
| [[Партициони коефицијент]]<ref>{{cite doi/10.1021/jp980230o|noedit}}</ref> (-{''ALogP'')}- || -0,3
|-
| [[Растворљивост]]<ref>{{cite journal|title= Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices|journal= Journal of Chemical Information and Computer Sciences|date= 2001|volume=41|issue=6|pages=1488–1493|doi=10.1021/ci000392t|pmid=11749573|last1= Tetko|first1= I. V.|last2= Tanchuk|first2= V. Y.|last3= Kasheva|first3= T. N.|last4= Villa|first4= A. E.}}</ref> (-{''logS'', log(''mol/L''}-)) || 1,5
|-
| [[Polarna površina molekula|Поларна површина]]<ref>{{cite journal|title= Fast Calculation of Molecular Polar Surface Area as a Sum of Fragment-Based Contributions and Its Application to the Prediction of Drug Transport Properties|journal= Journal of Medicinal Chemistry|date= 2000|volume=43|issue=20|pages=3714–3717|doi=10.1021/jm000942e|pmid=11020286|last1= Ertl|first1= Peter|last2= Rohde|first2= Bernhard|last3= Selzer|first3= Paul}}</ref> (-{''PSA''}-, [[Ангстрем (јединица)|''Å''<sup>2</sup>]]) || 35,0 
|}

== Примена ==

Најважнија област у којој се користи амонијак је производња [[азотна киселина|азотне киселине]] [[Оствалдов метод|Оствалдовим методом]]. Такође користи се за производњу азот(II)-оксида, који је уједно и прво прекурсорско једињење у производњи нитратне киселине.

-{<math>4NH_3 + 5O_2 \rightarrow  4NO + 6H_2O</math>}-

Амонијак се употребљава у производњи [[Đubrivo|вештачких ђубрива]], [[експлозив]]а и [[полимер]]а. Такође амонијак је и састојак неких детерџената за [[стакло]].

Течан амонијак се користи и као растварач. Такође амонијак се примењује у расхладним уређајима.

== Добијање и распрострањеност ==

Може се добити директном синтезом азота и водоника ([[Хабер-Бошов процес|Хабер-Бошова синтеза]]):

<math>N2 + 3H_2 \rightarrow  2 NH_3</math>

Такође може се добити дејством калцијум оксида на амонијум-хлорид, као и дејством воде на магнезијум-нитрид:

<math>2NH_4Cl + 2CaO \rightarrow CaCl_2 + Ca(OH)_2 + 2NH_3</math>

<math>Mg_3N_2 + 6H_2O \rightarrow 3Mg(OH)_2 + 2NH_3</math>

У [[Zemljina atmosfera|атмосфери]] се налази у веома малим количинама а настаје процесом распада [[Животиње|животињских]] или [[биљке|биљних]] материја. [[Амонијум хлорид]] и [[амонијум сулфат]] су нађени у [[вулкан]]ским областима на. [[Кристал]]и [[амонијум бикарбонат]]а се налазе у [[измет]]у неких морских птица неких [[слепи мишеви (ред)|слепих мишева]] ([[гвано|гуано]]). Амонијумове [[со]]ли се могу срести и у [[Море|морској]] води. [[Хемијска супстанца|Супстанце]] кои садрже амонијак или су сличне њему називају се амонијачне супстанце.

== Растворљивост соли ==

{|
|-
! Растворљивост (број грама на 100 -{g}- амонијака)
|-
| [[Амонијум ацетат]]
| 253.2
|-
| [[Амонијум нитрат]]
| 389.6
|-
| [[Литијум нитрат]]
| 243.7
|-
| [[Натријум нитрат]]
| 97.6
|-
| [[Шалитра|Калијум нитрат]]
| 10.4
|-
| [[Натријум флуорид]]
| 0.35
|-
| [[Кухињска со|Натријум хлорид]]
| 3.0
|-
| [[Натријум бромид]]
| 138.0
|-
| [[Натријум јодид]]
| 161.9
|}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book | last = Nelson | first= D. L.|author2=Cox M. M.|title=Lehninger principles of biochemistry| url = https://archive.org/details/lehningerprincip0000nels|location=|publisher=W. H. Freeman and Co|year=2013|isbn=978-1-4641-0962-1|pages=}}
* {{Cite book|title=The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals | url=https://archive.org/details/merckindexencycl0000unse|edition=12th |editor-last=Budavari|editor-first=Susan|publisher=Merck|year=1996|isbn=978-0-911910-12-4|pages=}}
* {{Cite book|chapter-url=https://books.google.com/books?id=qPGzhL3Y50YC&pg=PA132|title=Systematic Inorganic Chemistry|last=Yost|first=Don M.|chapter=Ammonia and Liquid Ammonia Solutions|publisher=READ BOOKS|year=2007|isbn=978-1-4067-7302-6|pages=132}}
* {{Holleman&Wiberg1st}}
* {{Housecroft3rd}}
* {{cite web|title=Aqua Ammonia |url=http://www.airgasspecialtyproducts.com/Libraries/Aqua_Ammonia_Technical_Data_Manual/Physical_Properties.sflb.ashx |publisher=airgasspecialtyproducts.com |accessdate=28. 11. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101119084300/http://airgasspecialtyproducts.com/Libraries/Aqua_Ammonia_Technical_Data_Manual/Physical_Properties.sflb.ashx |archivedate=19. 11. 2010 |url-status=dead |df=dmy-all }}
* {{EB1911|wstitle=Ammonia|volume=1|pages=861–863}}
* {{cite web|url=https://chemguide.co.uk/physical/equilibria/haber.html |title=THE HABER PROCESS |last=Clark |first=Jim |date=април 2013 |orig-year=2002 |language= en |accessdate=15. 12. 2018 |ref= {{harvid|Clark|2013}} }}
* {{Cite book|editor =Bretherick, L.|title=Hazards in the Chemical Laboratory| url=https://archive.org/details/hazardsinchemica0004unse|edition = 4th|location =London|publisher=Royal Society of Chemistry|year=1986|isbn=978-0-85186-489-1|oclc =16985764}}
* {{Greenwood&Earnshaw2nd}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ammonia}}
* [https://web.archive.org/web/20060214045800/http://www.compchemwiki.org/index.php?title=Ammonia Хемијска википедија (на енглеском)]
* -{[http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0414.htm International Chemical Safety Card 0414] (anhydrous ammonia), ilo.org.}-
* -{[http://www.inchem.org/documents/icsc/icsc/eics0215.htm International Chemical Safety Card 0215] (aqueous solutions), ilo.org.}-
* {{PubChem}}
* {{cite web|url=http://www.inrs.fr/fichetox/ft16.html |title=Ammoniac et solutions aqueuses |publisher=Institut National de Recherche et de Sécurité |language=fr |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20101211115518/http://www.inrs.fr/fichetox/ft16.html |archivedate=11. 12. 2010 }}
* -{[http://www.ammoniaspills.org/ Emergency Response to Ammonia Fertilizer Releases (Spills)] for the Minnesota Department of Agriculture.ammoniaspills.org}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/topics/ammonia National Institute for Occupational Safety and Health – Ammonia Page], cdc.gov}-
* -{[https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0028.html NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards – Ammonia], cdc.gov}-
* -{[https://web.archive.org/web/20151030194722/http://www.mozalearn.com/Extra-Videos-Ammonia_NH3-210353 Ammonia, video]}-

{{Hidridi}}
{{Нормативна контрола}}
{{Портал бар|Хемија}}

[[Категорија:Неорганска једињења]]
[[Категорија:Метаболизам азота]]
[[Категорија:Једињења водоника]]
[[Категорија:Хемикалије за домаћинство]]
[[Категорија:Неоргански растварачи]]
[[Категорија:Азотни хидриди]]