Изворни код странице Алуминијум

{{Хемијски елемент| опис_слике =узорак — комадићи елемента у стакленој посуди
| група_низ = [[магнезијум|Mg]] - '''Al''' - [[силицијум|Si]]
| периода_низ = <br />[[Бор (хемијски елемент)|B]]<br />'''Al'''<br />[[галијум|Ga]] <br /><br />
| периодни_систем = Al-TableImage.png
| име = Алуминијум
| симбол = Al
| атомски_број = 13
| скуп = [[слаби метали]]
| група = [[13. група хемијских елемената|IIIA]]
| периода = [[3. периода хемијских елемената|3]],
| густина = 2.700 [[килограм по кубном метру|kg/m³]]
| тврдоћа = 2,75
| боја = сребрнобела
| слика = Al,13.jpg
| атомска_маса = 26,981538 u<ref name="IUPAC" />
| атомски_радијус = 125 (118) [[пикометар|pm]]
| ковалентни_радијус = 118 -{pm}-
| ковалентни_радијус_реф =<ref name="manjeera" />
| ван_дер_Валсов_радијус = bd
| електронска_конфигурација = &#91;[[неон|Ne]]&#93;3s<sup>2</sup>3p<sup>1</sup>
| енергетски_нивои = 2, 8, 3
| оксидациони_број = +3
| особине_оксида = амфотерни
| кристална_структура = површинскицентрирана тесерална
| агрегатно_стање = [[Чврсто агрегатно стање|чврсто]]<ref name="Harry H. Binder" />
| температура_топљења = 933,47 -{[[Келвин|K]]}-<br />(660,32&nbsp;°C)
| температура_кључања = 2.792 -{K}-<br />(2.519&nbsp;°C)
| молска_запремина = 10,00×10<sup>-3</sup> -{m}-³ /[[мол (јединица)|mol]]
| топлота_испаравања = 293,4 [[килоџул по молу|kJ/mol]]
| топлота_испаравања_реф =<ref name="zhang" />
| топлота_топљења = 10,79 -{kJ/mol}-
| притисак_засићене_паре = 2,42×10<sup>-6</sup> [[Паскал|Pa]]
| брзина_звука = 5.100 -{m/s}- (933 -{K}-)
| електронегативност = 1,61 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br /> 1,47 ([[Алредова скала|Алред]])
| електронегативност_реф =<ref name="crc" />
| специфична_топлота = 900 J/(kg*K)
| специфична_топлота_реф =<ref name="Harry H. Binder" />
| специфична_проводљивост = 37,7×10<sup>6</sup> [[Сименс (јединица)|S]]/m
| топлотна_проводљивост = 237 [[ват кроз метар-келвин|W/(m*K)]]
| I_енергија_јонизације = 577,5 -{kJ/mol}-| енергија_јонизације_1_реф =<ref name="king2" />
| II_енергија_јонизације = 1816,7 -{kJ/mol}-| енергија_јонизације_2_реф =<ref name="king2" />
| III_енергија_јонизације = 2744,8 -{kJ/mol}-| енергија_јонизације_3_реф =<ref name="king2" />
| IV_енергија_јонизације = 11.577 -{kJ/mol}-<ref name="king2" /><ref name="wired" />
| V_енергија_јонизације = 14.842 -{kJ/mol}-<ref name="king2" />
| VI_енергија_јонизације = 18.379 -{kJ/mol}-<ref name="king2" />
| VII_енергија_јонизације = 23.326 -{kJ/mol}-<ref name="king2" />
| VIII_енергија_јонизације = 27.465 -{kJ/mol}-<ref name="king2" />
| IX_енергија_јонизације = 31.853 -{kJ/mol}-<ref name="king2" />
| X_енергија_јонизације = 38.473 -{kJ/mol}-<ref name="king2" />
| изотопи1 = <!--
{| {{table}}
! [[изотоп]]
! заст.
! [[време полураспада|в. п. р.]]
! [[начин распада|н. р.]]
! [[енергија распада|e.r.]] [[Електронволт|MeV]]
! [[производ распада|п. р.]]
|- 
| <sup>26</sup>Al
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
| 7,17×10<sup>5</sup> [[година]]
| [[Wychwyt elektronu|w.e.]]
| 4,004
| <sup>26</sup>[[магнезијум|Mg]]
|- 
| <sup>27</sup>Al
| '''100%'''
| colspan="4" | стабилни изотоп са 14 [[неутрон]]а
|- 
| <sup>28</sup>Al
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
| 2,25 [[минут]]а
| β<sup>-</sup>
| 
| <sup>28</sup>[[силицијум|Si]]
|- 
| <sup>29</sup>Al
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
| 6,5 [[минут]]а
| β<sup>-</sup>
| 
| <sup>29</sup>[[силицијум|Si]]
|}-->
}}

'''Алуминијум''' ({{јез-лат|aluminium}}) јесте [[хемијски елемент]] са симболом -{'''Al'''}- и атомским бројем 13.<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=38}}</ref> У периодном систему елемената спада у [[13. група хемијских елемената|метале III главне]] групе, познату и као групу [[бор (хемијски елемент)|бора]], раније звана ''група земних метала''. Алуминијум је сребренасто-бели лаки метал.<ref name="британика 1" /> Он је трећи најзаступљенији елемент и најчешћи метал у [[Земљина кора|Земљиној кори]]. У 2010. години ископано је и прерађено око 41 милиона тона примарног алуминијума.<ref name="WAl" /> Иако он не спада у [[племенити метал|племените метале]], са водом из ваздуха реагује само површински, изграђујући заштитни пасивизирајући слој на површини метала.

== Историја ==
[[Датотека:Humphry Davy by Turner crop.jpg|мини|лево|200п|Енглески хемичар [[Хамфри Дејви]] ]]
У поређењу са другим металима, алуминијум није познат дуго у историји. [[Хамфри Дејви]] је описао овај елемент 1808. godine kao ''aluminium'' kada je pokušao da ga izdvoji. [[Ханс Кристијан Ерстед]] је успешно издвојио алуминијум 1825. године путем реакције [[алуминијум хлорид]]а (-{AlCl<sub>3</sub>}-) са калијум [[амалгам]]ом, при чему је [[калијум]] служио као редукционо средство:<ref name="norman" />

: -{<math>\mathrm{4\ AlCl_3 + 3\ K \rightarrow Al + 3\ KAlCl_4}</math>}-

[[Датотека:HC Ørsted.jpg|мини|лево|200п|[[Ханс Кристијан Ерстед]] је први издвојио чисти алуминијум]]
[[Фридрих Велер]] је користио исту методу 1827. године, али је за редукцију користио метални калијум те је тако добио чистији алуминијум. У то време алуминијум је вредио више од [[злато|злата]]. [[Henri Étienne Sainte-Claire Deville|Сен Клер Девил]] је унапредио Велеров процес 1846. године те га је објавио у књизи 1859. године. Тим побољшаним процесом повећан је принос алуминијума из руде, што је довело да цијена алуминијума за десет година опадне за 90%. Године 1886. [[Charles Martin Hall|Чарлс Мартин Хол]] и [[Paul Héroult|Пол Ерут]], независно један од другог, развили су процес за производњу алуминијума путем [[електролиза|електролизе]], који је данас назван по њима [[Хол-Ерутов процес]]. Три године касније, 1889. [[Карл Јозеф Бајер]] је развио процес који се по њему зове [[Бајеров процес]] којим се и данас у великој мери добија алуминијум у индустријским количинама. У том времену, алуминијум је био у центру пажње науке и јавности уопште, да је по њему назван и један брод израђен 1894. године.

=== Етимологија ===
Име елемента је изведено из латинске речи -{''alumen''}- што значи стипса. На германском говорном подручју користе се два имена за елемент: -{''aluminium''}- и -{''aluminum''}-. У готово свим језицима света прва варијанта је више заступљена, док се друга варијанта -{''aluminum''}- користи више у САД.<ref name="norman2" /> -{[[Међународна унија за чисту и примењену хемију|IUPAC]]}- је 1990. године одлучио да званични назив елемента буде -{''aluminium''}-, али је три године касније прихватио -{''aluminum''}- као могућу варијанту имена.

== Заступљеност ==
Алуминијум је уз масени удео од 7,57%, после [[кисеоник]]а и [[силицијум]]а, трећи најраспрострањенији елемент на површини [[Земља|Земље]], као и најчешћи [[метал]]. Често долази са силицијумом и кисеоником у саставу алумосиликата, у чијој кристалној структури заузима [[тетраедар]]ски облик са кисеоником и силицијумом. Ови силикати су саставни делови [[гнајс]]а и [[гранит]]а. Ређе се може наћи [[алуминијум оксид]] у облику минерала [[корунд]]а и његових варијанти попут [[рубин]]а (црвен) и [[сафир]]а (различитих боја или безбојан). Боје ових [[кристал]]а зависе од нечистоћа и примеса других металних оксида. Корунд има највећи удео алуминијума од око 53%. Осим њега, и минерал [[акдалаит]] има висок удео алуминијума од око 51%, као и [[диаојудаоит]] око 50%. Укупно до 2010. године откривено је 1.156 [[минерал]]а који садрже алуминијум.<ref name="minerals" /> Алуминијум се појављује као и [[минерал]] [[криолит]] -{Na<sub>3</sub>AlF<sub>6</sub>}-, а његова најважнија руда је [[боксит]] -{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub> ·xH<sub>2</sub>O}-. Садржај [[алуминијум хидроксид]]а -{(Al(OH)<sub>3</sub>}- и -{AlO(OH)}-) у бокситу износи око 60%, а 30% отпада на оксиде гвожђа и [[Силицијум-моноксид|силицијум оксида]] (-{SiO<sub>2</sub>}-).

Највећи депозити боксита налазе у јужној [[Француска|Француској]] ([[Бо де Прованс]]), [[Гвинеја|Гвинеји]], [[Мађарска|Мађарској]], Русији, Индији, Јамајки, Аустралији, [[Бразил]]у и САД. У [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] налазе се изузетно велике количине боксита. Процењује се да резерве боксита у БиХ износе око 30 милиона тона.<ref name="bih1" /> Боксита у Босни највише има у близини [[Милићи|Милића]], [[Босанска Крупа|Босанске Крупе]], [[Јајце|Јајца]] и [[Сребреница|Сребренице]], те у [[Херцеговина|Херцеговини]] код [[Мостар]]а и [[Љубушки|Љубушког]].

Код производње алуминијума разликују се ''примарни'', који се добија из боксита и ''секундарни'' који се добија из алуминијумског отпада. [[Рециклирање]]м алуминијумског отпада могуће је уштедети и до 95% енергије која је неопходна за производњу примарног алуминијума.

Иако има потпуно неплемените особине, алуминијум врло ретко се у природи може наћи [[самородни елементи|самородан]], углавном у облику зрнастих или масивних минералних агрегата, а у врло ретким случајевима може се развити у облику плочастих кристала величине до једног центиметра.<ref name="anthony" /> [[Међународна минералошка организација]] (ИМА) је због тога признала такав алуминијум у минерале те га је увела у систематику минерала по Струнзу под системским бројем 1. АА.05, а по старијом систематици (8. издање по Струнзу) под бројем И/А.03-05. Самородни алуминијум је до 2010. године пронађен на само 20 налазишта на Земљи: у [[Азербејџан]]у, [[Бугарска|Бугарској]], [[Кина|Кини]] (Гуангдонг, Гуизхоу и [[Тибет]]), [[Италија|Италији]], [[Русија|Русији]] (источни [[Сибир]] и [[Уралски федерални округ|Урал]]) и [[Узбекистан]]у. Чак и на [[Месец]]у су пронађени трагови самородног алуминијума.<ref name="mindat" /> Због своје изузетне реткости, самородни алуминијум нема значаја као сировина.

=== Производња ===
[[Датотека:Aluminium - Trend Förderung.svg|мини|лево|200п|Кретање светске годишње производње примарног алуминијума]]
Пошто се алуминијум не може издвојити из алуминосиликата због начина и врсте хемијских веза, [[економија|економски]] оправдан и индустријски најефикаснији начин производње алуминијума је прерада руде [[боксит]]а. Смјеша алуминијум оксида и алуминијум хидроксида се ослобађа из руде боксита од страних примеса попут гвоздених оксида и силицијум оксида, деловањем [[натријум-хидроксид|натрон-соде]] (Бајеров процес) те се пржи у ротирајућим пећима до [[алуминијум оксид]]а -{(Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>)}-.

Такозвана сува прерада (Девилов процес по француском хемичару [[Henri Étienne Sainte-Claire Deville|Девилу]]) се данас готово не користи. При том процесу се добро иситњеном, самлевеном, сировом бокситу додају [[натријум-карбонат]] (сода) и [[Кокс (гориво)|кокс]], те се та смеша калцинира у ротирајућој пећи на температури од око 1200&nbsp;°C, а при томе настали натријум-алуминат се отапа у натрон-соди (-{NaOH}-). Производња чистог алуминијума се довршава искључиво електролизом алуминијум оксида у истопљеним солима, што представља [[Хал-Хероултов процес]]. Да би се снизила неопходна температура за топљење алуминијум оксида, додаје му се [[криолит]], чиме се еутектична тачка снижава на 963&nbsp;°C.<ref name="kryolith" />

== Добијање ==
Бемит и хидраргилит реагују с натријумском лужином и прелазе у топљиви натријумски алуминат. Хидратизовани гвожђе(-{III}-) оксид не реагује с натријумском лужином и заостаје у талогу, као и натријум алумосиликат настао реакцијом силицијум-диоксида, натријумске лужине и алуминијум хидроксида.

Настали алуминатни раствор се одваја од талога филтрацијом. Из врућег филтрата додатком кристалића алуминијум хидроксида (-{Al(OH)<sub>3</sub>}-), као језгра за кристализацију и разређивањем водом, хлађењем се искристализира тешко растворни алуминијум хидроксид. Жарењем алуминијум хидроксида у ротацијским пећима на температурама изнад 1200&nbsp;°C настаје чиста глиница, која се тек онда шаље да се из ње произведе алуминијум.

Полазна руда за добијање алуминијума је [[боксит]], од којег се прочишћавањем добије алуминијумов оксид (глиница) (-{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-). Метални алуминијум се добија [[електролиза|електролизом]]; најважнији процеси примењују Хал-Херултову ћелију, у којој је се као електролит користи растопљени криолит -{Na<sub>3</sub>AlF<sub>6</sub>}- који снижава тачку топљења на око 950&nbsp;°C. Јачина електричне струје при процесу је око 150.000 -{A}-, а напон је око 5 -{V}-.

Реакција на катоди:
: -{Al<sup>3+</sup> + 3 e<sup>−</sup> → Al}-

Реакција на аноди:
: -{2 O<sup>2−</sup> → O<sub>2</sub> + 4 e<sup>−</sup>}-

Ако су катоде израђене од угља (што је најчешће случај), оне при процесу лагано изгарају те реагују са кисеоником и флуором из криолита, стога настају и одређене количине гасова -{CO}- и -{CO<sub>2</sub>}-, те гасовита једињења са флуором (-{1 kg po 1 t Al}-) који доприносе ефекту стаклене баште. Добијени алуминијум се држи на високим температурама неколико сати да би из њега испариле примесе силицијума, титанијума, бакра и цинка, док се највећа чистоћа добија електричном рафинацијом (99,999%). Развијају се и друге електролитне методе (обрада боксита с [[хлор]]ом и електролиза растопљеног хлорида). Чисти алуминијум је мекан и кован, а чврстоћа му се може повећати механичком обрадом.
* '''Отпорност алуминијума''' према спољашњим утицајима може се знатно повећати поступком анодне оксидације познатим под називом елоксирање (елоксал поступак). Предмет који се елоксира је анода при електролизи сумпорне киселине. Кисеоник који се излучује на аноди појачава постојећи оксидни слој на алуминијуму. Поступак се најчешће спроводи у сврху побољшања антикорозијских и декоративних својстава оксидне превлаке. У поре тако добијеног слоја може ући боја која алуминијуму даје леп изглед.

Загревањем на ваздуху алуминијум изгара у алуминијум оксид (-{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-).

: -{4 Al(s) + 3 O<sub>2</sub>(g) --> 2 Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>(s)}-

Огромна количина ослобођене енергије указује на велику стабилност везе између алуминијума и кисеоника. Због тога се алуминијум користи за редукцију мање стабилних оксида.

Смеша гвожђе(-{III}-) оксида и алуминијума у праху се назива [[термити|термит]]. Алуминијум у тој смеши редукује гвожђе из оксида, а ослобођена топлота је довољна да се отопи настало гвожђе. Тај се поступак због тога користи за заваривање гвоздених шина.

: -{Fe<sub>2</sub>O<sub>3</sub>(s) + 2 Al(s) --> 2 Fe(s) + Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>(s)}-

== Особине ==
=== Физичке ===
Алуминијум је релативно меки и жилав метал. Отпорност извлачења чистог алуминијума износи око 49 [[паскал (јединица)|-{MPa}-]], док код његових легура износи од 300 до 700 -{MPa}-. Његов модул еластичности износи, у зависности од легуре, око 70.000 -{MPa}-. Лако се извлачи те се ваљањем може прерадити у веома танке фолије. Такозване алуминијумске гњечене легуре се могу добро обрађивати, савијати, пресовати и [[ковање|ковати]] чак и на нижим температурама. Напетости настале хладном обрадом алуминијума могу се уклонити процесом меког загревања (до 250&nbsp;°C). На овим температурама може се обликовати и [[дуралуминијум]]. Легуре алуминијума са 3% [[магнезијум]]а или [[силицијум]]а се добро изливају (алуминијумски притисни гус) те се даље могу машински обрађивати. На температурама од око 1,2 -{K}-, чисти алуминијум показује [[суперпроводност|суперпроводничке]] особине. Тачка топљења алуминијума износи 660,4&nbsp;°C, а тачка кључања је 2470&nbsp;°C. Са густоћом од 2,7 -{g/cm}-<sup>3</sup>, алуминијум испољава особине лаких метала.

=== Хемијске ===
[[оксидационо стање|Оксидациони број]] алуминијума је +3. Чист алуминијум на [[ваздух]]у се полако [[Оксидо-редукција|оксидује]], прекривајући се слојем [[алуминијум оксид|оксида]] -{Al<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-, који од [[корозија|корозије]] штити [[метал]] који се налази испод површине. Раствара се у неоксидирајућим [[киселина]]ма, при чему настаје хидратизовани -{Al<sup>3+</sup>}- [[јон]]. Алуминијум се лако раствара у јаким [[база (хемија)|базама]] (нпр, [[натријум-хидроксид]] - -{NaOH}- или [[калијум-хидроксид|калијум хидроксид]] - -{KOH}-), истискујући [[водоник]] и прелазећи у -{2Na[Al(OH)<sub>4</sub>]}-

: <math>\mathrm{2Al + 2\ NaOH + 6\ H_2O \longrightarrow 2\ Na[Al(OH)_4] + 3\ H_2}</math>

Концентрисана [[азотна киселина]] пасивизира алуминијум.

== Изотопи ==
Алуминијум има много познатих [[изотоп]]а, чији се масени бројеви крећу између 21 и 42. Међутим, једини стабилни изотоп је <sup>27</sup>Al. Изотоп <sup>26</sup>Al је радиоактиван, али се може наћи у природи. Време полураспада изотопа <sup>26</sup>Al износи око 716.000 година,<ref name="norris" /> али се у природи јавља само у траговима. Ствара се из [[аргон]]а у Земљиној атмосфери путем спалације узроковане [[протон]]има из космичких зрака. Изотопи алуминијума су наши практичну примену у бројним областима као што су одређивање старости [[океан]]ских седимената, [[манган]]ових накупина, [[ледник|глечерског]] леда, [[кварц]]а у стенама и [[метеорит]]а. Однос између <sup>26</sup>Al и изотопа <sup>10</sup>[[берилијум|-{Be}-]] се користи за изучавање улоге транспорта, одлагања, ерозије и настајања седимената у временским периодима од 100.000 до милион година.<ref name="Dickin" />

Космогени <sup>26</sup>Al је први пут примењен у проучавању месеца и метеорита. Фрагменти метеороида, након што су се одвојили од свог матичног објекта, били су изложени интензивном деловању космичких зрака током свог путовања кроз свемир, што је узроковало стално настајање <sup>26</sup>Al. Након што фрагменти падну на Земљу, деловањем атмосфере значајно се смањује производња <sup>26</sup>Al, а мерењем његовог [[време полураспада|времена полураспада]] могуће је израчунати животни век метеорита. Истраживањем метеорита на тај начин дошло се до податка да је изотоп <sup>26</sup>Al био релативно доста распрострањен у време настанка [[Сунчев систем|Сунчевог система]]. Многи научници сматрају да је енергија отпуштена распадом <sup>26</sup>Al одговорна за топљење и диференцијацију неких [[астероид]]а након њиховог настанка пре 4,55 милијарде година.<ref name="dodd" />

== Примена ==
=== Као грађевински материјал ===
[[Датотека:Aldruckguss.jpg|мини|lijevo|200п|Типични део израђен од алуминијумског гуса (део усисивача)]]
[[Датотека:Kurzschlussl.jpg|мини|lijevo|200п|Алуминијумско кућиште (цилиндрични дио у средини) једног асинхроног електромотора.]]

Због своје мале густине, алуминијум се често употребљава у околностима где је неопходно смањити тежину, на пример код транспортних машина да би се смањила њихова маса а самим тиме и потрошња горива. То се нарочито односи на [[Свемирска летелица|свемирске летилице]] и [[авион]]е. Осим њих, значај алуминијума је порастао и у индустрији [[аутомобил]]а. У прошлости, аутомобилска индустрија је мало користила алуминијум, јер су с њим били повезани проблеми његове високе цене, слабог заваривања делова од алуминијума као и проблематичне отпорности на [[замор материјала]] и особине деформације. Већ [[1930-е|1930-их]] година неке америчке компаније су користиле алуминијум да би смањиле тежину војних амфибијских возила. При градњи мањих и средњих [[јахта|јахти]], много се ценила отпорност алуминијума према корозији у сланој морској води, јер се он штитио од корозије стварајући танки заштитни слој оксида на површини.<ref name="jahta" /> Године 2010. око 35% светске производње алуминијума је трошила индустрија транспортних средстава.<ref name="WAl" />

У [[легура]]ма са магнезијумом, [[силицијум]]ом и другим металима, алуминијуму се може повећати чврстоћа, која се може поредити са [[челик]]ом. Због тога, употреба алуминијума ради смањења тежине се углавном примењује у апликацијама где цена материјала не игра велику улогу. Нарочито је употреба алуминијума и његове легуре [[дуралуминијум]]а (легура алуминијума са бакром и [[молибден]]ом) раширена у индустрији авиона и свемирских летилица. Већи део структуре данашњих комерцијалних авиона састоји се из алуминијумских лимова различитих чврстоћа и легура, међусобно спојених. Код новијих модела авиона (-{[[Боинг 787 Дримлајнер|Boeing 787]], [[Ербас А350|Airbus A350]]}-) алуминијум је замењен још лакшим вештачким материјалима начињеним од карбонских влакана.

На светском тржишту, цена сировог алуминијума се кретала око 1.770 [[Амерички долар|УС долара]] по [[тона|тони]]. (стање: април 2014)<ref name="lmex" />

=== Легуре ===
[[Датотека:Moka2.jpg|мини|лево|200п|Типични италијански уређај за припремање -{''espresso''}- кафе]]
У истопљеном течном стању, алуминијум се може легирати са бакром, [[магнезијум]]ом, [[манган]]ом, силицијумом, [[гвожђе]]м, [[титанијум]]ом, [[берилијум]]ом, [[литијум]]ом, [[хром]]ом, [[цинк]]ом, цирконијумом и [[молибден]]ом. Тиме се могу добити пожељне особине алуминијума и уклонити или умањити нежељене. Код већине легура, највећи проблем лежи у стварању заштитног слоја оксида (пасивизацији), због чега су готови предмети начињени од тих легура угрожени ширењем корозије. Готово све високочврсте легуре имају тај проблем.

Велике количине легираног алуминијума се користе у индустрији превозних средстава. Легуре могу побољшати ливна или ковна својства алуминијума. Управо у изради авиона алуминијум је, због своје мале густоће и отпорности према корозији, тражен материјал, а захваљујући развоју нових технологија заваривања, то постаје и у аутомобилској индустрији те производњи вагона и локомотива нових генерација. Легуре алуминијума налазе велику примену и у аудио-индустрији (звучничке мембране) или као основа за израду компакт дискова (-{CD}- плоча, -{CD ROM}--а итд.).

Алуминијум с многим металима ствара легуре, што је уз већ наведена својства, разлог његове велике употребе. Будући да је чист алуминијум мекан, готово половина произведеног метала се прерађује даље у легуре. Производи се велик број [[легура]] које обично укључују [[бакар]], манган, [[силицијум]], цинк и магнезијум.
* Алуминијум и манган 1,2% -{Mn}-. Не губи боју и употребљава се за прозоре и кухињске фолије.
* Алуминијум и бор има већу електричну проводљивост, а употребљава се за електричне каблове.
* Силумин – -{Si}- 10%.
* [[Магналијум]] – Mg 10 - 30%. Отпоран на морску воду, па се користи у бродоградњи.
* [[Дуралуминијум]] – -{Cu 2,5 – 5,5%, Mg 0,5 – 2%, Mn 0,5 – 1,2%, Si 0,2 – 1%}-. Врло тврда легура (трипут тврђа од обичног челика, а лакша од њега), отпорна на ударце, па се користи у грађевинарству, за израду превозних средстава, за оплату авиона и оквире тркачких бицикала.

Познатије легуре:
* -{[[AL NI KO]]}-

=== Електротехника ===
Алуминијум је добар електрични проводник. По једном [[грам]]у масе, боље проводи [[Електрична струја|електричну струју]] од бакра, али заузима већу запремину од њега, те је по квадратном центиметру попречног пресека проводника бакар бољи [[електрични проводник|проводник]]. Док је бакар мање реактиван и може се лакше обрађивати од алуминијума, проводници од алуминијума се користе само у случајевима где је неопходно смањити тежину проводника.

Алуминијум се нарочито користи као електрични проводник за струју у електричној мрежи, када се ради о великим и дебелим проводницима као што су струјне шине и каблови за уземљење. У овом погледу алуминијум се показао јефтинијим од бакра.

Код контаката од алуминијума је проблематично, јер се због притиска унутар контакта долази до пластичне деформације (''пузања'') материјала. Осим тога, током времена се пасивизира стајањем на ваздуху. Након дужег складиштења или интензивнијег додира са водом, тај пасивни слој оксида се задебља, онемогућавајући рад контаката. Током 1960-их алуминијумски контакти су се користили у електричним прекидачима у грађевинским објектима, што је понекад доводило да због неодговарајућих спојева дође до кратких спојева или чак пожара.

== Једињења ==
Најважнија једињења алуминијума су [[Амфотерност|амфотерни]] алуминијум-оксид, и алуминијум (-{III}-) хидроксид. Литијум-алуминијумхидрид (-{LiAlH<sub>4</sub>}-) често се користи у [[органска хемија|органској хемији]]. Велики индустријски значај имају алуминосиликати, а посебно МАО (метални алуминосиликат). [[Глина]] и [[иловача]] које се користе у производњи [[керамика|керамике]] сложене су мешавине алуминијума и -{K[AlSi<sub>3</sub>O<sub>8</sub>]}- или алуминијума и -{Na[AlSi<sub>3</sub>O<sub>8</sub>]}-. Алуминијум(-{III}-) хидроксид користи се за пречишћавање воде за пиће, мада се у новије време његова употреба избегава због доказане повезаности -{Al}-<sup>3+</sup> [[јон]]а с настанком [[Алзхеимерова болест|Алзхеимерове болести]].<ref name="oxfordjour" />

== Биолошки значај ==
Упркос великој распрострањености у природи, алуминијум нема познату улогу у биологији. Није присутан у знатним концентрацијама у биолошким системима. Алуминијум сулфат има отровност код [[миш]]ева [[ЛД50]] од 6207 -{mg/kg}-, што отприлике одговара дози од 500 грама за особу од 80 -{kg}-.<ref name="Ullmann" /> И поред изузетно мале акутне отровности, ефекти алуминијума на здравље су у сталном фокусу јавности због његовог масовног кориштења и дистрибуције у животној средини и привреди.

Врло мали број особа је алергичан на алуминијум и код њих се након контакта или оралног узимања алуминијума и производа од алуминијума јавља [[дерматитис]], промене у метаболизму, повраћање и други симптоми. Код узимања врло великих количина алуминијума, може доћи до неуротоксичности, а повезан је и са променама у функционисању крвно-мождане баријере.<ref name="kastin" />

== Види још ==
* [[једињења алуминијума]]
* [[Списак држава по производњи алуминијума]]

== Референце ==
{{reflist|30em| refs= 
<ref name="oxfordjour">{{cite journal|url=http://aje.oxfordjournals.org/cgi/content/full/152/1/59|volume=152|issue=1|pages=59–66|doi=10.1093/aje/152.1.59
|title=Relation between Aluminum Concentrations in Drinking Water and Alzheimer's Disease: An 8-year Follow-up Study |date=2000 |last1=Rondeau |first1=Virginie |last2=Commenges |first2=Daniel |last3=Jacqmin-Gadda |first3=Hélène |last4=Dartigues |first4=Jean-François |journal=American Journal of Epidemiology |pmid=10901330 |pmc=2215380 }}</ref>
<ref name="king2">{{Cite book|last=Apblett|chapter=Aluminum|first=Allen W. Inorganic Chemistry|title=Encyclopedia of Inorganic Chemistry|url=https://archive.org/details/encyclopediainor00king|editor=R. Bruce King|edition=2nd|publisher=Wiley|year=2005|isbn=978-0-470-86078-6|pages=[https://archive.org/details/encyclopediainor00king/page/n2228 132]}}</ref>
<ref name="Harry H. Binder">{{cite book|author=Harry H. Binder|title=Lexikon der chemischen Elemente|publisher=S. Hirzel Verlag|location=Stuttgart|year=1999|isbn=978-3-7776-0736-8|pages=}}</ref>
<ref name="IUPAC">{{Cite web |url=http://www.iupac.org/news/news-detail/article/standard-atomic-weights-revised-v2.html |title=IUPAC, Standard Atomic Weights Revised v2 |access-date=18. 02. 2017 |archive-date=08. 01. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160108142215/http://www.iupac.org/news/news-detail/article/standard-atomic-weights-revised-v2.html |url-status=dead }}</ref>
<ref name="manjeera">{{cite journal|author=Manjeera Mantina|author2=Adam C. Chamberlin|author3=Rosendo Valero|author4=Christopher J. Cramer|author5=Donald G. Truhlar|title=Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group|journal=The Journal of Physical Chemistry A |volume=13|year=2009|issue=19 |id=|doi=10.1021/jp8111556|pages=5806–5812|pmid=19382751 |pmc=3658832 |bibcode=2009JPCA..113.5806M }}</ref>
<ref name="crc">{{cite book|author=David R. Lide|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|url=https://archive.org/details/handbookofchemis79edunse|publisher=CRC Press LLC|year=1998|isbn=978-0-8493-0479-8|pages=}}</ref>
<ref name="zhang">{{cite journal|title=Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks |year=2011|id=|doi=10.1021/je1011086|pages=328–337 |last1=Zhang |first1=Yiming |last2=Evans |first2=Julian R. G. |last3=Yang |first3=Shoufeng |journal=Journal of Chemical & Engineering Data |volume=56 |issue=2 }}</ref>
<ref name="WAl">world-aluminium.org: [http://www.world-aluminium.org/media/filer_public/2013/02/25/an_outlook_of_the_global_aluminium_industry_1972_-_present_day.pdf The Global Aluminium Industry 40 years from 1972] {{Wayback|url=http://www.world-aluminium.org/media/filer_public/2013/02/25/an_outlook_of_the_global_aluminium_industry_1972_-_present_day.pdf |date=20150501074732 }} (PDF; 308 kB), pristupljeno 17. novembra 2013.</ref>
<ref name="norman">{{cite book|author=Norman N. Greenwood|last2=Earnshaw|first2=Alan|title=Chemie der Elemente|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim|year=1988|isbn=978-3-527-26169-7|pages=}}</ref>
<ref name="norman2">{{cite book|author=Norman N. Greenwood|last2=Earnshaw|first2=Alan|title=Chemistry of the Elements|edition=2|publisher=Butterworth–Heinemann|year=1997|isbn=978-0-08-037941-8|pages=217}}</ref> 
<ref name="minerals">[http://webmineral.com/chem/Chem-Al.shtml Mineral Species containing Aluminum (Al)] na Webmineral (engl.)</ref>
<ref name="bih1">Prof. Dr. Udo Boin, Dr. Andreas Schwarz, (2001): [http://www.esiweb.org/pdf/bridges/bosnia/GTZ_RudarstvoHemija.pdf Kratka studija: rudarstvo i hemijska industrija u Bosni i Hercegovini], str 3.</ref>
<ref name="wired">[http://www.wiredchemist.com/chemistry/data/ionization Ionization Energies of Gaseous Atoms (kJ/mol)]; također i: C.E. Moore, ''National Standard Reference Data Series,'' National Bureau of Standards, No. 34, Washington, DC, 1970; W.C. Martin, L. Hagan, J. Reader, and J. Sugar, J. Phys. Chem. Ref. Data, 3, 771-9 (1974)</ref>
<ref name="anthony">[http://www.handbookofmineralogy.org/pdfs/aluminium.pdf ''Aluminium.''] u: John W. Anthony et al..: ''Handbook of Mineralogy.'' Mineralogical Society of America, 2010 (engl, PDF, 56,9 kB)</ref>
<ref name="mindat">[http://www.mindat.org/min-107.html Aluminium] na mindat.org (engl.)</ref>
<ref name="kryolith">{{Cite web|url=http://www.mschaumann.de/cryolite/Kryolith.htm |title=Eutektikum Aluminiumoxid/Kryolith |accessdate=18. 2. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150419213942/http://www.mschaumann.de/cryolite/Kryolith.htm |archive-date=19. 4. 2015 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="norris">{{cite journal|doi=10.1029/JB088iS01p0B331|pmc=|pmid=|title=Half-life of<sup>26</sup>Al|year=1983|last1=Norris|first1=T. L.|last2=Gancarz|first2=A. J.|last3=Rokop|first3=D. J.|last4=Thomas|first4=K. W.|journal=Journal of Geophysical Research|volume=88|pages=B331}}</ref>
<ref name="Dickin">{{harvnb|Dickin|2005|pp=}}</ref>
<ref name="dodd">{{harvnb|Dodd|1986|pp=89–90}}</ref>
<ref name="lmex">[http://www.lme.com/en-gb/metals/non-ferrous/aluminium/ ''Primary Aluminium.''] na Londonskoj berzi metala</ref>
<ref name="jahta">{{Cite web|url=http://www.schletter.de//files/addons/docman/solarmontage/technischeinformationen/Meerwasserbestaendigkeit%20von%20AL_I113612DE.pdf |title=Meerwasserbeständigkeit von Aluminiumknetlegierungen |author=Gesamtverband der Aluminiumindustrie e. V. |accessdate=18. 2. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160513155553/http://www.schletter.de//files/addons/docman/solarmontage/technischeinformationen/Meerwasserbestaendigkeit%20von%20AL_I113612DE.pdf |archive-date=13. 5. 2016 |url-status=dead }}</ref>
<ref name="Ullmann">{{cite book|doi=10.1002/14356007.a01_459.pub2|pmc=|pmid=|chapter=Aluminum|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year=2009|last1=Frank|first1=William B.|last2=Haupin|first2=Warren E.|last3=Vogt|first3=Helmut|last4=Bruno|first4=Marshall|last5=Thonstad|first5=Jomar|last6=Dawless|first6=Robert K.|last7=Kvande|first7=Halvor|last8=Taiwo|first8=Oyebode A.|isbn=9783527303854|publisher=Wiley-VCH}}</ref>
<ref name="kastin">{{cite journal|doi=10.1016/S0149-7634(89)80051-X|pmc=|pmid=2671833|title=Aluminum-Induced neurotoxicity: Alterations in membrane function at the blood-brain barrier|url=https://archive.org/details/sim_neuroscience-and-biobehavioral-reviews_spring-1989_13_1/page/47|year=1989|last1=Banks|first1=William A.|last2=Kastin|first2=Abba J.|journal=Neuroscience & Biobehavioral Reviews|volume=13|issue=1|pages=47–53|s2cid=46507895}}</ref>
}}

== Литература ==
* {{cite book|title = Inorganic Chemistry |last=Housecroft|first=E. C, Sharpe A. G. |year=2008| publisher = Prentice Hall | edition = 3rd |isbn=978-0-13-175553-6 | chapter = |url=http://www.pearsonhighered.com/educator/product/Housecroft-Inorganic-Chemistry-3e/9780131755536.page}}

{{Литература|30m}}
* {{Cite book|last=Apblett|chapter=Aluminum|first=Allen W. Inorganic Chemistry|title=Encyclopedia of Inorganic Chemistry| url=https://archive.org/details/encyclopediainor00king|editor=R. Bruce King|edition=2nd|publisher=Wiley|year=2005|isbn=978-0-470-86078-6|pages=[https://archive.org/details/encyclopediainor00king/page/n2228 132]}}
* {{Cite book|last=Dodd|first=R. T. |year=1986|title=Thunderstones and Shooting Stars | url=https://archive.org/details/thunderstonessho0000dodd |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-89137-1|pages=[https://archive.org/details/thunderstonessho0000dodd/page/89 89]–90}}
* {{Cite book|last=Dickin |first=A. P. |year=2005 |chapter=''In situ'' Cosmogenic Isotopes |url=http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/Ch14/Ch14-6.htm |title=Radiogenic Isotope Geology |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-53017-0 |accessdate=18. 2. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081206010805/http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/Ch14/Ch14-6.htm |archive-date=6. 12. 2008 |url-status=dead }}
* {{cite book|author=Mimi Sheller|title=Aluminum Dream: The Making of Light Modernity.|location=Cambridge, MA|publisher=Massachusetts Institute of Technology Press|year=2014|id=|pages=}}.
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Aluminium}}
* [https://web.archive.org/web/20160601233313/http://aluminium.matter.org.uk/content/html/eng/default.asp?catid=&pageid=1 aluMATTER] {{simboli jezika|en|engleski}} {{simboli jezika|de|njemački}} {{simboli jezika|nl|holandski}}
* [http://www.periodicvideos.com/videos/013.htm Aluminium] at ''The Periodic Table of Videos'' (University of Nottingham)
* [http://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0022.html CDC - NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards - Aluminum]
* [https://web.archive.org/web/20090815183827/http://electrochem.cwru.edu/encycl/art-a01-al-prod.htm Electrolytic production]
* [http://www.indexmundi.com/en/commodities/minerals/aluminum/aluminum_table12.html World production of primary aluminium, by country]
* [http://www.indexmundi.com/commodities/?commodity=aluminum&months=300 Price history of aluminum, according to the IMF]
* [http://www.emedicine.com/med/topic113.htm Emedicine – Aluminium]
* {{Internet Archive short film|id=gov.archives.arc.38661|name=ALUMINUM (1941)}}

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења алуминијума}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Алуминијум| ]]
[[Категорија:Постпрелазни метали]]
[[Категорија:Грађевински материјали]]
[[Категорија:Редукујући агенси]]
[[Категорија:Ракетна горива]]
[[Категорија:Електрични проводници]]