Изворни код странице Џејмс Џул

{{Научник
| име           = Џејмс Џул
| слика         = Joule James sitting.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике = Џејмс Прескот Џул
| датум_рођења = {{датум рођења|1818|12|24}}
| место_рођења = [[Солфорд]]
| држава_рођења = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1889|10|11|1818|12|24}}
| место_смрти = [[Сејл]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]]
| школа = 
| поље          = [[физика]]
| институција   = 
| студенти      = 
| познат_по = [[Џулов закон|Џуловом закону]]
| награде       = 
| напомене      = 
}}

[[Датотека:Joule James Jeens engraving.jpg|десно|мини|250п|Џејмс Прескот Џул]]
[[Датотека:Joule's Apparatus (Harper's Scan).png|мини|десно|250п|Џулов уређај.]]
[[Датотека:Joule's heat apparatus.JPG|мини|десно|250п|Џулов уређај из 1845.]]
[[Датотека:Otpor.svg|мини|250п|десно|[[Џулов закон|Џулова топлота]] је [[топлота]] која настаје при проласку [[електрична струја|електричне струје]] кроз [[Електрични проводник|проводник]] због његовог [[електрична отпорност|отпора]].]]
[[Датотека:Joule thomson effekt.png|мини|десно|250п|[[Џул-Томсонов ефекат]] је промена [[температура|температуре]] [[jednačina stanja realnog gasa|реалних гасова]] [[Адијабатски процес|адијабатском експанзијом]] кроз узак [[вентил]] или капилару.]]
[[Датотека:Brayton cycle.svg|мини|десно|400п|Џулов процес или [[Брајтонов циклус]].]]

'''Џејмс Прескот Џул''' ({{јез-енг|James Prescott Joule}}; [[Солфорд]], [[24. децембар]] [[1818]] — [[Сејл]], [[11. октобар]] [[1889]]) је био енглески [[физичар]] и [[пиво|пивар]].

Као син богатог пивара, породица га је послала (са својим братом) да га подучава [[Џон Далтон]]. После образовања, као менаџер у пивари свога оца (коју је водио скоро цео свој живот) размишљао је о замени [[парна машина|парних машина]] са тада новим изумом, [[електромотор|електричним мотором]].

Његов научни рад се базирао на проучавању [[топлота|топлоте]] и њене везе са [[електрицитет]]ом и [[механика|механиком]]. У чланку који је [[1841]]. послао [[Краљевско друштво|Краљевском друштву]]<ref>Joule, J.P. (1841) "On the heat evolved by metallic conductors of electricity" ''Philosophical Magazine'', '''19''', 260; ''Scientific Papers'' 65</ref> показао је да проводник кроз који пролази [[електрична струја]] производи [[топлота|топлоту]] у количини која је пропорционална [[електрична отпорност|отпору]] проводника и квадрата струје која пролази кроз њега. Овај феномен је познат као [[Џулов закон]].

Преко експеримената<ref>Joule, J.P. (1845) "On the Mechanical Equivalent of Heat", ''Brit. Assoc. Rep., trans. Chemical Sect''. pp. 31, read before the British Association at Cambridge, June</ref> показао је да топлота и [[механички рад|рад]] могу да се претварају једно у друго, чувајући њихову кумулативну вредност. Наиме, у механичким и хидрауличким машинама због трења део [[механички рад|рада]] се претвара у топлоту, а у топлотним машинама рад се добија преко величине еквивалентне топлоти. Овај Џулов принцип је познат као [[механички еквивалент топлоте]], у којем је он практично показао [[закон очувања енергије|закон одржања енергије]] за термодинамичке системе. Ови његови резултати су пуно допринели дефинисању [[први принцип термодинамике|првог принципа термодинамике]].

Са [[Вилијам Томсон, 1. барон Келвин|Лордом Келвином]] је развијао температурну скалу.

У његову част данашња [[Међународни систем јединица|СИ]] јединица за рад и енергију носи назив [[џул|''џул'']] (симбол -{''J''}-).

== Биографија ==
=== Младост ===

Џејмс Прескот Џул био је син Бенџамина Џула (1784—1858), богатог пивара и Алис Прескот Џул. Џејмс је рођен у кући спојеној са пиваром Џул у улици Њу Бејли Стрит, у Салфорду, 24. децембра 1818. Џејмс је учен у породичном дому ''Брумхил'', у Пендлберију, у близини Салфорда, до 1834. када је са старијим братом Бенџамином, послан у Манчестерско књижевно и филозофско друштво ({{јез-енг|Manchester Literary and Philosophical Society}}) да учи са [[Џон Далтон|Џоном Далтоном]]. Обоје су од Далтона учили [[аритметика|аритметику]] и [[геометрија|геометрију]] само две године до Далтонова повлачења због [[мождани удар|можданог удара]]. Ипак Далтон је оставио трајан траг на обојици као и на осталим својим сурадницима као што су били нпр. хемичар Вилијам Хенри и инжињери Питер Еварт и Итон Ходгкинсон. Џула је наставио да подучава Цон Дејвис. Очарани [[електрицитет]]ом, браћа Џул су експериметирали дајући један другоме и породичној послузи електричне ударе.

Џул је постао управник пивоваре и имао активну улогу у вођењу до продаје фирме 1854. Наука је била разонода, иако је врло рано почео истраживати могућност замене праних машина у погону пиваре, новооткривеним електричним моторима.

Први научни рад о електрицитету објавио је 1838. у часопису -{''Annals of Electricity''}-, којег је основао и водио колега Џона Дејвиса, Вилијам Стерџен. Формулирао је Џулове законе 1840, те се надао да ће импресионирати Краљевско друштво, али је сазнао да га сматрају обичним провинцијским дилетантом.

Када се Стерџен преселио у Манчестер 1840, Џул и он постали су језгро круга интелектуалаца града. Обоје су слично размишљали да наука и [[теологија]] требају да буду интегриране. Џул је предавао Стерџеновој школи -{''Royal Victoria Gallery of Practical Science''}-. Године 1847. оженио се Амелиом Грајмс, кћерком Ливерпоолског цариника.

Џул је схватио да сагоревање једне [[фунта|фунте]] [[угљен]]а у [[парна машина|парној машини]] даје пет пута више прихода (енгл -{''duty''}-) од фунте [[цинк]]а потрошеног у Гровеовој батерији. Џулов уобичајени стандард ''економског прихода'' (енгл. -{''economical duty''}-) била је могућност да се подигне једна фунта на висину од једне [[стопа|стопе]]. На Џула је утицало размишљање Франца Аепинуса, те је покушавао да објасни појаву електрицитета и [[магнетизам|магнетизма]], као атома окружених ''калориформним етером у стању вибрације''. Џулово занимање које је почело као финансијско размишљање о томе колико рада може добити од појединог извора, довело га је до размишљања о претварању енергије.

Године 1843. објавио је резултате [[експеримент|експеримената]] који су показали да учинак загрејавања који је квантификовао 1841. настаје због стварања топлите у [[Електрични проводник|проводнику]], а не због пренос са друге опреме. То је био директан изазов калоријској теорији која је говорила да се топлота не може стварати, нити уништити, а која је доминирала науком о топлоти од времена [[Антоан Лавоазје|Антоана Лавоазјеа]] који ју је поставио 1783. Лавоазјеов углед и практични успех [[Nikolas Leonard Sadi Karno|Сади Карнотове]] калоријске теорије топлотне машине, додатно су отежали пут младом Џулу који је радио изван академских и инжињерских кругова. Поборници калоријске теорије истицали су симетрију термоелектричног учинка, те тврдили да су топлота и струја конвертибилни, барем делимичним реверзибилним процесом.

Један од његових најпознатијих експеримената, који се данас назива ''Џулов уређај'' састојао се од утега спојеног са нити која је на другом крају спојена са лопатицама уроњеним у спремник са водом тако да ротирају. Под утицајем терета који повлачи нит долази до ротације лопатица унутар спремника. Тако се гравитацијска [[потенцијална енергија]] терета претвара у [[Кинетичка енергија|кинетичку енергију]] [[Ротационо кретање чврстог тела|вртње]] или ротације, те [[температура]] воде расте због [[трење|трења]]. Тако је измерио механички еквивалент топлоте.

=== Прихваћање ===

Велик део првобитног неприхватања Џуловог рада произлазио је из његове зависности о изузетно прецизних [[alati za mjerenje|мерних инструмената]]. Џул је тврдио да може измерити температуру у тачно унутар 1/200 ступња [[Фаренхајт]]а. Таква прецизност је била неуобичајена у експерименталној физици тога времена. Многи који су сумњали у Џула нису имали увид у његово искуство у производњи пива и упућеност у практичне технологије. Џулу је исто тако помогла и набавка научних уређаја из радионице Џона Бенџамина Дансера.

У Немачкој је [[Херман фон Хелмхолц]] био упознао са Џуловим радом и сличним радом [[Јулиус вон Маyер|Јулијуса фон Мајера]] из 1842. Иако су обојица била убрзо заборављена након објављивања њихових радова, Хелмхолц је у својој књизи у којој говори о очувању енергије из 1847. признао заслуге двојице научника.

На предавању 1847. у [[Оксфорд]]у, Џула су слушали [[Џорџ Габријел Стокс]], [[Мајкл Фарадеј]] и [[Вилијам Томсон, 1. барон Келвин|Вилијам Томсон]] који је тада управо постао професор природне филозофије на универзитету у Глазгову.

Неочекивано, Томсон и Џул су се сусрели касније те године у [[Шамони Мон Блан|Шамонију]], током Џуловог меденог месеца. Тада су се договорили да изврше експеримент мерења разлике у температури воде на врху и дну водопада [[Цасцаде де Салланцхес|Каскад де Саланш]], што се касније показало непрактичним. Иако је Томсон сматрао да Џулове резултате треба теоретски објаснити, и даље је бранио Карнотову школу. У својим записима о апсолутној температури из 1848, Томсон наводи како сматра да је претварање топлоте у механичку енергију вероватно немогућа, свакако недоказива ствар, али показује и прве сумње у калоријску теорију, описујући Џулова открића изузетним. Томсон није послао записе Џулу, него је Џул након што их је прочитао, послао писмо у којем тврди да је доказао претварање енергије, те да планира додатне експерименте. Томсон му је узвратио да и он намерава да изведе експерименте како би помирио две теорије. Иако Томсон није извео своје експерименте током идуће две године постао је све незадовољнији [[Карноов циклус|Карноовом теоријом]], те све више прихваћао Џулову. У раду из 1851. Томсон није хтео да иде даље од компромиса између две теорије. Џул је одмах послао писмо са питањима и коментарима. То је довело до плодне сурадње два научника, бројних Џулових експеримената и Томсонових анализа и предлога даљњих експеримената.

== Доприноси ==
=== Џулова топлота ===
{{главни|Џулов закон}}

'''Џулова топлота''' је [[топлота]] која настаје при проласку [[електрична струја|електричне струје]] кроз [[Електрични проводник|проводник]] због његовог [[електрична отпорност|отпора]]. Та је количина топлоте:

:<math>Q = I^2 \cdot R \cdot t </math>

где је: -{''I''}- - [[електрична струја|јачина струје]], -{''R''}- - [[електрична отпорност|отпор]] [[Електрични проводник|проводника]], а -{''t''}- - [[Време (физика)|време]]. Једначина је позната и под називом '''Џулов закон'''.

=== Џул-Томсонов учинак ===
{{главни|Џул-Томсонов учинак}}

'''Џул-Томсонов учинак''' или '''Џул-Томсонов ефект''' је промена [[температура|температуре]] [[jednačina stanja realnog gasa|реалних гасова]] [[Адијабатски процес|адијабатском експанзијом]] кроз узак [[вентил]] или капилару. Готово свим гасовима температура притом пада, па је та појава основа рада свих [[Хладњак|расхладних уређаја]], од великих индустријских хладњача до [[хладњак]]а за домаћинство.

=== Џулов процес ===
{{главни|Џулов процес}}

'''Џулов процес''', '''Брајтонов процес''' или '''процес на константном притиску''', односно циклус је скупни назив за [[термодинамика|термодинамичке]] кружне процесе којима се на темељу [[топлота|топлотне енергије]] добија [[механички рад]]. Будући да се одвијају између два стална [[притисак|притиска]], прикладни су за техничку примену, на пример код [[Гасна турбина|гасних турбина]]. Као радни медијум може послужити неки [[гас]], мада се најчешће примењује [[ваздух]], већ и због тога што садржи [[оксиданс]] ([[кисеоник]]).

== Механички еквивалент топлоте ==

Даљи експерименти и мерења са његовим електричним мотором навели су Џула да процени ''[[механички еквивалент топлоте]]'' као 4,1868 [[џул]]а по [[калорија|калорији]] рада да би се повисила температура једне фунте воде за један степен Фаренхајта.<ref>Joule's unit of {{convert|1|ft|m}} lbf/Btu corresponds to {{val|5.3803|e=-3|u=J/cal}}. Thus Joule's estimate was 4.51 J/cal, compared to the value accepted by the beginning of the 20th century of 4.1860 J/cal (M.W. Zemansky (1968) ''Heat and Thermodynamics'', 5th ed. pp. 86).</ref> On је објавио своје резултате на састанку хемијског одела [[British Science Association|Британске асоцијације за унапређење науке]] у [[Корк]]у у августу 1843. и био је дочекан тишином.<ref>{{cite journal|last1=Joule| first1 = J.P.| title = On the Calorific Effects of Magneto-Electricity, and on the Mechanical Value of Heat| journal=Philosophical Magazine|date=1843| volume=23| series = 3| issue = 154|pages=263, 347& 435| url=http://www.biodiversitylibrary.org/item/20095#page/279/mode/1up | accessdate=4. 3. 2014.| doi=10.1080/14786444308644766}}</ref>

Џул је био одлучан и почео да тражи чисто механичку демонстрацију претварања рада у топлоту. Форсирајући воду кроз перфорирани цилиндар, могао је да измери благо [[вискозност флуида|вискозно]] загревање течности. Он је добио механички еквивалент од 770 -{[[Foot-pound (energy)|ft·lbf]]/[[Btu]]}- (4,14 џул/калорија (-{J/cal}-)). Чињеница да су вредности добијене како електричним, тако и чисто механичким средствима у сагласности до бар једног [[Ред величине|реда величине]] била је за Џула убедљив доказ о стварности конвертибилности рада у топлоту.

{{Quotation|где год се троши механичка сила, увек се добија тачан еквивалент топлоте| Џ. П. Џул, август 1843.}}

Џул је сад покушао трећи приступ. Он је измерио топлоту која је настала у односу на рад при компресовању гаса. Добио је механички еквивалент од 798 -{ft·lbf/Btu}- (4.29 -{J/cal}-). На више начина, тај експеримент је представљао најлакшу мету за Џулове критичаре, али се Џул ослободио очекиваних примедби путем досетљивог експериментисања. Џул је поднео свој манускрипт [[Краљевско друштво|Краљевском друштву]] 20. јуна 1844,<ref>{{cite journal| last=Joule| first = J.P.| title = On the Changes of Temperature Produced by the Rarefaction and Condensation of Air| journal = [[Proceedings of the Royal Society|Proceedings of the Royal Society of London]]| url = https://books.google.com/books?id=MfYrAQAAMAAJ&pg=PA517| volume = 5|date=1844| pages=517–518| doi = 10.1098/rspl.1843.0031}} and ''Scientific Papers'' pp. 171</ref> међутим, Краљевско друштво је одбило да објави његов рад, те је он морао да се задовољи објављивањем у -{''[[Philosophical Magazine]]''}- 1845. године.<ref>{{cite journal|last1=Joule|first1=J. P.| title = On the Changes of Temperature Produced by the Rarefaction and Condensation of Air | journal = Philosophical Magazine | series = 3 | volume = 26| issue = 174 |date=1845| url = http://www.biodiversitylibrary.org/item/20067#page/382/mode/2up | doi=10.1080/14786444508645153|pages=369–383}}</ref> У том раду он је јасно одбацио [[Калоријска теорија|калоријско]] размишљање Карноа и [[Benoît Paul Émile Clapeyron|Емила Клапејрона]], али је његова [[теологија|теолошка]] мотивација исто тако постала евидентна:

{{Quotation|Ја схватам да је ова теорија ... у супротности са прихваћеним принципима филозофије, јер она доводи до закључка да -{''[[vis viva]]''}- може да буде уништена неправилним распоређивањем апарата: Стога г. Клапејрон изводи закључак да „пошто је температура ватре 1000&nbsp;°C до 2000&nbsp;°C виша од температуре бојлера, долази до једног енормног губитка -{''vis viva''}- при прелазу топлоте са пећи на бојлер.” Уверен да моћ уништавања припада само самом Творцу, ја утврђујем ... да свака теорија која при примени, захтева анихилацију силе, нужно је погрешна. }}

Џул овде усваја језик -{''vis viva''}- (енергија), вероватно зато што је Хоџкинсон прочитао Евартов преглед -{''On the measure of moving force''}- Књижевно-филозофском друштву у априлу 1844.

Џул је писао у својој публикацији из 1844. године:

{{Quotation|... механичка снага која врши окретање магнетноелектричне машине се ''претвора у топлоту'' која се развија пролазом струје индукције кроз њене калемове; и, са друге стране, снага кретања електромагнетског мотора се добија на рачун топлоте услед хемијских реакција батерије помоћу које она ради.}}

Јуна 1845, Џул је прочитао своју публикацију -{''On the Mechanical Equivalent of Heat''}- на састанку Британске асоцијације у [[Кембриџ]]у.<ref>Joule, J.P. (1845) [http://www.biodiversitylibrary.org/item/46638#page/429/mode/1up "On the Mechanical Equivalent of Heat"], ''Brit. Assoc. Rep., trans. Chemical Sect'', pp. 31, read before the British Association at Cambridge, June 1845</ref> У том раду он известио о свом најпознатијем експерименту, који је обухватао употребу пада тега, при чему [[гравитација]] врши механички рад, да окрене [[точак са лопатицама]] у једној изолованој посуди воде, што је довело до повећања температуре. Он је проценио да је механички еквивалент 819 -{ft·lbf/Btu}- (4,41 -{J/cal}-). Џул је написао писмо са описом тог експеримента часопису -{''Philosophical Magazine''}-, које је објављено у септембру 1845.<ref>{{cite journal|last1=Joule| first1 = J.P.| title = On the Existence of an Equivalent Relation between Heat and the ordinary Forms of Mechanical Power| journal = Philosophical Magazine |date=1845| volume = 27| series = 3| issue = 179 | doi = 10.1080/14786444508645256 | url = http://www.biodiversitylibrary.org/item/19987#page/219/mode/1up|pages=205–207}}</ref>

Године 1850, Џул је објавио прецизније мерење од 772.692 -{ft·lbf/Btu}- (4.159 -{J/cal}-), што је ближе проценама из 20. века.<ref>{{cite journal|last1=Joule| first1 = J.P.| title = On the Mechanical Equivalent of Heat| journal = Philosophical Transactions of the Royal Society of London|date=1850| volume = 140| doi = 10.1098/rstl.1850.0004| url = https://archive.org/stream/philtrans00608634/00608634#page/n0/mode/2up|pages=61–82}}</ref>

== Кинетичка теорија ==

Кинетика је наука о кретању. Џул је био ученик Далтона, и стога није чудно да је био строг поборник [[Атомистика|атомске теорије]], мада је било много научника у његово време који су били скептични. Он је исто тако био један од малобројних људи који су прихватали занемарени рад [[John Herapath|Џона Херапата]] о [[Кинетичка теорија гасова|кинетичкој теорији гасова]]. На њега је оставила веома дубок утисак публикација [[Peter Ewart|Питера Еварта]] из 1813. године па насловом -{''On the measure of moving force''}-.

Џул је схватио однос између његових открића и кинетичке теорије топлоте. Његови лабораторијски записи откривају да је сматрао да је топлота форма ротационог, а не транслационог кретања.

Џул није могао да одоли налажењу претходника његових гледишта у [[Франсис Бејкон|Франсису Бејкону]], сер [[Исак Њутн|Исаку Њутну]], [[Џон Лок|Џону Локу]], [[Benjamin Thompson|Бенџамину Томпсону]] (грофу Румфорду) и сер [[Хамфри Дејви|Хамфрију Дејвију]]. Иако су такви ставови оправдани, Џул је наставио вршећи процене вредности механичког еквивалента топлоте од 1034 стопе-фунте из Румфордових публикација. Неки модерни писци су критиковали овај приступ на бази тога да Румфордови експерименти ни на који начин нису представљали систематска квантитативна мерења. У једној од његових личних напомена, Џул тврди да Мајерова мерења нису била [[Прецизност и тачност|прецизнија]] од Румфордових.

Џулу се придају заслуге за објашњавање феномена [[Зелени бљесак|зеленог бљеска]] у писму манчестерском Књижевном и филозофском друштву из 1869: заправо, он је само напоменуо (са скицом) последњи поглед као плавичасто зелени.<ref>[https://archive.org/stream/scientificpapers01joul#page/606/ Proc. Manchester Lit. Phil. Soc. 9, 1 (1869)] ''On an appearance of the setting sun'' reprinted as ''On Sunset seen at Southport''</ref>

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite journal|last1=Bottomley|first1=J. T.| title = James Prescott Joule |url=https://archive.org/details/sim_nature-uk_1882-10-26_26_678/page/n2| journal = [[Nature (časopis)|Nature]] |date=1882|volume = 26 | bibcode = 1882Natur..26..617B | doi = 10.1038/026617a0 | issue=678|pages=617–620}}
* {{Cite book|author=Cardwell, D. S. L. | title=James Joule: A Biography | publisher=Manchester University Press |year=1991|isbn=978-0-7190-3479-4 | url = https://books.google.com/books?id=ZWLQAAAAIAAJ&pg=PA67 }}
* {{cite journal|last1=Forrester |first1=J. | title = Chemistry and the Conservation of Energy: The Work of James Prescott Joule | journal = Studies in the History and Philosophy of Science |date=1975|volume = 6 | doi = 10.1016/0039-3681(75)90025-4 | issue = 4|pages=273–313|bibcode=1975SHPSA...6..273F }}
* Fox, R, "James Prescott Joule, 1818–1889", in. {{cite book|last1=North |first1=J. | title=Mid-nineteenth-century scientists | publisher=Elsevier |year=1969|isbn=978-0-7190-3479-4|pages=72–103}}
* {{Cite book|last=Reynolds|first= Osbourne| title = Memoir of James Prescott Joule |year=1892| publisher = Manchester Literary and Philosophical Society | place = Manchester, England | url = http://www.biodiversitylibrary.org/item/109972#page/11/mode/1up | accessdate=5. 3. 2014.}}
* {{cite journal|last1=Sibum|first1=H. O.| title = Reworking the mechanical value of heat: instruments of precision and gestures of accuracy in early Victorian England |url=https://archive.org/details/sim_studies-in-history-and-philosophy-of-science_1995-03_26_1/page/73| journal = Studies in History and Philosophy of Science |date=1995|volume = 26 |issue=1 | doi = 10.1016/0039-3681(94)00036-9|pages=73–106|bibcode=1995SHPSA..26...73S }}
* {{Cite book|last1=Smith |first1=C. | title = The Science of Energy: A Cultural History of Energy Physics in Victorian Britain | location = London | publisher = Heinemann |year=1998|isbn=978-0-485-11431-7|pages=}}
* {{ODNBweb|id=15139| title = Joule, James Prescott| last=Smith| first = Crosbie|year=2004}}. {{DNBfirst| wstitle = Joule, James Prescott}}
* {{Cite book|author=Smith, C.  |last2=Wise|first2=M. N.| title=Energy and Empire: A Biographical Study of Lord Kelvin | publisher=Cambridge University Press |year=1989|isbn=978-0-521-26173-9 | url = https://books.google.com/books?id=2JYWeyAXpHUC&dq=joule+1844&pg=PA305 }}
* {{Cite book|last1=Steffens|first1=H. J.| title=James Prescott Joule and the Concept of Energy | url=https://archive.org/details/jamesprescottjou0000stef| publisher=Watson |year=1979|isbn=978-0-88202-170-6|pages=}}
* {{Cite book|last=Walker|first= James| title=Physics 4th Edition| publisher=Pearson |year=1950|isbn=978-0-321-54163-5|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|James Prescott Joule}}
* -{[https://openlibrary.org/books/OL239730M/The_scientific_papers_of_James_Prescott_Joule The scientific papers of James Prescott Joule (1884)]}-
* -{[https://archive.org/stream/scientificpapers00joul The joint scientific papers of James Prescott Joule (1887)]}-
* -{[http://www.chemteam.info/Chem-History/Joule-Heat-1845.html Classic papers of 1845 and 1847 at ChemTeam website]}-
* -{[http://www.scienceandsociety.co.uk/results.asp?image=10301513 Joule's water friction apparatus]}-
* -{[http://web.lemoyne.edu/~giunta/JOULE1.html Some Remarks on Heat and the Constitution of Elastic Fluids]}-
* -{[http://archives.li.man.ac.uk/ead/search/?operation=full&recid=gb133jpj Joule Manuscripts]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20101006041736/http://bad.org.uk/Portals/_Bad/History/Historical%20poster%2006.pdf University of Manchester material on Joule]}-
* {{cite DNB|wstitle=Joule, James Prescott | postscript = none}}
* {{cite journal|title=Dr. Joule | journal = Electrical Engineer |date=1889| issue = 18 October | location = London | url = https://books.google.com/books?id=PQsAAAAAMAAJ&dq=James+Joule+obituary&pg=PA311 | accessdate=16. 5. 2008. | publisher = Biggs & Co | postscript = none|pages=311–312}}
* -{[http://www.cse.salford.ac.uk/physics Joule Physics Laboratory] {{Wayback|url=http://www.cse.salford.ac.uk/physics |date=20130129090231 }}}-
* -{[http://www.joulesbrewery.co.uk Joule’s Brewery]}-

{{Добитници Коплијеве медаље (1851-1900)}}
{{нормативна контрола}}
{{Порталбар|Биографија|Физика}}

{{СОРТИРАЊЕ: Џул, Џејмс}}
[[Категорија:Рођени 1818.]]
[[Категорија:Умрли 1889.]]
[[Категорија:Енглески физичари]]
[[Категорија:Чланови Краљевског друштва]]
[[Категорија:Термодинамичари]]
[[Категорија: Добитници Коплијеве медаље]]
[[Категорија:Добитници Краљевске медаље]]