Изворни код странице Амалгам

{{друго значење2|Амалгам}}
[[Датотека:Amalgam-200675.jpg|мини|Веома ретка сорта амалгама сребра која садржи 13% живе. Пронађен у само 4 локалитета широм света, 2 у Чилеу и 2 у Британској Колумбији, Канада]]

'''Амалгам''' представља раствор [[метал]]а у [[жива|живи]], која и сама припада металима, као једини течни представник. Амалгам је [[легура]] живе неког другог [[метал]]а, која може бити течна, мека паста или чврста, у зависности од пропорције живе. Ове легуре се формирају путем [[Метална веза|металног везивања]],<ref>Callister, W. D. "Materials Science and Engineering: An Introduction" 2007, 7th edition, John Wiley and Sons, Inc. New York, Section 4.3 and Chapter 9.</ref> при чему се електростатичком привлачном силом [[Valence and conduction bands|проводних електрона]] везују позитивно наелектрисани метални јони у [[кристална структура|структуру кристалне решетке]].<ref>[http://mine-engineer.com/mining/minproc/MercAmal.htm Mercury Amalgamation ]</ref>

У свакодневном говору појам амалгама се изједначава са појмом [[амалгамска пломба|амалгамске пломбе]].

== Важни амалгами  ==

=== Цинков амалгам ===

Цинков амалгам налази примену у органској синтези (нпр. за [[Clemmensen reduction|Клеменсенову редукцију]]).<ref>{{cite book|last1=Ham |first1=Peter |title=Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis |doi=10.1002/047084289X.rz003 |chapter=Zinc Amalgam |location= |publisher= |year=2001 |isbn=0471936235 }}</ref> То је редукциони агенс у [[Jones reductor|Џонсовом редуктору]], који се користи у [[Аналитичка хемија|аналитичкој хемији]]. Раније су цинкане плоче сувих [[батерија]] биле спојене са малом количином живе да би се спречило пропадање у складиштењу. То је бинарни раствор (течно-чврсто стање) живе и цинка.

=== Калијумски амалгам ===

За [[алкални метал|алкалне метале]], амалгамација је егзотермна и могу се идентификовати различити хемијски облици, као што су -{KHg}- и -{KHg}-<sub>2</sub>.<ref name="duwell">{{cite journal |title= | title=The Crystal Structures of KHg and KHg2 |author=E J Duwell |author2=N C Baenziger |journal=Acta Crystallogr. | volume=8 |date=1955 |pages=705–710 | doi=10.1107/S0365110X55002168 | issue=11|doi-access=free |bibcode=1955AcCry...8..705D }}</ref> -{KHg}- је једињење златне боје са тачком топљења од 178&nbsp;°C, а -{KHg}-<sub>2</sub> једињење сребрне боје са тачком топљења од 278&nbsp;°C. Ови амалгами су веома осетљиви на ваздух и воду, али се са њима може радити под сувим азотом. Удаљеност Hg-Hg је око 300 [[пикометар]]а, -{Hg-K}- око 358&nbsp;pm.<ref name="duwell" />

Фазе -{K<sub>5</sub>Hg<sub>7</sub>}- и -{KHg<sub>11</sub>}- су такође познате; ундекамеркуриди [[рубидијум]]а, [[стронцијум]]а и [[баријум]]а су познати и изоструктурни. [[Sodium amalgam|Натријумски амалгам]] (-{NaHg}-<sub>2</sub>) има другачију структуру, при чему атоми живе формирају хексагоналне слојеве, а атоми натријума линеарни ланац који се уклапа у отворе у хексагоналним слојевима, али атом калијума је превелик да би ова структура функционисала у -{KHg}-<sub>2</sub>.

=== Натријумски амалгам ===
{{Main|Натријумски амалгам}}

[[Натријум]]ski амалгам се производи као нуспроизвод [[chloralkali process|хлоралкалног процеса]] и користи се као важан редукциони агенс у органској и неорганској хемији. Са водом се разлаже на концентровани раствор натријум хидроксида, водоник и живу, који се затим поново могу вратити у хлоралкални процес. Ако се уместо воде користи алкохол без воде, уместо алкалног раствора настаје [[алкоксид]] натријума.

=== Алуминијумски амалгам ===
{{Main|Алуминијумски амалгам}}

[[Алуминијум]] може да формира амалгам реакцијом са живом. Алуминијумски амалгам се може припремити млевењем алуминијумских пелета или жице у живи, или дозвољавањем алуминијумске жице или фолије да реагују са раствором [[živa(II) hlorid|живиног хлорида]]. Овај амалгам се користи као реагенс за редукцију једињења, као што је редукција [[имин]]а у [[Amin (hemija)|амин]]е. Алуминијум је крајњи донор електрона, а жива служи да посредује у преносу електрона.<ref>{{cite book|last1=Troyansky |first1=Emmanuil I. |title=Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis |doi=10.1002/047084289X.ra076.pub2 |chapter=Aluminum Amalgam |location= |publisher= |year=2016 |last2=Baker |first2=Meghan |pages=1–6 |isbn=9780470842898 }}</ref> Сама реакција и отпад из ње садрже живу, те су потребне посебне мере предострожности и методе одлагања. Као еколошки прихватљивија алтернатива, хидриди или други редукциони агенси се често могу користити за постизање истог синтетичког резултата. Још једна еколошки прихватљива алтернатива је легура алуминијума и галијума која на сличан начин чини алуминијум реактивнијим спречавајући га да формира оксидни слој.

=== Калајни амалгам ===

[[Калај]]ни амалгам је коришћен средином 19. века као рефлектујући [[Silvering|премаз за огледало]].<ref>{{Cite web|title=Die Sendung mit der Maus, Sachgeschichte vom Spiegel |url=http://leifi.physik.uni-muenchen.de/web_ph09/umwelt_technik/10spiegelbau_maus/spegelbau.htm |language=de |access-date=2009-04-24 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090417222633/http://leifi.physik.uni-muenchen.de/web_ph09/umwelt_technik/10spiegelbau_maus/spegelbau.htm |archive-date=17 April 2009 |url-status=dead }}</ref>

=== Остали амалгами ===

Познато је мноштво амалгама који су од интереса углавном у контексту истраживања.
* [[Амонијум]]ски амалгам је сива, мека, сунђераста маса коју су 1808. открили [[Хамфри Дејви]] и [[Jakob Bercelijus|Јенс Јакоб Берцелиус]]. Лако се разлаже на собној температури или у контакту са водом или алкохолом:
*: <math>\mathrm{2 \ H_3N{-}Hg{-}H \ \xrightarrow{\Delta T} \ 2 \ NH_3 + H_2 + 2 \ Hg}</math>
* [[Талијум]]ски амалгам има тачку смрзавања од -58&nbsp;°C, што је ниже од оне чисте живе (-38,8&nbsp;°C), тако да је нашао примену у термометрима за ниске температуре.
* [[Злато|Златни]] амалгам: Рафинисано злато, када је фино млевено и доведено у контакт са живом где су површине оба метала чисте, амалгамира се лако и брзо да формира легуре у распону од -{AuHg<sub>2</sub>}- до -{Au<sub>8</sub>Hg}-.<ref>{{cite web|url=http://mine-engineer.com/mining/minproc/MercAmal.htm|title=Mercury Amalgamation|website=mine-engineer.com|access-date=8 April 2018}}</ref>]
* [[Олово]] формира амалгам када су струготине помешају са живом и такође је наведено као природна легура која се зове олово-амалгам у [[Nickel–Strunz classification|Никел-Штрунцовој класификацији]].<ref>{{cite web |url= http://webmineral.com/data/Leadamalgam.shtml |title= Leadamalgam Mineral Data}}</ref>

=== Дентални амалгам ===
{{Main|Амалгам (стоматологија)}}
[[File:Filling.jpg|thumb|Амалгамска зубна [[Zubna obnova|пломба]]]]

Стоматологија је користила легуре живе са металима као што су [[сребро]], [[бакар]], [[индијум]], [[калај]] и [[цинк]]. Амалгам је „одличан и свестран ресторативни материјал“<ref>{{Cite journal|last1=Bharti|first1=Ramesh|last2=Wadhwani|first2=Kulvinder Kaur|last3=Tikku|first3=Aseem Prakash|last4=Chandra|first4=Anil|journal=Journal of Conservative Dentistry  |date=2010 |volume=13|title=Dental amalgam: An update|issue=4|pages=204–208|doi=10.4103/0972-0707.73380|doi-access=free |issn=0972-0707|pmc=3010024|pmid=21217947}}</ref> и користи се у стоматологији из више разлога. Јефтин је и релативно једноставан за употребу и манипулацију током постављања; кратко време остаје мекан тако да се може спаковати да попуни било коју неправилну запремину, а затим формира тврду смешу. Амалгам има већи [[Dugovečnost|век трајања]] у поређењу са другим директним рестауративним материјалима, као што је композит. Међутим, ова разлика се смањила континуираним развојем композитних смола.

Амалгам се обично пореди са композитима на бази смоле, јер су многе примене сличне и многа физичка својства и трошкови су упоредиви.

У јулу 2018, ЕУ је забранила амалгам за третман зуба деце млађе од 15 година, трудница и дојиља.<ref name="#1">{{cite web|url=http://ec.europa.eu/environment/chemicals/mercury/regulation_en.htm|title=Mercury Regulation EU|website=www.europa.eu|date=19 December 2024 }}</ref>

== Употреба у рударству  ==

Жива се користи у рударству [[злато|злата]] и [[сребро|сребра]] због погодности и лакоће са којом се жива и племенити метали спајају. У ископавању злата, у коме се ситне честице злата испирају из наслага песка или шљунка, жива се често користила за одвајање злата од других тешких минерала.

Након што је сав практичан метал извађен из руде, жива је испуштана из дугачког бакарног корита, које је формира танак слој живе на спољашњости. Отпадна руда се затим преносила низ корито, а злато у отпаду се спајало са живом. Овај премаз би се затим састругао и рафинирао испаравањем како би се уклонила жива, остављајући иза себе злато релативно високе чистоће.

Амалгамација живе је први пут коришћена на рудама сребра са развојем [[patio process|патио процеса]] у Мексику 1557.<ref>{{Citation|last=Bakewell|first=Peter|title=Mining in colonial Spanish America|date=1984 |volume=2|url=https://www.cambridge.org/core/books/cambridge-history-of-latin-america/mining-in-colonial-spanish-america/7CFC97CB096642C5CE6DB79EED7EB43C|work=The Cambridge History of Latin America: Volume 2: Colonial Latin America|pages=105–152|editor-last=Bethell|editor-first=Leslie|series=The Cambridge History of Latin America|place=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|doi=10.1017/chol9780521245166.005|isbn=978-0-521-24516-6|access-date=2020-12-07}}</ref> Постојали су и додатни процеси амалгамације који су створени за прераду сребрних руда, укључујући [[pan amalgamation|пан амалгамацију]]<ref>''Engineering and Mining Journal-Press'', 25 Aug. 1923, p. 325.</ref> и [[Washoe process|Вошовски процес]].<ref name="Smith">Smith, G.H., The History of the Comstock Lode, 1850–1997, {{cite book|author= |title= |location=Reno |publisher=University of Nevada Press |year=1943|isbn=1888035048|pages=}}</ref><ref>J.D. Hague (1870) ''Treatment of the Comstock ores'', in ''Report of the Geological Exploration of the Fortieth Parallel'', Professional Papers of the Engineer Dept., U.S. Army, n.18, p. 197–200.</ref><ref>{{Cite book|author=Rodman W. Paul|authorlink1=Rodman W. Paul|title=Mining frontiers of the Far West, 1848-1880|location= |publisher= |year=1963|isbn=978-0-8263-0315-8|pages= 66–67}}.</ref>

=== Златни амалгам ===

==== Експлоатација злата (рударство) ====

Златни амалгам се показао ефективним тамо где се златне честице („брашно злата“) не би могло издвојити из руде хидромеханичким методама. Велике количине живе коришћене су у ''[[placer mining|поточном рударству]]'', где су наслаге састављене углавном од распаднутог гранитног муља одвајане у дугим серијама „слаповских кутија“, при чему је жива уношена на почетку. Формирани амалгам је тешка чврста маса мутносиве боје. (Употреба живе у експлоатацији током 19. века у Калифорнији, која је сада забрањена, изазвала је велике проблеме са загађењем у речним и естуарским срединама, који трају до данас.) Понекад се знатни комадићи амалгама налазе у низводном дну река и потока од стране аматера у [[wet suit|ронилачкој одећи]] који трагају за златним грумењем уз помоћ моторног воденог вакуума/багера који је постављен на пловак.

==== Екстракција злата (прерада руде) ====
[[File:Grabill - Clean Up day at the Deadwood Terra Gold Stamp Mill.jpg|thumb|Ентеријер Дедвуд Тера Голд [[Stamp mill|дробилице]]. Здробљена руда се пере преко бакарних лимова обложених живом, и фине честице злата формирају амалгам са живом. Амалгам се оструже, а злато се затим одваја од амалгама загревањем и испаравањем живе, која се затим сакупља [[кондензација|кондензатором]] за поновно наношење на плоче. ]]

Тамо где су [[stamp mill|дробилице]] кориштене за уситњавање златоносне руде у прах, део процеса екстракције подразумевао је коришћење бакарних плоча натопљених живом, преко којих су се испирале издробљене ситнице. Периодично стругање и ремеркуризација плоче резултирали су амалгамом за даљу обраду.

==== Екстракција злата (реторта) ====

Амалгам добијен било којим од ових процеса се затим загрева у реторти за дестилацију, враћајући живу за поновну употребу и остављајући за собом злато. Пошто је ово ослобађало паре живе у атмосферу, процес би могао изазвати штетне здравствене ефекте и дугорочно загађење.

Данас је амалгамација живе замењена другим методама за рекуперацију злата и сребра из руде у развијеним земљама. Опасности од токсичног отпада живе одиграле су главну улогу у постепеном укидању процеса амалгамације. Међутим, амалгамацију живе још увек редовно користе копачи злата малих размера (често илегално), посебно у земљама у развоју.

== Амалгамски тест ==
[[File:Amalgamprobe.jpg|thumb|250п|лево|Амалгамски тест]]

Соли живе су, у поређењу са металном живом и амалгамима, веома токсичне због своје растворљивости у води. Присуство ових соли у води може се открити тестом који користи спремност живиних јона да се формира амалгам са бакром. Раствор соли [[kobalt(III) nitrat|азотне киселине]] који се истражује наноси се на комад бакарне фолије и сви присутни јони живе остављају мрље сребрно обојеног амалгама. Јони сребра остављају сличне мрље, али се лако испирају, што ово чини средством за разликовање сребра од живе.

[[Оксидо-редукција|Редокс реакција]] у којој жива оксидира бакар је:
: -{Hg<sup>2+</sup> + Cu → Hg + Cu<sup>2+</sup>.}-

== Токсичност  ==

Дентални амалгам је проучаван и генерално се сматра да је безбедан за људе,<ref>{{cite web|url=https://www.quackwatch.com/01QuackeryRelatedTopics/mercury.html|title=The "Mercury Toxicity" Scam:: How Anti-Amalgamists Swindle People|website=www.quackwatch.com|access-date=07. 11. 2021|archive-date=15. 11. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181115220359/http://www.quackwatch.com/01QuackeryRelatedTopics/mercury.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ada.org/en/about-the-ada/ada-positions-policies-and-statements/statement-on-dental-amalgam|title=Statement on Dental Amalgam|website=www.ada.org}}</ref> иако је валидност неких студија и њихових закључака доведена у питање.<ref>{{cite journal|last1=Mutter|first1=Joachim|title=Is dental amalgam safe for humans? The opinion of the scientific committee of the European Commission|journal=Journal of Occupational Medicine and Toxicology|date=13 January 2011|volume=6|issue=1 |doi=10.1186/1745-6673-6-2 |pmid=21232090|pmc=3025977|pages=2|doi-access=free }}</ref> У јулу 2018, ЕУ је забранила стоматолошки амалгам за децу млађу од 15 година, труднице и дојиље.<ref name="#1"/>

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|author=Rodman W. Paul|authorlink1=Rodman W. Paul|title=Mining frontiers of the Far West, 1848-1880|location= |publisher= |year=1963|isbn=978-0-8263-0315-8|pages= 66–67}}
* Prandtl, W.: ''Humphry Davy, Jöns Jacob Berzelius, zwei führende Chemiker aus der ersten Hälfte des 19. Jahrhunderts''. Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft, Stuttgart, 1948
* {{cite book|author= Hofmann, H., Jander, G.|title=Qualitative Analyse |location= |publisher= |year=1972|isbn=978-3-11-003653-4|pages=}}. Walter de Gruyter. 
* {{Cite book|last=Ferracane |first1=Jack L. |url=https://books.google.com/books?id=L1Nv_hffJl8C |title=Materials in Dentistry: Principles and Applications - Jack L. Ferracane - Google Boeken |access-date=2012-09-19|isbn=9780781727334 |year=2001 |publisher=Lippincott Williams & Wilkins }}
* {{Cite book |last1=Ferracane |first1=Jack L. |title=Materials in Dentistry: Principles and Applications |publisher=Lippincott Williams & Wilkins |year=2001 |pages=3 |isbn=978-0-7817-2733-4 }}
* {{cite journal |vauthors=Bharti R, Wadhwani KK, Tikku AP, Chandra A |title=Dental amalgam: An update |journal=Journal of Conservative Dentistry |date=2010 |volume=13 |issue=4 |pages=204–208 |doi=10.4103/0972-0707.73380 |doi-access=free |pmc=3010024 |pmid=21217947}}
* {{cite journal |last1=Bjørklund |first1=G |title=The history of dental amalgam (in Norwegian) |journal=[[Tidsskr Nor Laegeforen]] |date=1989 |volume=109 |issue=34–36 |pages=3582–3585 |pmid=2694433 }}
* {{cite journal|last1=Czarnetzki|first1=A.|last2=Ehrhardt|first2=S.|title=Re-dating the Chinese amalgam-filling of teeth in Europe|journal=International Journal of Anthropology|date=1990|volume=5|issue=4|pages=325–332}}
* {{cite journal |last1=Westcott |first1=A. |title=Report to the Onondonga Medical Society on metal paste (amalgam) |journal=American Journal of Dental Science IV |series=1st Ser |date=1844 |pages=175–201}}
* {{cite journal |last1=Molin |first1=C |title=Amalgam—fact and fiction |journal=Scandinavian Journal of Dental Research |date=February 1992 |volume=100 |issue=1 |pages=66–73 |pmid=1557606 |doi= 10.1111/j.1600-0722.1992.tb01811.x}}
* {{Cite book|last1=Sakaguchi |first1=R.L. |title=Craig's Restorative Dental Materials |last2=Powers |first2=J.M. |date=11 April 2018 |publisher=Mosby |isbn=9780323478212}}
* {{Cite journal |last1=Davies |first1=R. Andrew |last2=Ardalan |first2=Shaghayegh |last3=Mu |first3=Wei-Hua |last4=Tian |first4=Kun |last5=Farsaikiya |first5=Fariborz |last6=Darvell |first6=Brian W. |last7=Chass |first7=Gregory A. |journal=Intermetallics |date=2010-01-27  |volume=18|title=Geometric, electronic and elastic properties of dental silver amalgam γ-(Ag3Sn), γ1-(Ag2Hg3), γ2-(Sn8Hg) phases, comparison of experiment and theory |issue=5 |pages=756–760 |doi=10.1016/j.intermet.2009.12.004 |issn=0966-9795 |url=https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0966979509003185}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{cite web|last=Poliakoff|first=Martyn|title=Amalgams|url=http://www.periodicvideos.com/videos/feature_amalgams.htm|work=[[The Periodic Table of Videos]]|publisher=[[University of Nottingham]]|authorlink1=Martyn Poliakoff|year=2009}}
* {{Cite AmCyc|wstitle=Amalgam |short=x}}
* {{cite web |url=http://ec.europa.eu/environment/chemicals/mercury/regulation_en.htm |title=Mercury Regulation |date=2020-09-23 |website=Environment |publisher=European Commission |location=Brussels}}
* {{cite web |title=Dental Amalgam Fillings |url=https://www.fda.gov/medical-devices/dental-devices/dental-amalgam-fillings |date=2020-09-29 |publisher=U.S. Food and Drug Administration (FDA) |location=Silver Spring, MD}}

{{Једињења живе}}
{{Подножје|Хемија}}

[[Категорија:Легуре]]
[[Категорија:Жива]]