Изворни код странице Џејмс Клерк Максвел

{{Научник
| име                 = Џејмс Клерк Максвел
| слика               =James_Clerk_Maxwell.png
| ширина_слике =
| опис_слике = 
| датум_рођења = {{датум рођења|1831|6|13}}
| место_рођења = [[Единбург]]
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1879|11|5|1831|6|13}}
| место_смрти = [[Кембриџ]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| поље          = 
| институција   = 
| школа = [[Универзитет у Единбургу]], [[Peterhouse]], [[Edinburgh Academy]], [[Тринити колеџ (Кембриџ)|Тринити колеџ]]
| студенти      = 
| познат_по = 
| награде       = 
| напомене      = 
| потпис = James Clerk Maxwell sig.svg
}}

'''Џејмс Клерк Максвел''' ({{Јез-ен|James Clerk Maxwell}}; [[Единбург]], [[13. јун]] [[1831]] — [[Кембриџ]], [[5. новембар]] [[1879]]), био је [[Шкотска|шкотски]] [[списак физичара|физичар]] и [[списак математичара|математичар]].<ref>{{cite web|title=Early day motion 2048 | url = http://www.parliament.uk/edm/2005-06/2048 | accessdate=22. 05. 2013 | publisher = UK Parliament |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130530165850/http://www.parliament.uk/edm/2005-06/2048 | archivedate=30. 05. 2013 }}</ref><ref>{{cite web|title=James Clerk Maxwell | url = http://www.sciencemuseum.org.uk/onlinestuff/People/James%20Clerk%20Maxwell%20183179.aspx | accessdate=22. 05. 2013 | publisher = The Science Museum, London |url-status=dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130531131420/http://www.sciencemuseum.org.uk/onlinestuff/People/James%20Clerk%20Maxwell%20183179.aspx | archivedate=31. 05. 2013 }}</ref> <ref name="британика">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. Л-М |date=2005 |publisher=Политика : Народна књига |location=Београд |isbn=86-331-2116-6 |pages=96}}</ref> Максвел је, истражујући везу између [[електрицитет]]а и [[Магнетизам|магнетизма]], према [[Мајкл Фарадеј|Фарадејевој]] идеји, закључио да су истог феномена, таласне природе, чија је брзина равна [[Брзина светлости|брзини светлости]] (3.0 × 10<sup><small>8</small></sup> m/s) и да је видљива светлост електромагнетне природне [[радиоактивност|радијације]]. Такође је тврдио да су инфрацрвена и ултраљубичаста светлост међусобно исте природе. Ову тврдњу Максвела потврдио је убрзо, [[1888]], [[Хајнрих Рудолф Херц]].<ref>{{cite web|url=http://www.nikhef.nl/~h73/kn1c/praktikum/phywe/LEP/Experim/1_3_18.pdf | title = Mechanical conservation of energy / Maxwell's wheel | publisher = PHYWE Laboratory Experiments: Physics | accessdate=14. 07. 2014 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160418061020/http://www.nikhef.nl/~h73/kn1c/praktikum/phywe/LEP/Experim/1_3_18.pdf | archivedate=18. 04. 2016 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Knots_and_physics.html | title = Topology and Scottish mathematical physics | publisher = University of St Andrews | accessdate=09. 09. 2013 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130912050227/http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/Knots_and_physics.html | archivedate=12. 09. 2013 }}</ref>

Максвел је [[1864]]. публиковао динамичку теорију електричног поља, којом је понуђено математичко објашњење [[Електромагнетизам|електромагнетизма]], данас познате као [[Максвелове једначине]]. Он се, такође, бавио истраживањима термодинамике кретања молекула гасова, из чега је произашао [[закон дистрибуције по Максвел-Болцману]], који објашњава настанак топлоте услед кретања молекула. Максвел је, поред тога, [[1861]]. произвео прву колор фотографију. И у доменима астрономије утврдио је да су [[сатурн]]ови прстенови састављени од безброј малих тела, која складно, у правилном међусобном распореду, ротирају око Сатурна. Максвел је [[1871]]. основао [[Кевендишева лабораторија|Кевендишеву лабораторију]] на Универзитету Кембриџ, где је служио као истакнути професор физике. Рано је добио рак и умро је у 48. години живота. У научном свету Максвел је перципиран као најбољи физичар после [[Исак Њутн|Њутна]].<ref>{{cite journal|doi=10.1109/6.123329 |author = Nahin, P.J. | journal = Spectrum, IEEE | volume = 29 | issue = 3 |year=1992| title = Maxwell's grand unification|pages=45}}</ref>

== Биографија ==
[[Датотека:YoungJamesClerkMaxwell.jpg|мини|десно|200п|Џејмс Клерк Максвел из млађих дана]]

=== Ране године (1831—1839) ===
[[Датотека:JamesClerkMaxwell-KatherineMaxwell-1869.jpg|мини|десно|200п|Џејмс и Катрин Максвел 1869.]]
[[Датотека:James Clerk Maxwell's birthplace at 14 India Street.jpg|мини|десно|200п|Џејмс Клерк Максвел рођен је 13. јуна 1831. у [[Единбург]]у]]
[[Датотека:Saturn HST 2004-03-22.jpg|мини|десно|200п|Максвел је закључио да се прстенови морају састојати од бројних малих честица, која свака независно кружи око [[Сатурн]]а.]]
[[Датотека:Electromagneticwave3D.gif|мини|десно|200п|[[3Д рачунарска графика|3Д приказ]] распростирања праволинијски [[поларизација|поларизованих]] [[Електромагнетско зрачење|електромагнетских таласа]] (слева надесно) с припадајућим једначинама:<br /> '''-{E''' = ''E''<sub>0</sub> sin(−ω''t'' + '''k''' ⋅ '''r''')}- и<br /> '''-{B''' = ''B''<sub>0</sub> sin(−ω''t'' + '''k''' ⋅ '''r''')}-.]]
[[Датотека:MaxwellBoltzmann-en.svg|мини|десно|200п|Максвелов закон расподеле који одређује расподелу [[Вероватноћа|вероватноће]] [[брзина]] [[молекул]]а у [[Племенити гас|племенитим гасовима]] на температури 25&nbsp;°-{C]- (298,15 [[Келвин|-{K}-]]).]]
[[Датотека:Translational motion.gif|мини|десно|200п|[[Кинетичка теорија гасова]]: [[температура]] [[идеални гас|идеалног гаса]] је мера просечне [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] [[молекул]]а.]]

Џејмс Клерк Максвел рођен је 13. јуна 1831. у [[Единбург]]у. Отац му је био Џон Клерк, адвокат по струци, а мајка Францис Кеј. Максвелов отац је био из породице Клерка од Пеникуика, Мидлотијана, породице која је била носитељ титуле баронета Клерка од Пеникуика. Његов брат био је 6. Баронет. Рођен као Џон Клерк, своме презимену је додао Максвел након што је наследио имање у Мидлбију, Киркудбриџшир, преко веза са породицом Максвел, која је такође била део [[перство|перства]]. Џејмс је био први рођак знамените уметнице из 19. века Џемиме Блекберн.

Максвелови родитељи нису се срели и оженили све до њихових тридесетих година, што је било врло неуобичајено за то време. Мајка му је имала готово 40 година када се он родио. Имали су и једно дете пре њега, кћерку Елизабету, које је умрла у дојеначком узрасту. Док је био млад, Максвелова породица одселила је у кућу Гленлер, коју је његов отац изградио на имању Мидлби од 1500 [[акер]]а (6,1 km²). Бројни показатељи указују да је од најранијег доба Максвел показивао незаситну знатижељу.

=== Образовање (1839—1847) ===
Препознавши потенцијал у дечаку, мајка је преузела његово образовање у своје руке, као што је био и обичај у то време. Она се разболела од [[тумор]]а у трбуху, и након неуспешне операције преминула је у децембру 1839. када је Максвел имао само осам година. Џејмсово образовање је затим надгледао Џон Максвел и супруга његовог брата Џејн, који су обоје имали кључне улоге у његовом животу.

Формално образовање почело је неуспешно, под надзором шеснаестогодишњег тутора којег је довео отац. У новембру је отац отпустио тутора, те је Џејмса послао у угледну Единбуршку академију ({{јез-engl|Edinburgh Academy}}). У време испита становао је у кући тетке Изабеле, где је уз охрабривање старије рођаке Џемиме, развио страст за цртањем.

Десетогодишњи Максвел, који је током целокупног дотадашњег периода одрастања и одгајања био изолован на очевом имању није се добро уклапао у школу. Како је прва година била попуњена, морао је придружити другој години са децом која су била годину дана старија од њега. Његови манири и нагласак деловали су осталим дечацима рустичним, те је први дан када се појавио у ципелама направљеним код куће и у туници, добио надимак ''Дафти''. Тај надимак задржао се неколико година, а сам Џејмс није за њега превише марио. Друштвена изолације у школи завршила се тако што је упознао Луиса Камбела и Питера Гатријаа Тејта, двојицу вршњака који су такође касније постали познати научници, а с којима је остао пријатељ до краја живота.

Максвел је од ране младости добио фасциниран [[геометрија|геометријом]]. Многи његови таленти су у почетку остали неоткривени иако је на другој години почео освајати школске награде. Тек када је у узрасту од 13 година освојио школску математичку медаљи и прву награду за енглески језик и прво награду за песништво, примећен је његов рад.

Максвелова занимања надилазила су школски програм, те није превише бринуо за успех на испитима. Први научни рад написао је у доби од 14 година. У њему је описао механички начин цртања математичких кривуља са комадом канапа, те описао својства [[елипса|елипси]], Картезијевих овала и сличних [[крива|кривих]] уз помоћ два [[Фокус (оптика)|жаришта]]. Његов рад на овалним кривама, представио је професор Џејмс Форбс [[Краљевско друштво|Краљевском друштву]] у Единбургу. Максвела су сматрали премладим за такав рад, и његов рад није био потпуно изворан. [[Рене Декарт|Декарт]] је описивао криве у 17. веку, али је Максвел је поједноставио конструкцију.

=== Универзитет Единбурга (1847—1850) ===
Академију је напустио 1847. када је имао 16 година, те је почео да похађа предавања на [[Универзитет у Единбургу|Универзитету у Единбургу]]. Имао је могућност похађања [[Универзитет у Кембриџу|Универзитета у Кембриџу]], што је одбио док не заврши колегије у Единбургу.

На универзитету је Џејмс имао бројне знамените предаваче. Тако је Сер Вилијам Хамилтон предавао логику и метафизику, Филип Келанд математику, а Џејмс Форбс природну филозофију. Максвелу предавања нису била презахтевна, те је имао времена да се посвети властитом проучавању, када је био слободан од универзитета, нарочито у свом дому у Гленлеру. Тамо је изводио [[експеримент]]е са импровизованим хемијским, електричним, магнетским уређајима, а главни предмет занимање су му била питања својства [[поларизација|поларизованог]] светла. Од блокова желатина, које је изложио различитим напрезањима, и са паром поларизујућих [[Призма (оптика)|призми]] које му је дао познати научник Вилијам Никол, посматрао је обојене траке које су настајале у желеу. Кроз овај експеримент Максвел је открио фото[[еластичност]].

При узрасту од 18 година Максвелл је написао два рада за Краљевско друштво. У једном од њих поставио је основу за касније важно откриће привремене [[дволом]]ности у [[вискозност флуида|вискозних]] [[течност]]и под [[притисак|притиском]]. Максвела су опет сматрали премладим да сам излаже у Краљевском друштву, те је рад представио његов тутор Келанд.

=== Универзитет Кембриџа (1850 – 1856) ===

У октобру 1850. као већ доказан математичар, Максвел је напустио Шкотску те дошао у Кембриџ. Иако је првотно кренуо на факултет Питерхаус, брзо је прешао у Тринити колеџ, где је веровао да ће лакше доћи до положаја сарадника ({{јез-eng|fellowship}}; слично положају асистента на универзитету). Убрзо је изабран у елитно тајно друштво -{''Cambridge Apostles''}-. У новембру 1851, Максвел је учио код познатог професора Вилијама Хопкинса. Значајан део једначина из [[електромагнетизам|електромагнетизма]] потиче из тога времена. Године 1854. дипломирао је математику, као други у генерацији, те одмах након дипломе пред Филозофским друштвом Кембриџа, представио је свој рад о трансформацији површине [[Otpornost materijala|савијањем]]. Био је то један од његових ретких чисто математичких радова. Након дипломирања одлучио је да остане на факултету Тринити, те се пријавио за место сарадника, које је очекивао да ће добити тек за неколико година, као што је било уобичајено. То време је намеравао да посвети властитим научним интересима уз понешто обавеза испитивања и туторства.

Максвел је постао сарадник (асистент) 10. октобра 1855, знатно брже него очекивано, те је замољен да припреми предавања и испите из [[хидростатика|хидростатике]] и [[оптика|оптике]]. Следећег фебруара Форбс га је замолио да са пријави на отворено место професора природне филозофије на факултету Маришал у [[Абердин]]у. Отац му је помагао у прикупљању референци потребних за такво место, али је умро 2. априла у Гленлеру пре него што је сазнао резултате кандидатуре. Максвел је прихватио место, те напустио Кембриџ у новембру 1856.

=== Универзитет Абердин (1856—1860) ===
Максвел је био 15-ак година млађи од свих професора на факултету Маришалу. Потпуно се предао новим задацима као шеф одељења, припремајући градиво и предавања, те предајући 15 сати недељно уз бесплатна предавања за локалном училишту за раднике. Током шест месеци школске године живео је у Абердину док је љета проводио на Гленлеру, који је наследио од оца. Посветио се решавању проблема које научници нису могли да објасне 200 година: природи [[сатурн]]ових прстенова. Било је непознато како остају стабилни без распадања, без одвајања или рушења на планету. Проблем је био одабран као тема за 1857. за доделу награде Адамс коју додељује Ст Џонов колеџ из Кембриџа.

Максвел је посветио две године решавању проблема, те је доказао да чврсти прстен не би био стабилан, а текући прстен би таласи претворили у кугле. Како нити једна од наведених појава није примећена, Максвел је закључио да се прстенови морају састојати од бројних малих честица, при чему свака независно кружи око Сатурна. Максвел је добио 130 фунти награде Адамс за свој рад. Његов рад сматран је објашњењем појаве прстена све док прелети летелице [[Програм Војаџер|програма Војаџер]] 1980-их нису потврдили његова предвиђања.

Године 1857. Максвел се спријатељио са свештеником Даниелом Дуером, преко којег је упознао његову керку Катарину Мари Дуер. Заручили су се у фебруару 1858. и вјенчали у Абердину 2. јуна 1858.

Године 1860. факултет Маришал удружио се са суседним факултетом Кингс колеџ, те је тако настао Универзитет у Абердину. Након спајања није било места за два професора природне филозофије, те је Максвел, упркос својој научној репутацији био отпуштен. Покушао је да се пријави за место у [[Единбург]]у, које се појавило након одласка Форбес, међутим додељено је Тејту. Максвел је добио место у [[Лондон]]у на Кингс колеџу. Након што се опоравио од тешког случаја [[велике богиње|богиња]] у лето 1860. са супругом се запутио у Лондон.

=== Лондон Кингс колеџ (1860—1865) ===
Време проведено у Лондону сматра се најпродуктивнијим у Максвеловој каријери. За рад на бојама 1860. Краљевско друштво му је доделило Рамфордову медаљу, а 1861. постао је члан [[Краљевско друштво|Краљевског друштва]]. Максвел је често слушао предавања у Краљевском друштво, те тако дошао у редован контакт са [[Мајкл Фарадеј|Мајклом Фарадејом]], који је био 40 година старији од Максвела и у то време показивао знакове сенилности.

Максвел је у то време учинио значајне напретке у подручју [[електрицитет]]а и [[магнетизам|магнетизма]]. Испитивао је природу електричног и магнетског поља те у дводелном раду објављеном 1861. доказао концептуални модел [[електромагнетска индукција|електромагнетне индукције]]. Два додатна дела рада објављена су у раном делу 1862. У првом је расправља о природи [[електростатика|електростатике]] и струје помака. Завршни део односио се на ротацију равни поларизације светла у магнетском пољу, појаву који је открио Фарадеј и који се данас назива Фарадејов учинак.

=== Касне године ===
Године 1865. Максвел је одступио са места на Универзитету Кингс колеџа, те се са супругом Катарином преселио у Гленлер. Године 1871. постао је први Кавендишов професор физике на Кембриџу. Задужен је за опремање Кавендишових лабораторија, вредним уређајима, што је спонзорирао Вилијам Кавендиш, 7. војвода од Девоншира. Преминуо је 5. новембра 1879. у доби од 48 година од последица тумора трбушне шупљине, као и његова мајка. Сахрањен је у насељу Партон, у близини града Касл Даглас, у Шкотској.

Максвелов колега и пријатељ Луис Камбел, издао је 1882. његову биографију -{''The Life of James Clerk Maxwell''}-, и колекцију његових песама.

== Доприноси ==
=== Максвелове једначине ===
{{главни|Максвелове једначине}}
Најзначајнији Максвелов рад је у области електрицитета. Његов најважнији допринос је проширење и математичка формулација ранијих радова о [[електрицитет]]у и [[магнетизам|магнетизму]] [[Мајкл Фарадеј|Мајкла Фарадеја]], [[Андре-Мари Ампер|Андре-Марија Ампера]] и других у повезани сет [[диференцијална једначина|диференцијалних једначина]]. Ове једначине, познате и као [[Максвелове једначине]] су први пут показане Краљевском друштву 1864. и описују понашање и везе [[електромагнетно поље|електричног и магнетног поља]], као и њихову интеракцију са материјом.

Максвел једначине су [[Електромагнетна таласна једначина|предвиделе]] постојање таласа од осцилујућих електричних и магнетних поља које путују кроз празан простор брзином која се може добити из простих електричних експеримената; користећи податке доступне у то време, Максвел је добио брзину од 310.740.000 -{m/s}-.

Показало се да је Максвел био у праву и његова квантитативна веза између [[светлост]]и и електромагнетизма се сматра једним од највећих тријумфа физике 19. века.

=== Максвелов закон расподеле ===
{{Главни|Максвелов закон расподеле}}

'''Максвелов закон расподеле''' закон је [[Статистичка механика|статистичке механике]] који одређује расподелу [[вероватноћа]] [[брзина]] [[молекул]]а у [[гас]]у зависно од [[температура|температуре]]. У некој [[запремина|запремини]] гаса молекули могу попримити све могуће брзине, али према Максвелову истраживању постоји увек одређена брзина која је најверојатнија при одређеној температури, и највећи број молекула у гасу има управо брзине блиске тој брзини. Према том закону расподеле видљиво је колико молекула у просеку отпада на поједину могућу брзину. С порастом температуре постаје и најверојатнија брзина све већа, тако да је просечна брзина којом се крећу молекули у врелом гасу већа него просечна брзина молекула у гасу при нижој температури.

=== Максвелове диференцијалне једначине ===
'''Максвелове диференцијалне једначине''' основне су једначине електродинамике које изражавају повезаност електричног и магнетског поља те описују начин њихова мењања у [[вакуум]]у. Према њима, довољно је познавати у неком тренутку електрично и магнетско поље у простору да би се једнозначно могао одредити временски ток поља у будућности:

:<math>\begin{align}
  \nabla \cdot \mathbf{E} &= 0 \quad & \nabla \times \mathbf{E} &= -\frac{\partial\mathbf H}{\partial t}, \\
  \nabla \cdot \mathbf{H} &= 0 \quad & \nabla \times \mathbf{H} &= \frac{1}{c^2} \frac{\partial\mathbf E}{\partial t}.
\end{align}</math>

где је: -{''H''}- - [[вектор]] [[магнетно поље|магнетског поља]], -{E}- - вектор [[електрично поље|електричног поља]], -{''c''}- - брзина ширења промене, односно [[брзина светлости]], -{''t''}- - [[Време (физика)|време]].

=== Максвелова једначина за индекс лома ===
{{Главни|Индекс преламања}}

'''Максвелова једначина за индекс лома''' релација је која повезује реални део индекса лома -{''n''}- с [[Диелектрична константа|релативном диелектричном пермитивношћу]] -{''ε<sub>r</sub>''}- и [[Релативна магнетска пермеабилност|релативне магнетске пермеабилности]] -{''μ<sub>r</sub>''}- средине у којој се [[светлост]] шири:

:<math>n = \sqrt{\varepsilon_\mathrm{r}  \cdot \mu_\mathrm{r}}</math>

== Оставштина ==
{{Main|Списак ствари које су именоване по Џејмсу Клерку Максвелу}}
[[Датотека:James Clerk Maxwell statue in George Street, Edinburgh.jpg|мини|200п|Споменик Џејмса Клерка Максвела у Единбургу, рад [[Alexander Stoddart|Александра Стодарта]].]]

Његово име поштује на неколико начина:
* [[максвел (јединица)|Максвел]] (-{Mx}-), изведена јединца за мерење [[Густина магнетског флукса|магнетног флукса]]<ref>{{cite web|url=https://books.google.co.uk/books?id=ApFfBgAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false| title = A Dictionary of Scientific Units: Including dimensionless numbers and scales | publisher = Springer | accessdate=12. 06. 2017 }}</ref>
* [[Џејмс Клерк Максвелова награда за физику плазме]] [[Америчко физичко друштво|Америчког физичког друштва]]<ref name="APS">[http://www.aps.org/programs/honors/prizes/maxwell.cfm James Clerk Максвел Prize for Plasma Physics] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20131203003416/http://www.aps.org/programs/honors/prizes/maxwell.cfm |date=}} American Physical Society. Приступљено 1 September 2016.</ref>
* [[IEEE Максвелова награда]]
* [[Максвел монтес]], планински ланац на [[Венера|Венери]]<ref>{{cite web|url=https://www2.jpl.nasa.gov/magellan/guide8.html | title = The Magellan Venus Explorer's Guide, Chapter 8, What's in a Name? | publisher = JPL/NASA | accessdate=12. 06. 2017 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20161204023231/http://www2.jpl.nasa.gov/magellan/guide8.html | archivedate=04. 12. 2016 }}</ref>
* [[Сатурнови прстенови|Максвелов међупростор]] у [[Сатурнови прстенови|сатурновим прстеновима]]<ref>{{cite web|url=http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA09857 | title = PIA09857: Maxwell's Namesake | publisher = JPL/NASA | accessdate=01. 07. 2013 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20140704140012/http://photojournal.jpl.nasa.gov/catalog/PIA09857 | archivedate=04. 07. 2014 }}</ref>
* [[Џејмс Клерк Максвелов телескоп]], највећи астрономски [[телескоп]] [[Субмилиметарска астрономија|субмилиметарске]]-таласне дужине на свету, са пречником од 15 m ]<ref>{{cite web | url = http://www.clerkmaxwellfoundation.org/Newsletter_2013_Spring.pdf | title = The James Clerk Maxwell Telescope | publisher = James Clerk Maxwell Foundation | accessdate = 12. 06. 2017 | url-status = dead | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150923172403/http://www.clerkmaxwellfoundation.org/Newsletter_2013_Spring.pdf | archivedate = 23. 09. 2015 }}</ref>
* Џејмс Клерк Максвелова зграда [[Универзитет у Единбургу|Универзитета у Единбургу]], у којој су школе за математику, физику и [[метеорологија|метеорологију]]<ref>{{cite web|url=http://www.ph.ed.ac.uk/about/locations/jcmb | title = James Clerk Maxwell Building (JCMB) | publisher = University of Edinburgh | accessdate=01. 07. 2013 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130706084405/http://www.ph.ed.ac.uk/about/locations/jcmb | archivedate=06. 07. 2013 }}</ref>
* Џејмс Клерк Максвелова зграда у Ватерло кампусу [[Кингс колеџ (Лондон)|Кингс колеџа у Лондону]], катедра за физику, и друштво за додипломске физичаре су именовани по њему на овом универзитету.<ref>{{cite web|url=http://www.kcl.ac.uk/aboutkings/history/famouspeople/jamesclerkmaxwell.aspx | title = James Clerk Maxwell | publisher = King's College London | accessdate=01. 07. 2013 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20130626185729/https://www.kcl.ac.uk/aboutkings/history/famouspeople/jamesclerkmaxwell.aspx | archivedate=26. 06. 2013 }}</ref>
* Џејмс Клерк Максвелов научни центар [[Единбуршка академија|Единбуршке академије]]<ref>{{cite web|url=http://www.scotsman.com/news/education/dafty-genius-honoured-at-last-by-his-alma-mater-1-724315#axzz3qtY34nFS | title = 'Dafty' genius honoured at last by his alma mater | publisher = The Scotsman | accessdate=12. 06. 2017 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20160131202712/http://www.scotsman.com/news/education/dafty-genius-honoured-at-last-by-his-alma-mater-1-724315 | archivedate=31. 01. 2016 }}</ref>
* Максвелов центар [[Универзитет у Кембриџу|Универзитета у Кембриџу]], посвећен академско индустријским интеракцијама у физичким наукама и технологији.<ref>{{cite web|url=http://www.maxwell.cam.ac.uk | title = Maxwell Centre | publisher = University of Cambridge | accessdate=06. 05. 2016}}</ref>
* Статуа на Единбуршкој улици -{''George Street''}-<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/scotland/south_of_scotland/7746365.stm | title = The science world's unsung hero? | last=Rinaldi| first = Giancarlo |date=25. 11. 2008 | publisher = BBC | accessdate=27. 03. 2013 |url-status=live | archiveurl = https://web.archive.org/web/20081203102556/http://news.bbc.co.uk/1/hi/scotland/south_of_scotland/7746365.stm | archivedate=03. 12. 2008 }}</ref>
* -{GPU}- произвођач -{[[NVIDIA|Nvidia]]}- је назвао архитектуру своје [[GeForce 900 series|-{''GeForce''}- 900 серије]] по Максвелу<ref>{{cite news|url=http://www.kitguru.net/components/graphic-cards/anton-shilov/nvidia-to-skip-geforce-gtx-800-series-to-introduce-geforce-gtx-970-gtx-980-in-mid-september/ | last=Shilov| first = Anton| title = Nvidia to skip GeForce GTX 800 series, to introduce GeForce GTX 970, GTX 980 in mid-September| newspaper = KitGuru|date=29. 08. 2014}}</ref>
{{Clear}}

== Радови ==
{{Литература|30em}}
* {{Citation | last=Maxwell| first = James Clerk | title = A treatise on electricity and magnetism Vol I | url=https://archive.org/details/electricandmagne01maxwrich | publisher=Oxford : Clarendon Press |year=1873}}
* {{Citation | last=Maxwell| first = James Clerk | title = A treatise on electricity and magnetism Vol II | url=https://archive.org/details/electricandmag02maxwrich | publisher=Oxford : Clarendon Press |year=1873}}
* {{Citation | last=Maxwell| first = James Clerk | title = An Elementary treatise on electricity | url=https://archive.org/details/elementarytreati00maxwrich | publisher=Oxford : Clarendon Press |year=1881}}
* {{Citation | last=Maxwell| first = James Clerk | title = The scientific papers of James Clerk Maxwell Vol I | url=https://archive.org/details/scientificpapers01maxw | publisher=Dover Publication |year=1890}}
* {{Citation | last=Maxwell| first = James Clerk | title = The scientific papers of James Clerk Maxwell Vol II | url=https://archive.org/details/scientificpapers02maxwuoft | publisher= Cambridge, University Press |year=1890}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Maxwell| first = James Clerk | title = Theory of heat | url=https://archive.org/details/theoryofheat00maxwrich | publisher=Longmans Green Co. |year=1908 }}<ref>See also: {{cite book|last=Maxwell| first = James Clerk| title = Theory of Heat| url = https://books.google.com/?id=qE50pbHfQtgC| edition = 9th|year=2001| publisher = Courier Dover Publications|isbn=978-0-486-41735-6|pages=}}</ref>
* -{Three of Maxwell's contributions to ''Encyclopædia Britannica'' appeared in the Ninth Edition (1878): ''Atom'',[https://en.wikisource.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica,_Ninth_Edition/Atom] ''Attraction'',[https://en.wikisource.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica,_Ninth_Edition/Attraction],and ''Ether''[https://en.wikisource.org/wiki/Encyclop%C3%A6dia_Britannica,_Ninth_Edition/Ether]; and three in the Eleventh Edition (1911): ''Capillary Action'',[https://en.wikisource.org/wiki/1911_Encyclop%C3%A6dia_Britannica/Capillary_Action] ''Diagram'',[https://en.wikisource.org/wiki/1911_Encyclop%C3%A6dia_Britannica/Diagram] and ''Faraday, Michael''[https://en.wikisource.org/wiki/Author:James_Clerk_Maxwell#Contributions_to_EB1911].}-
{{Литература крај}}

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{почетак литературе|30em}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Barrett| first = Terence William| last2=Grimes| first2 = Dale Mills| title = Advanced Electromagnetism: Foundations, Theory and Applications| url = https://books.google.com/?id=lA8tgLMRu2kC|year=1995| publisher = World Scientific|isbn=9789810220952|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Campbell| first = Lewis| last2=Garnett| first2 = William| title = The Life of James Clerk Maxwell | publisher = MacMillan | location = Edinburgh |year=1882| url = http://www.sonnetsoftware.com/bio/maxbio.pdf | format = PDF | oclc = 2472869 }}
* {{Cite book| ref=harv| last=Eyges| first = Leonard| title = The Classical Electromagnetic Field| url = https://books.google.com/?id=4U_2KXNi5pgC|year=1972| publisher = Dover Publications Inc.| location = New York}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Gardner| first = Martin|authorlink = Martin Gardner| title = The Last Recreations: Hydras, Eggs, and Other Mathematical Mystifications| url = https://books.google.com/?id=RHCkV2YaGoEC|year=2007| publisher = Springer-Verlag | location=New York |isbn=978-0-387-25827-0|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Glazebrook| first = R. T.|authorlink=Richard Glazebrook | title = James Clerk Maxwell and Modern Physics| url = https://archive.org/stream/jamesclerkmaxwel00glaziala#page/n7/mode/2up|year=1896| publisher =811951455| oclc = 811951455}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Harman| first = Peter M.| title = The Natural Philosophy of James Clerk Maxwell| url = https://books.google.com/books/about/The_Natural_Philosophy_of_James_Clerk_Ma.html?id=v4xjVtszqssC|year=1998| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-00585-2|pages=}}
* {{Cite ODNB|id=5624| title = Maxwell, James|year=2004| last=Harman| first = Peter M.}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Mahon| first = Basil| title = The Man Who Changed Everything – the Life of James Clerk Maxwell| url = https://books.google.com/?id=mGo_jtHwL0sC|year=2003| publisher = Wiley| location = Hoboken, NJ|isbn=978-0-470-86171-4|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Porter| first = Roy| |authorlink = Roy Porter | title = Hutchinson Dictionary of Scientific Biography| url = https://books.google.com/?id=3nKVSwAACAAJ|year=2000| publisher = Hodder Arnold H&S|isbn=978-1-85986-304-6| oclc = 59409209 }}
* {{Cite book| ref=harv| last=Russo| first = Remigio| title = Mathematical Problems in Elasticity| url = https://books.google.com/?id=qe05dx_hpVsC|year=1996| publisher = World Scientific|isbn=978-981-02-2576-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Timoshenko| first = Stephen |authorlink = Stephen Timoshenko |year=1983| title = History of Strength of Materials| url=https://archive.org/details/historyofstrengt0000timo_k8r2| publisher = Courier Dover Publications|isbn=978-0-486-61187-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Tolstoy| first = Ivan| title = James Clerk Maxwell: A Biography|year=1982| publisher = University of Chicago Press|isbn=978-0-226-80787-4| oclc = 8688302}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Warwick| first = Andrew| title = Masters of Theory: Cambridge and the Rise of Mathematical Physics| url = https://books.google.com/?id=tRnwfbg_O1gC|year=2003| publisher = University of Chicago Press|isbn=978-0-226-87374-9|pages=}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Waterston| first = Charles D| last2 = Macmillan Shearer| first2 = A.| title = Former Fellows of the Royal Society of Edinburgh 1783–2002: Biographical Index| url = http://www.rse.org.uk/cms/files/fellows/biographical_index/fells_indexp2.pdf| volume = II| year = 2006| publisher = [[The Royal Society of Edinburgh]]| location = Edinburgh| isbn = 978-0-902198-84-5| pages = | access-date = 15. 07. 2017| archive-date = 05. 04. 2019| archive-url = https://web.archive.org/web/20190405024225/https://www.rse.org.uk/cms/files/fellows/biographical_index/fells_indexp2.pdf| url-status = dead}}
{{крај литературе}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.archive.org/search.php?query=creator%3A%22Maxwell%2C%20James%20Clerk%2C%201831-1879%22 Радови Џејмса Клерка Максвела] у интернет архиви
* [http://www.numericana.com/arms/maxwell.htm -{Genealogy and Coat of Arms of James Clerk Maxwell (1831–1879) – Numericana}-]
* -{Campbell, Lewis}-, "''[http://www.sonnetusa.com/bio/maxwell.asp Живот Џејмс Клерк Максвел] {{Wayback|url=http://www.sonnetusa.com/bio/maxwell.asp |date=20080429201524 }}''". 1882. [-{Digital Preservation}-]
* [http://www.clerkmaxwellfoundation.org/ Џејмс Клерк Максвел фондација] укључујући виртуалну туру кроз музеј
* [http://www.maxwellyear2006.org/ -{Maxwell Year}- 2006] Events planned to mark 175th anniversary of Clerk Maxwell's birth.
* [http://www.bbc.co.uk/radio4/history/inourtime/ram/inourtime_20031002.ram -{BBC Radio 4 ''In Our Time'' – JAMES CLERK MAXWELL}-] – streaming audio
* [http://www.scotlandspeople.gov.uk/content/help/index.aspx?r=546&1145 -{James Clerk Maxwell on ScotlandsPeople website}-] {{Wayback|url=http://www.scotlandspeople.gov.uk/content/help/index.aspx?r=546&1145 |date=20061230185305 }} – Максвелова последња воља и тестамент
* {{MacTutor Biography|id=Maxwell}}

{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Биографија|Физика}}
{{Subject bar|d=yes}}

{{СОРТИРАЊЕ:Максвел, Џејмс Клерк}}
[[Категорија:Рођени 1831.]]
[[Категорија:Умрли 1879.]]
[[Категорија:Људи из Единбурга]]
[[Категорија:Британски физичари]]
[[Категорија:Шкотски математичари]]
[[Категорија:Умрли од рака]]
[[Категорија:Термодинамичари]]