Изворни код странице Азот

{{For|област у Северној Македонији|Азот (област)}}
{{Хемијски елемент
| група_низ = [[угљеник|-{C}-]] - -{'''N'''}- - [[кисеоник|-{O}-]]
| периода_низ =<br />-{'''N'''}-<br />[[фосфор|-{P}-]]<br /><br />
| периодни_систем = N-TableImage.png
| име = Азот
| симбол = -{N}-
| атомски_број = 7
| скуп = [[диатомски неметал]]
| група = [[15. група хемијских елемената|-{VA}-]]
| периода = [[2. периода хемијских елемената|2]]
| густина = 1,2506 [[килограм по кубном метру|-{kg/m³}-]]
| тврдоћа =
| боја = безбојан
| слика = Liquid nitrogen dsc04496.jpg
| опис_слике = течни азот
| атомска_маса = 14,0067 [[јединица атомске масе|u]]<ref name="iupac" />
| атомски_радијус = 65 (56) [[пикометар|pm]]
| ковалентни_радијус = 75 -{pm}-
| ван_дер_Валсов_радијус = 155 -{pm}-
| електронска_конфигурација = &#91;[[хелијум|-{He}-]]&#93;2s<sup>2</sup>2p<sup>3</sup>
| енергетски_нивои = 2, 5
| оксидациони_број = '''±3''', 5, 4, 2
| особине_оксида = јако кисели
| кристална_структура = хексагонална
| агрегатно_стање = гасовито<ref name="binder" />
| температура_топљења = 63,14 [[Келвин|K]]<br />(-210,01&nbsp;°C)
| температура_кључања = 77,35 K<br />(-195,8&nbsp;°C)
| молска_запремина = 13,54×10<sup>-3</sup> -{m}-³/[[мол (јединица)|-{mol}-]]
| топлота_испаравања = 2,7928 [[килоџул по молу|-{kJ/mol}-]]
| топлота_топљења = 0,72 -{kJ/mol}- 
| топлота_фузије_реф=<ref name="heatf" />
| притисак_засићене_паре = без података
| брзина_звука = 334 -{m/s}- (298,15 -{K}-)
| електронегативност = 3,04 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br /> 3,07 ([[Алредова скала|Алред]])
| специфична_топлота = 1040 [[џул кроз килограм-келвин|-{J/(kg*K)}-]]
| специфична_проводљивост = без података
| топлотна_проводљивост = 0,02598 [[ват кроз метар-келвин|-{W/(m*K)}-]]
| I_енергија_јонизације = 1402,3 -{kJ/mol}-
| II_енергија_јонизације = 1402,3 -{kJ/mol}-
| III_енергија_јонизације = 1402,3 -{kJ/mol}-
| IV_енергија_јонизације = 7475,0 -{kJ/mol}-
| V_енергија_јонизације = 9444,9 -{kJ/mol}-
| VI_енергија_јонизације = 53266,6 -{kJ/mol}-
| VII_енергија_јонизације = 64.360 -{kJ/mol}-
| изотопи1 = <!--
{| {{table}}
! [[изотоп]]
! заст.
! [[време полу распада|в. п. р.]]
! [[начин распада|н. р.]]
! [[енергија распада|e.r.]] [[мегаелектронволт|-{MeV}-]]
! [[производ распада|п. р.]]
|- 
| <sup>13</sup>N
| [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
| 9,965 [[минута]]
| [[распад бета плус|β]]<sup>+</sup>
| 2,220
| <sup>13</sup>[[угљеник|-{C}-]]
|- 
| <sup>14</sup>N
| '''99,634%'''
| colspan="4" | стабилни изотоп са 7 [[неутрон]]а
|- 
| <sup>15</sup>N
| 0,366%
| стабилни изотоп са 8 [[неутрон]]а
|- 
| <sup>16</sup>N
| [[вештачки радиоактиван изотоп|(веш.)]]
| 7,13 s
| [[распад бета минус|β]]<sup>-</sup>
| 
| <sup>16</sup>[[кисеоник|-{O}-]]
|}-->
}}

'''Азот''' (симбол '''-{N}-''', {{јез-лат|nitrogenium}}) је [[неметали|неметал]] са [[атомски број|атомским бројем]] 7.<ref name="британика 1">{{Cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=21}}</ref> У [[периодни систем елемената|периодном систему]] налази се у [[15. група хемијских елемената|-{V}-A]] групи и 2. периоди.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Спада у [[неметал]]е. У елементарном облику азот постоји искључиво у облику двоатомских [[молекул]]а (динитроген, -{N<sub>2</sub>}-). Са 78% удела је један од основних састојака [[ваздух]]а. У Земљиној кори неоргански азот се ретко јавља у једињењима; изузетак су депозити шалитре. Његова заступљеност на [[Земља|Земљи]] износи 0,0019%. Стабилни [[изотоп]]и су му <sup>14</sup>N и <sup>15</sup>N.<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Азот сачињава 78% атмосфере.

Током [[еволуција|еволуције]] у [[екосистем]]има се формирао циклус азота: као основни састојак [[Беланчевине|бјеланчевина]] и многих других природних супстанци, азот је незамјењив за жива бића, а она у својим енергетски интензивним животним процесима (као што је фиксирање азота) вежу и претварају у биорасположиви азот. То се на пример дешава под утицајем [[ензим]]а у такозваном жељезо-сумпорном кластеру, који је кофактор ензима [[нитрогеназа|нитрогеназе]].

== Име ==
[[Словенски језици|Словенски]] назив за азот је '''''душник''''', и овај елемент име је добио по ''гуши'' (''души'') дисање и пламен, а слично порекло има и [[грчки језик|грчка]] реч -{αζωτικος [''azotikos'']}- - који не подржава живот. [[Латински језик|Латинско]] име -{''nitrogen''}- изведено је из [[старогрчки језик|старогрчког]] -{νιτρον [''nitron'']}- — „сода”, „шалитра”, и -{γενος [''genos'']}- — „порекло”.

== Историја ==
[[Датотека:CWScheele.jpg|мини|лево|Карл Вилхелм Шиле]]
Природна [[хемијска једињења]] азота, као што су [[нитрати]] и соли [[амонијак]]а, била су позната се још у античког доба када су их користили углавном [[алхемија|алхемичари]]. Обе врсте једињења се могу, поред својих природних налазишта као [[минерали]], добити и из излучевина. Тако, на пример, стари Египћани су добијали [[амонијум хлорид]] (салмијак) из [[Камила|девиног]] [[измет]]а, а шалитра се дуго времена добијала од тла сакупљеног из [[штала]].

[[Карл Вилхелм Шиле]] је 1771. године доказао да је азот основни састојак [[ваздух]]а. Чисти амонијак први пут је добио енглески [[хемичар]] [[Џозеф Пристли]] 1774. године. Све до почетка 20. века шалитра је била једини знатан извор азотних једињења. Након увођења [[Франк-Каров процес|Франк–Каровог процеса]] (добијања [[калцијум цијанамид]]а које су развили [[Адолф Франк]] и [[Никодем Каро]]) први пут је успешно искориштен азот из ваздуха. За добијање [[азотна киселина|азотне киселине]] [[Kristian Birkeland|Кристијан Биркеланд]] и [[Sam Eyde|Сам Ајд]] развили су процес назван по њима [[Биркеланд-Ајдеов процес]]. Овај процес је врло брзо превазиђен, а [[Фриц Хабер]] и [[Карл Бош]] су развили напреднији [[Хабер-Бошов процес]] за синтезу амонијака из [[водоник]]а и азота из ваздуха.<ref name="enriching">{{harvnb|Smil|2001|pp=}}</ref><ref name="hager">{{harvnb|Hager|2008|pp=}}</ref><ref>{{Cite book|last=Sittig|first=Marshall|title=Fertilizer Industry: Processes, Pollution Control and Energy Conservation|url=https://archive.org/details/fertilizerindust0000sitt|publisher=Noyes Data Corp.|location= N.J.|year=1979|isbn=978-0-8155-0734-5|pages=}}</ref> Поред овог, развијен је и каталитички Оствалдов процес по [[Вилхелм Оствалд]]у за претварање амонијака у азотну киселину.

=== Амонијак ===
{{Главни|Амонијак}}
Немачки хемичар [[Фриц Хабер]] (1868—1934) је с Карлом Бошом остварио синтезу амонијака ([[Хабер-Бошова синтеза]]). Хабер је добио је [[Нобелова награда за хемију|Нобелову награду]] 1918. године за развој синтезе амонијака. Амонијак је уз сумпорну киселину један од најважнијих продукта хемијске индустрије, а добија се Хабер-Бошовим поступком – каталитичком синтезом из елемената. Реакција је повратна и егзотермна. Сировине за ову синтезу су јефтине и практично неисцрпне будући да се азот добија из ваздуха, а водоник из природног гаса. Мешањем азота и водоника у запреминском односу 1:3 добија се синтетички гас из којег се производи амонијак.

Бољем искориштењу реакције погодује нижа температура, а будући да се током реакције смањује број честица, искориштењу реакције погодује виши притисак. У погледу брзине реакције и њеног искоришћења, најпогоднији су услови производње амонијака температура 550&nbsp;°C и притисак 150-400 бара. Као катализатор користи се смеша гвожђа и [[алуминијум оксид]]а и једињења алкалних метала.

У лабораторији се амонијак добија реакцијом јаких база с амонијачним једињењима. Загревањем смеше [[амонијум хлорид]]а и [[калцијум хидроксид]]а, настаје амонијак, који даље при повишеној температури редукује [[Bakar(II) oksid|бакар(-{II}-) оксид]] у [[бакар]], док се амонијак притом оксидује у елементарни азот.

Амонијак неутрализацијом с киселинама даје амонијеве соли, на пример:
: -{NH<sub>3</sub> + HCl --> NH<sub>4</sub>Cl}-
: -{NH<sub>3</sub> + HNO<sub>3</sub> --> NH<sub>4</sub>NO<sub>3</sub>}-
: -{2 NH<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> --> (NH<sub>4</sub>)<sub>2</sub>SO<sub>4</sub>}-

Амонијак је [[Оксидо-редукција|редукционо средство]]. При повишеној температури може редуковати неке металне оксиде до елемената. Амонијеве соли се користе углавном као минерално ђубриво.

=== Азотна киселина ===
{{Главни|Азотна киселина}}

[[Азотна киселина]] је уз амонијак најважније једињење азота. Једна је од најважнијих индустријских киселина и производи се у великим количинама из амонијака. Немачки хемичар и филозоф Вилхелм Оствалд (1853—1932), један је од оснивача [[физичка хемија|физичке хемије]] и утврдио је услове под којима се амонијак може у индустријским количинама превести у азотну киселину. Процес се одвија у три фазе.

У првој фази процеса амонијак се оксидује у безбојни гас, [[azot(II) oksid|азот(-{II}-) оксид]].

: -{4 NH<sub>3</sub> + 5 O<sub>2</sub> --> 4 NO + 6 H<sub>2</sub>O}-

Иако је реакција егзотермна, при температури 25&nbsp;°C врло је спора па се користи катализатор (-{Pt-Rh}--мрежица) угрејана на 900&nbsp;°C. Код оваквих услова искористивост реакције је 98%.

У другој фази азот(-{II}-) оксид реагује с кисеоником и настаје црвеносмеђи гас ([[azot(IV) oksid|азот(-{IV}-) оксид]]).
: -{2 NO + O<sub>2</sub>--> 2 NO<sub>2</sub>(g)}-

Трећа фаза Оствалдовог процеса је реакција азот(IV) оксида с водом:
: -{3 NO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O --> 2 HNO<sub>3</sub> + NO}-

Настали гасовити азот(-{II}-) оксид се оксидује поново у азот(-{IV}-) оксид, рециклира и користи даље у процесу производње. Овим поступком добија се киселина масеног удела 50%. Већа концентрација киселине, до 68%, може се добити накнадном фракцијском дестилацијом.

Чиста азотна киселина (w=100%) је безбојна испарљива течност (tv=83&nbsp;°C), неугодног мириса. На ваздуху се, већ при собној температури, под утицајем светлости распада.
: -{4 HNO<sub>3</sub> --> 4 NO<sub>2</sub>(g) + 2 H<sub>2</sub>O + O<sub>2</sub>(g)}-

Због насталог азот-диоксида обоји се жутосмеђе и назива се димећа азотна киселина.

Азотна киселина је јака киселина и јако оксидационо средство.
: -{HNO<sub>3</sub> --> H<sup>+</sup>(aq) + NO3<sup>-</sup>(aq)}-

Концентрисана азотна киселина због јаког оксидационог деловања пасивира неке метале (на пример: [[гвожђе]], [[алуминијум]] и хром) стварањем заштитне оксидне превлаке. Концентрисана -{HNO<sub>3</sub>}- превози се у жељезним или алуминијумским спремницима.

Азотна киселина реагује са свим металима осим злата, [[платина|платине]], [[иридијум]]а и [[родијум]]а. [[Злато]] се раствара у смеши концентрисане азотне и [[Хлороводонична киселина|хлороводоничне киселине]] запреминског односа 1:3. Настала смеша се назива ''[[царска вода]]''.
: -{Au + 4 HCl + HNO<sub>3</sub> --> HAuCl<sub>4</sub> + NO + 2 H<sub>2</sub>O}-

Концентрисана азотна киселина може осим метала оксидовати и неметале (на пример сумпор и фосфор) у одговарајуће киселине.
: -{S(s) + 6 HNO<sub>3</sub> --> H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> + 6 NO<sub>2</sub>(g) + 2 H<sub>2</sub>O}-
: -{P<sub>4</sub>(s) + 20 HNO<sub>3</sub> --> 4 H<sub>3</sub>PO<sub>4</sub> + 20 NO<sub>2</sub>(g) + 4 H<sub>2</sub>O}-

Деловањем азотне киселине на метале, оксиде метала, [[хидроксид]]е и [[карбонат]]е настају соли азотне киселине – нитрати који такође делују као оксиданси. Азотна киселина се убраја међу најважније индустријске киселине, јер се користи за добијање нитрата, за нитрирање органских једињења (која су често експлозивна, па се и користе као [[експлозив]]и, нпр. тринитротолуол ([[ТНТ]]) и [[нитроглицерин]]), у индустрији боја и [[Фармацеутска индустрија|фармацеутској индустрији]], те у производњи минералних ђубрива, што је једна од најважнијих примена, итд.

== Распрострањеност и циклус ==

Већ у [[19. век]]у примећено је да већи део биљне материје садржи азот и да је он важни градивни елеменат свих живих бића. Он је један од основних елемената који граде беланчевине и беланчевинасте материје, као и [[дезоксирибонуклеинска киселина|ДНК]]. Азот је и основни састојак свих [[ензим]]а, који управљају метаболизмом код биљака, животиња и човека. Стога је он незамјењив за целокупни живот на Земљи.

=== У ваздуху ===
[[Земљина атмосфера]] се састоји из 78,09% азота (по запреминском уделу) односно 75,53% по масеном уделу. Међутим, постоји врло мали број [[микроорганизам]]а који могу директно да користити азот из ваздуха, и врше уградњу тог азота у своју телесну супстанцу или да га преносе на биљке. Колико је познато, [[биљке]] не могу директно да користите гасовити азот из ваздуха.<ref name="ehow" /> Превођење азота у облик у којем га биљке могу искориштавати дешава се на један од следећих начина:
* Помоћу бактерија које фиксирају азот, а живе у корењу биљака из групе махунарки (''[[Fabaceae|легуминоза]]''). Те бактерије се хране биљним асимилатима. Као ''против услугу'' дају биљци-домаћину амонијак. Он се добија деловањем једног посебног ензима, [[нитрогеназа|нитрогеназе]], посредством кога се уз знатан утрошак енергије редукује азот из ваздуха. Таква животна заједница је [[симбиоза]]. Омогућава махунаркама насељавање и на слабије квалитетном земљишту, што човек искориштава нарочито при еколошком начину пољопривредне производње за обогаћивање тла неопходним азотом. Овде легуминозе представљају основни извор азота.
* Слободни микроорганизми, који не живе у симбиози, формирају несимбиотичка једињења азота. Ослањају се на способност да такви микроорганизми (на пример неке врсте бактерија ''-{[[Azotobacter]]}-'' и [[цијанобактерије]]) узимају азот из атмосфере и граде беланчевине у властитом организму. У пољопривредне сврхе узима се калкулативни ред величине стварања једињења из атмосферског азота које дају несимбиотски микроорганизми од 5-15 -{kg/ha}- на годишњем нивоу.
* Електрично пражњење при [[муња]]ма: У подручјима богатим падавинама, у тло годишње може доспети 20-25 -{kg N/ha}- путем [[падавина]]. До тога долази зато што се при електричним пражњењима у ваздуху спајају кисеоник и азот дајући оксиде азота. Оксиди азота касније реагују са водом дајући азотну киселину која заједно са кишом пада на тло. У њему она у контакту са другим елементима даје нитрате.
* Синтеза [[амонијак]]а: Хемичари [[Фриц Хабер]] и [[Карл Бош]] развили су почетком 20. века процес којим се може добити амонијак из водоника и азота из ваздуха. По њима назван, [[Хабер-Бошов процес]] омогућио је кориштење неисцрпних залиха азота из Земљине атмосфере, те је у наредним декадама тај процес знатно помогао повећању приноса и економичности у пољопривредној производњи. Тиме је такође повећана и опскрба храном стално растућег броја светског становништва. Биљке из апсорбованог амонијака производе биљне беланчевине, које даље једући биљну храну користе [[животиње]] и човек за изградњу властитих беланчевина. У животињском и људском организму беланчевине се највећим делом поновно разграђују те се излучују изметом и [[мокраћа|мокраћом]]. Процењује се да је до данас у просеку готово сваки трећи атом азота у биосфери барем једанпут прерађен у индустрији вештачких ђубрива.<ref name="schlosser" />
* Испусни гасови возила: Сагоревањем фосилних горива (бензина, [[Дизелно гориво|дизела]] и слично) при кориштењу моторних возила у атмосферу се испуштају једињења азота. При процесу сагоревања горива у моторима настају азотни оксиди (-{NO<sub>x</sub>}-, највише [[Azot-dioksid|азот(-{IV}-) оксид]], ''азот-диоксид'' -{NO<sub>2</sub>}-, али и [[Azot-monoksid|азот(-{II}-) оксид]], ''азот-моноксид'', -{NO}- у друга једињења опште формуле -{NO<sub>x</sub>}-). У прошлости су та једињења директно отпуштана у околину, међутим данас већина моторних возила има уграђене [[катализатор]]е, који редукују ова једињења: -{NO<sub>x</sub>}- се у катализаторима редукује до амонијака, који се даље у присуству воде претвара у амонијум јоне (хемијска равнотежа амонијака и амонијум јона у закисељеном раствору: -{NH<sub>3</sub> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup> ⇔ NH<sub>4</sub><sup>+</sup> + H<sub>2</sub>O}-). Оксидована једињења азота, као и редукована једињења, преносе се ваздухом и у значајној мери утичу на [[еутрофикација|еутрофикацију]] околних екосистема.

=== У тлу ===
У површинском обрадивом слоју земљишта налази се више од 95% укупног азота у виду органски везаног азота у живој коријенској маси, угинулој биљној маси, хумусним материјама и живим бићима у тлу. Остатак од мање од 5% је неоргански азот у облику [[амонијак]]а или нитрата и у веома малој количини као нитрити. Овај минерални удео азота се одређује у пролеће пре ђубрења -{N<sub>min</sub>}- методом. Укупна количина азота у тлу доста зависи од удела [[угљеник]]а. На њега може утицати клима, вегетација, врста тла, конфигурација терена и мере које подузимају пољопривредници, као што је обрада земљишта.

=== У биљкама ===
Азот се уграђује у производе [[фотосинтеза|фотосинтезе]], између осталог за синтезу беланчевина и тако омогућава и подржава раст. Међу најважнијим улогама азота је та што је он незамењив састојак у грађи [[молекул]]а [[дезоксирибонуклеинска киселина|дезоксирибонуклеинске киселине]] и [[хлорофил]]а. У зависности од врста, удео азота у сувој супстанци износи 2-6% односно у просеку 1,5%.<ref name="taiz" /> Унос азота у биљке дешава се у највећој мери у облику соли амонијака или [[нитрат]]а. Недостатак азота и азотових једињења у биљкама изазива симптоме као што су успорени раст, свијетлозелена боја листова (старији листови постају [[хлороза|хлоротични]] и опадају пре времена), преурањено цветање и пожутјело лишће. Међутим и прекомерне количине такође изазивају одређене симптоме: прекомерни раст, тамнозелено лишће, закаснело цветање, биљке су мање отпорне на болести и [[мраз]], биљна ткива постају сунђераста и мека и слично.

== Добијање ==
[[Датотека:Flux distribution inside the fiber.jpg|мини|Шематски приказ мембранског процеса]]

Азот се данас примарно добија фракцијском [[дестилација|дестилацијом]] течног [[ваздух]]а у постројењима за разлагање ваздуха по Линдеовом поступку, чиме се може добити азот чистоће 99,9999%. Азот који садржи нечистоће испод 1:10<sup>9</sup> (1 -{ppb}-) захтева додатне кораке за пречишћавање. Да би се уклонио заостали кисеоник постоје биолошке методе користећи клице риже. Азот степена чистоће око 99% може се добити доста економски повољније путем вишестепене [[Апсорпција (хемија)|апсорпције]]/десорпције [[зеолит]]има. Такође постоји метода децентрализираног добијања азота путем мембранског процеса. Код овог процеса уводи се ваздух под притиском од 5 до 13 бара и пропушта се кроз мембрану од вештачких материјала. Дифузиона брзина азота и [[аргон]]а кроз ову мембрану је много мања од брзина кисеоника, [[вода|воде]] и [[угљен-диоксид]]а, те се тиме струја гасова на унутрашњој страни мембране обогаћује азотом. Прецизно подешавајући брзину проласка ваздуха може се и подешавати чистоћа азота (до 99,995% у мањим количинама, а 99% у индустријском обиму производње).

Једна нешто старија метода је везивање кисеоника из ваздуха загревањем [[угаљ|угља]] и након тога испирањем и уклањањем угљен-диоксида који тиме настаје. [[Кисеоник]] из ваздуха се такође може издвојити тако што се ваздух пушта преко усијаног [[бакар|бакра]] или кроз [[база (хемија)|алкални]] раствор [[пирогалол]]а односно натријум дитионита.

У лабораторији чисти азот се може добити загревањем воденог раствора [[амонијум нитрит]]а или раствора мешавине [[амонијум хлорид]]а и [[натријум нитрит]]а на око 70&nbsp;°C:
: <math>\mathrm{NH_4NO_2\ }\mathrm{\stackrel{\Delta T}{\longrightarrow} \ 2 \ H_2O + N_2}</math>

Алтернативно, могућа је и [[термолиза]] [[натријум азид]]а, која се користи за добијање спектроскопски чистог азота.<ref name="brauer" />
: <math>\mathrm{2 \ NaN_3\  }\mathrm{\stackrel{\Delta T}{\longrightarrow} \ 2 \ Na + 3 \ N_2}</math>

=== Лабораторијско добијање азота ===

У лабораторији се азот најчешће добија из [[Амонијум нитрат|амонијум нитрита]], или реакцијом засићених раствора амонијум хлорида и [[натријум]] нитрита.

У лабораторији се азот једноставно може добити реакцијом амонијум хлорида и натријум нитрита према једначини:
: -{NH<sub>4</sub>Cl + NaNO<sub>2</sub> -> N<sub>2</sub>(g) + 2H<sub>2</sub>O + NaCl}-
: -{NaNO<sub>2</sub> + NH<sub>4</sub>Cl --> NH<sub>4</sub>NO<sub>2</sub> + NaCl}-
: -{NH<sub>4</sub><sup>+</sup>(aq) + NO<sub>2</sub><sup>-</sup>(aq) --> N<sub>2</sub>(g) + 2 H<sub>2</sub>O(I)}-

'''Поступак:'''

У епрувету с левком за докапавање улије се засићени раствор [[амонијум хлорид]]а, а у левак за докапавање се стави засићени раствор натријум нитрита (у 40 -{mL}- воде се додаје -{NaNO<sub>2</sub>}- док не заостане талог који се не раствара). Раствор нитрита мора бити свеже припремљен јер су раствори нитрита непостојани. Протолитичком реакцијом настаје врло непостојана [[азотаста киселина]] која се распада диспропорционирањем. Раствор у епрувети се загрије на воденом купатилу до 70&nbsp;°C и тада се полагано докапава раствор натријум нитрита. Температура се стално контролише, јер је мада је реакција у почетку спора, с временом постаје све бурнија. Ако је реакција пребурна, епрувета се урања у хладну воду. Развијени азот се прихвата у преокренутој епрувети, претходно напуњеном водом.

== Особине ==

Молекуларни азот је безбојни гас без укуса и мириса, који се на веома ниским температурама (−196&nbsp;°C) [[кондензација|кондензује]] у безбојну течност. Азот није много растворан у води (око 23,2 -{mg}- азота се раствара у 1 литру воде на 0&nbsp;°C) и не гори. Азот је једини елемент у својој групи периодног система који се може сам са собом спајати преко -{(p-p)π}- веза.<ref name="riedel" /> Дужина ове троструке везе међу атомима износи 109,8 -{pm}-.

При електричном пражњењу у спектралној цеви са гасом при потпритиску од око 5-10 -{mbar}-, молекулске орбитале азота доводе до емитовања светлости побуђивањем струјом [[Електрични напон|високог напона]] од 1,8 -{kV}-, јачине 18 -{mA}- и фреквенције 35 -{kHz}-. Тако се рекомбинирањем [[јон]]изолованог молекула гаса емитује карактеристичан спектар боја.<ref name="psede" /> [[Критична температура|Критична тачка]] азота се налази на<ref name="roempp" /> температури од −146,95&nbsp;°C (126,2 -{K}-), при притиску од 33,9 -{bar}- и густини 0,314 -{g/cm³}-.

Азот се у својим једињењима углавном се везује [[ковалентна веза|ковалентном везом]]. У електронској конфигурацији -{2s<sup>2</sup>p<sup>3</sup>}- спајање три ковалентне везе доводи до формирању потпуног октета. Једињења, у којима се јавља ова врста везе, су на пример: [[амонијак]], [[Amin (hemija)|амини]], [[хидразин]] и [[хидроксиламин]]. Сама ови једињења су тригоналне пирамидалне структуре и поседују [[слободни електронски пар]]. Преко њега ова једињења се могу реаговати као [[нуклеофил]]и и као базе.

У природи распрострањени [[молекуларни динитроген]] -{N<sub>2</sub>}- је због троструке везе у свом молекулу врло стабилан и инертан, а са таквом троструком везом повезана је и висока енергија дисоцијације везе од 942 -{kJ/mol}-<ref name="Holle" />. Због тога је по правилу потребно довести много енергије да би се ове везе прекинуле и да би азот затим реаговао са другим елементима. Осим тога, такође је неопходна и висока енергија активације, мада се она може смањити кориштењем погодних [[катализатор]]а.

=== Полимерни азот ===

У августу 2004. научници са [[Макс Планк институт за хемију|Макс Планк института за хемију]] у [[Мајнц]]у објавили су да су успели да добију нови кристални облик азота, такозвани ''полимерни азот'' са једноставном везом, под притиском од преко 110 -{GPa}- при температури преко 2000 -{K}-. Ова модификација поседује јединствену кубну структуру, такозвану -{''cubic gauche''}- структуру (дословно ''незграпна коцка''). Због њене изразито велике нестабилности, могућности примене су јој ограничене. Могућа потенцијална примена полимерног азота је на пример као вид експлозива или начин складиштења енергије. У том случају, полиазот био био далеко најјачи, ненуклеарни [[експлозив]].<ref name="mpgde" />

== Једињења ==

Азот улази у састав многих једињења као што су на примјер: амонијак, азотна киселина, [[нитрати]], [[нитрити]] као и многа важна [[органско једињење|органска једињења]]. Једињења у којима се налази азот су:

* [[амонијак]] -{NH<sub>3</sub>}-, једињења амонијака
* [[хидразин]] -{N<sub>2</sub>H<sub>4</sub>}-
* нитриди
** ковалентни нитриди попут [[бор нитрид]]а -{BN}- и [[силицијум нитрид]]а -{Si<sub>3</sub>N<sub>4</sub>}-
** метални нитриди као [[титанијум нитрид]] -{TiN}- и [[хром нитрид]] -{CrN}-
** нитриди у облику соли као [[литијум нитрид]] -{Li<sub>3</sub>N}- и [[магнезијум нитрид]] -{Mg<sub>3</sub>N<sub>2</sub>}-
* азиди и триазотна једињења
* [[оксиди]]:
** [[азот-моноксид]] -{NO}-
** [[азот-диоксид]] -{NO<sub>2</sub>}-
** [[азот-субоксид]] -{N<sub>2</sub>O}- (динитроген-моноксид, ''гас за смејање'')
** [[азот-тетроксид]] -{N<sub>2</sub>O<sub>4</sub>}-
** [[азот-пентоксид]] -{N<sub>2</sub>O<sub>5</sub>}-
* азотни халогениди
** [[azot(III) fluorid|азот(-{III}-) флуорид]] -{NF<sub>3</sub>}-
** [[азот јодид]] -{NI<sub>3</sub>}-
* Киселине и њихове соли које садрже азот:
** [[азотаста киселина]] (''нитритна киселина'') -{HNO<sub>2</sub>}- и нитрити
** [[азотна киселина]] (''нитратна киселина'') -{HNO<sub>3</sub>}- и нитрати
** [[ортоазотна киселина]] (нестабилна) -{H<sub>3</sub>NO<sub>4</sub>}- и ортонитрати (стабилни само у чврстим материјама)
** [[хипоазотаста киселина]] (''хипонитритна киселина'') -{H<sub>2</sub>N<sub>2</sub>O<sub>2</sub>}- i hiponitriti
* цијановодик, [[цијановодонична киселина]] -{HCN}-, и њени деривати
** цијаниди у облику соли попут [[калцијум цијанид]]а и [[натријум цијанид]]а
** ковалентни и органски цијаниди ([[нитрил]]) као што су [[бром цијанид]] -{BrCN}- или [[ацетонитрил]] -{H<sub>3</sub>C-CN}-
* органска амино једињења
** амини као што је [[спермин]]
** аминокиселине, пептиди и беланчевине
* азо једињења
** азобензол, азо боје као што је [[хризоин резорцинол]]
* органска нитро једињења и естри нитратне киселине
** [[нитрометан]]
** [[експлозив]]и као што су [[нитроглицерин]], ТНТ и октанитрокубан
* хетероциклична једињења који садрже азот попут [[пиридин]]а и [[Indigo boja|индига]]
** базе нуклеинских киселина као што су [[аденин]], [[тимин]] или [[урацил]]
** алкалоиди попут [[морфин]]а и [[кофеин]]а

== Изотопи ==

Осим два природна [[изотоп]]а -{<sup>14</sup>N}- и -{<sup>15</sup>N}-, постоји и неколико вештачких изотопа са [[масени број|масеним бројевима]] 12 до 19. Њихово [[време полураспада]] износи између 9,97 минута и 11 милисекунди. Изотоп -{<sup>15</sup>N}- је откривен 1929. године, открио га је -{''Stefan Meiring Naudé''}- а већ неколико година касније кориштен је у теренским пробама 1943. године, које су извели научници Норман и Веркман. И данас се овај изотоп користи на сличан начин за биохемијска испитивања размене азота у обрадивом слоју земљишта или у биљкама, али и за проучавање претварања беланчевина у виду индикатора. Природна концентрација изотопа -{<sup>15</sup>N}- у атмосфери износи 0,3663%. Обогаћивање азота -{<sup>15</sup>N}- је могуће као и код других изотопа гасовитих елемената напримјер путем термодифузног одвајања.

== Примена ==
=== Једињења азота ===

Азот се користи за синтезу [[амонијак]]а (Хабер-Бошов поступак) и калцијум цијанамида. Осим тога, једињења азота су нашла разнолику примену у области органске хемије и служе за производњу вештачких ђубрива.

[[Датотека:40mm table tennis ball Celluloid.jpg|мини|360px|[[Стони тенис|Стонотениска лопта]] од целулоида]]

Многи [[експлозив]]и су једињења азота. Они су заправо нитро једињења или естри азотне киселине. Уколико у молекулу неког једињења постоји довољан број нитро група као на примјер у [[пикринска киселина|пикринској киселини]], атоми кисеоника у нитро групама могу да егзотермно реагују са атомима угљеника или водоника из истог молекула побуђивањем путем ударца или повећањем температуре. Тиме чврста супстанца за веома кратко време прелази у гас врло високе температуре, снажно се ширећи, рушећи све око себе. Експлозиви се дакле налазе у такозваном метастабилном стању. Код неких нитро група уместо експлозије настаје брзо и непотпуно сагоревање на пример као код нитроцелулоза (међу њима је и [[целулоид]]).

=== Као гас ===
[[Датотека:Nitrogen discharge tube.jpg|мини|лево|Азот у цеви за пражњење]]

Азот се користи за пуњење авионских гума код великих [[авион]]а. Чист азот спречава паљење авионских гума током слетања или полетања, јер се у тим тренуцима развија огромна количина топлота.

Азот служи и као заштитни гас при заваривању и као гас за пуњење лампи. Његове особине инертне супстанце су од изузетне важности за ову сврху. Као покретачки гас,<ref name="ebroj" /> гас за паковање, гас за истискивање [[шлаг]]а, крема и других намирница из боца, дозвољен је за употребу у прехрамбеној индустрији, а означава се Е-бројем '''Е941'''.<ref name="zzuiv" />

Азот је нашао примену и у уређајима за точење пића и сличних течности, када је због грађевинских околности (дугачак транспортни пут, велика висинска разлика) неопходно повећати притисак истицања течности. Азот се у ту сврху користи у мешавини са угљен-диоксидом. Пошто се азот не раствара у пићу, пиће се може точити односно црпити под вишим притиском без стварања пене (тј. да се карбонизације). Кориштење азота за пуњење аутомобилских гума је, и поред честог рекламирања произвођача, доста дискутабилно, јер није доказано никакво значајније побољшање перформанси у односу на гуме са обичним ваздухом.

== Минерална ђубрива ==

Азот, који је потребан за изградњу беланчевина те важних састојака ћелијског језгра и протоплазме, већина биљака узима из тла у облику растворних амонијевих и нитратних соли. Само биљке на чијим корену се налазе нитрифицирајуће бактерије (пасуљ, грашак, детелина) могу користити елементаран азот из ваздуха. Животиње и људи преузимају азот у облику беланчевина.

Азот се враћа у тло труљењем биљака и животиња. Деловањем микроорганизама органска се једињења разграђују преко амина (-{R-NH2}-) до амонијака (-{NH<sub>3</sub>}-), односно до амонијевих соли. Специфичне врсте бактерија оксидирају амонијеве соли у нитрите и нитрате. Тај процес се назива ''[[нитрификација]]''. У тлу се збива и супротан процес – денитрификација – прелажење нитратних и нитритних јона редукцијом у азот, који се поново враћа у атмосферу. То значи да у природи постоји стални кружни ток између везаног азота у тлу и елементарног у атмосфери.

Развојем цивилизације, људске потребе су нарушиле природну равнотежу у тлу, па је потребно додавати азотна једињења као минерална ђубрива. Азотна ђубрива могу бити нитратна, амонијачна и амидна. Природно нитратно ђубриво је [[Natrijum nitrat|чилска шалитра]], чија су налазишта готово исцрпљена. Од сложених азотових минералних ђубрива највише се користи КАН – [[Krečni amonijum nitrat|'''к'''алцијум '''а'''монијум '''н'''итрат]]. Добија се из амонијум нитрата, врло квалитетног минералног ђубрива које се због експлозивности не користи у чистом облику, већ у смеши с доломитом (-{MgCO<sub>3</sub> x CaCO<sub>3</sub>}-) или кречњаком. КАН је нарочито погодно ђубриво за тло сиромашно калцијумом или магнезијумом, као и за кисела тла.

При упораби минералних ђубрива треба додавати само онолику количину колико је тлу потребно, а то се проверава анализом узорка тла. Упорабом сувишних количина азотних ђубрива, повећава се количина нитратних јона у тлу, а тиме и у водама у које бивају испрани падавинама. Нитратни и нитрирни јони, као и амонијак, не смеју бити присутни у води за пиће изнад дозвољене границе, јер могу узроковати различите здравствене тегобе.

У живом организму [[бактерије]] у систему за варење редукују нитратне јоне у нитритне, што је узрок слабије снабдевености ћелија кисеоником и обољења код мале деце.

== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
<ref name="binder">{{cite book|last=Binder|first=Harry H.|title=Lexikon der chemischen Elemente|location=Stuttgart|publisher=S. Hirzel Verlag |year=1999|isbn=978-3-7776-0736-8|pages=}}</ref>
<ref name="iupac">{{cite journal|last=Wieser|first=Michael E.|author2=Tyler B. Coplen|title=Atomic weights of the elements 2009 (IUPAC Technical Report)|journal=Pure and Applied Chemistry|year=2010|volume=83 |issue=2 |doi=10.1351/PAC-REP-10-09-14|pages=359–396|s2cid=95898322 }}</ref>
<ref name="heatf">{{Cite web |url=http://www.ddbst.com/en/EED/PCP/HFS_C1056.php |title=Heat of Fusion of Nitrogen |access-date=23. 02. 2017 |archive-date=12. 09. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150912085002/http://www.ddbst.com/en/EED/PCP/HFS_C1056.php |url-status= }}</ref>
<ref name="ehow">[http://www.ehow.com/info_8244889_do-use-nitrogen-directly-air.html Do Plants Use Nitrogen Directly From the Air?]</ref>
<ref name="schlosser">M. Schloesser: ''[http://idw-online.de/pages/de/news354167 Mikroorganismen- die größten Chemiker]'' 4. februar 2010.</ref>
<ref name="taiz">{{cite book|author=Lincoln Taiz, Eduardo Zeiger |title=Physiologie der Pflanzen |location= |publisher= |year=2000|isbn=978-3-8274-0537-1|pages=}}. Spektrum, Akad. Verlag, Heidelberg/Berlin. </ref>
<ref name="brauer">{{cite book|editor=G. Brauer|title=Handbook of Preparative Inorganic Chemistry|edition=2nd|volume=1|publisher=Academic Press|year=1963|isbn=|pages=457–460}}</ref>
<ref name="mpgde">[http://www.mpg.de/bilderBerichteDokumente/dokumentation/pressemitteilungen/2004/pressemitteilung200408022/index.html Saopćenje za javnost Udruženja Max-Planck 3. august 2004.]</ref>
<ref name="Holle">{{cite book|author=Holleman, Wiberg |title=Lehrbuch der Anorganischen Chemie |location= |publisher= |year=|isbn=978-3-11-017770-1|pages=653}}; 102. izd.; de Gruyter Verlag. </ref>
<ref name="psede">{{Cite web |url=http://www.pse-mendelejew.de/bilder/n.jpg |title=Азот u spektralnoj cijevi |access-date=23. 02. 2017 |archive-date=05. 03. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305201442/http://www.pse-mendelejew.de/bilder/n.jpg |url-status= }}</ref>
<ref name="riedel">{{Cite book| author = E. Riedel| author2 = C. Janiak | title=Anorganische Chemie 8. izd.| publisher=de Gruyter |year=2011|isbn=978-3-11-022566-2|pages=464}}</ref>
<ref name="roempp">J. Falbe, M. Regitz (ur.): ''Römpp Chemie Lexikon'', 9. izd., Georg Thieme Verlag, Stuttgart 1992.</ref>
<ref name="zzuiv">ZZulV: [http://bundesrecht.juris.de/zzulv_1998/BJNR023100998.html Pravilnik o dopuštenju korištenja dodataka u prehrani u tehnološke svrhe] {{Wayback|url=http://bundesrecht.juris.de/zzulv_1998/BJNR023100998.html |date=20101009145224}}</ref>
<ref name="ebroj">[http://www.food-info.net/uk/e/e941.htm Food-info]</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Sittig|first=Marshall|title=Fertilizer Industry: Processes, Pollution Control and Energy Conservation|url=https://archive.org/details/fertilizerindust0000sitt|publisher=Noyes Data Corp.|location= N.J.|year=1979|isbn=978-0-8155-0734-5|pages=}}
* {{Cite book|last=Smil|first=Vaclav|title=Enriching the Earth: Fritz Haber, Carl Bosch, and the Transformation of World Food Production|year=2001|isbn=978-0-262-19449-5|pages=}}
* {{Cite book|editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |year=2005|publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=21}}
* {{Cite book|last=Emsley|first=John|title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements| url=https://archive.org/details/naturesbuildingb0000emsl_b1k4|edition=New|year=2011|publisher=Oxford University Press|location=New York, NY|isbn=978-0-19-960563-7|pages=}}
* {{Cite book|last1=Garrett|first1=Reginald H.|title=Biochemistry| url=https://archive.org/details/biochemistry00garr|last2=Grisham|first2=Charles M.|year=1999|edition=2nd|publisher=Saunders College Publ.|location=Fort Worth|isbn=978-0-03-022318-1|pages=}}
* {{cite journal|doi=10.1021/je1011086 |title=Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks |year=2011 |last1=Zhang |first1=Yiming |last2=Evans |first2=Julian R. G. |last3=Yang |first3=Shoufeng |journal=Journal of Chemical & Engineering Data |volume=56 |issue=2 |pages=328–337 |url=https://eprints.soton.ac.uk/178697/1/Corrected_values_for_boiling_points_and_enthalpies_of_vaporization_of_elements_in_handbooks.pdf }}.
* Udžbenik za treći razred gimnazije „Anorganska kemija“, Sandra Habuš – Dubravka Stričević – Vera Tomašić. Izdavač: PROFIL INTERNATIONAL, tisak: tiskara Meić, Uporabu udžbenika odobrilo je Ministarstvo prosvjete i športa Republike Hrvatske rješenjem KLASA: *, od 3. Srpnja 1998.g.
* Hrvatska enciklopedija, Broj 3 (Da-Fo). Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb g. {{page|year=2000|isbn=978-953-6036-33-2|pages=314..}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Nitrogen
| wikispecies = 
| wiktionary  = азот
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = 
}}
* [http://www.balashon.com/2008/07/neter-and-nitrogen.html Etymology of Nitrogen]
* [http://www.periodicvideos.com/videos/007.htm Nitrogen] at ''The Periodic Table of Videos'' (University of Nottingham)
* [http://www.rsc.org/periodic-table/podcast/7/nitrogen Nitrogen podcast] from the Royal Society of Chemistry's ''Chemistry World''
* [https://втораяиндустриализация.рф/azot-svoystva-atoma-himicheskie-i-fizicheskie-svoystva/ Nitrogen]

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Нормативна контрола}}
{{портал бар|Хемија}}

[[Категорија:Азот| ]]
[[Категорија:Неметали]]
[[Категорија:Биологија и фармакологија хемијских елемената]]
[[Категорија:Расхлађивачи]]
[[Категорија:Диелектрици]]