Изворни код странице Јурофајтер тајфун

{{Инфокутија Војни авион
| име                 = Јурофајтер тајфун
| слика = Eurofighter Typhoon 02.jpg
| опис_слике          = Јурофајтер тајфун
| ширина_слике        = 290п
| намена              = Вишенаменски [[ловачки авион]]
| посада              = 1
| произвођач          = <div>
[[Јурофајтер корпорација]]

холдинг фирми из

држава коопераната:

{{Застава|Уједињено Краљевство}}

{{Застава|Немачка}}

{{Застава|Италија}}

{{Застава|Шпанија}}
</div>
| први_лет = [[27. март]] [[1994]].<ref name="1994: Maiden flight for future fighter jet">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/march/27/newsid_2531000/2531051.stm|title=1994: Maiden flight for future fighter jet| quote =1994: Maiden flight for future fighter jet|date=27. 2. 1994| format = |publisher=news.bbc.| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 9. 2016}}</ref>
| уведен_у_употребу   = [[4. август]] [[2003]].
| статус              = У оперативној употреби
| број_примерака = 444 (септембар 2015)<ref name="Eurofighter welcomes the agreement between Italy and Kuwait for the supply of 28 Eurofighter Typhoons">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2015/09/eurofighter-welcomes-the-agreement-between-italy-and-kuwait-for-the-supply-of-28-eurofighter-typhoons|title=Eurofighter welcomes the agreement between Italy and Kuwait for the supply of 28 Eurofighter Typhoons|quote=Eurofighter welcomes the agreement between Italy and Kuwait for the supply of 28 Eurofighter Typhoons|date=17. 7. 2015|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=9. 9. 2016|archive-date=12. 06. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180612143938/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2015/09/eurofighter-welcomes-the-agreement-between-italy-and-kuwait-for-the-supply-of-28-eurofighter-typhoons|url-status=}}</ref><ref name="Eurofighter Typhoon delivers 300,000 reliable flying hours">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2015/07/eurofighter-typhoon-delivers-300000-reliable-flying-hours|title=Eurofighter Typhoon delivers 300,000 reliable flying hours|quote=Eurofighter Typhoon delivers 300,000 reliable flying hours|date=17. 7. 2015|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=9. 9. 2016|archive-date=16. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016225722/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2015/07/eurofighter-typhoon-delivers-300000-reliable-flying-hours|url-status=}}</ref> 
| дужина              = 15,96
| размах_крила        = 10,95
| висина              = 5,28
| површина_крила      = 51,2
| празан              = 11.150
| полетна             = 16.000
| максимална_тежина   = 23.500
| тежина_наоружања    = 7.500
| ТММ                 = два  [[Турбомлазни мотор|турбомлазна мотора]] Јуроџет -{ЕЈ}-200 с накнадним сагоревањем
| ТММпот              = 60 / 90
| брзина              = 2.495
| радијус_кретања     = 601
| долет               = 3.790
| плафон_лета         = 19.810
| брзина_пењања       = 18.900
}}
[[Датотека:Euro consortium roundel.svg|Лого конзорцијума авиона ''Јурофајтер'', симболизује заставе земаља учесница.|десно|мини|205п]]
[[Датотека:Eurofighter Typhoon @ Farnborough Airshow, July 2008 01.jpg|''Јурофајтер'' у демонстрационом лету, на ваздухопловној изложби у Фанбороу [[2008]]. године, у оштром маневру са максималним [[Фактор аеродинамичког оптерећења|фактором аеродинамичког оптерећења]].|десно|мини|300п]]
[[Датотека:A Eurofighter Typhoon awaits take-off clearance at the end of runway 30, RNAS Culdrose. - geograph.org.uk - 84941.jpg|''Тајфун'' на полетању|десно|мини|300п]]'''Јурофајтер тајфун''' ({{јез-енг|Eurofighter Typhoon}}) је маневарски, [[Вишенаменски борбени авион|вишенаменски]], двомоторни ловачки авион [[Млазни ловац четврте генерације|четврте генерације]]. Настао је кроз сарадњу и кооперацију [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Њемачка|Немачке]], [[Шпанија|Шпаније]] и [[Италија|Италије]]. Намењен је за војне потребе ових земаља, као и за извоз. За развој и производњу овог авиона одговорна је група ваздухопловних фирми из кооперантских земаља, окупљених у оквиру холдинга [[Јурофајтер (корпорација)|Јурофајтер корпорације]] ({{јез-нем|Eurofighter GmbH}}), основане [[1986]]. године.

Први лет [[прототип]]а реализован је [[27. март]]а [[1994]]. године, а у оперативну употребу уведен је [[4. август]]а [[2003]]. Као и код свих осталих напредних европских пројеката тог времена — [[Рафал (авион)|Рафала]], [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипена]] и [[Нови авион|Новог авиона]] — концепција ''Тајфуна'' заснива се на [[аеродинамика|аеродинамичкој]] шеми [[канард]]а и ''делта'' [[крило|крила]]. ''Тајфун'' је веома агилан авион, поседује напредне системе и смањену уочљивост за непријатељске [[сензор]]е, што га сврстава у светски врх [[Ловачки авион|ловачких авиона]]. Интеграција система је извршена на основу стандарда [[магистрала (рачунарство)|магистрале података]] [[MIL-STD-1553|MIL-1553]], уз подршку преко 80 [[рачунар]]а, што авиону даје велику оперативну ефикасност, функционалну поузданост, растерећење [[пилот]]а од сувишних радњи и потенцијал за даљу надградњу.

Серијски стандард ''Тајфуна'' заснива се на погону са два [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]] ''Јуроџет ЕЈ200'', без система за управљање вектором потиска. Систем за управљање вектором потиска већ је развијен, а следи његово испитивање и конверзија у авионе из серије 3.

За сада су поруџбине извршиле четири кооперантске државе, као и ратна ваздухопловства [[Аустрија|Аустрије]] и [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]]. Серијска производња ''Тајфуна'' подељена је у три партије. Стандард дефиниције авиона је пројектно и производно разврстан по партијама и по блоковима у оквиру процеса постепене надградње његових способности.

''Тајфун'' је најнапреднији вишенаменски борбени авион нове генерације тренутно доступан на светском тржишту. Почетним планом од 765 и до сада уговорених 559 примерака авиона, ''Тајфун'' је највећи европски војни програм сарадње у сегменту високе технологије, што значајно јача европску ваздухопловну и осталу индустрију у глобалној конкуренцији. Запошљава више од 100.000 људи у 400 компанија у водећим земљама [[Европа|Европе]].<ref name="The Eurofighter Typhoon consortium brings together the brightest minds in European aerospace in order to create a world class weapon system.">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/about-us|title=The Eurofighter Typhoon consortium brings together the brightest minds in European aerospace in order to create a world class weapon system.| quote =The Eurofighter Typhoon consortium brings together the brightest minds in European aerospace in order to create a world class weapon system.|date=| format = |publisher=eurofighter| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 9. 2016}}</ref> ''Јурофајтер корпорација'' руководи програмом у име својих акционара оснивача са прометом од 60,7 милијарди евра ([[2006]]). Са извозом 72 авиона у [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]], остварен је уговор вредан 4.430 милиона фунти (око 6,4 милијарде евра [[2007]]. године).<ref name="Grand Salaam! Eurofighter Flies Off With Saudi Contract">{{cite web|url=http://www.defenseindustrydaily.com/the-2006-saudi-shopping-spree-eurofighter-flying-off-with-10b-saudi-contract-updated-01669/|title=Grand Salaam! Eurofighter Flies Off With Saudi Contract| quote =Grand Salaam! Eurofighter Flies Off With Saudi Contract| author = Defense Industry Daily staff |date=13. 7. 2014| format = |publisher=defenseindustrydaily| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 9. 2016}}</ref>
== Одвијање програма ==

=== Развој ===
[[Датотека:aveuro_2-3.png|Аеродинамичка концепција ''P.106B'', Бритиш аероспејса.|десно|мини|300п]]
[[Датотека:British Aerospace EAP at the Farnborough Air Show, 1986.jpg|''ACA'' на аеромитингу у [[Фарнборо]]у ([[Лондон]]), [[1986]]. године.|десно|мини|250п]]
[[Датотека:Rockwell-MBB X-31 - Paris Air Show 1995.JPEG|''X-31 EFM'', на изложби у [[Париз]]у, [[1995]]. године.|десно|мини|250п]]
[[Датотека:Eurofighter Typhoon line drawing.svg|Пројекције ''Јурофајтера тајфуна''.|десно|мини|250п]]
Почетком [[1980-е|осамдесетих]] година двадесетог века, земље [[Западна Европа|западне Европе]] значајније су заостајале у [[ловачки авион|борбеној авијацији]] прве линије, а њихове ваздухопловне индустрије су прекинуле континуитет развоја и производње у домену напредних ваздухопловних технологија. Француска се зауставила на авионима [[Мираж 2000]] и [[Мираж 4000]], Уједињено Краљевство на [[Панавија торнадо|Панавија торнаду]], док је Немачка куповала америчке [[Ловачки авион|ловачке авионе]]. У САД су се одвијали напреднији програми [[F-15 игл]] и [[F-16 фајтинг фалкон]] и ''суперкрсташ'' [[F-22 раптор]], а у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]], програми авиона [[Сухој Су-27|Су-27]] и [[МиГ-29]]. У том периоду покренута су четири нова авионска програма у [[Европа|Европи]] — програм сарадње најмоћнијих земаља Европе (касније завршен као Јурофајтер тајфун), [[Рафал (авион)|Рафал]], кога је развила Француска након повлачења из заједничког европског програма, [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипен]] који је самостално финансирала [[Шведска]] уз технолошку подршку Британаца и [[Нови авион]] који је развијала [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославија]], уз технолошку подршку [[Француска|Француза]]. Сва ова четири програма заснивала су се на сличном концепту спрегнутих [[канард]]а и ''делта'' [[крило|крила]], с тим што Рафал и ''Тајфун'' погоне два [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]], а ''JAS 39 грипен'' и ''Нови авион'' (нереализован због распада Југославије) један.<ref name="EUROFIGHTER PREHISTORY">{{Cite web|url=http://www.airvectors.net/aveuro.html#m1| title =EUROFIGHTER PREHISTORY | quote = EUROFIGHTER PREHISTORY |last=Goebel|first=Greg|date=1. 1. 2014| format = | publisher = airvectors.net. | location = | language = {{en}} | accessdate=24. 9. 2015}}</ref><ref name="Dassault in Jugoslav fighter design deal">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1990/1990%20-%200612.html|title=Dassault in Jugoslav fighter design deal| quote =Dassault in Jugoslav fighter design deal|date=| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref><ref name="BAe uncovers EAP">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1986/1986%20-%200940.html|title=BAe uncovers EAP| quote =BAe uncovers EAP|date=| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref>

Прве идеје о формирању тактичко-техничких захтева и концепта заједничког европског авиона потекле су од водећих европских чланица [[НАТО]]-а — [[Њемачка|Немачке]], [[Француска|Француске]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]. Међутим, Француска се убрзо повукла из те кооперације у жељи да пласира властиту развијену модерну ваздухопловну технологију у свој авион, оптимизиран за своје потребе, уз максимално ангажовање својих капацитета ваздухопловне индустрије. Французи су инсистирали на добијању 50% од свих послова, а кад то нису постигли, повукли су се и започели сопствени програм.<ref name="EUROFIGHTER PREHISTORY"/>

Уједињено Краљевство је [[1971]]. године дефинисало захтев за нови [[ловачки авион]] са спецификацијом ''AST 403'' коју је издало [[Краљевско ратно ваздухопловство|Краљевско ратно ваздухопловство Велике Британије]] [[1972]]. Радило се о дефиницији авиона са класичним концептом, познатим као ''P.96'', који је приказан крајем [[1970]]. године. На основу спецификација ''AST 403'', Бритиш ерспејс ({{јез-енг|British Aerospace, BAE}}) је урадио пројекте у више варијанти, од којих је била усвојена варијанта „лаганог [[Ловачки авион|ловца]]“ ''P.106B''. Тај пројекат је испуњавао захтеве ратног ваздухопловства, али није имао потенцијал за будућу надградњу и перспективу за извоз.{{Напомена|Касније је овај пројекат нуђен, у модификованим верзијама, многим државама па и [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|Ратном ваздухопловству и противваздушној одбрани]] СФРЈ, као решење за Нови авион. На крају није дошло до његове реализације пошто није био напредан и перспективан — зато што се тај предлог заснивао на класичним решењима и технологијама.}} Као резултат тог настојања, након споразума Велике Британије, Западне Немачке и Италије, у априлу [[1982]]. године покренут је програм развоја експерименталног ''агилног борбеног авиона'' ({{јез-енг|Agile Combat Aircraft}}) ''ACA''. Овај авион је био сличан британском ''P.110'', са делта [[крило]]м двоструке стреле (''трисонично''), канардом и двоструким [[Вертикални реп|вертикалним репом]]. Погон ''ACA'', састојао се од два мотора модификоване верзије ''RB199''. Када су немачка и италијанска влада повукле своју финансијску подршку овом пројекту, Уједињено Краљевство се сложило да само сноси све трошкове. У мају [[1983]]. године, Бритиш ерспејс је потписао уговор са Министарством одбране за развој и производњу експерименталног авиона, демонстратора нових технологија ''ACA'' (истовремено су га звали и ''EAP'' — {{јез-енг|Experimental Aircraft Programme}}), који је полетео 1986.<ref name="EUROFIGHTER PREHISTORY"/><ref>{{Cite web |url         = http://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1986/1986%20-%200940.html
| archiveurl  = https://web.archive.org/web/20170222162412/https://www.flightglobal.com/pdfarchive/view/1986/1986%20-%200940.html |archivedate=22. 2. 2017
|url-status=dead
| title       = EAP  
| format      = PDF
| language    = en|accessdate=16. 9. 2015}}</ref><ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina">{{cite web|url=http://fdra.blogspot.rs/2011/02/caza-multi-rol-eads-typhoon.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150925110939/http://fdra.blogspot.rs/2011/02/caza-multi-rol-eads-typhoon.html |archivedate=25. 9. 2015 |url-status=dead |title=Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina| quote =Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina|date=1. 2. 2011| format = |publisher=fdra.blogspot| location = | language = {{es}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref>

У мају 1986. године паралелно је потписан и споразум о изградњи два авиона демонстратора нових технологија, ''X-31 EFM'' ({{јез-енг|Enhanced Fighter Maneuverability}}) између влада Немачке и САД. Први лет овог авиона одржан је [[11. октобар|11. октобра]] [[1990]]. године, а у [[август]]у [[1993]]. године одржана је и симулација његове борбе у ваздуху са [[F/A-18 хорнет|F/A-18C]]. Стечена искуства су касније пренета на решења пројекта ''Јурофајтера''. Пројекат ''X-31 EFM'' је трајао до октобра [[1994]]. године, при чему је истраживана технологија управљања, под екстремним нападним угловима у маневру, уз помоћ промене правца дејства вектора потиска. Вршена су и истраживања при аутоматском слетању код нападног угла до 24 степена, с намером да се смањи потребна дужина стазе за слетање.<ref name="Auf der Suche nach dem Konzept">{{cite web|url=http://www.airpower.at/flugzeuge/eurofighter/geschichte-konzept.htm|title=Auf der Suche nach dem Konzept| quote =Auf der Suche nach dem Konzept|date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{De}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref> Други авион је реактивиран [[2002]]. за напредне студије [[Систем команди лета авиона|система команди лета]], и могућности лета без крмила правца. Програм ''EFM'', поред доказаних компоненти система опреме и и савремене [[Аеродинамика|аеродинамике]], обухватио је и интеграцију специјалне ''кациге'' са постављеном визуелизацијом на ''визиру'' и система аудио приказа. Положаји циљева у [[ваздух]]у графички су приказивани у три димензије на ''визиру'' кациге.<ref name="Typhoon — BAE Systems">{{cite web|author= |url=http://ccs.webcrawler.com/ClickHandler.ashx?du=www.baesystems.com%2fenhancedarticle%2fBAES_156125%2ftyphoon&ru=http%3a%2f%2fwww.baesystems.com%2fenhancedarticle%2fBAES_156125%2ftyphoon&ld=20131126&ap=1&app=1&c=info.wbcrwl.305.05.t1&s=webcrawler302&coi=771&cop=main-title&euip=89.110.247.243&npp=1&p=0&pp=0&pvaid=861c7868d8984631959aa265e5df4239&vid=733632038.1816632253506.1382623591.1&fct.uid=8c32e40ecb4844e396a57ae1b709aa03&ep=1&mid=9&en=3YDphat8DJ5Li%2bTgRLOh5aTuF5UR%2fULPUEqlZnKIsVnpUtPpPOD0B%2baSjXGB9Ai2FF%2fJyn1aKfA%3d&hash=1C14A72117F9B979EF34B09453DB63F5 |title=Typhoon — BAE Systems |date= |website=ccs.webcrawler.com | publisher= |access-date=24. 9. 2015}}</ref>

[[Западна Немачка]] је [[1979]]. године дефинисала захтев за новог ловца кроз развој концепта са ознаком ''TKF-90''. Пројекат се заснивао на аеродинамичкој шеми ''делта'' крила двоструке стреле нападне ивице (''трисонично крило'') са ''канардом'', [[Систем команди лета авиона|електричним командама лета]] и ''вештачкој стабилности''. Британци су се сложили с овом савременом концепцијом иако су је кориговали и пролонгирали реализацију неких од њених функција, као нпр. управљање с вектором потиска мотора.<ref name="Auf der Suche nach dem Konzept"/>

Упркос великим напорима Француске, Шпанија је ипак одлучила да не учествује у француском програму ''Рафал''. С друге стране, у [[Торино|Торину]], [[2. август]]а [[1985]]. године, Западна Немачка, Уједињено Краљевство и Италија су се сложиле да наставе сарадњу на ''Јурофајтеру'', док им се Шпанија коначно придружила почетком [[септембар|септембра]] исте године.

У [[Минхен]]у је 1986. године основан холдинг [[Јурофајтер корпорација]], у функцији координације свих активности на програму које су се реализовале у истраживачко-развојним и производним ваздухопловним капацитетима коопераната. Расподела трошкова је била: по 33% Немачка и Уједињено Краљевство, 21% Италија и 13% Шпанија.<ref name="The Eurofighter Typhoon consortium brings together the brightest minds in European aerospace in order to create a world class weapon system."/> У време потписивања споразума развоја између четири партнерске државе, договорена је набавка 765 авиона — по 250 за Немачку и Велику Британију, 165 за Италију и 100 за Шпанију.<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond">{{cite web|url=https://www.defenseindustrydaily.com/Eurofighters-EUR-9B-Miltinational-Tranche-3A-Contract-05674/|archiveurl=https://web.archive.org/web/20151016225723/https://www.defenseindustrydaily.com/Eurofighters-EUR-9B-Miltinational-Tranche-3A-Contract-05674/ |archivedate=16. 10. 2015 |url-status=dead |title=Eurofighter's Future: Tranche 3, and Beyond| quote =Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond| author = Defense Industry Daily staff |date=14. 9. 2015| format = |publisher=defenseindustrydaily| location = | language = {{en}} |accessdate=18. 9. 2015}}</ref> Такође, истовремено и по истом принципу, у Минхену је основан холдинг [[Јуроџет турбо]] с циљем обезбеђивања погона (мотора) за ''Јурофајтер''.<ref name="EUROFIGHTER PREHISTORY"/>

Овај пројекат је у почетку имао назив ''Јурофајтер EFA'', а [[1992]]. године преименован је у ''EF2000'', да би коначно добио усаглашен назив '''Јурофајтер тајфун''' ({{јез-енг|Eurofighter Typhoon}}).

До 1990. године, избор [[радар]]а био је главни камен спотицања. Уједињено Краљевство, Италија и Шпанија залагале су се за Ферантијев систем за противваздухопловну одбрану, заснован на радару ''ECR-90'', док је Немачка фаворизовала ''APG-65'' на бази решења ''MSD2000'' (сарадња између Хјуза, ''AEG'' и ''GEC-Марконија''). Договор је коначно постигнут након гаранције Велике Британије да ће њихова влада одобрити пројекат и омогућити ''GEC''-у да стекну права на Ферантијев систем за противваздухопловну одбрану. На основу тога, ''GEC'' је повукла предлог и подршку решењу ''MSD2000''.<ref name="EUROFIGHTER PREHISTORY"/>

=== Испитивање ===
[[Датотека:Eurofighter.jpg|[[Прототип]] Јурофајтера тајфуна, изложен у [[Дубаи]]ју на ваздухопловној изложби [[1998]]. године.|десно|мини|250п]]
Први пробни лет [[прототип]]а ''Јурофајтера'', одржан је [[27. март]]а [[1994]]. године у [[Баварска|Баварској]] и том приликом авионом је управљао пробни [[пилот]] Питер Венгер.<ref name="1994: Maiden flight for future fighter jet"/> У децембру [[2004]]. године у [[Шведска|Шведској]], испитано је понашање авиона при лету у условима великих температурних разлика, у опсегу од -25° -{C}- до 31° -{C}-, а потпуно опремљен прототип № 7 из партије 2, испитан је у јануару [[2008]]. године.<ref name="Development">{{cite web|url=http://www.targetlock.org.uk/typhoon/development.html| title =Development| quote =Development|date=| format =| publisher =targetlock| location =| language ={{en}}| accessdate=16. 9. 2015| archive-url =https://web.archive.org/web/20080516131840/http://www.targetlock.org.uk/typhoon/development.html| archive-date=16. 5. 2008|url-status=dead| df =}}</ref>

У [[2007]]. години био је одржан први лет прототипа № 5 са демонстрацијом и испитивањем [[радар|доплер радара]] са решеткастом антеном и активним електронским скенирањем који је био наменски развијен за Јурофајтер. Производња и интеграција ове верзије радара ''CAPTOR–E'' била је предвиђена у оквиру партије 3. Авиони из партије 2 не користе радар са електронским већ са механичким скенирањем (''CAPTOR-М''), који задовољава тежинске и запреминске услове за накнадну интеграцију савременог стандарда ''CAPTOR–E'' у тај простор.<ref name="First flight of E-Scan Radar in Eurofighter">{{cite web|url=http://www.flugrevue.de/english/first-flight-of-e-scan-radar-in-eurofighter/497770|title=First flight of E-Scan Radar in Eurofighter|quote=First flight of E-Scan Radar in Eurofighter|date=12. 5. 2007|format=|publisher=|location=|language={{en}}|accessdate=16. 9. 2015|archive-date=11. 10. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171011192750/http://www.flugrevue.de/english/first-flight-of-e-scan-radar-in-eurofighter/497770|url-status=dead}}</ref><ref name="Hopes raised for Captor-E tests">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/hopes-raised-for-captor-e-tests-207043/|title=Hopes raised for Captor-E tests| quote =Hopes raised for Captor-E tests|date=6. 6. 2006| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref>

Велика Британија, Немачка, Италија и Шпанија су закључили уговор, у нивоу једне милијарде евра, за завршетак развоја и интеграције [[радар]]а ''CAPTOR–E AESA'' на ''Јурофајтер''. Сматра се да ће та реализација кључно допринети способности овог борбеног авиона и представљати му важан продајни адут, на извозном тржишту. Уговор о интеграцији радара са електронским скенирањем, на авион ''Јурофајтер'', објављен је 19. новембра 2014. године.<ref name="EUROFIGHTER AND NETMA SIGN ONE BILLION EURO RADAR CONTRACT ">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2014/11/eurofighter-and-netma-sign-one-billion-euro-radar-contract|title=EUROFIGHTER AND NETMA SIGN ONE BILLION EURO RADAR CONTRACT|quote=EUROFIGHTER AND NETMA SIGN ONE BILLION EURO RADAR CONTRACT|date=19. 11. 2014|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=28. 1. 2016|archive-date=17. 07. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150717145713/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2014/11/eurofighter-and-netma-sign-one-billion-euro-radar-contract|url-status=}}</ref>

=== Поруџбине ===
[[Датотека:Eurofighter Typhoon take-off.jpg|''Тајфун'' у полетању.|десно|мини|250п]]
У току уговарања програма авиона ''Јурофајтер тајфун'' [[1985]]. године, договорена је укупна серија од 765 примерака. Према тој серији су процењени трошкови и расподела производње између коопераната. Споразум о поруџбини је потписан [[30. јануар]]а [[1998]]. године, са Јурофајтер корпорацијом и са ''Јуроџет турбо''. Он се односио на испоруку ''Тајфуна'' кооперантима: Великој Британији 232, Немачкој 180, Италији 121 и Шпанији 87 примерака. Подела производње била је поново ажурирана према овом споразуму: британско учешће износило је 37,42%, немачко 29,03%, италијанско 19,52% и шпанско 14,03%.<ref name="Euro-fighter contracts signed">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/52066.stm|title=Euro-fighter contracts signed| quote =Euro-fighter contracts signed|date=30. 1. 1998| format = |publisher=news.bbc.| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref><ref name="Eurofighter nations offered split deal for Tranche 3 order">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/eurofighter-nations-offered-split-deal-for-tranche-3-316819/|title=Eurofighter nations offered split deal for Tranche 3 order| quote =Eurofighter nations offered split deal for Tranche 3 order|last=Hoyle|first=Craig|date=7. 10. 2008| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref>

Званична промоција ''Јурофајтера'', одржана је [[2. септембар|2. септембра]] 1998. године, на [[aerodrom|аеродрому]] [[Фарнборо]]у, поред [[Лондон]]а. Тада је назив ''Тајфун'' формално био усвојен, додуше, само за извоз. Немци су имали одређене резерве према том називу пошто је асоцирао на [[Хокер тајфун]], [[ловачко-бомбардерски авион|ловац-бомбардер]] којим је [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]] током [[Други светски рат|Другог светског рата]] дејствовао по циљевима у њиховој земљи. Из истих разлога одбачени су и други предлози, као нпр. [[Супермарин спитфајер|Спитфајер]].

У [[септембар|септембру]] 1998. године потписани су уговори за производњу 148 авиона из партије 1 као и за будућу набавку из партије 2. У марту [[2008]]. године били су завршени авиони из партије 1 и сукцесивно су испоручивани немачком ваздухопловству. Прва два од 91 авиона из партије 2 испоручени су 21. октобра исте године, а остали у наредне четири, према редоследу поруџбина.<ref name="UK Storm over 'Typhoon' name for Eurofighter">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/163092.stm|title=UK Storm over 'Typhoon' name for Eurofighter| quote =UK Storm over 'Typhoon' name for Eurofighter|date=2. 9. 1998| format = |publisher=news.bbc.| location = | language = {{en}} |accessdate=16. 9. 2015}}</ref><ref name="German Air Force: 10,000 Flying Hours with the Eurofighter">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2009/03/german-air-force-10000-flying-hours-with-the-eurofighter|title=German Air Force: 10,000 Flying Hours with the Eurofighter|quote=German Air Force: 10,000 Flying Hours with the Eurofighter|date=16. 3. 2009|format=|publisher=|location=|language={{en}}|accessdate=16. 9. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20160324104427/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2009/03/german-air-force-10000-flying-hours-with-the-eurofighter|archive-date=24. 3. 2016|url-status=dead}}</ref>

У [[октобар|октобру]] 2008. године кооперанти су покренули преиспитивање својих поруџбина због кризе и лимитираних војних буџета. Било је предложено да се договорени број из партије 3, од 236 авиона, подели у две фазе. У [[јун]]у [[2009]]. године, Краљевско ратно ваздухопловство Велике Британије је смањило своју поруџбину на само 120 авиона (из партија 1 и 2), уместо раније планираних 232 (види табелу испод). Упркос том смањењу, [[14. мај]]а 2009. године британски премијер [[Гордон Браун]] је изјавио да ће Уједињено Краљевство направити трећу поруџбину. Крајем јула 2009. године био је потписан уговор за први део партије 3 (партија 3А) која се састојала од укупно 112 авиона за четири кооперанске државе: 40 авиона за Велику Британију, 31 за Немачку, 21 за Италију, а 20 за Шпанију. Након испоруке ових 40 авиона, Британци су изјавили да су због прекорачења укупних трошкова њихове обавезе према програму у потпуности извршене, имајући у виду да испорука Саудијској Арабији иде из њиховог контингента од расподеле (160+72). Министар одбране УК је изјавио да Уједињено Краљевство не може учествовати у наруџбини авиона из партије 3-{B}-. По томе питању је став произвођача да они раде на програму ''Тајфуна'' са условима утвђене серије од 620 примерака и да је на владама да се договарају међу собом у оквиру те заједничке цифре.<ref name="Eurofighter partners sign €9 billion Tranche 3A deal">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/eurofighter-partners-sign-9-billion-tranche-3a-deal-330463/|title=Eurofighter partners sign €9 billion Tranche 3A deal| quote =Eurofighter partners sign €9 billion Tranche 3A deal|last=Hoyle|first=Craig|date=31. 7. 2009| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=17. 9. 2015}}</ref><ref name="UK has 'no obligation' to meet 232-aircraft Typhoon pledge">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/uk-has-no-obligation-to-meet-232-aircraft-typhoon-331233/|title=UK has 'no obligation' to meet 232-aircraft Typhoon pledge| quote =UK has 'no obligation' to meet 232-aircraft Typhoon pledge|last=Doyle|first=Andrew|date=19. 8. 2009| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=17. 9. 2015}}</ref>

{| border="2" cellpadding="2" style="margin:auto; width:760px;"
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
|+'''Поруџбине на којима се засновало програмирање'''<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/><ref name="In Deutschland arbeiten?">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/fertigung-de.htm|title=In Deutschland arbeiten?| quote =In Deutschland arbeiten?|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower| location = | language = {{de}} |accessdate=17. 9. 2015}}</ref><ref name="EUROFIGHTER TRANCHES / FUTURES">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/aveuro.html#m6|title=EUROFIGHTER TRANCHES / FUTURES| quote =EUROFIGHTER TRANCHES / FUTURES|last=Goebel|first=Greg|date=1. 1. 2014| format = |publisher=airvectors| location = | language = {{en}} |accessdate=24. 9. 2015}}</ref>
!rowspan="2"|Држава
!colspan="2"|План
!rowspan="11" style="background:#bfbfbf; text-align:center;"|
!colspan="5"|Уговорено
|-
!style="background:skyBlue;|1985.
!style="background:skyBlue;|1998.
!style="background:skyBlue;|партија 1
!style="background:skyBlue;|партија 2
!style="background:skyBlue;|партија 3A
!style="background:skyBlue;|Укупно
|-
|{{Застава|Аустрија}}<ref name="In Deutschland arbeiten?"/>
|
|
|15
|
|
|15
|-
|{{Застава|Немачка}}<ref name="In Deutschland arbeiten?"/>
| 250 	 	 		 		 	
| 180
| 33
| 79 
| 31 
| 143
|-
| {{Застава| Италија}}<ref name="Storia del programma">{{Cite web|url=http://www.aereimilitari.org/Aerei/EF-2000.htm| title =Storia del programma| quote =Storia del programma|date=5. 12. 2006| format =Word| publisher =aereimilitari| location = | language = {{It}} | accessdate=9. 9. 2016}}</ref>
| 165 	 	 	 	 	
| 121
| 28
| 47 
| 21 	 	
| 96
|-
|{{Застава|Саудијска Арабија}}<ref name="Grand Salaam! Eurofighter Flies Off With Saudi Contract"/>
|
|
|
|24
|48
|72
|-
|{{Застава|Шпанија}}<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/>
| 100 		 	 	 	 	 	 
| 87 
| 19
| 34
| 20
| 73
|-
| style="border-bottom: 1px solid black" |  {{Застава| Уједињено Краљевство}}<ref name="Production for the United Kingdom">{{cite web|url=http://www.targetlock.org.uk/typhoon/production_uk.html| title =Production for the United Kingdom| quote =Production for the United Kingdom|date=| format =| publisher =targetlock| location =| language ={{en}}| accessdate=18. 9. 2015| archive-url =https://web.archive.org/web/20150428020549/http://www.targetlock.org.uk/typhoon/production_uk.html| archive-date=28. 4. 2015|url-status=dead| df =}}</ref>
| 250 	 	 	 	 	 	 	
| 232
| 53
| 67
| 40
| 160
|-
|{{Застава|Оман}}<ref name="Oman Buys 12 Typhoon, 8 Hawk Aircraft From BAE, Cameron Says">{{cite web|url=http://www.bloomberg.com/news/articles/2012-12-21/oman-to-buy-12-typhoon-8-hawk-aircraft-from-bae-cameron-says|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160306102113/http://www.bloomberg.com/news/articles/2012-12-21/oman-to-buy-12-typhoon-8-hawk-aircraft-from-bae-cameron-says |archivedate=6. 3. 2016 |url-status=dead |title=Oman Buys 12 Typhoon, 8 Hawk Aircraft From BAE, Cameron Says| quote =Oman Buys 12 Typhoon, 8 Hawk Aircraft From BAE, Cameron Says|author=Svenja O'Donnell Kitty Donaldson|date=21. 12. 2012| format = |publisher=bloomberg| location = | language = {{en}} |accessdate=18. 9. 2015}}</ref>
|
|
|
|
|12
|12
|-
|style="text-align:center"|'''Укупно'''
| 765
| 620	 		 		 	 	 	 	 	 	
| 148
| 251
| 172
| 571
|}

=== Производња ===
[[Датотека:Typhoon.f2.zj922.ff2006.arp.jpg|''Јурофајтер тајфун F2'', [[ловачки авион|ловац]] једносед, [[Краљевско ратно ваздухопловство|RAF]].|десно|мини|250п]]
''Јурофајтер тајфун'' у савременој ваздухопловној индустрији представља јединствен случај склапања [[ловачки авион|борбених авиона]] на четири међусобно удаљене локације. Компаније одговорне за финализацију авиона земаља коопераната ангажују остале фирме ваздухопловне индустрије дотичне земље, на производњи делова и склопова, у оквиру свога добијеног дела (процента) у складу са глобалном договореном расподелом за све авионе из укупне планиране серије од 620 примерка (укључујући и извоз). Пета линија завршне монтаже је успостављена за преосталих 48 авиона [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]], у тој земљи.<ref name="Grand Salaam! Eurofighter Flies Off With Saudi Contract"/><ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/> Свако одступање од тога плана изискује прерасподелу учешћа у производњи и у трошковима. Ако нека земља кооперант смањи своју поруџбину дужна је да свима осталима компензира утицај тога на пораст јединичне цене авиона.

Производња је подељена на следећи начин: 
* Немачка фирма '''''Премијум аеротек''''' ({{јез-нем|Premium AEROTEC}}), производи централни склоп трупа, 30% (180 авиона).
* Шпанска фирма '''''-{EADS CASA}-''''', производи десно полукрило и преткрилца, 13% (87 авиона).
* Британска фирма '''''-{BAE}- систем''''', производи предњи и задњи део трупа, леђни ''хрбат'', вертикални реп и унутрашње [[флаперон]]е, 37,5% (232 авиона).<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="Production for the United Kingdom"/> 
* Италијанска фирма '''''Аленија аеронаутика''''', производи лево полукрило, спољашње флапероне и задњу секцију трупа.

Производња је подељена на три партије (види горњу табелу). Партије се разликују по ценама. Партија 3 ће највероватније бити заснована на партији 2, са додатним побољшањима конструкције и опремања авиона. Партија 3 је подељена на фазе -{A}- и -{B}-.<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/fertigung-t-b-b.htm|title=Fertigung in Tranches, Batches und Block's| quote =Fertigung in Tranches, Batches und Block's|date=| format = |publisher=eurofighter| location = | language = {{De}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref>

Подела производње на партије је извршена због лакшег система финансирања у два дела. Развој серије прати се по дефинисаним стандардима који се односе на измене документације као и на реализовани квалитет по „блоковима“ производње. Поруџбине и лансирање производње одвијају се по серијама, мада постоје и међусобна непоклапања. На пример, ''Јурофајтер'' одређен са ''FGR4'' за ''[[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]'', припада партији 1 и блоку 5. Серија 1 покрива блок 1, али с друге стране серија 2 покрива блок 2, 2-{B}- и 5. Значи, у принципу наручена серија може бити лансирана у производњи за било који постојећи (развијени) стандард ''Тајфуна'', према жељи купца тј. корисника.

Стоти авион по стандарду ''ZK315'' (интерна ознака за стандард) био је произведен у [[Вортон (Фајлд)|Вортону]] [[25. мај]]а [[2011]]. године, а у септембру 2015. укупно 444 примерака, у свим производним погонима.<ref name="Eurofighter welcomes the agreement between Italy and Kuwait for the supply of 28 Eurofighter Typhoons"/><ref name="Eurofighter Typhoon delivers 300,000 reliable flying hours"/><ref name="Government slashes final Eurofighter order">{{cite web|url=http://www.theregister.co.uk/2009/07/31/eurofighter_ditched/|title=Government slashes final Eurofighter order| quote =Government slashes final Eurofighter order|last=Oates|first=John|date=31. 7. 2009| format = |publisher=theregister| location = | language = {{en}} |accessdate=18. 9. 2015}}</ref>

=== Трошкови ===
У британском парламенту, [[1988]]. године, државни секретар за оружане снаге је изјавио да пројекат ''Јурофајтер тајфун'' [[Уједињено Краљевство]] кошта око 7 милијарди фунти. Међутим, реалнија процена била је 13 милијарди фунти — 3,3 милијарде фунти за трошкове развоја, плус 30 милиона фунти по авиону. До [[1997]]. процена трошкова је достигла 17 милијарди фунти, а до [[2003]]. године чак 20 милијарди фунти. Кашњење испорука авиона [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]-у повећало је трошкове чије је ажурирање Министарство одбране одбило. Међутим, [[2011]]. године државна ревизорска институција је проценила да ће британски укупни трошкови на крају бити 37 милијарди фунти, то јест јединична цена авиона ''Тајфун'' износиће 126 милиона фунти.<ref name="Air farce one">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/1450899/Air-farce-one.html|title=Air farce one| quote =Air farce one|author =David Lomax's|date=4. 1. 2004| format = |publisher=telegraph| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref><ref name="RAF Typhoon jets draw MPs' flak over £20bn price tag ">{{cite web|url=http://www.theguardian.com/uk/2011/apr/15/raf-typhoon-jets-mps-flak|title=RAF Typhoon jets draw MPs' flak over £20bn price tag | quote =RAF Typhoon jets draw MPs' flak over £20bn price tag |author =Richard Norton-Taylor|date=15. 4. 2011| format = |publisher=theguardian| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref><ref name="Watchdog slams delays, high costs of Typhoon jet">{{cite web|url=http://uk.reuters.com/article/2011/04/15/uk-britain-typhoon-report-idUKTRE73D8PE20110415|title=Watchdog slams delays, high costs of Typhoon jet|quote=Watchdog slams delays, high costs of Typhoon jet|last=Abbas|first=Mohammed|date=15. 4. 2011|format=|publisher=uk.reuters|location=|language={{en}}|accessdate=19. 9. 2015|archive-date=02. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131202232008/http://uk.reuters.com/article/2011/04/15/uk-britain-typhoon-report-idUKTRE73D8PE20110415|url-status=dead}}</ref> До [[2007]]. године, Немачка је проценила укупне јединичне трошкове (авиона, обука и резервни делови) на 120 милиона евра, са тенденцијом сталног повећања. Немачком наруџбином 31 авиона из партије 3А по цени од 2,8 милијарди евра [[17. јун]]а [[2009]], јединична цена је пала на 90 милиона евра по авиону. Јединична цена за Шпанију износила је 88,4 милиона евра по авиону. Узроци разлике у ценама налазили су се у различитој дефиницији стандарда опремања и наоружавања.
  
Комитет за јавне рачуне Велике Британије саопштио је да је лоше управљање пројектом изазвало раст јединичних цена авиона за 75%.{{Напомена|Кооперација више земаља на великим програмима авиона изазива веће укупне трошкове, али умањује их по јединици производа, пошто је увећана серијска производња. Већи број земаља коопераната са наруџбинама за своје потребе увећавају укупну количину јединица производа, те се сви заједнички трошкови развоја и инвестиција деле на већи број јединица. Додатна корист се огледа у томе што све земље учеснице у кооперацији постају трајни власници нових освојених технологија и стечених знања. Укупни трошкови расту због допунских организационих и бирократских надградњи. Пример за овај програм су трошкови за рад оформљених фирми '''''Јурофајтер корпорације''''', '''''Јуроџет турбо''''' и '''''Јурорадара''''' за укупну координацију рада на програму.}}
[[Датотека:Typhoon f2 zj910 arp.jpg|Тајфун -{F}-2 у лету, припада [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]-у.|десно|мини|250п]]
Цена сата лета износила је 43.000 евра у [[2010]]. години. Рад на одржавању „тајфуна“ мањи је од 9 „човек сати“.{{Напомена|Човек сат је практична јединица за уложени људски рад, производ 1 човек • 1 час. Човек сат није исто што и „сати по човеку“ (ово друго је количник 1 час/1 човеку). На пример, 2 човека која раде два сата, уложиће рад од 4 човек сати, што је еквивалентно раду једног човека у трајању од четири сата или раду 40 људи у трајању 6 минута.}} по једном лету. Очекивана рационализација садржи: 
* Смањење количине рада на одржавању.
* Замену мотора ангажовањем четири механичара који би обавили посао за 45 минута.
* Отклањање недостатака од 3 часа: смањење на 90 минута{{Напомена|У ваздухопловнотехничкој служби постоје обавезни и стандардизовани поступци: преглед авиона пре лета, после лета, повремена замена мотора, пуњење горива итд. Они се мере у човек•сатима (види напомену Ц). Постоје послови проузроковани мањим кваровима и примедбама пилота после лета који могу бити најразличитије природе, али су у домену поправке на лицу места. Они се статистички квантифицирају и за њих се каже ако су трајали 3 сата са побољшањима да су статистички смањени на 90 минута.}}.
* Претполетни преглед: мање од 15 минута, ангажована два лица.
* Послелетни преглед: мање од 45 минута, ангажована два лица.
* Поставку конфигурације наоружања ваздух-ваздух: мање од 23 минута, ангажовано 6 лица.
* Поставку конфигурације наоружања ваздух-земља: мање од 30 минута,<br> ангажовано 6 лица.<ref name="3 Progress on key projects ">{{cite web|url=http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200304/cmselect/cmdfence/572/57206.htm#a17|title=3 Progress on key projects | quote =3 Progress on key projects |date=28. 7. 2004| format = |publisher=publications.parliament.| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref><ref name="Kunden kämpfen mit Eurofighter">{{cite web|url=http://www.tagesspiegel.de/wirtschaft/abnahmegarantien-kunden-kaempfen-mit-eurofighter/1117378.html|title=Kunden kämpfen mit Eurofighter| quote =Kunden kämpfen mit Eurofighter|date=10. 12. 2007| format = |publisher=tagesspiegel| location = | language = {{De}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref><ref name="BAE SYSTEMS delivers first Eurofighter Typhoon Ground Proximity Warning">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2000/12/bae-systems-delivers-first-eurofighter-typhoon-ground-proximity-warning|title=BAE SYSTEMS delivers first Eurofighter Typhoon Ground Proximity Warning|quote=BAE SYSTEMS delivers first Eurofighter Typhoon Ground Proximity Warning| author = News |date=7. 12. 2000|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=19. 9. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150905042719/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2000/12/bae-systems-delivers-first-eurofighter-typhoon-ground-proximity-warning|archive-date=5. 9. 2015|url-status=dead}}</ref>

=== Надоградња ===
[[Датотека:Meteor (Luft-Luft-Rakete).jpg|Ракета ''Метеор'' дугог домета<br> ваздух–ваздух.|десно|мини|250п]]
Одлучено је [[2002]]. године, да се [[Ракета]] [[MBDA метеор]] дугог домета ваздух–ваздух употреби за опремање ''Јурофајтера тајфуна''. Предвиђено је да се уведе у оперативну употребу у [[август]]у [[2012]]. године. Ова ракета је развијена у међународној кооперацији [[Француска|Француске]], [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Њемачка|Немачке]] и [[Италија|Италије]].<ref name="PARIS: Eurofighter clears Meteor release trials">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/paris-eurofighter-clears-meteor-release-trials-358401/|title=PARIS: Eurofighter clears Meteor release trials| quote =PARIS: Eurofighter clears Meteor release trials|last=Hoyle|first=Craig|date=20. 6. 2011| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref>

Корисници ''Тајфуна'' су [[2009]]. године размотрили побољшање тренутне флоте употребом ракете ''MBDA метеор'' и одлучили су се за решење примене [[радар]]а са решеткастом антеном са активним електронским скенирањем, што је био предуслов за употребу тог оружја. У саопштењу од [[22. јун]]а [[2011]]. године, речено је да ће европски партнери финансирати развој следеће генерације радара са електронским скенирањем, почев од његовог увођења у оперативну употребу [[2015]]. године. Са овим ће се повећати ефективна површина [[Антена|антене]] радара, а тиме и емитована [[снага електромагнетних таласа]] и домет радара, па ће се и ракета ''Метеор'' моћи користити у оквиру својих граничних перформанси.<ref name="PARIS: Eurofighter clears Meteor release trials"/>

[[Јуроџет турбо]] покушава да пронађе финансијска средства за испитивање тродимензионалне млазнице за векторско управљање са потиском мотора на авиону демонстратору нових технологија. Поред тога, ''[[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]'' је настојао да развије простране резервоаре за [[гориво]] за своје ''Тајфуне'' (као код [[Рафал (авион)|Рафала]], приљубљене уз задњи део трупа). С тиме би се ослободиле подвесне тачке за подвешавање оружја. То је планирано да се реализује у производњи партије 3.<ref name="Eurojet pushes thrust-vectoring technology for Typhoon">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/eurojet-pushes-thrust-vectoring-technology-for-typhoon-333501/|title=Eurojet pushes thrust-vectoring technology for Typhoon| quote =Eurojet pushes thrust-vectoring technology for Typhoon|last=Doyle|first=Andrew|date=18. 10. 2009| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref>

== Опис пројектних решења ==

=== Општа концепција ===
[[Датотека:Eurofighter 9803 2.jpg|Јурофајтер тајфун [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафе]], са укљученим допунским сагоревањем мотора и подвешеним наоружањем.|десно|мини|250п]]
[[Датотека:Typhoon deploying parachute arp.jpg|Тајфун са отвореним кочним падобраном.|десно|мини|250п]]
''Јурофајтер тајфун'' је пројектован по савременој [[аеродинамика|аеродинамичкој]] шеми, са ''канардом'' и ''делта'' [[крило]]м према оптимизираним захтевима велике агилности, смањене уочљивости и интеграције напредних система. То га сврстава у светски врх [[ловачки авион|ловачких авиона]], [[Млазни ловац четврте генерације|четврте генерације]] и у неким елементима и пете (4+) (види поглавље „борбена способност“).<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/><ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)">{{cite web|url=http://www.doppeladler.com/oebh/eurofighter.htm?eurofighter_tech.htm|title=Eurofighter Typhoon (Taifun)| quote =Eurofighter Typhoon (Taifun)|date=21. 3. 2007| format = |publisher=doppeladler| location = | language = {{de}} |accessdate=20. 9. 2015}}</ref>

Због своје [[Аеродинамика|аеродинамичке]] конфигурације (''канард'' и делта крило), [[Аеродинамички отпор|отпор]] је умањен (посебно таласни). Због високог односа потиска мотора и масе авиона, ''Тајфун'' има велико убрзање и врхунске остале летне перформансе на свима режимима лета, укључујући и фазе полетања и слетања. Користећи најновију технологију управљања са високим степеном аеродинамичке нестабилности, као и широку употребу композитних материјала (на бази угљеничних влакана), постигнути су габарити мањи за 10—20%, као и мања [[маса]] за 30% ''Тајфуна'' у односу на своје претходнике.<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/><ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/>
''Тајфуна'' је веома окретан авион у целој анвелопи лета. Четвороструке дигиталне [[Систем команди лета авиона|електричне команде лета]] омогућују му ''релаксирану'' [[статичка стабилност|статичку стабилност]], а на подзвучним режимима лета има значајну нестабилност, као и аутоматско ограничавање маневра у границама целе пројектоване анвелопе лета (''маневар без бриге пилота''). Уз то, поседује и високу интеграцију опреме и наоружања.<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/>

Та решења дају следећи резултат:
* Високи однос потисак / тежина + ниски прираст [[Аеродинамички отпор|отпора]] [[крило|крила]] = '''<big>агилност</big>'''
* Агилност + висока интеграција авионских система и наоружања = '''<big>борбена супериорност</big>'''<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/>

[[Енергија]] за погон авионских система са [[хидропокретач]]има остварена је помоћу два равноправна и једног помоћног [[Хидраулички систем авиона|хидросистема]] са номиналним [[притисак|притиском]] од 275 бара. Сваки главни хидросистем напаја по једна [[хидропумпа]], прикључена на по један [[ваздухопловни мотор|мотор]]. Хидросистеми снабдевају хидропокретаче командних површина (''канарда'', ''флаперона'', преткрилаца и крмила правца), [[стајни трап ваздухоплова|стајног трапа]], [[аеродинамичка кочница|аеродинамичких кочница]], покретних елемената млазница мотора, при промени површине излазног пресека и друго. Ова чињеница одређује суштинску улогу хидросистема за укупну поузданост авиона, због чега је реализована трострука резервисаност, са 16 распоређених [[сензор]]а, за контролу [[притисак|притиска]] хидроуља. Ови сензори су повезани са авионским рачунаром помоћу дигиталног ''интерфејса''.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)">{{cite web|url=http://www.bundesheer.at/truppendienst/ausgaben/artikel.php?id=752|title=Der Eurofighter Typhoon (IV)|quote=Der Eurofighter Typhoon (IV)|date=3. 8. 2008|format=|publisher=bundesheer|location=|language={{de}}|accessdate=9. 9. 2016|archive-date=20. 04. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160420085644/http://www.bundesheer.at/truppendienst/ausgaben/artikel.php?id=752|url-status=}}</ref>

''Тајфуна'' поседује [[систем]] за пријем [[гориво|горива]] у току лета. Наливно грло (''сонда''), уграђено је испред кабине [[пилот]]а. [[Кочни падобран]] је уграђен у контејнер, у корену вертикалног стабилизатора, са наменом смањења стазе „трчања“, после слетања. ''Тајфун'' зато може користити [[aerodrom|аеродроме]] са кратким стазама, као и делове [[ауто-пут]]а. Између гондола [[Ваздухопловни мотор|мотора]], уграђена је кука, која се користи само у хитним случајевима кочења са еластичним ужетом, развученим по принципу кориштеним за палубно слетање.<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/><ref name="Technical guide">{{cite web|url=http://www.eurofighter.com/fileadmin/web_data/downloads/misc/EFTechGuideENG-1109.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121107041010/http://www.eurofighter.com/fileadmin/web_data/downloads/misc/EFTechGuideENG-1109.pdf|archivedate=7. 11. 2012|title=Technical guide| quote =Technical guide|last=GmbH|first=Eurofighter|date=| format =pdf|publisher=archive| location = | language = {{en}} |accessdate=20. 9. 2015}}</ref><ref name="Pressure flies high in the EuroFighter">{{cite web|url=http://www.theengineer.co.uk/news/pressure-flies-high-in-the-eurofighter/283625.article|title=Pressure flies high in the EuroFighter|quote=Pressure flies high in the EuroFighter|date=28. 2. 2000|format=|publisher=theengineer|location=|language={{en}}|accessdate=20. 9. 2015|archive-date=02. 12. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20131202231005/http://www.theengineer.co.uk/news/pressure-flies-high-in-the-eurofighter/283625.article|url-status=}}</ref>

=== Аеродинамика ===
{{Главни чланак|Аеродинамика}}
[[Датотека:Dijagram 5.svg|Утицај нестабилности авиона на индуковани отпор за [[Махов број|М]] = 0,7 на нивоу мора, за крајњи предњи и задњи испитани положај [[канард]]а.|десно|мини|450п]]
Један од највећих изазова у развоју агилног [[Ловачки авион|ловачког авиона]] ''Тајфуна'', била је његова [[аеродинамика]]. Задата је веома захтевна оптимизација карактеристика авиона у целој анвелопи лета, а то је подразумевало и посебна решења са максималном статичком нестабилношћу у уздужном кретању авиона, на свим областима брзина. Максимално су коришћене могућности аеродинамике, првенствено на оптимизацији [[крило|крила]], за све три области брзина лета (''трисонично крило'') и испред њега интеграција ''канарда''. Аеродинамичари су имали тежак технички проблем да помире контрадикторне захтеве за облик крила у три области [[брзина]] (подзвучној, кроззвучној и надзвучној).<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="Technical guide"/> Тај проблем је био присутан и раније, још код друге и треће генерације [[ловачки авион|ловачких авиона]]. У периоду треће генерације, покушано је његово решавање са механичком (кинематичком) променом угла стреле крила у функцији [[Махов број|Маховог броја]], али је то пеналисано сложеношћу, већом [[маса|масом]] и порастом цене авиона. На оптимизацији универзалног облика крила, за све три области брзина струјања, светски институти и лабораторије годинама су радили на истраживању како би дошли до неког решења. Резултат тих истраживања је тако звано ''трисонично крило'' са фиксним углом стреле нападне ивице, променљиве вредности дуж размаха.<ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/><ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/> У кореном делу крила угао стреле је већи. Тај облик делта крила постао је заштитни знак препознавања четврте генерације ловачких авиона, па и ''Тајфуна'', али због једноставности производње крила задржан је константан угао стреле нападне ивице. Ефекат повећања угла стреле у кореном делу изведен је са нападном ивицом гондола мотора које су делимично посредници између кореног дела полукрила и трупа (то су одвојени производни склопови). Са таквим обликом делта крила, интегрисан је ''канард'', уз пажљиво одређивање њихове оптималне међусобне удаљености по дужини и висини. Експериментално је истражен положај ''канарда'', по критеријуму да је укупни [[узгон]] авиона оптимизиран за најмањи индуковани [[Аеродинамички отпор|отпор]], за случајеве уравнотежења авиона са ''канардом'' на свима режимима лета. Резултати испитивања, шематски су приказани на слици десно. У томе истраживању анализиран је и утицај положаја ''канарда'' на максимални узгон авиона и на потребну снагу за уравнотежење авиона, као и на вредност потребног ''волумена'' командне површине. На основу добијених резултата изабрана је конфигурација ''канард'' и делта крило за ''Тајфун'', према усвојеном критеријуму оптимизације перформанси првенствено у маневру.<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/><ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="Structure and Systems">{{cite web|url=http://www.targetlock.org.uk/typhoon/systems.html| title =Structure and Systems| quote =Structure and Systems|date=| format =| publisher =targetlock.org| location =| language ={{en}}| accessdate=9. 9. 2016| archive-url =https://web.archive.org/web/20120316175354/http://www.targetlock.org.uk/typhoon/systems.html| archive-date=16. 3. 2012|url-status=dead| df =}}</ref><ref name="Eurofighter: Aerodynamics within a Multi-Disciplinary Design Environment">{{cite web|url=http://ftp.rta.nato.int/public//PubFulltext/RTO/MP/RTO-MP-035///MP-035-01.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304193934/http://ftp.rta.nato.int/public/PubFullText/RTO/MP/RTO-MP-035/MP-035-01.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=dead |title=Eurofighter: Aerodynamics within a Multi-Disciplinary Design Environment| quote =Eurofighter: Aerodynamics within a Multi-Disciplinary Design Environment|last=McKay|first=Keith|date=21. 10. 1999| format = |publisher=ftp.rta.nato.| location =pdf| language = {{en}} |accessdate=21. 9. 2015}}</ref>{{Напомена|На први поглед, код ''Тајфуна'' ''канард'' изгледа много истурен испред крила. То је посебно упадљиво ако се његово решење пореди с решењем на [[Рафал (авион)|Рафалу]]. Код ''Рафала'' су примењивани другојачији принципи и критеријуми интеграције ''канарда'', настрешнице усисника и делта крила, у блиску и јединствену аеродинамичку целину.<ref name="Structure and Systems"/>}}

[[Канард]] има намену крмила за управљање у уздужном кретању авиона, а на ''Тајфуна'' се са левом и десном површином независно управља са сигналом из [[Систем команди лета авиона|система команди лета]]. На тај начин се са њиховим једнаким закретањем генерише [[момент пропињања]], а са неједнаким и момент ваљања.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/> Када авион при слетању додирне стазу са предњим точком, ''канард'' се аутоматски отклања у посебан положај, са функцијом допунске аеродинамичке кочнице.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="Structure and Systems"/>

Да би се ''Тајфуну'' обезбедила неопходна управљивост у условима велике статичке нестабилности,<ref name="Structure and Systems"/> једино решење је било применити [[систем команди лета авиона|електричне команде лета]] врхунских перформанси, високе поузданости и са моћним [[рачунар]]има.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/> Проблем су такође били и захтеви за одржавање линеарне аеродинамике због коришћења математичког модела и закона управљања система команди лета заснованих на принципима линеарности. Тај услов није било могуће испунити на већим нападним угловима, где настаје нелинеарни прираст аеродинамичких сила и момената при повећању нападног угла и при већем утицају аероеластичности структуре посебно крила. Тада почињу градијенти да се мењају, као нпр. узгона:<ref name="On the Importance of Aerodynamic and Structural 
Geometrical Nonlinearities in Aeroelastic Behavior of High-Aspect-Ratio Wings ">{{cite web|url=http://www.researchgate.net/publication/228542166_On_the_importance_of_aerodynamic_and_structural_geometrical_nonlinearities_in_aeroelastic_behavior_of_high-aspect-ratio_wings._J_Fluid_Struct|title=On the Importance of Aerodynamic and Structural Geometrical Nonlinearities in Aeroelastic Behavior of High-Aspect-Ratio Wings| quote =On the Importance of Aerodynamic and Structural Geometrical Nonlinearities in Aeroelastic Behavior of High-Aspect-Ratio Wings|last=Patil|first=Mayuresh J. and Dewey H. Hodges|year=2000| format = |publisher=researchgate| location = | language = {{en}} |accessdate=21. 9. 2015}}</ref>
:<math>\frac{\partial C_z}{\partial \alpha} \not = const</math>

Слично се дешава и са осталим аеродинамичким величинама у тим условима лета. Авиони са традиционалним командама лета нису имали проблем са управљањем на тим режимима, првенствено зато што су тада пилоти избегавали да доводе авион близу граница анвелопе лета, а са механичким командама лета то и није био већи проблем. У условима нелинеарне аеродинамике (на граници анвелопе), у којима савремени авиони углавном и лете у процесу вођења борбе, а и уопште када је модел управљања нелинеаран, проблем се решава у домену аутоматског управљања са применом посебних метода и техника. Дешавају се и случајеви присуства хистерезиса, зазора, што исто утиче на нелинеарност динамичког система, као и нетипичне промене осећаја потребне [[сила|силе]] у руци [[пилот]]а, при управљању у току маневра. Нестабилни борбени авиони са ''канард'' конфигурацијом неизбежно поседују ефекте нелинеарне аеродинамике и система управљања. Вештина је у томе да се ови ефекти превазиђу успешном линеарном апроксимацијом, и/или да се направи адаптиван систем команди лета који је у стању да то превазиђе. Због високе статичке нестабилности ''Тајфуна'' овај услов је било теже испунити. Било је мишљења да се аеродинамичка и друге нелинеарности могу превазићи употребом ефикасног („паметног“) система команди лета.<ref name="On the Importance of Aerodynamic and Structural Geometrical Nonlinearities in Aeroelastic Behavior of High-Aspect-Ratio Wings "/><ref name="Non-linearities in flight control systems">{{cite web|url=http://www2.coe.pku.edu.cn/tpic/2012419214552707.pdf|title=Non-linearities in flight control systems| quote =Non-linearities in flight control systems| last =Fielding | first =C.| last2 =Flux| first2 =P. K.|lastauthoramp=yes |date=1. 11. 2003| format =pdf|publisher=THE AERONAUTICAL JOURNAL| location = | language = {{en}} |accessdate=21. 9. 2015}}</ref> Успех концепта зависи од обезбеђивања слободног и безбедног управљања авионом у оквиру целе његове анвелопе лета. Немци су почели та истраживања још [[1974]]. године, на ''авиону лабораторији'', направљеном од познатог авиона из наоружања свог ваздухопловства, [[F-104]]. Преправили су му [[Систем команди лета авиона|команде лета]] уградивши електрични систем. Та испитивања са елементима вештачке статичке нестабилности аеродинамичког доприноса спрезања ''канарда'' и крила, уз искуства са експерименталним авионом ''X-31 EFM'' (из кооперације са Американцима) и британска искуства, сачињавала су богату базу података за успешно пројектовање аеродинамике ''Тајфуна'' која је била основа за пројектовање, међутим у току пројекта се све време експериментисало и у [[аеротунели]]ма. На основу тога су развијени [[прототип]]ови на којима се приступило испитивању и мерењу у лету, због осетљивости технологије [[Систем команди лета авиона|система електричних команди лета]] и услова лета са значајном статичком нестабилношћу. Та ''храбра'' решења, заснована су на поверењу у ''памет'' (исправан софтвер) командног система.{{Напомена|Два авиона прототипа [[JAS 39 Грипен]], изгубљена су због скривене грешке у [[софтвер]]у [[Систем команди лета авиона|команди лета]].}} Да би систем команди лета био ''паметан'' и да би поуздано функционисао по оптималним законима управљања, на свима режимима лета, он мора бити заснован на реалним карактеристикама авиона, односно на његовом веродостојном математичком моделу. Из тих разлога су водеће фирме из све четири кооперантске државе паралелно приступиле идентификацији аеродинамичких карактеристика ''Тајфуна'' у лету. Добијени и усаглашени резултати из лета били су основа за корекције [[софтвер]]а и закона управљања система команди лета, заснованих на прорачунима и мерењима у аеротунелима и у другим лабораторијама.

Методе идентификације аеродинамичких параметара у лету код све четири фирме заснивају се на добро познатим теоријским поставкама. Свака од фирми корисника подесила је свој систем према сопственим искуствима и традицији. Добијени резултати међусобно су усаглашени на нивоу пројекта и искоришћени за ажурирање базе [[Аеродинамика|аеродинамичких]] података за ''Тајфун'' у свим конфигурацијама. Систем је достигао захтевани стандард путем комплексног математичког моделирања динамике ''Тајфуна'' и његовог подешавања на симулатору. Модел је обухватио велики број спољних и унутрашњих параметара као што су статички и динамички притисак и температуру ваздуха и њихов утицај на карактеристике. Затим су обухваћене све конфигурације терета и сви облици и брзине лета авиона. Квалитетан симулациони модел на прототипу омогућио је прихватљив почетни софтвер команди лета без испитивања у лету. Добијени резултат је потврђен поузданошћу првих летова прототипова. Тај стандард је био основа за даљи процес оптимизације система до коначног стандарда. Коначно решење је постигнуто методом упоређивања и сталног приближавања измереног ''одговора'' реалног авиона у лету и ''одговора'' коригованог модела на симулатору (види принцип на шеми испод). Тај принцип добијања квалитетног решења система може се назвати ''хибридна симулација'' оптимизацијом методе постепеног приближавања.

<div style="text-align:center">'''<big>Блок шема коришћеног система за идентификацију аеродинамичких карактеристика ''Тајфуна''.</big>'''<ref name="Aerodynamic Parameter Identification for EUROFIGHTER">{{cite web|url=http://ftp.rta.nato.int/public//PubFullText/RTO/MP/RTO-MP-011///$MP-011-12.PDF|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120303185657/http://ftp.rta.nato.int/public//PubFullText/RTO/MP/RTO-MP-011///$MP-011-12.PDF |archivedate=3. 3. 2012 |url-status=dead |title=Aerodynamic Parameter Identification for EUROFIGHTER| quote =Aerodynamic Parameter Identification for EUROFIGHTER|last=Bava|first=Renzo|last2=Hoare|first2=Graham T. |author3=Gabriel Garcia-Mesuro |author4=Hans-Christoph Oelker |date=7. 5. 1998| format =PDF|publisher=ftp.rta.nato.| location = | language = {{en}} |accessdate=21. 9. 2015}}</ref></div>{{-}}
Основа принципа је снимање „одзива“ реалног авиона и модела на симулатору лета на изабрани типични улаз (команду пилота), затим њихово поређење, уочавање међусобне разлике и предузимање корекција нелинеарног модела и закона управљања у смеру смањења тих разлика. Снимљени „одзив“, преко математичких метода анализе служи и за идентификацију стварних сабирака (градијената, односно дериватива) одговарајуће аеродинамичке величине као што је дато у једначини за отпор. Тим путем су аеродинамички подаци ''Тајфуна'' кориговани у бази података и у релевантним прорачунима. Уклањање разлике у „одзиву“ реализује се са поправком недостатака нелинеарног математичког модела кроз корекцију његових елемената са новодобијеним подацима из снимка „одзива“ реалног авиона у лету. Корекције се приоритетно спроводе на местима већих разлика одзива реалног авиона и модела на симулатору. На тај начин се поступно ажурира база података нелинеарног модела и сагласно томе се поново усклађују закони управљања.

[[Датотека:Одзив.svg|Упоредни „одзиви“ стварног авиона у лету и симулационог „модела“ на развојном симулатору.|десно|мини|400п]]

Методом узастопног приближавања долази се до задовољавајућег решења, успоставља се стандард авиона према важећим стандардима, намени и захтевима пилота.

За ''Тајфун'' су аеродинамички коефицијенти генерално идентификовани по методу линеаризације нелинеарних сегмената, тј. по ''корацима''. Добијени аеродинамички подаци за те сегменте помоћу математичких метода анализе похрањени су у бази аеродинамичких скупова података.

[[Аеродинамички отпор]] се може разложити на чланове:<ref name="Аеродинамички деривативи">{{cite journal| last        = Ненадовић
| first       = Мирослав | year =1971| title       = Аеродинамички деривативи
| journal     = Стабилност и управљивост летелица
| volume      = 741| language    = {{ср| pages = 668–712}}| location    = Београд   
}}</ref>
:<math>\ C_x =\ C_{x_0} + \Delta C_{x_\alpha} + \Delta C_{x_{\delta}} + \Delta C_{x_{\dot{\theta}}} + ...</math>

Као што је прилаз за кретање дуж -{x}- осе, исто важи и за све степене слободе кретања авиона, кретање дуж све три осе и ротација за три угла око њих.

У претходној једначини је дата зависност коефицијента [[Аеродинамички отпор|отпора]] авиона са доприносом његовог раста услед промене нападног угла, отклона командне површне и пригушења због угаоне брзине ротације.

Градијенти аеродинамичких величина по променљивој, називају се [[деривативи стабилности]]. По истом принципу је идентификован и момент пропињања, па и остале карактеристике:<ref name="Аеродинамички деривативи"/>

:<math>\ C_m =\ C_{m_0} + \Delta C_{m_\alpha} + \Delta C_{m_{\delta}} + \Delta C_{m_{\dot{\theta}}} +  ..+ \left(\Delta C_{m_q}\dot q + \Delta C_{m_\dot{\alpha}}\cdot \dot{\alpha}\right)\cdot\frac{l}{\bar{V}} + \Delta C_{m_0}</math>

Овом методом је успешно ажурирана база података нелинеарног модела. Коришћени алгоритам грешке у одзиву реалног авиона и моделираног нелинеарног пакета своди разлику на минимум. Тиме је направљена реална основа за избор оптималних закона управљања авионом, то јест, обезбеђена је „памет“ командном систему за ефикасно управљање са ''Тајфуном'' у целој анвелопи лета и са свим конфигурацијама авиона.

[[Датотека:Eurofighter 9803.ogg|Демострациони лет немачког тајфуна.|десно|мини|300п]]

Канард је на ''Тајфуну'' постављен испред делта крила и то у близини носног дела. Тај положај даје већи дестабилизирајући допринос, исто тако и његово померање изнад крила. Са отклоном [[канард]]а, подиже се и спушта носни део авиона, односно подешава се његов нападни угао. Када се повећава нападни угао, код нестабилног авиона расте сила узгона чија је нападна линија испред тежишта авиона, а то још више повећава моменат пропуњења (тенденција даљег раста нападног угла, нестабилан систем). Пилот, да би то спречио, гура нос ''Тајфуна'' надоле и са отклоном канарда ствара силе узгона надоле. Количина отклона канарда потребна за смањење силе узгона уједно је и пројектно ограничење мере нестабилности у подзвучном лету за границе убрзања у маневру од +9 /-3 -{g}-. У случајевима оштрих маневара, могуће је краткотрајно постићи и већа убрзања, чак и до +12 -{g}-. Са системом команди лета, аутоматски је ограничено убрзање у маневру на +15 -{g}-, па самим тим и граница инерцијалних оптерећења пилота и структуре авиона.

Тренутно се авион испоручује без управљања вектором потиска мотора. У току [[2011]]. године, још увек нису сагледани рокови и извори финансирања за реализацију испитивања и усвајање тога решења.

На режиму подзвучног лета авиона, ''неутрална тачка'' је далеко испред тежишта. При надзвучном лету, она се повлачи уназад, али пошто је померена за подзвучни лет много испред, у условима надзвучног лета стигне на умерену меру иза тежишта и успостави се умерена мера позитивне статичке стабилности. На овај начин је постигнуто да позитивна статичка стабилност у надзвучном лету не лимитира маневарске карактеристике авиона на тим режимима лета. Због оваквог врло смелог решења, ''Тајфун'' има предност у поређењу са другим борбеним авионима. Мала позитивна стабилност на надзвучним брзинама много мање условљава меру маневра. Он може да оствари убрзање у маневру чак и +9 -{g}-, на режимима лета са надзвучним брзинама. То је велика предност за [[ловачки авион]]. Оптимизиран је да има супериорне перформансе маневра при лету на [[Махов број|Маховом броју = 1,6]], што је оптимум за лансирање својих ракета ваздух-ваздух и за избегавање противничких.

''Тајфун'' је у стању да достигне надзвучну брзину без укључивања допунског сагоревања мотора. Са мотором снаге 2 × 60 -{kN}- може постићи брзину еквивалента [[Махов број|Маховог броја = 1,5]] без спољних терета (''чиста конфигурација''). За краће време мотор се оптерећује и даје потисак од 2 × 69 -{kN}-, 15% даје више „сувог“ потиска са којим се знатно повећава брзина авиона. Способност ''суперкрстарења'' је вероватно укључена у захтеве пројекта авиона, јер се ова брзина не постиже случајно. Дакле, ове карактеристике обезбеђују велики долет ''Тајфуну'', смањује му се потреба да дуже време лети на режиму са [[Допунско сагоревање|допунским сагоревањем]] и нема сувишну потрошњу [[гориво|горива]], за разлику од својих претходника. Званично ограничење брзине најчешће је наведено са [[Махов број|Махов број = 2]], што није одлучујуће за борбу, а и није крајња могућност ''Тајфуна''.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="Technical guide"/><ref name="Eurofighter: Aerodynamics within a Multi-Disciplinary Design Environment"/><ref name="Aerodynamic Parameter Identification for EUROFIGHTER"/><ref name="Eurofighter tehnology for the 21st century">{{cite web|url=http://icas-proceedings.net/ICAS1998/PAPERS/04.PDF|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120311142044/http://icas-proceedings.net/ICAS1998/PAPERS/04.PDF|archivedate=11. 3. 2012|title=Eurofighter tehnology for the 21st century| quote =Eurofighter tehnology for the 21st century|last=Obermeiter|first=Erwin|last2=Haslam|first2=Bob|lastauthoramp=yes |year=1998| format = |publisher=archive-copy| location =PDF| language = {{en}} |accessdate=21. 9. 2015}}</ref>

=== Команде лета ===
Примарно управљање ''Тајфуном'' реализује се помоћу отклањања командних аеродинамичких површина: ''канарда'', унутрашњих и спољних ''флаперона'' и вертикалног крмила. У уздужном кретању, за обртање око '''-{Y}-''' осе, генерише се [[момент пропињања]] са изменом [[узгон]]а ''канарда'' и унутрашњих ''флаперона''. Ротација авиона око уздужне '''-{X}-''' осе, реализује се са генерисањем обртног момента помоћу диференцијалних отклона спољних ''флаперона'' и са стварањем разлике узгона на левом и десном полукрилу. Момент скретања око '''-{Z}-''' осе, генерише се са отклоном вертикалне крме. Ова померања аеродинамичких командних површина врше двокоморни хидропокретачи, неповратног дејства (без могућности померања у супротном смеру, услед дејства силе реакције). Ротације авиона, око '''-{X}-''' и '''-{Z}-''' оса, изазивају међусобни аеродинамички утицај (купловање), чији интензитет зависи од аеродинамичке конструкције. Све у свему, са потпуно аутоматизованим системом команди лета управља се са ''Тајфуном'', преко девет командних површина.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/> Ту су убројана и преткрилца за управљање са узгоном, на великим нападним угловима, чија гранична вредност се на тај начи повећава. Осим тога, електричне команде лета ограничавају преоптерећење у маневру, како због заштите пилота тако и структуре, да се спрече нежељене последице, са изласком из пројектоване анвелопе лета. Та функција се назива „маневар без бриге“. На сличан начин, авион је обезбеђен и када падне у неправилан положај, у току лета. Команде лета га аутоматски враћају у правилан положај, преко [[аутоматски пилот|аутопилота]]. Једноставно, [[пилот]] само притисне ''инстиктно дугме'' на командној полузи, авион се аутоматски враћа у хоризонталну раван, са равни крила и са осом трупа, а регулатор гаса мотора аутоматски заузима средњи положај.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="Autopilot">{{cite web|url=http://www.airpower.at/flugzeuge/eurofighter/cockpit-autopilot.htm|title=Autopilot| quote =Autopilot|date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{de}} |accessdate=22. 9. 2015}}</ref><ref name="SENSORS Eurofighter Typhoon">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/the-aircraft|title=SENSORS Eurofighter Typhoon| quote =SENSORS Eurofighter Typhoon|date=| format = |publisher=eurofighter.| location = | language = {{en}} |accessdate=25. 9. 2015}}</ref>

''Тајфун'' поседује и команде за управљање са режимом рада два [[Ваздухопловни мотор|мотора]], са њиховим допунским сагоревањем и изменом излазног пресека млазница.

Поред ових примарних команди постоје и секундарне, за управљање са [[стајни трап ваздухоплова|стајним органима]], ваздушном кочницом, кочним падобраном, отварањем кабине, одбацивањем спољних терета, укључујући и управљање са оружјем и [[гориво]]м.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/>

Све ове функције имају своје системе, који се базирају на преносу електричних сигнала и међусобно су интегрисани преко [[магистрала (рачунарство)|магистрале података]].

Кључни је [[систем команди лета авиона]], који профилише динамичке и летне карактеристике авиона, а посебно његову поузданост. Удео ових карактеристика је веома значајан у борбеној превласти над противником.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/>

[[Датотека:Квадроплекс.svg||центар|650п]]

<div style="text-align:center"><big>'''Шема принципа [[Систем команди лета авиона|команди лета]], примењеног на авиону ''Јурофајтер тајфун''.'''</big></div>
''Тајфунове'' [[Систем команди лета авиона|електричне дигиталне четвороструке команде лета]] прихватају изражену жељу пилота (преко померања командне ручице и ножних педала) и заједно са примљеним сигналима из [[сензор]]а, о комплетном ''вектору стања'' лета авиона, генеришу резултујуће командне сигнале профилисане по оптималним законима управљања. На основу тих сигнала, брзо се командне површине поставе у одговарајуће отклоне, у функцији реализације пилотове жеље преласка на нови командован режим лета авиона.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/> Уведена дигитална технологија, у команде лета ''Тајфуна'', велики је потенцијал за флексибилну оптимизацију закона управљања и интеграцију са другим системима, преко магистрале података са брзим протоком информација. Брз проток сигнала је услов за брз одговор система (мала је ''временска константа''), што је једна од кључних перформанси система за реализацију управљања са нестабилним авионом.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/> Погрешан сигнал, који би поставио командну површину у неправилан положај био би катастрофалан, пошто пилот нема никакве резервне могућности за корекцију положаја авиона. Зато овај систем мора бити веома поуздан. Сачињавају га четири паралелна и равноправна канала, при чему се стално сва четири њихова излазна сигнала међусобно упоређују. Са међусобним упоређивањем, сигнали се „надгласавају“, и већина истоветних се усвајају као релевантни. Тај сигнал рачунар фаворизује као исправан за отклон крмила, а различити се „одбацује“ као неисправан.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/>

Сваки, од четири паралелна канала [[Систем команди лета авиона|електричних команди лета]], поседује осам [[централна процесорска јединица|процесора]] типа ''Моторола 68020''. Поред ових процесора, постоји и већи број додатно изведених специфичних инсталација (електронских кола), за међусобно повезивање и интеграцију елемената и компоненти. Свака кутија рачунара има прикључак (конектор) ''STANAG-3910'' за [[фибер оптички кабл|оптички кабл]], за брзи пренос података на главну авионску [[магистрала (рачунарство)|магистралу података]], а за међусобну везу између рачунара поседују прикључке ''STANAG-3838''. Софтвер команди лета стално је изложен самодијагностици. Сваки физички комплет компоненти од четири канала електричних команди лета ''Тајфуна'', тежак је 10 -{kg}-.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="Structure and Systems"/><ref name="Fly-By-Wire flight control systems">{{cite web|url=http://www.baesystems.com/product/BAES_053061/fly-by-wire-flight-control-systems|title=Fly-By-Wire flight control systems| quote =Fly-By-Wire flight control systems|date=| format = |publisher=baesystems| location = | language = {{en}} |accessdate=22. 9. 2015}}</ref><ref name="Preliminary System Design Study f o r a D i g i t a l Fly-by-Wire F l i g h t Control System f o r an F-8C A i r c r a f t">{{Cite web|url=http://ia600503.us.archive.org/3/items/nasa_techdoc_19760010066/19760010066.pdf | title =Preliminary System Design Study f o r a D i g i t a l Fly-by-Wire F l i g h t Control System f o r an F-8C A i r c r a f t| quote =Preliminary System Design Study f o r a D i g i t a l Fly-by-Wire F l i g h t Control System f o r an F-8C A i r c r a f t|author=Report No.NASA CR-2609 |date=1. 11. 1976| format = pdf| publisher = NASA Langley Research Center | location = | language = {{en}} | accessdate=22. 9. 2015}}</ref>
На ''Тајфуну'' је примењен концепт [[HOTAS]], иако се користи класична пилотска палица, централно уграђена (у равни симетрије).<ref name="Eurofighter Typhoon–Flight Control">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/the-aircraft|title=Eurofighter Typhoon–Flight Control| quote =Eurofighter Typhoon–Flight Control|date=| format = |publisher=eurofighter| location = | language = {{en}} |accessdate=22. 9. 2015}}</ref>

==== Аутопилот ====
[[Аутоматски пилот|Аутопилот]] ''Тајфуна'' извршава више задатака у функцији безбедности лета и растерећења [[пилот]]а од сувишних радњи. Тај његов допринос повећава му ефикасност и супериорност над противником.

Аутопилот може да извршава задатке:[[Датотека:Paris Air Show 2007-06-24 n17.jpg|Демонстрациони лет ''Тајфуна'' на изложби у [[Париз]]у [[2007]].|десно|мини|250п]]
* Одржава константну висину лета. 
* Води авион на задану висину лета и одржава је константном. 
* Поставља авион у задати правац лета. 
* Одржава задани константни правац лета авиона. 
* Убрзава авион до задате брзине лета и одржава је константном. 
* Води авион по задатој профилисаној трајекторији лета. 
* Обезбеђује аутоматско праћење задане трајекторије лета авиона за напад у борби.
* Аутоматски одржава оптималну трајекторију пресретања авиона противника.
* Аутоматски одржава задати профил лета у патролирању.
* Обезбеђује аутоматско слетање.
* Аутоматски стабилизује авион (враћа у нормалан положај), на команду пилота на ''инстиктни'' прекидач, после пада у неправилан положај или при тренутном губитку оријентације пилота у простору.

Аутопилот је један од подсистема [[Систем команди лета авиона|команди лета]] ''Тајфуна''.<ref name="Autopilot"/>

=== Структура ===
{|  style="float:right; background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; margin-left:10px; padding:8px;"
|-
|style="text-align:center"|[[Датотека:Materijali3.svg|380п]]
|-
|style="text-align:center"|Примењени материјали за израду структуре ''Тајфуна''.
|}
''Тајфун'' има лагану структуру, што је постигнуто са оптимизацијом димензионисања њених делова и избором материјала из домена високе технологије: (82% [[композит]]а, од тога 70% композит од [[полимер ојачан угљеничним влакнима|угљеничних влакана]], а 12% од стаклених). У градњи авиона велика је корист од композитних материјала који су издржљивији, повећавају крутост, смањују [[маса|масу]] и [[радарски попречни пресек]] авиону, пошто упијају [[радар]]ске зраке. ''Оквашена'' површина структуре „тајфуна“ је само 15% од [[метал]]а, лаких легура и [[Титанијум|титана]]. [[Крило]] и труп су од угљеничних влакана. Само су неки делови од метала, као што су окови за међусобну везу већих склопова. Општа спецификација примене материјала, шематски је приказана на слици десно.<ref name="Struktur">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/technik-struktur.htm|title=Struktur| quote =Struktur|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{de}} |accessdate=23. 9. 2015}}</ref><ref name="The Materials–Carbon Fibre Composites">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/the-aircraft|title=The Materials–Carbon Fibre Composites| quote =The Materials–Carbon Fibre Composites|date=| format = |publisher=eurofighter| location = | language = {{en}} |accessdate=22. 9. 2015}}</ref>

Крило је вишерамењачне конструкције са интегралним резервоарима за [[гориво]]. Изведени су ефикасни унутрашњи и спољни ''флаперони'' и преткрилца на нападној ивици. На крајевима крила и испод њих уграђене су везне тачке за линије наоружања и друге терете. Оплата крила и рамењаче су од угљеничних влакана. Ребра су од угљеничних влакана са металном арматуром. [[Титанијум]] је коришћен за крила, у делу окова (крило/труп) и за израду спољних ''флаперона''.<ref name="Structure and Systems"/>

''Тајфун'' је предвиђен за груба слетања на кратке стазе, то му омогућује конструкција [[стајни трап ваздухоплова|стајних органа]], који су стандардни, типа трицикл са једним точком на свакој нози. Главне ноге су ослоњене на структуру крила и увлаче се унутра према равни симетрије, а носна уназад у предњи део трупа. Управљање са носним точком је једна од секундарних функција [[Систем команди лета авиона|команди лета]]. Поред тога, за хитна кратка слетања, ''Тајфун'' је опремљен куком за захват кочионог ужета, на задњем дела трупа.

''Јурофајтер тајфун'' пројектован је по захтевима да његова структура издржи ''замор'' са веком употребе од 6.000 сати лета, односно у еквиваленту од 30 година временског трајања. У [[септембар|септембру]] [[1998]]. године, завршена су статичка и динамичка испитивања структуре авиона. На основу добијених резултата из испитивања, користећи симулационе методе, закључено је да је структура способна да издржи 18.000 сати, односно три пута више од пројектованог века.<ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/><ref name="Technical guide"/><ref name="Structure and Systems"/><ref name="UK looks to extend Eurofighter Typhoon's fatigue life">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/uk-looks-to-extend-eurofighter-typhoons-fatigue-life-331483/|title=UK looks to extend Eurofighter Typhoon's fatigue life| quote =UK looks to extend Eurofighter Typhoon's fatigue life|last=Doyle|first=Andrew|date=26. 8. 2009| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=23. 9. 2015}}</ref>

=== Технологија смањене уочљивости ===
''Јурофајтер тајфун'' није неприметан (''невидљив'' — {{јез-енг|stealth}}) [[борбени авион]], али је умањене уочљивости (дискретан) са делимичном применом пројектних решења у тој функцији, која не нарушавају летне карактеристике. У томе циљу су предњи делови оба уводника ваздуха међусобно састављени, а размакнути су даље дуж трупа. На тај начин су обезбеђени услови за ''утапање'' свих пет подтрупних подвесних средстава у контуру авиона (4 ракете ваздух-ваздух + подвесни резервоар). Са тиме је постигнуто њихово ''скривање'' и смањење укупног чеоног радарског попречног пресека ''Тајфуна'', односно смањење његовог радарског одраза. Изостављене су мере за смањење уочљивости, које би угрозиле перформансе и агилност авиона. Постављен је захтев да чеона [[површина радарског пресека]] не пређе 1/4 од претходног авиона [[Панавија торнадо]]. Све видљиве предње површине обложене су са материјалом који упија радарске зраке. Обложене су нападне ивице ''канарда'', [[крило|крила]], крмила и ''усни'' уводника ваздуха. Улази у уводнике ваздуха изведени су у облику латиничног слова „-{S}-“, са циљем да би се спречило директно виђење лопатица компресора [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]], а тиме је спречено и [[топлота|топлотно]] зрачење од мотора кроз усисник, унапред према противничким ''IC'' [[сензор]]има.<ref name="Structure and Systems"/>

Облога [[радар]]а — ''радом'' је израђен од посебног композита са премазом, који упија радарске зраке.

На основу свих ових предузетих мера, постигнуто је смањење чеоног радарског попречног пресека ''Тајфуна'' на вредност између 0,05 и 0,1 -{m²}-.<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="Structure and Systems"/><ref name="The Stealthy Eurofighter Typhoon">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2005/06/the-stealthy-eurofighter-typhoon|title=The Stealthy Eurofighter Typhoon|quote=The Stealthy Eurofighter Typhoon| author = News |date=7. 6. 2005|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=24. 9. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150905042708/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2005/06/the-stealthy-eurofighter-typhoon|archive-date=5. 9. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="Stealth - Ist der Eurofighter Typhoon stealth ?">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/faq.htm|title=Stealth - Ist der Eurofighter Typhoon stealth ?| quote =Stealth - Ist der Eurofighter Typhoon stealth ?|date=| format = |publisher=sr.wikipedia.| location = | language = {{de}} |accessdate=24. 9. 2015}}</ref>

=== Опрема, интеграција и фузија сензора ===

''Јурофајтер тајфун'' је опремљен софистицираном опремом високе технологије за успешно извршавање задатака [[Вишенаменски борбени авион|вишенаменског борбеног авиона]]. Поред описаног [[Систем команди лета авиона|система команди лета]] и наведеног [[Хидраулички систем авиона|хидрауличког система]] преко [[Инерцијални навигациони систем|инерцијалног навигационог система]], са интегрисаним [[Глобални позициони систем|глобалног позиционог, -{GPS}-]].<ref name="Avionik">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/technik-avionik.htm|title=Avionik| quote =Avionik|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{de}} |accessdate=24. 9. 2015}}</ref> ''Тајфун'' може и у лошим временским условима да слети без визуелног контакта са спољним окружењем, на основу пилотовог читања параметара на показивачима у кабини, пренетих са система „храњених” сензорима (''инструментално слетање''). Поседује и систем за упозоравање на близину препрека на терену који надлеће (''праћење терена''), заснован на мултифункционалним информацијама пренетим дистрибутивним системом [[слој везе]]. Овај систем је исти као што користи и авион ''Панавија торнадо''.

Извршена је интеграција система [[магистрала (рачунарство)|магистралом података]] стандарда ''MIL-1553'', што обезбеђује ''Тајфуну'' оперативну ефикасност и велику поузданост. Интеграција обухвата седам функционалних система, које подржавају преко 80 [[рачунар]]а:<ref name="Avionik"/>
* Приказивачи и елементи за управљање у кабини, повезани су преко [[магистрала (рачунарство)|магистрале података]] ''MIL-1553'', преносом података од 100 -{Mbit/s}-.
* Управљање ватром, идентификација, навигација, повезани су са оптичким преносом са 1.000 -{Mbit/s}- преко магистрале података стандарда ''STANAG-3910''.
* Електронска самозаштита, повезивана је преко магистрале података ''MIL-1553'', са 100 -{Mbit/s}-.
* Систем управљања са оружјем, повезиван је преко магистрале података ''MIL-1553'', са 100 -{Mbit/s}-.
* ''Легитимисање'', типа шифрованог питања и одговора пријатељ / непријатељ, повезано је преко магистрале података ''MIL-1553'', са 100 -{Mbit/s}-.
* Управљање са системима, интегрисани надзор и снимање података, повезиван је преко магистрале података ''MIL-1553'', са 100 -{Mbit/s}-.
* Опрема за комуникације, повезана је са оптичким преносом са 1.000 -{Mbit/s}- преко магистрале података стандарда ''STANAG-3910''.<ref name="Avionik"/>

Висок ниво интегрисаности и брза размена бројних података између подсистема обезбеђује [[пилот]]у услове да брзо схвати тактичку ситуацију и самостално брзо и ефикасно реагује на опасност од идентификованих циљева. Аутоматизовани информациони систем има за циљ да смањи обим посла пилоту у кабини, те да се исти може првенствено фокусирати на свој основни задатак — вођење борбе. Редундантност управљања са подсистемима опреме повећава поузданост, смањује могућност појаве грешака и неуспех функција. Уграђени системи за испитивање на земљи и самоиспитивање у лету, доприносе тој карактеристици.

Интеграција система опреме на ''Тајфуну'' има 100% већи хардверски и софтверски потенцијал за пријем нових подсистема, у односу на тренутне потребе. У изради софтвера примењен је високи програмски језик [[Ада (програмски језик)|Ада]] за кључне системске апликације.<ref name="Technical guide"/><ref name="SENSORS Eurofighter Typhoon"/><ref name="Avionik"/><ref name="The Wonders of Link 16 For Less: MIDS-LVTs">{{cite web|url=http://www.defenseindustrydaily.com/the-wonders-of-link-16-for-less-midslvts-updated-02471/|title=The Wonders of Link 16 For Less: MIDS-LVTs| quote =The Wonders of Link 16 For Less: MIDS-LVTs| author = Defense Industry Daily staff |date=24. 8. 2015| format = |publisher=defenseindustrydaily| location = | language = {{en}} |accessdate=24. 9. 2015}}</ref>

{{Navbox
|name  = Поређење авиона
|title = <div class="NavHead" style="color:gold; text-align:left; font-size:130%;"><div style="text-align:center">'''Интеграција система ''Тајфуна'''''</div>
</div> 
|state = collapsed
|titlestyle = background-color:#70CCDA;
|groupstyle = width:15em; background-color: #E6E6FA;
|liststyle = width:auto;
|list1 = [[Датотека:Интеграција система тајфуна7.svg|центар|680п]]
}}
==== Преторијанац ====

''EuroDASS преторијанац'' је систем само-заштите. На ''Тајфуну'' је интегрисан тај софистицирани систем, као веома ефикасно одбрамбено средство, авионски подсистем. Пројектним захтевима је уважено позитивно искуство, да је ефикасан електронски систем самозаштите суштинска компонента савременог [[ловачки авион|ловачког авиона]], јер без пуног уважавања сценарија савремене претње од противника може бити само-заштите. У потпуности је одбрамбени подсистем интегрисан у систем наоружања и ако је одвојено физички уграђен. Састоји се од укупно двадесет и две, лако и брзо заменљиве компоненте. Даје подршку [[пилот]]у за информације о потенцијалним опасностима за њега и његов авион, тако да може аутоматски да предузима корективне мере за самозаштиту. Све компоненте система само-заштите, под контролом су [[рачунар]]а. Аутоматски се анализирају све претње из ваздушног простора и са тла (земља/море), у пуном сектору од 360°. У суштини систем ради, у две фазе:<ref name="Technical guide"/><ref name="Eurofighter Typhoon">{{Cite web|url=http://www.eurofighter.com/the-aircraft| title = Eurofighter Typhoon| quote = Eurofighter Typhoon |date=| format = | publisher = eurofighter.com | location = | language = {{en}} | accessdate=24. 9. 2015}}</ref><ref name="Систем за електронско ратовање"/><ref name="DASS / Defensive Aids Sub System">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/sensorik-dass.htm|title=DASS / Defensive Aids Sub System| quote =DASS / Defensive Aids Sub System|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{en}} |accessdate=24. 9. 2015}}</ref>
* открива, анализира и упозорава на опасност и
* аутоматски усмерава одбрамбене акције.
[[Датотека:DASS_by_numbers.png|мини|десно|350п|Позиција подсистема „преторијанац“, на ''Тајфуну'':{{bulleted list| 1 —  [[Ласер]]ски детектор| 2 —  Лансер бакљи, за пасивно ометање (обмањивање) ''IC'' детекције| 3 —  Лансер станиолских листића, пасивно ометање (засенчење) [[радар]]а| 4 —  Пријемник (детектор) за упозорење од противничких ракета| 5 —  -{''ESM/ECM''}- (системи за електронско ратовање), контејнери на носачима| 6 — Вучени ометачи}}]]

Одбрамбени подсистем „преторијанац“, састоји се од горе наведених компоненти, са усаглашеним функцијама, где су посебно кључне оне везане за детекцију.

Електронске против мере (''ESM'') и електронски регистратор мера (''ECM'') налазе се у контејнерима на крају крила. У питању је широкопојасни радарски пријемник радарских сигнала, емитованих од радара противника. Поред те опасности, упозорава и на друге електронске емисије, као што је пренос радио података. Систем обавља непрекидну пасивну претрагу у фреквентном опсегу од 100 -{mHz}- до 10 -{gHz}- (позиција 5).<ref name="Technical guide"/><ref name="New technologies ECM systems">{{Cite web|url=https://www.myaoc.org/eweb/images/aoc_library/Events/2002/102802_CONV/02CONV_Proceedings/Day2/Track2/Bacchelli.pdf| title = New technologies and innovative techniques for new-generation ECM systems| quote = New technologies ECM systems|date=| format = | publisher = | location = | language = {{De}}| accessdate=24. 9. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20160304213630/https://www.myaoc.org/eweb/images/aoc_library/Events/2002/102802_CONV/02CONV_Proceedings/Day2/Track2/Bacchelli.pdf| archive-date=4. 3. 2016|url-status=dead| df = }}</ref>

[[Сензор]]и за упозорење о лансирању непријатељских ракета, опционо се могу поставити на три могућа начина. Два сензора у нападној ивици корена крила, један у задњем делу корена вертикалног репа (позиција 4) и повезана четири пријемника ласерска упозоривача (позиција 1).

Сигнали који се примају од сензора одбрамбеног система, анализирају се, класификују, идентификују, одређује се приоритет онима који су удаљени до 100 -{km}-. Угаона тачност одређивања њиховог положаја је испод 1°. То су информације које се скупљају у бази података централног рачунара (више од 10.000 података). На основу њих систем идентификује тип предајника непријатеља, утврђује у ком је тренутном режиму оружје с којим он жели да дејствује и у складу с тим резултатима, рангирају се опасности по приоритету. На основу података у овој бази података, за „тајфун“, могу се слободно програмирати и подесити потребне мере, у било које време у складу са тренутном претњом, за коју је систем мисије подешен. Уз широк спектар могућности начина спречавања свога откривања, радарским снопом осветли („опомене“) непријатеља, носача одашиљача ухваћеног електронског емитовања.

У контејнерима на крајевима [[крило|крила]] (локација 5), смештени су моћни ометачи за ометање непријатељских радара.

''Јурофајтер'' користи један или два електронска ометача — мамца, које вуче иза десног контејнера на крају крила. Мамац-ометач емитује електронске сигнале на основу обрађених и обликованих података из пријемника радара упозорења, у централном рачунару, са функцијом ефикасног обмањивања непријатељског радара. Мамци се вуку са каблом од кевлара дужине 100 -{m}- (локација 6), а преко [[фибер оптички кабл|оптичког кабла]] преносе се сигнали из централног рачунара до њега. На овај начин се може обманути непријатељски радар да не ''осветли'' авион већ мамац, па се [[ракета|ракете]] са полу-активним радарским вођењем скрећу на мамце, са линије погађања ''Тајфуна''.

''Јурофајтер тајфун'' је опремљен и са системом за пасивно ометање топлотног и радарског свога откривања, од стране сензора непријатеља. За топлотну обману, користе се бакље као вештачки извори (мамци). Они су смештени у контејнерима испод унутрашњег дела сваког полукрила (позиција 2). У контејнерима испод спољашњег дела крила (позиција 3), смештене су ракетице, испуњене станиолским листићима (диполи). При регистрацији радарске озрачености ''Тајфуна'' аутоматски се по утврђеној динамици лансирају те ракетице (''диполи''), из којих станиолски листићи праве облак радарског замрачења целог окружења ''Тајфуна'' и деградирају радарски одраз са хаотичном дисперсијом непријатељских радарских зрака. При утврђеној опасности од детекције топлотних сензора и лансирања ''IC'' ракета непријатеља, аутоматски се лансирају бакље (патрони) по одређеној динамици у окружењу авиона ''Тајфун''. Бакље као топлотни извори ''збуњују и обмањују'' самонавођење ракета и привлаче их на себе. Овај аутоматски рад система, пилот може пребацити на своје ручно управљање.

Пилот је информисан о откривености непријатељских сензора од својих система и споља преко [[слој везе]], а подаци о томе се обрађују и интегрисано приказују на вишенаменском приказивачу. Такође, постоји и звучно упозорење пилота о опасности да му је авион откривен са непријатељским сензорима.<ref name="The Wonders of Link 16 For Less: MIDS-LVTs"/>

Постоје разлике у финесама решења овог система код корисника авиона по опцијама.<ref name="Technical guide"/><ref name="Систем за електронско ратовање">{{Cite web|url=http://www.janes.com/articles/Janes-Radar-and-Electronic-Warfare-Systems/Praetorian-defensive-aids-system-International.html| title = Praetorian defensive aids system (International), Airborne active and passive countermeasures systems and defensive aids suites (DAS)| quote =Систем за електронско ратовање|date=| format = | publisher = Jane’s | location = | language = {{En}} | accessdate=28. 10. 2011}}</ref><ref name="DASS / Defensive Aids Sub System"/><ref name="DAS PROGRAMM">{{cite web|url=http://www.eurofighter.com/fileadmin/web_data/downloads/review_archive/2009/EFProfil_2009.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20121105185012/http://www.eurofighter.com/fileadmin/web_data/downloads/review_archive/2009/EFProfil_2009.pdf|archivedate=5. 11. 2012|title=DAS PROGRAMM| quote =DAS PROGRAMM|date=| format = |publisher=archive| location = | language = {{De}} |accessdate=25. 9. 2015}}</ref>

==== Радар ====
Нова генерација вишенаменског, пулсирајућег доплер [[радар]]а ''CAPTOR'' је са механичким принципом скенирања. Производи га конзорцијум ''Јурорадар'', а развио га је ''BAE'' систем, са првобитном наменом за британски авион [[Си хариер]]. Модификовани радар ''CAPTOR-М'', прихваћен је за производњу по новом уговору, с њим се опремају и авиони ''Тајфун'' из партије 2.<ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/><ref name="Das ''CAPTOR'' Radar">{{Cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/sensorik-captor.htm| title = Das ''CAPTOR'' Radar| quote =Das ''CAPTOR'' Radar|date=| format = | publisher =eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} | accessdate=25. 9. 2015}}</ref>

Пројектован је за превласт у борби ваздух-ваздух, као примарну намену. Посебно му је велики домет, који може да варира у зависности од величине циљева и до 185 -{km}- за типичне величине суперсоничних борбених авиона, а за величине комерцијалних авиона око 370 -{km}-. Може да детектује истовремено и до 20 циљева уз праћење чак и ако су на већим удаљеностима надгледа ситуација са њиховим већим бројем. Супер је модуларан, састоји се од око 61 заменљивог модула и око 6 заменљивих линија везе. [[Маса]] му је 193 -{kg}-. Модуларност му омогућује брзу поправку, лаком заменом модула, што појефтињује одржавање и повећава оперативност авиона. Аутоматски идентификује и прати свих 20 циљева у ваздуху и одређује међу њима приоритет по критеријуму опасности.<ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/><ref name="Das ''CAPTOR'' Radar"/>

То је био први радар у оквиру [[НАТО]]-а који има три канала за обраду (уместо уобичајених два). Два користи за праћења, а додатни трећи канал је за заштиту, за мере ублажавања „буке“ и за откривање и класификацију ометања.
{|  style="float:right; background:#fff; border-style:solid; border-width:2px; border-color:#0095b6; margin-left:10px; padding:8px;"
|-
|<div style="text-align:center"><big>'''Аквизиција радара<br> авиона тајфун.'''</big></div>
|-
|style="text-align:center"|[[Датотека:Тајфун мод3.PNG|250п]]
|-
|style="text-align:center"|[[Датотека:Тајфун мод5.svg|250п]]
|-
|style="text-align:center"|[[Датотека:Тајфун мод7.gif|250п]]
|-
|style="text-align:center"|[[Датотека:Тајфун мод9.PNG|250п]]
|}
* Мод ваздух-ваздух аутоматски креира идентификацију, постављање приоритета и проналажење претећег циља, анализира опасност, као и процењује своје оптимално оружје одбране, на основу базе података. Такође, за некооперативне циљеве у ваздуху, има систем идентификације, режим препознавања радарске слике и бројање лопатица предњег кола компресора, на основу чега се идентификује тип противничког авиона.
* Мод ваздух-тло, мери растојање, мапира резолуцијом од 1 -{m}- (0,3 -{m}-. После партије 2), поседује способност избегавања препрека (праћење терена), као и израчунавања „бодова“ за ефекат дејства оружја.<ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/><ref name="Das ''CAPTOR'' Radar"/>

''Јурорадар'' конзорцијум је доставио понуду, државама кооперантима, за развој и производњу савременијег радара са активним електронским скенирањем, самим тим и са повећањем активне површине [[антена|антене]], па са тиме и са побољшаним перформансама. Предложено је задржавање остале електронске опреме, из постојеће варијанте ''CAPTOR-М'', са чиме би се смањио ризик, време и трошкови развоја. Тај нови радар је верзије ''CAPTOR-E'', са модовима рада:<ref name="Eurofighter nations offered AESA radar enhancement">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/eurofighter-nations-offered-aesa-radar-enhancement-344416/|title=Eurofighter nations offered AESA radar enhancement| quote =Eurofighter nations offered AESA radar enhancement|last=Hoyle|first=Craig|date=15. 7. 2010| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=25. 9. 2015}}</ref>
* Симултано преклапање режима рада.
* Ваздух-ваздух за претрагу и праћење / претрагу у току праћења.
[[Датотека:Typhoon f2 zj910 canard arp.jpg|Јурофајтер тајфун британског [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]-а, изглед ''радома'', од радара у носном<br>делу трупа.|десно|мини|260п]]
* Ваздух-земља, емитује радарске зраке и осветљава циљеве на земљи. Снима, мапира терен у високој резолуцији, надзире простор и извиђа.
* Детектује, открива и прати покретне циљеве на земљи и претражује простор.
* Детектује, претражује и прати покретне циљеве на површини [[море|мора]].

Обезбеђена је његова једноставна интеграција у ''Тајфун'':
* Низак ризик за надоградњу постојећих радара ''CAPTOR-М''.
* Уклапа се у постојеће услове обезбеђене у ''Тајфуну'', запреминске, масу и у систем хлађења.
* Високо је поуздана антена са електронским скенирањем са складним уклапањем у целину предњег дела трупа.
* Традиционалан је и робустан пројекат, са ниским трошковима одржавања у току животног века.

Потенцијал за будући развој:
* Може се модификовати за прихват нових радарских модова, као што је прихват [[слој везе|слој веза]] и електронско ратовање.
* Формирање вишеканалног адаптивног зрачења, укључујући и [[свемир]]ски простор.

Адаптивни процес:
* Велико поље надгледања
* Стабилан рад
Радар ''CAPTOR-E'', почео се испитивати у лету [[2007]]. године, а предвиђа се његова уградња и увођење у оперативну употребу [[2015]]. Та чињеница је велики минус за програм, пошто већина конкурената авиону ''Тајфун'' већ лете са радарима са електронским скенирањем. Закључење уговора о интеграцији радара са електронским скенирањем ''CAPTOR-E'', на авион ''Јурофајтер'', објављен је 19. новембра 2014. године.<ref name="SENSORS Eurofighter Typhoon"/><ref name="EUROFIGHTER AND NETMA SIGN ONE BILLION EURO RADAR CONTRACT"/><ref name="CAPTOR-E">{{cite web|url=http://www.selex-sas.com/EN/Common/files/SELEX_Galileo/Products/CAPTOR.pdf|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110708205705/http://www.selex-sas.com/EN/Common/files/SELEX_Galileo/Products/CAPTOR.pdf|archivedate=8. 7. 2011|title=CAPTOR-E| quote =CAPTOR-E|date=| format = |publisher=archive| location = | language = {{en}} |accessdate=25. 9. 2015}}</ref>

==== Пират ====
''Пират'' (''FLIR'') је инфрацрвени (топлотни) [[сензор]], који даје слику високе резолуције. Расположив је од [[2007]]. године. Због цене је опциони систем, само за поједине ловце ''Тајфун''. Сензор ради на таласним дужинама од 3 до 5 и од 8 до 11 [[метар|микрона]] и уграђен је фиксно у предњи део структуре трупа, на левој страни испред ветробрана кабине (види слику десно). Интегрисан је са осталима системима на авиону, а по намени, припада нападним системима. Први пут је на [[ловачки авион|борбеном авиону]] примењен овакав инфрацрвени [[фотодетектор]], што је значајно увећало опсег детекције у поређењу са старијим сличним сензорима. Док ''ОЛС-35'' на авиону [[Сухој Су-35|Су-35БМ]] има домет око 50 -{km}-, ''пират'' у истим условима постиже домет од 93 -{km}-. Опсег детекције у потери непријатеља је у сличном односу, наспрам 93 -{km}- за ''ОЛС-35'', са [http://eurofighter.airpower.at/pirate.jpg ''пиратом''] је 150 -{km}-. Међутим, у оквиру перформанси инфрацрвених сензора у претрагама и праћењу циља, ''пират'' поседује значајну предност у временским условима, пошто на његове резултате они немају деградирајући утицај. ''Пират'' ово исто ради као и [[радар]] у скенирању са погледом надоле, али без компромитовања (откривања) својим зрачењем. То ради као пасивни сензор, идентификује циљ и одређује његову удаљеност. Ово је велики напредак у односу на старе сензоре инфрацрвеног зрачења, који су могли у скенирању дати само дводимензионалне слике. Да би се одредила удаљеност до циља, исти мора бити осветљен са [[ласерски даљиномер|ласерским даљиномером]]. Десно је у поларним координатама, на приказивачу приказана слика са система ''пират''. У горњем левом углу екрана, дате су перформансе индикације, већи пун сноп, радни је спектар откривања. Види се да је непријатељски авион удаљен 64,82&nbsp;km (35 наутичких миља), на висини 914,40 m (3.000 стопа), и откривена група непознатих објеката на око 92,6&nbsp;km (50 наутичких миља) у окружењу и на висини од 304,80 m (1.000 стопа). Сиво обојени циљ долази из података [[слој везе|слоја везе]].<ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/> [[Датотека:Eurofighter Typhoon Taxies to the runway at the 8th edition of Aero India (Aero India 2011) (cropped).jpg|Изглед уграђеног система ''пират''.|десно|мини|260п]]
[[Датотека:Eurofighter PIRATE PPI.jpg|Опсег захвата пирата:<br> '''1''' Показатељ учинка<br> '''2''' Висина обухваћеног поља.|десно|мини|260п]]
''Пират'' представља велики напредак у опремању авиона ''Тајфун'' и даје му значајне тактичке предности у пресретању непријатеља за борбу ваздух-ваздух и у борби ваздух-земља, са карактеристикама:
* Веома дуг временски период рада у режиму ваздух-ваздух, пасивно (без зрачења).
* Аутоматска детекција и истовремено праћење више циљева, а уједно и скенирање.
* Висок угаони захват, велика резолуција и тачност праћења.
* Велико видно поље у великом простору.
* Идентификација пресретнутих циљева у ваздуху.
* Детекција топлотних сигнала, првенствено од копнених циљева.
* Пренос и приказивање слике на визиру [[пилот]]ове кациге.
* Допринос навигацији авиона при слетању.

У оквиру набројаних карактеристика, на располагању су више модова (облика) рада:
* '''Истовремено праћење више циљева''' (''MTT''), тада у простору испред авиона тражи могуће циљеве у великом угаоном опсегу и може да их истовремено прати бројчано и до 200. Прати док скенира, као и радар у моду под називом -{IRST}-.
* '''Праћење појединачног, изабраног циља '''(''STT'') је режим који се спроводи само у потребама високе прецизности праћења циља.
* '''Праћење и идентификација појединачног, изабраног циља'''(-{STTI}-), режим рада је када циљ може бити визуелно идентификован од пилота на приказивачу, пошто је резолуција боља него код радарске слике.
* '''Аквизиција''', када ''пират'' и радар заједнички проналазе циљеве у сектору осматрања.
* '''Аквизиција у оквиру угаоног ограничења''', када ''пират'' ''захвата'' циљ, на чији положај је ''Тајфун'' послат и оријентисан. Када је циљ пронађен, ''пират' се аутоматски пребацује у режим ''STT'' или ''STTI''.

Рад ''пирата'' се може ускладити са кретањем главе пилота. Сензор тада гледа тамо где пилот окрене главу. Слика ''FLIR''-а се пројектује на визиру пилотове кациге. Ово може бити у функцији откривања и праћења циља, или његовог захвата и навођења [[ракета|ракете]] на циљ у току борбе.<ref name="Structure and Systems"/><ref name="Der PIRATE- Infrarot-Sensor">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/sensorik-pirate.htm|title=Der "PIRATE"- Infrarot-Sensor| quote =Der "PIRATE"- Infrarot-Sensor|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{en}} |accessdate=26. 9. 2015}}</ref>

==== Фузија сигнала са сензора ====
Исход борбе супротстављених [[ловачки авион|ловачких авиона]], у ваздушном простору, зависи од више фактора. Један од битних је имати први праве препознатљиве информације о противнику, његовом оружју и намерама. Са тиме се добија предност у времену, што је једна од најприоритетнијих информација. [[Сензор]]и авиона то обезбеђују у интеграцији са другим системима. Они су допунска чула вида и слуха [[пилот]]а. Обрада сигнала примљених од сензора и лако схватљив њихов начин презентације пилоту, представља проширење његовог нервног система, са повећаним капацитетом одлучивања и деловања. То је врло важан фактор у ситуацији када пилот има мало времена на располагању, када су већ лансиране ракете кратког домета на његов авион. Оне могу бити лансиране на растојањима на којима се у најбољем случају могу визуелно открити као тамне тачке, а могу се системом идентификације препознати да су ракете ваздух-ваздух, у теоретском опсегу више од 100 -{km}-. Тај фактор „идентификације“ је још један од пресудних. Ко први идентификује непријатеља може и први да употреби своје оружје и да стекне почетну предност у борби, што је најчешће и одлучујуће.

Технолошки ниво, многобројно умрежавање, интеграција и дигитализација на ''Тајфуну'', отвара потпуно нови начин и могућности идентификације и евидентирања примљених сигнала у широком опсегу. Затим, на ''Тајфуну'' је извршена фузија сигнала са великог броја сензора, комбиновањем тих добијених информација, обезбеђен је оптимални избор тренутно најповољнијег система за праћење циља.
* Контакт, иако је снимљен са неколико сензора, приказан је само на једном месту. Пилоту се подаци приказују сажето у најмањем потребном броју, независно један од другог, што доводи до смањења његовог оптерећења и смањује му се потребно време за његову реакцију (одзив).
* Међусобно комплементарни сензори, допуњавају се усклађено временски, просторно и спектрално. Са тиме се постиже већа резолуција и гушће скенирање у надзору.
* Фузија рачунарски обрађених сигнала сензора, омогућава заједничко аутоматско рангирање приоритета свих откривених циљева.
* Ако је дестинација циља изван опсега детекције неког од сензора, циљ може бити „пребачен“ на други боље позиционирани и тако ће бити „покривен“ са откривањем, идентификацијом и праћењем.
* Пренос података у пакету, штеди ресурсе рачунара, за различите паралелне податке.
* Сазнање о циљу, продубљено је и увећано. Зна се поред количине, смер кретања, удаљеност, брзина, радарски и инфрацрвени одраз и инфрацрвена слика као и радио сигнали, пренос података и радарска учестаност. На тај начин се добија и потпуна идентификација циља. То олакшава класификацију релевантних информација у бази података.
* Контакт са пасивним праћењем циља може да се реализује са снимањем без емисије својих сензора, треба да се прикупљају подаци о зрачењу, што није нужно са својим активним сензорима. Може да се, без укључења радара, активира оружје и без свога откривања напасти циљ. Такво маскирање се спроводи као елемент максималног изненађења противника. Такав опит је направљен, а описан у поглављу „оперативна употреба“.<ref name="Multi-Sensor-Fusion">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/sensorik-fusion.htm|title=Multi-Sensor-Fusion| quote =Multi-Sensor-Fusion|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{de}} |accessdate=26. 9. 2015}}</ref><ref name="Im Interview: Eurofighter Testpilot Chris Worning ">{{cite web|url=http://www.airpower.at/news04/0321_worning/index.html|title=Im Interview: Eurofighter Testpilot Chris Worning | quote =Im Interview: Eurofighter Testpilot Chris Worning |date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{en}} |accessdate=26. 9. 2015}}</ref><ref name="DERA Famborough: Integration of Defensive Aids">{{cite web|url=http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/p010308.pdf|title=DERA Famborough: Integration of Defensive Aids|quote=DERA Famborough: Integration of Defensive Aids|last=Zanker|first=Philip M.|year=1999|format=|publisher=NATO RTO-MP-44.|location=|language={{en}}|accessdate=26. 9. 2015|archive-date=27. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150927162338/http://www.dtic.mil/dtic/tr/fulltext/u2/p010308.pdf|url-status=dead}}</ref><ref name="Operational Capabilities of The Eurofighter Typhoon">{{cite web|url=http://tmor.rafale.free.fr/Eurofighter_Capability.pdf|title=Operational Capabilities of The Eurofighter Typhoon|quote=Operational Capabilities of The Eurofighter Typhoon|date=30. 5. 2014|format=|publisher=Chris Worning / EADS. Abgerufen|location=|language={{en}}|accessdate=26. 9. 2015|archive-date=08. 11. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201108112052/http://tmor.rafale.free.fr/Eurofighter_Capability.pdf|url-status=dead}}</ref>
{{Navbox
|name  = Поређење авиона
|title = <div class="NavHead" style="color:gold; text-align:left; font-size:130%;"><div style="text-align:center">'''Шема принципа и начина фузије података са сензора, на ''Јурофајтеру'''''</div>
</div> 
|state = collapsed
|titlestyle = background-color:#70CCDA;
|group1 =[[Датотека:Eurofighter_sensor_fusion3.PNG|центар|650п]]
|list1 =
<span  style="font-size:1.4em; color:red;">1</span> — Припрема података, форматирање, усклађивање координата, обрада пиксела.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">2</span> — Међусобно поређење деоница са унапред познатим локацијама, за формирање новог циља.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">3</span> — Образац спајања деоница за изглед дотичне локације. Оптимално коришћење нових података за ажурирање претходног циља.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">4</span> — Предвиђање будућих позиција циља.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">5</span> — Класификација по пореклу, објашњење ситуације на слици.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">6</span> — Фузија одвојених структура по пореклу података, за идентификацију циља.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">7</span> — Спајење по групама, по пореклу, за дату ситуацију и процена намере непријатеља.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">8</span> — Одређивање приоритета претњи.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">9</span> — Израда планова и временског приоритета.

<span  style="font-size:1.4em; color:red;">10</span> — Реакција: система ''EuroDASS преторијанац'', функција сензора и режима, приказ, спољне комуникације, плана мисије, задатака оружја и осталог битног за борбено дејство.
}}

=== Кабина ===
==== Опште карактеристике ====
[[Датотека:Eurofighter Typhoon cockpit.jpg|Изглед кабине, у видном пољу [[пилот]]а. Приказана је табла са командама, приказивачима и командном палицом.|десно|мини|250п]]

У кабини ''Јурофајтера'' користе се екрани за приказ података, без конвенционалних инструмената. Приказивање је преко три доња вишенаменска приказивача у боји и широкоугаоног горњег (нишанског), са којима се управља преко тастатуре, курсора и [[глас]]а. Поред кабинских приказивача, интегрисана је и пилотска кацига са приказивањем на визиру.<ref name="Typhoon — BAE Systems"/><ref name="Inside the cockpit of award-winning Eurofighter Typhoon display">{{cite web|url=http://typhoon.starstreak.net/Eurofighter/cockpit.html|title=Inside the cockpit of award-winning Eurofighter Typhoon display|quote=Inside the cockpit of award-winning Eurofighter Typhoon display|date=10. 8. 2016|format=|publisher=typhoon.starstreak.|location=|language={{en}}|accessdate=9. 9. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20140529005508/http://typhoon.starstreak.net/Eurofighter/cockpit.html|archive-date=29. 5. 2014|url-status=dead}}</ref><ref name="New helmet to give Typhoon pilots killer look">{{cite web|url=http://www.reuters.com/article/2011/06/24/us-airshow-helmets-idUSTRE75N52A20110624|title=New helmet to give Typhoon pilots killer look|quote=New helmet to give Typhoon pilots killer look|last=Clercq|first=Geert De|date=24. 6. 2011|format=|publisher=reuters|location=|language={{en}}|accessdate=29. 9. 2015|archive-date=24. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924153807/http://www.reuters.com/article/2011/06/24/us-airshow-helmets-idUSTRE75N52A20110624|url-status=dead}}</ref><ref name="Head-up-Display (HUD) / Blickfelddarstellungsgerät">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/cockpit-hud.htm|title=Head-up-Display (HUD) / Blickfelddarstellungsgerät| quote =Head-up-Display (HUD) / Blickfelddarstellungsgerät|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{de}} |accessdate=29. 9. 2015}}</ref> У кабини се приказују подаци и са [[сензор]]а великог домета за детекцију слике, заснованој на разлици у топлотном зрачењу (''FLIR''), [[пилот]] управља системима и авионом, гласом и [[Систем команди лета авиона|командама лета]]. Улазне сигнале за команде лета пилот изражава померањем палица (ручица) и педала. Руке пилота су стално на ручици гаса [[Ваздухопловни мотор|мотора]] и на командној палици ([[HOTAS]], скраћеница од енглеске синтагме ''hands on throtle and stick''. На визиру пилотове кациге приказују се подаци, углавном исти као што су и на горњем (нишанском) приказивачу, са препознатљивим симболима.<ref name="Typhoon — BAE Systems"/> На располагању му је вишефункционални информациони дистрибутивни систем, интегрисани систем за упозоравање и систем за унос података о циљевима на левом пулту. Коришћени приказивачи и командни панели лета у кабини, осветљени су и постављени на подесиве шарке за пилотов избор одговарајућег поставног угла.<ref name="Inside the cockpit of award-winning Eurofighter Typhoon display"/>

Кабина је развијена на бази искуства пилота и њихових захтева и сугестија. Изглед и функционалност је настала методом приближавања кроз повратне информације и процене од војних пробних пилота.<ref name="MSD 2000 signals display unit (International), LAND-BASED SIGNALS INTELLIGENCE (SIGINT), ELECTRONIC SUPPORT AND THREAT WARNING SYSTEMS">{{cite web|url=http://articles.janes.com/notice.html|title=MSD 2000 signals display unit (International), LAND-BASED SIGNALS INTELLIGENCE (SIGINT), ELECTRONIC SUPPORT AND THREAT WARNING SYSTEMS|quote=MSD 2000 signals display unit (International), LAND-BASED SIGNALS INTELLIGENCE (SIGINT), ELECTRONIC SUPPORT AND THREAT WARNING SYSTEMS|date=9. 11. 2001|format=|publisher=Jane’s|location=|language={{en}}|accessdate=29. 9. 2015|archive-date=18. 03. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130318075501/http://articles.janes.com/notice.html|url-status=}}</ref> У ''Тајфуну'' је пилот смештен у [[избациво седиште|седиште]] типа ''Мартин Бејкер Mk.16A'' ({{јез-енг|Martin-Baker Mk.16A}}), са надстрешницом за заштиту лица, а лансира се при спасавању, са два [[ракетни мотор|ракетна мотора]].<ref name="Inside the cockpit of award-winning Eurofighter Typhoon display"/><ref name="Crew Escape & Life Support">{{cite web|url=http://www.eurofighter.com/capabilities/technology/crew-escape-lifesupport/cockpit-ingress-and-egress.html|title=Crew Escape & Life Support| quote =Crew Escape & Life Support|date=| format = |publisher=eurofighter| location = | language = {{en}} |accessdate=29. 9. 2015}}</ref>

Авион је предвиђен да лети са великим оптерећењем. Услед убрзања -{n•g}- (-{n}- је [[фактор аеродинамичког оптерећења]]), опремљен је са прикључком са системом за напајање заштитног одела ([[антигравитационо одело|анти-g одела]]) за пилота, за заштиту од последица оптерећења. Ово специјално развијено одело обезбеђује заштиту пилота, те он издржава убрзања и до 9-{g}-. Немачки и аустријски пилоти на ''Тајфуну'' носе хидростатичка анти-g одела, која пружају заштиту и у рукама, те омогућују потпунију толеранцију на велика убрзања.<ref name="Inside the cockpit of award-winning Eurofighter Typhoon display"/><ref name="Crew Escape & Life Support"/><ref name="Pilotenausrüstung">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/cockpit-pilotenausruestung.htm|title=Pilotenausrüstung| quote =Pilotenausrüstung|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{en}} |accessdate=29. 9. 2015}}</ref>

==== Управљање гласом ====
''Тајфун'' користи систем, са модулом за препознавање говора (''SRM''), са којим се генеришу извршне радње од наредби [[глас]]ом, уз помоћ неопходних рачунарских уређаја. То је била прва производња и оперативна примена оваквог система у кабини војног авиона. Систем даје пилоту додатни природни начин управљања са 26 некритичних (секундарних) функција у кабини, са чиме се значајно смањује његово оптерећење, побољшава безбедност ваздухоплова и шири простор за нове мисије. Важан корак у развоју система управљања гласом догодио се 1987. године, када је завршен дигитални [[централна процесорска јединица|процесор]] сигнала ''TMS-320-C30'', што је смањило величину и сложеност потребног система.

Систем управљања гласом захтева да сваки [[пилот]] има снимљен свој ''шаблон гласа'' који се користи у процесору за препознавање и тако препознат генерише изговорене типичне речи у наредбе, које се реализују у извршне радње. Тај ''шаблон гласа'' пилота је снимљен на касету која се меморише у систему у кабини, пре почетка лета. Овај систем се не користи за радње које захтевају већу безбедност и критичне задатке, као што су оружје, извлачење [[стајни трап ваздухоплова|стајног трапа]] и за друге сличне системе. Користи се за широк спектар других функција у кабини, као што је позив приказа неких информација на приказивачима, као што је стање количине [[гориво|горива]], стање система и тако даље.<ref name="Eurofighter Typhoon Direct Voice Input (DVI) system (United Kingdom), AIRCRAFT CONTROL AND MONITORING SYSTEMS">{{cite web|url=http://www.janes.com/extracts/extract/jav/jav_a062.html|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080512020020/http://www.janes.com/extracts/extract/jav/jav_a062.html|archivedate=12. 5. 2008|title=Eurofighter Typhoon Direct Voice Input (DVI) system (United Kingdom), AIRCRAFT CONTROL AND MONITORING SYSTEMS| quote =Eurofighter Typhoon Direct Voice Input (DVI) system (United Kingdom), AIRCRAFT CONTROL AND MONITORING SYSTEMS|date=| format = |publisher=janes| location = | language = {{en}} |accessdate=29. 9. 2015}}</ref>

=== Погон ===
[[Датотека:Eurofighter wtd61.jpg|Јурофајтер, при режиму рада мотора са укљученим допунским сагоревањем.|десно|мини|250п]]
''Јурофајтер тајфун'' поседује два [[Двопроточни турбомлазни мотор|двопроточна турбомлазна мотора]] ''ЕЈ200''. Тај тип мотора има однос двопроточности 0,4 и два вратила. Умерен однос двопроточности је изабран због захтева за велики потисак на режиму без допунског сагоревања, који задовољава потребе временски дужих суперсоничних [[брзина]] авиона (''суперкрстарење''). У поређењу са мотором ''RB199'', поседује 37% мањи број делова (1.800 уместо 2.845), а развија више зза 50% потиска, са истом запремином заузетог простора у трупу авиона. Ваздух се компримује у компресору ниског притиска, у три фазе (степена). Укупни однос повећања притиска у њему је 4,2:1. Компресор високог притиска поседује тродимензионалне профилисане лопатице постављене на пет сетова статорских и роторских кола. Тих пет степени сабијања стварају укупно повећање притиска у односу 6,2:1.<ref name="EJ200">{{cite web|url=http://www.rolls-royce.com/products-and-services/defence-aerospace/products/combat-jets/ej200.aspx#ej200-overview|title=EJ200| quote =EJ200|date=| format = |publisher=rolls-royce| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 9. 2016}}</ref> Компресори високог и ниског притиска су произведени у такозваној ''блиској технологији''. Дискови компресора и лопатице, направљени су из једне целине од легуре [[титанијум]]а, са чиме је учињена уштеда у тежини. Лопатице су двоструко веће дужине у односу на ''RB199'' и шупље су. Ове две компресорске целине, обрћу се у супротним смеровима, са укупним ефектом повећања притиска (степеном сабијања) ваздуха од 26:1 спроведеног у прстенасту комору сагоревања, где се исти меша са [[гориво]]м, у смешу за сагоревање. [[Температура]] врелих гасова је око 1.800° [[Келвин]]а, на улазу у прву погонску [[турбина|турбину]] мотора. Постоје две једностепене турбине (високог и ниског притиска), свака од њих погони по једно вратило. Турбина високог притиска погони краће вратило прстенастог пресека, које покреће компресор високог притиска, а турбина ниског притиска погони дуже, унутрашње вратило, на коме је компресор ниског притиска. Лопатице турбине монокристалне су структуре од легура [[никл]]а, пресвучене су пресвлакама од [[Керамика (материјал)|керамике]], никла, [[хром]]а и [[итријум]]а, а хладе се са ваздушном струјом. Горњи слој лопатица турбине се мора редовно проверавати, да ли на њему постоје механичка оштећења. Са применом ових високих и захтевних технологија, мотор ''ЕЈ200'' се уврстио у светски врх, у домену погона.<ref name="EJ200"/><ref name="Triebwerke - Technologie 1/3">{{cite web|url=http://www.airpower.at/flugzeuge/eurofighter/technik-triebwerke-techno.htm|title=Triebwerke - Technologie 1/3| quote =Triebwerke - Technologie 1/3|date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{de}} |accessdate=30. 9. 2015}}</ref><ref name="Triebwerke - Technologie 2/3">{{cite web|url=http://www.airpower.at/flugzeuge/eurofighter/technik-triebwerke-techno2.htm|title=Triebwerke - Technologie 2/3| quote =Triebwerke - Technologie 2/3|date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{de}} |accessdate=30. 9. 2015}}</ref><ref name="Triebwerke - Technologie 3/3">{{cite web|url=http://www.airpower.at/flugzeuge/eurofighter/technik-triebwerke-techno3.htm|title=Triebwerke - Technologie 3/3| quote =Triebwerke - Technologie 3/3|date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{de}} |accessdate=30. 9. 2015}}</ref>

После подешеног сагоревања, гасови протичу кроз конвергентно-дивергентну млазницу, са системом за допунско сагоревање, али без векторског управљања потиском. Однос потиска и тежине мотора је 9,5:1, а маса мотора је 1.035 -{kg}-. Мотор је једноставан за постављање и за скидање са авиона. Четири особе га замењују за краће време од 45 минута. Предвиђена је надоградња мотора системом за тродимензионално управљање вектором потиска, са углом закретања млазнице од око 23°. Припремљени су мотори прототипови и тражи се начин финансирања програма њихових детаљних испитивања и увођења у оперативну употребу. Истражује се могућност адаптивног управљања променом расподеле пресека конвергентно-дивергентне млазнице дуж њене осе за оптимизацију потиска и његовим повећањем за око 7%. Мотор је оптимизиран за рационални режим рада помоћу дигиталног система управљања ({{јез-енг|Digital Engine Control Unit-DECU}}) за минимално одржавање и максималну издржљивост. У таквим условима мотор обезбеђује потисак без допунског сагоревања од 60 -{kN}-, а са њиме 90 -{kN}-. У ванредним ситуацијама, мотор ''ЕЈ200'' може краткотрајно обезбедити потисак и од 102 -{kN}-.<ref name="EJ200"/><ref name="EJ200 - Daten">{{cite web|url=http://www.airpower.at/flugzeuge/eurofighter/technik-triebwerke-daten.htm|title=EJ200 - Daten| quote =EJ200 - Daten|date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{de}} |accessdate=30. 9. 2015}}</ref><ref name=" EJ200 - MTU Aero Engines ">{{cite web|url=http://www.mtu.de/engines/military-aircraft-engines/fighter-aircraft/ej200/|title= EJ200 - MTU Aero Engines | quote = EJ200 - MTU Aero Engines |date=| format = |publisher=.mtu| location = | language = {{en}} |accessdate=30. 9. 2015}}</ref>

На базном потиску од 2 -{x}- 60 -{kN}- ''Тајфун'' постиже брзину еквивалента [[Махов број|M]] = 1,5, што га сврстава међу авионе ''суперкрсташе''. Са допунским сагоревањем постиже M = 2,44, са чистом конфигурацијом без спољњег подвешавања. Ове перформансе су упоредиве са претпостављеним будућим противником, руским ловцем пете генерације за који се сматрало да ће уследити после прототипа [[МиГ 1.44]], што се није догодило јер је уместо њега усвојен [[Сухој Су-57|Сухој ПАК ФА]].<ref name="Der Eurofighter Typhoon (IV)"/><ref name="EJ200"/><ref name="Supercruising Flankers?"/><ref name="МиГ 1.44">{{Cite web|url=http://www.testpilot.ru/russia/mikoyan/mfi/mfi_1.htm| title = МФИ (1.42) — многофункциональный фронтовой истребитель| quote =МиГ 1.44|date=| format = | publisher = | location = | language = {{Ru}} | accessdate=30. 9. 2015}}</ref>{{Напомена|У приближном прорачуну утицаја Маховог броја на ефикасност усисавања па и на промену потиска [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]], усваја се упрошћење да [[Аеродинамички отпор|коефицијент отпора]] остаје константан са променом [[Махов број|Маховог броја]], што може бити прихватљиво за мање сегменте промене. На слици је приказана промена <math>\ C_p</math> у функцији Маховог броја, тако да је очигледно да су добијене прорачунске вредности конзервативне. Пад притиска на улазу у усисник је интерполиран са полиномом, другог степена. Укупан пад притиска на режиму лета на Маховом броју од 1,5 је око 0,96, а на 2,25 је око о,87. Тако да за тај губитак притиска, квадратне једначине добијају вредност:
:<math>\Delta p = c_1 \cdot M^2 + k_1</math>[[Датотека:Qualitive_variation_of_cd_with_mach_number5.svg|десно|250п]]
Систем једначина је:

:<math>0,96 = c_1 \cdot 1,5^2 + k_1</math>
:<math>0,87 = c_1 \cdot 2,25^2 + k_1</math>

Произилази да је решење <math>\ c_1 = -0,032</math> и <math>\ k_1 = 1,032</math>
:<math>\Delta p  = -0,032 \cdot M^2 + 1,032</math>

Губитак притиска може да се одреди и за већи сегмент разлике Махових бројева од 1,5 до 2,25, са прихватљивом прецизношћу коришћења формуле, када се узме повећање [[Аеродинамички отпор|отпора]] у обзир за тај сегмент. Пошто се претпоставља константан коефицијент отпора у функцији Маховог броја, онда сила отпора само зависи од квадрата брзине авиона. Под претпоставком да је стално позната брзина авиона, Махов број 1,5 се постиже при статичком потиску по мотору од 60 -{kN}-,<br> а Махов број 2,35 при 90 -{kN}-, што доводи до губитка притиска у усиснику на вредност 0,96 и 0,87, сагласно томе једначине система изгледају:
:<math>60 \cdot 0,96 = c_2 \cdot 1,5^2 + k_2\quad \longmapsto \quad\ 90 \cdot 0,87 = c_2 \cdot 2,35^2 + k_2</math>
:<math>90 \cdot 0,87 = c_2 \cdot 2,35^2 + k_2</math>

У овом случају, губитак притиска користи се у два режима лета, за Махов број 2,25 и за Махов број 2,35, што даје одређена одступања у резултатима, али приближно задовољава потребу за грубу процену. Затим се одређује <math>\ c_2 = 6,36</math> и <math>\ k_2 = 43,29</math>. Повећање отпора ваздуха у функцији брзине лета, у зависности од потиска може се израчунати користећи исту формулу ако се користи она изнад за пад притиска. Конкретно:

:<math>\ T \cdot\Delta p = c_2 \cdot M^2 + k_2 \longrightarrow M = \sqrt{ \frac{T \cdot\Delta p - k_2}{c_2}}</math>

У једначинама је:
: <math>\ k= C_p / C_v</math> — коефицијент адијабате, [[Поасонов број]], а 
: <math>C_p</math> — [[моларни топлотни капацитет]] при сталном притиску, <math>C_v</math> моларни топлотни капацитет при сталној запремини.

Једначина у овом облику се користи и за прорачун приближне вредности Маховог броја:
:<math>\ M = \sqrt{ \frac{T\cdot (-0,032 \cdot M^2 + 1,032) -43,29}{6,36}}</math>
 
Као што је горе наведено, резултати више одступају на великим потисцима. Сасвим су задовољавајући око брзине, која одговара Маховом броју 2.<ref name="Technical guide"/><ref name="EJ200"/><ref name="Supercruising Flankers?">{{cite web|url=http://www.ausairpower.net/APA-Supercruise.html|title=Supercruising Flankers?| quote =Supercruising Flankers?| author = Carlo Kopp |year=2005| format = |publisher=ausairpower| location = | language = {{en}} |accessdate=30. 9. 2015}}</ref>}}

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Eurojet EJ2000 Austrian.jpg|240п]]||[[Датотека:Eurojet ej2000.jpg|240п]]||[[Датотека:EJ200 inlet.jpg|240п]]
|-
|style="text-align:center"|Изложен [[Ваздухопловни мотор|мотор]] [[Јуроџет EJ 2000]].||''Јуроџет -{EJ}-2000'', са управљањем<br> вектора потиска.||Чеони приказ дела првог кола<br> роторских и статорских лопатица<br>компресора мотора ''Јуроџет -{EJ}-2000''. 
|}

=== Наоружање ===
[[Датотека:Mauser BK-27 LKCV.jpg|Топ, ''Маузер -{BK}--27''.|десно|мини|250п]]
''Тајфун'' је опремљен топом ''Маузер BK-27'', [[калибар|калибра]] од 27 -{mm}-, са бојевим комплетом од 145 граната.<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/><ref name="Bewaffnung">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/bewaffnung.htm|title=Bewaffnung| quote =Bewaffnung|date=| format = |publisher=airpower| location = | language = {{de}} |accessdate=1. 10. 2015}}</ref> [[Топ]] је тежак 100 -{kg}- без граната и инсталиран је у корен десног полукрила. [[Каденца]] му се може изабрати између 1.000 и 1.700 граната у минути, док је излазна брзина гранате 1.025 -{m/s}-. За 0,5 секунди, може се испалити преко 4 -{kg}- [[маса|масе]] граната. Муниција се аутоматски доводи у топ, а чауре се одводе у контејнер. Гранате не смеју бити повезане, али се постављају у спремник, што смањује потребно време за пуњење оружја. Ефективни домет гранате је око 1.600 метара. Гранате су различитих врста, расположивих за више намена. Високо експлозивне гранате се користе за дејство против [[ракета]] којима је нападнут авион, и ове ракете се самоуништавају после промашаја циља. Посебан је тип граната против циљева на копну, за противоклопну борбу. [[Маса]] једне гранате је око 260 грама.<ref name="Mauser BK 27">{{cite web|url=http://www.whq-forum.de/cms/205.0.html|title=Mauser BK 27|quote=Mauser BK 27|date=|format=|publisher=.whq-forum|location=|language={{de}}|accessdate=1. 10. 2015|archive-date=04. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304193214/http://www.whq-forum.de/cms/205.0.html|url-status=dead}}</ref><ref name="Weapons">{{cite web|url=http://www.targetlock.org.uk/typhoon/weapons.html| title =Weapons| quote =Weapons|date=| format =| publisher =typhoon.starstreak.| location =| language ={{en}}| accessdate=1. 10. 2015| archive-url =https://web.archive.org/web/20130218214721/http://www.targetlock.org.uk/typhoon/weapons.html| archive-date=18. 2. 2013|url-status=dead| df =}}</ref>

Авион ''Тајфун'' поседује 13 спољних везних тачака за подвешавање борбених средстава и другог терета. Максимална укупна маса подвешених терета, стандардно је до 6.500, а може и до 7.500 -{kg}-. Подвесне тачке су распоређене, по четири испод сваког полукрила (8 под крилом) и пет испод трупа (види слику десно).<ref name="Eurofighter Typhoon"/><ref name="Bewaffnung"/> На три подвесне тачке могу се подвесити спољни резервоари горива, два под крило и један под централни део трупа. На ову везну тачку испод централног дела трупа, поткачиње се једино резервоар горива (није предвиђена алтернатива).<ref name="Weapons"/> На слици десно, оивичени су резервоари горива са жутом бојом. Могу се бирати између два расположива типа: од 1.500 литара, који је намењен за подзвучни лет и ниске маневре, са малим убрзањем -{n•g}-, a оптимизиран за надзвучни лет и оштар маневар са великим убрзањем -{n•g}- је запремине од 1.000 литара. Британска фирма ''BAE'' систем је припремила аеродинамички профилисане резервоаре горива за постављање на задњи део трупа авиона и стапали би се са њим у задебљан профил (као облога). Запремина овог резервоара је 1.500 литара. Са њим се повећава долет авиона за око 25%. Две подтрупне бочне линије поседују по две тачке подвешавања. На њих се у контуру трупа могу подвесити 4 ракете ваздух-ваздух великог домета, са ''утапањем'' у контуру без значајнијег повећања [[Аеродинамички отпор|отпора]] и радарског одраза. Две најудаљеније линије на крилу опремају се само са ракетама ваздух-ваздух кратког домета. Могу се користити везне тачке и за подвешавање и другог оружја, под условом да је обезбеђена њихова интеграција, сагласно пропису ''MIL-STD-1760''.<ref name="Eurofighter Typhoon"/><ref name="Weapons"/> [[Датотека:Eurofighter_hardpoints.svg|Подвесни терети (црвено), а топ (зелено).|десно|мини|250п]]

Поред ракете ваздух-ваздух кратког домета, типа старог ''Саидвиндера'', на располагању су и нове већег домета, са ознакама ''ASRAAM'' и ''IRIS-T''. Ракете ''ASRAAM'', имају значајно повећан домет, што је био и основни циљ њиховог развоја. Са том ракетом непријатељски авион може бити уништен у приближавању и пре него што дође до међусобне борбе. Покретљивост ових ракета у блиској борби, упоредива је са ''Саидвиндером'', али то јој је био секундарни пројектни захтев, мада је овде много јачи потисак мотора и низак [[Аеродинамички отпор|отпор]], што јој је основни разлог за побољшани маневар. Ракета ''IRIS-T'', пројектована је да буде посебно агилна, тако да јој одмах може бити циљ и сопствени авион. То јест, може брзо заћи за реп „свога“ сопственог авиона, са кога је и лансирана. Та способност је позната под називом као потпуно сферна, или ''сверакурсна ракета''.<ref name="Bewaffnung"/>

За борбу на великим растојањима, користи се привремено ракета ''AIM-120A/B/C AMRAAM'', која се успешно показала у борби. У будућности, биће замењена са много моћнијом ракетом ''MBDA метеор'', која је опремљена [[Набојномлазни мотор|набојномлазним мотором]], заснива се на новој технологији у домену електронике и управљања.

Оружје ваздух-земља сачињавају разне врсте [[бомба|бомби]] и ракета. Бомбе су побољшане, а у плану развоја је да у будућности буду побољшане и ракете. Планови о надградњи максималног спољњег ношења оружја се не објављују, тј. подлеже тајности. ''Тајфун'' ће носити и неке типове крстарећих ракета.

Опције коопераната су усаглашене са карактеристикама заједничког авиона, а и стандардизовано је ношење наоружања по типовима и количини. У доњој табели, приказана су усаглашена решења према могућностима авиона и потребама корисника.<ref name="Technical guide"/><ref name="Eurofighter Typhoon"/><ref name="Bewaffnung"/><ref name="Weapons"/>

{| border="2" cellpadding="2" style="margin:auto;"
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="13" |'''Наоружање авиона Јурофајтер тајфун'''<ref name="Eurofighter Typhoon"/><ref name="Bewaffnung"/><ref name="Weapons"/><ref name="Eurofighter Typhoon multirole combat aicraft">{{cite web|url=http://www.airrecognition.com/index.php/west-europe-air-force-military-aircraft-planes-equipment-/german-germany-air-force-aicraft-military-equipment/luftwaffe-germany-german-air-force-combat-fighter-aircraft/134-eurofighter-typhoon-multirole-fighter-aircraft-technical-data-sheet-specifications-intelligence-description-information-identification-pictures-photos-images-video-germany-german-air-force-defence-industry-military-technology.html|title=Eurofighter Typhoon multirole combat aicraft|quote=Eurofighter Typhoon multirole combat aicraft|date=|format=|publisher=airrecognition|location=|language={{en}}|accessdate=1. 10. 2015|archive-date=03. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151003014545/http://www.airrecognition.com/index.php/west-europe-air-force-military-aircraft-planes-equipment-/german-germany-air-force-aicraft-military-equipment/luftwaffe-germany-german-air-force-combat-fighter-aircraft/134-eurofighter-typhoon-multirole-fighter-aircraft-technical-data-sheet-specifications-intelligence-description-information-identification-pictures-photos-images-video-germany-german-air-force-defence-industry-military-technology.html|url-status=}}</ref>
|-
! Оружје
! colspan="11" style="text-align:center;"|[[Датотека:Тачке подвешавања 11.svg]]
! Корисници
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="13" |Ракете ваздух-ваздух
|- 
| <div style="text-align:center">[[AIM-132 ASRAAM]]</div>[[Датотека:Aim132asraam.jpg|170п]]
| 1
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| 1
| {{Застава|Уједињено Краљевство}}
|-
| <div style="text-align:center">[[IRIS-T|AIM-2000 IRIS-T]]</div>[[Датотека:Aim 2000 iris t.jpg|170п]]
| 1
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| 1
|  {{Застава|Немачка}} {{Застава|Шпанија}} {{Застава|Италија}} {{Застава|Аустрија}}<br> {{Застава|Саудијска Арабија}}
|-
| <div style="text-align:center">[[AIM-9 Сајдвиндер]]</div>[[Датотека:Aim9 sajdvajnder.jpg|170п]]
| 1
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| 1
| {{Застава|Немачка}} {{Застава|Шпанија}} {{Застава|Италија}} {{Застава|Аустрија}}<br> {{Застава|Саудијска Арабија}}
|-
| <div style="text-align:center">[[AIM-120 AMRAAM]]</div>[[Датотека:Aim120amraam.jpg|170п]]
| -
| 1
| 1
| 1
| 2
|  <div style="text-align:center">‡</div>
| 2
| 1
| 1
| 1
| -
| {{Застава|Немачка}} {{Застава|Шпанија}} {{Застава|Италија}}<br>  {{Застава|Уједињено Краљевство}}{{Застава|Саудијска Арабија}}
|-
| <div style="text-align:center">[[MBDA Метеор]] (планирано)</div>[[Датотека:Mbda meteor.jpg|170п]]
| -
| 1
| 1
| 1
| 2
| <div style="text-align:center">‡</div>
| 2
| 1
| 1
| 1
| -
| {{Застава|Уједињено Краљевство}} {{Застава|Немачка}} {{Застава|Шпанија}}<br> {{Застава|Италија}}
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="13" |Ракете ваздух-земља
|-
| <div style="text-align:center">[[Таурус (крстарећа ракета)|Таурус KEPD 350]] (планирано)</div>[[Датотека:Taurus kepd.jpg|170п]]
| -
| -
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| -
| -
| {{Застава|Немачка}}
|-
| <div style="text-align:center">[[Сторм шедоу (крстарећа ракета)|Сторм шедоу]] (планирано)</div>[[Датотека:Storm shadow.jpg|170п]]
| -
| -
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| -
| -
| {{Застава|Уједињено Краљевство}}
|-
| <div style="text-align:center">[[Бримстон]] (планирано)</div>[[Датотека:Brimstoneraketa.jpg|170п]]
| -
| 3
| 3
| 3
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 3
| 3
| 3
| -
| {{Застава|Уједињено Краљевство}}
|-
| <div style="text-align:center">[[ALARM (Rakete)|ALARM]] (планирано)</div>[[Датотека:ALARM raketa.jpg|170п]]
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| {{Застава|Уједињено Краљевство}}
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="13" |Муниција ваздух-земља слободног пада 
|-
| <div style="text-align:center">[[Павивеј|GBU-16]]</div>[[Датотека:Gbu-16.jpg|170п]]
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| {{Застава|Уједињено Краљевство}}
|-
| <div style="text-align:center">[[Бомбе слободног пада|Mark 83]] (454 -{kg}-)</div>[[Датотека:Mk83бомба.jpg|170п]]
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| {{Застава|Уједињено Краљевство}}
|-
| <div style="text-align:center">[[Павивеј|Павивеј IV]]</div>[[Датотека:Paveway IV laser-guided bomb - impression.jpg|170п]]
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| {{Застава|Немачка}}
|-
| [[Павивеј|GBU-48]]
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| <div style="text-align:center">‡</div>
| -
| 1
| 1
| 1
| -
| {{Застава|Немачка}}
|}
‡ – централна подтрупна везна тачка (13), искључиво се користи за ношење [[гориво|горива]].

У оквиру приказаних остварених могућности, у претходној табели, типичне оперативне варијанте конфигурација подвешавања, за конкретне наменске задатке, приказане су у следећој табели.<ref name="Eurofighter Typhoon"/><ref name="Bewaffnung"/><ref name="Weapons"/><ref name="Eurofighter Typhoon multirole combat aicraft"/>

{| border="2" cellpadding="2" style="margin:auto; width:980px;"
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! Супериорност у ловачкој намени
! Вишенаменска (поливалентна) намена
! Заштита, подршка
|-
|
* 6× ракета ваздух-ваздух, великог домета
* 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
* 3× резервоара за гориво, од 1.000 -{lit}-
|
* 2× крстареће ракете
* 2× [[ласер]]ски навођене бомбе / -{GPS}-
* 4× ракете ваздух-ваздух, средњег домета
* 4× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
* 1× резервоар за гориво, од 1.000 -{lit}-
|
* 4× ласерски вођене бомбе / -{GPS}-
* 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
* 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
* 1× контејнер за ласерски означивач 
* 2× резервоара за гориво, од 1.000 -{lit}-
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! Непосредна подршка из<br> ваздушног простора
! Неутралисање противваздухопловне<br> одбране непријатеља 
! Борба на мору против бродова
|-
|
* 18× противтенковске ракете (три у грозду)
* 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
* 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
* 1× резервоар за гориво, од 1.000 -{lit}-
|
* 2× ласерски вођене бомбе / -{GPS}-
* 2× противрадарске ракете
* 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
* 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
* 1×  контејнер за ласерски означивач
* 2× резервоара за гориво, од 1.000 -{lit}-
|
* 4× противбродске ракете
* 4× ракете ваздух-ваздух, средњег / дугог домета
* 2× ракете ваздух-ваздух, кратког домета
* 3× резервоара за гориво, од 1.000 -{lit}-
|}

=== Карактеристике ===
[[Датотека:German eurofighter.JPG|Јурофајтер тајфун у полетању.|десно|мини|220п]]
[[Датотека:Eurofighter 9803 3.jpg|Јурофајтер на слетању.|десно|мини|220п]]
[[Датотека:Eurofighter Typhoon 2.jpg|Јурофајтер из 29-е ескадриле [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ-а]].|десно|мини|220п]]
[[Датотека:Typhoon.f2.zj922.ff2006.arp.jpg|Јурофајтер, ловац једносед, [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ-а]].|десно|мини|220п]]
[[Датотека:2010-06-11 Eurofighter Luftwaffe 31+21 EDDB 01.jpg|Јурофајтер, својина [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафе]], у полетању.|десно|мини|220п]]

{| border="2" style="margin:auto;"  cellpadding="2"
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! Параметри
! Вредности/подаци<ref name="Eurofighter Typhoon"/><ref name="EUROFIGHTER DESCRIBED">{{Cite web|url=http://www.airvectors.net/aveuro.html#m4| title =EUROFIGHTER DESCRIBED | quote = EUROFIGHTER DESCRIBED |date=| format = | publisher = airvectors.net. | location = | language = {{en}} | accessdate=27. 10. 2013}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.raf.mod.uk/equipment/typhooneurofighter.cfm| title = Typhoon FGR4| quote = Тајфун FGR4|date=| format = | publisher = MOD RAF| location = | language = {{En}}| accessdate=1. 10. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120810152512/http://www.raf.mod.uk/equipment/typhooneurofighter.cfm| archive-date=10. 8. 2012|url-status=dead| df = }}</ref>
|-
| тип: || Вишенаменски авион
|-
| Дужина: || 15,96 -{m}-
|-
| Размах крила: || 10,95 -{m}-
|-
| Површина: || 50,00 m² <sup>(1)</sup>
|-
| Виткост крила: || 2,40
|-
| Специфично оптерећење крила: ||
* минимално (празан авион): 220&nbsp;kg/m²
* номинално (нормална полетна маса): 310&nbsp;kg/m²
* максимално (максимална полетна маса): 470&nbsp;kg/m²
|-
| Висина авиона: || 5,28 m
|-
| Маса празног авиона: ||
* једносед: 11.000&nbsp;kg <sup>(2)</sup>
* двосед: 11.700&nbsp;kg
|-
| Маса при полетању, нормална вредност || 15.500&nbsp;kg
|-
| Максимална маса при полетању: || 23.500&nbsp;kg
|-
|Количина горива: ||
* једносед 4.996&nbsp;kg / 6.215 -{lit}- (унутрашње)
* двосед 4.300&nbsp;kg (унутрашње)
|-
| Удео горива у укупној маси: || 0,312 
|-
| Границе [[Фактор аеродинамичког оптерећења|фактора аеродинамичког оптерећења]]: || +9/–3 
|-
| Максимални [[Махов број]]: ||
* на оптималној висини 2,35
* на нивоу [[море|мора]] 1,2 
|-
| Махов број крстарења: ||
* без спољних терета 1,5 
* конфигурација ваздух-ваздух 1,2 <sup>(3)</sup>
|-
|Минимална брзина: || 203&nbsp;km/h
|-
| Плафон оперативне употребе: || 16.765 m <sup>(4)</sup>
|-
| Максимална висина лета: || 19.812 m 
|-
|Максимална брзина пењања: || 315&nbsp;m/s 
|-
| Борбени радијус: || 1.389&nbsp;km (са спољним резервоарима за гориво)
|-
| Долет: || 3.790&nbsp;km 
|-
| Максимални спољни терет: || 7.500&nbsp;kg
|-
| Мотор: || два [[Двопроточни турбомлазни мотор|двопроточна турбомлазна мотора]] [[Јуроџет EJ200]]
|-
| Потисак:    ||
* базни: 2 × 60&nbsp;kN 
* са допунским сагоревањем: 2 × 90&nbsp;kN 
|-
| Однос потисак маса авиона: ||
* максимални: 1,67
* номинални: 1,18
* минимални: 0,78
|}
<sup>(1)</sup> 51,2 m² површина је са извученим преткрилцима.<ref name="EUROFIGHTER DESCRIBED"/>

<sup>(2)</sup> Сматра се да је 11.000&nbsp;kg, иако варира између 10.995&nbsp;kg и 11.500&nbsp;kg.<ref name="EUROFIGHTER DESCRIBED"/>

<sup>(3)</sup> Нема званичних података за овај податак, али је процењено према [[F/A-18 хорнет|F/A-18E]] за случај са 2 × -{AIM}--9 и 2 × -{AIM}--120, где је 1,5. Овде се сматра за случај са -{AIM}--9 и 2 × -{AIM}--120 да је приближно 1,2.

<sup>(4)</sup> За [[ловачки авион|борбене авионе]] је долет од 3.790&nbsp;km невероватан податак.

== Варијанте ==
''Јурофајтер'' се производи у варијантама једноседа и двоседа. Варијанта двоседа се борбено не користи, већ он само служи за обуку и тренажу [[пилот]]а. Серијска производња авиона „тајфун“ је програмирана у три „партије“ и оне се одвојено финансирају, са различитим техничким дефинисаним стандардима. У току прототипског развоја коришћено је седам авиона, [[прототип]]ова (подељених између четири кооперанта). Они су служили за подељене активности развоја варијација опремања и измене конструктивних решења. Коначна намена им је била коначна потврда захтеваног стандарда у лету, у циљу дефинисања и лансирања серијске производње авиона ''Тајфун''.

=== Примерци за развој (прототипови) ===
Због назива ових авиона на енглеском, ''-{Development aircraft}-'', за прототипове је усвојена скраћеница са почетним словима -{''DA''}-, а дописани број се односи на конкретан ваздухоплов по редоследу. Сваки од њих је имао програмску намену испитивања у лету и у развоју конкретних система.<ref name="Blog de las Fuerzas de Defensa de la República Argentina"/><ref name="EUROFIGHTER DESCRIBED"/>
* {{Застава|Немачка}}; ''DA1'', имао је намену испитивања и развоја структуре, летних карактеристика, [[Ваздухопловни мотор|мотора]] и [[софтвер]]а [[Систем команди лета авиона|команди лета]]. Први лет је направљен [[27. март]]а [[1994]]. године. До јуна 1994. године, завршено је девет пробних летова у функцији развојних испитивања софтвера, а потом је спроведено ажурирање система команди лета. Испитивања у лету су настављена [[18. септембар|18. септембра]] [[1995]]. године. Почетком [[1996]]. године, [[војска]] је проценила да је завршен тај део програма. Затим је почела конверзија [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]] -{EJ}-200 серије 03-{Z}-, интеграција опреме на [[магистрала (рачунарство)|магистралу података]] ''Stanag 3910'' и усавршавање носача за [[избациво седиште]] Мартин Бејкер -{Mk.16A}- све до новембра [[1998]]. У трећем кварталу [[1999]]. године, пробни летови су настављени, све до [[11. септембар|11. септембра]] [[2000]]. Поново је ажуриран систем команди лета, а верификациони летови су трајали две недеље изнад [[Северно море|Северног мора]]. Авион ''DA1'', [[8. април]]а [[2003]]. године преселио се у Шпанију, као замена за ''DA6''. Последњи његов лет, одржан је [[21. децембар|21. децембра]] [[2005]]. године.<ref name="DA1 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/prototypen-da1.htm|title=DA1 (Werksbezeichnung)| quote =DA1 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=/eurofighter.airpower.| location = | language = {{de}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Уједињено Краљевство}}; ''DA2'', имао је намену развоја софтвера команди лета и структуралних побољшања. Произвео га је ''BAE'' у Вортону. Први лет са њим је изведен [[6. април]]а 1994. године. Затим је реализовано девет летова у функцији испитивања, до јуна 1994. године, након чега су ажуриране команде лета, у планираној такозваној другој фази. Први лет оперативног [[пилот]]а [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]-а изведен је на ''Тајфуну'' ''DA2'' [[9. новембар|9. новембра]] 1995. године. Демонстриран је лет, на великим нападним угловима и до 25 степени, у мају [[1997]]. године. Затим су настављена оперативна испитивања у бази РАФ-а, између осталог да би се проверила компатибилност са [[aerodrom|аеродромским]] склоништем и осталом инфраструктуром. Уследила су испитивања [[радар]]а. ''DA2'' је први ''Тајфун'' који је летео на брзини еквивалента Маховом броју 2, у децембру 1997. године. Први је и примио [[гориво]] у ваздуху, у току лета, [[14. јануар]]а 1998. Затим, то је авион са стандардним мотором -{EJ}-200, новом опремом и [[избациво седиште|избацивим седиштем]] Мартин Бејкер -{Mk.16A}-. Испитивање [[флатер]]а (-{flutter}-) у лету је отпочето августа 1998. године. У другој половини 1999. године опремљен је за испитивање оптерећења, са постављеним више од 500 [[сензор]]а (мерних давача). На крају, ажуриран је горивни систем, [[2001]]. године. У јануару [[2002]]. године, уследила су испитивања пуштања у рад (стартовања) мотора у лету. Први лет, са новим софтвером команди лета одржан је у фебруару 2005. године, а то верификационо испитивање трајало је до [[13. новембар|13. новембра]] [[2006]]. ''DA2'' је сада у [[Музеј краљевског ратног ваздухопловства|музеју РАФ-а]] ({{јез-енг|Royal Air Force Museum London}}) у Хендону, северном Лондону.<ref name="DA2 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/prototypen-da2.htm|title=DA2 (Werksbezeichnung)| quote =DA2 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Италија}}; ''DA3'', имао је намену развоја система наоружања. Финализирала га је италијанска фабрика авиона Алениа. Од почетка је опремљен моторима ''EJ200''. Са њим је изведен први лет [[4. јун]]а 1995. године. Надоградња мотора извршена је у верзији ''EJ200-01C'', у 1996. години, а у [[децембар|децембру]] исте године испитано је покретање (стартовање) мотора у лету. Са два резервоара горива од по 1.000 литара, први лет је изведен [[5. децембар|5. децембра]] 1997. године. На пролеће 1998. године, извршена је надоградња са моторима ''EJ200-03A'', са којима је летео у марту 1999. године, на режиму [[Махов број]]а од 1,6 са подвешена два резервоара [[гориво|горива]] од по 1.000 литара. Тада је почело и испитивање наоружања у лету. ''DA3'', достигао је Махов број од 1,6 са три резервоара горива од по 1.000 литара у децембру 1999. године. Почетак испитивања [[топ]]а и избацивог седишта почело је [[31. март]]а 2000. године, када су почела прва ватрена дејства у лету. Прва употреба топова у лету извршена је у марту [[2004]]. године, а у марту 2005. године, почела су испитивања његовог дејства ваздух-ваздух. До августа 2005. године, почело је на полигону испитивање дејства [[бомба|бомби]].<ref name="-{DA3}-">{{Cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/prototypen-da3.htm| title = DA3 (Werksbezeichnung) | quote =DA3|date=| format = | publisher = | location = | language = {{De}} | accessdate=9. 11. 2011}}</ref>
* {{Застава|Уједињено Краљевство}}; ''DA4'', имао је намену развоја радара и остале опреме у циљу надоградње на стандард партије 2. Финализиран је у погонима -{BAE}- у Вортону и то је био први двосед у целом програму и први ''Тајфун'' са комплетном авионском опремом. Први лет је направио [[14. март]]а 1997. године, а први са ''суперкрстарењем'' [[20. фебруар]]а 1998. Уследила је серија експеримената у Вортону, у току од половине 1998. до [[28. април]]а 1999. године, укључен је и [[аутоматски пилот|аутопилот]] са функцијом аутоматског управљања са потиском мотора. Први лет са пилотовом кацигом и са приказивачем на визиру реализован је [[17. јун]]а 1999. године, а касније су почели летови са ракетама ''Варнер''. Затим следи први ноћни лет ''Тајфуна'' двоседа. Од 2001. године, почело је осново испитивање и ажурирање свих проверених решења. Спроведена је надоградња напајања са електричном енергијом и авионске опреме и наставак летних испитивања авиона у [[новембар|новембру]] 2001. године. Прво двоструко доливање горива у лету авиона ''DA2'' и ''DA4'', извршено је у јануару 2002. године. Испитивање интеграције оружја и испитивање његовог лансирања током лета, извршено је [[9. април]]а 2002. године. Тада је са ракетом ''AMRAAM'' гађана летећа мета („трут“). Значајан напредак, направљен је када је први пут у ваздуху досипано гориво у двосед, први пут са спољним резервоарима и у току ноћи. Изведен је први најдужи лет ''Тајфуна'' у временском трајању од 4 сата и 22 минута. Од 2002. године, почело је испитивање опреме за електронско ратовање и за противелектронску заштиту. У [[септембар|септембру]] 2004. године, побољшане су и унапређене [[Систем команди лета авиона|команде лета]].<ref name="DA4 (Werksbezeichnung) ">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/prototypen-da4.htm|title=DA4 (Werksbezeichnung)| quote =DA4 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Немачка}}; ''DA5'', имао је намену паралелног развоја радара и остале опреме, у циљу надоградње на ниво партије 2, као и британски стандард. Финализиран је у оквиру немачке ваздухопловне индустрије, први лет је направио [[24. фебруар]]а 1997. године. -{DA}-5 је први [[Ловачки авион|ловац]] опремљен радаром ''ECR-90 CAPTOR''. У јуну 1997. године, надограђен је софтвер за радар и за систем за управљање са [[Двопроточни турбомлазни мотор|моторома]] ''EJ200-03A''. Реализована је прва посета потенцијалним норвешким купцима у јуну 1998. године. Норвешки пробни пилот је летео на ''Тајфуну'' ''DA5'', [[15. децембар|15. децембра]] 1998. године. У априлу 1999. године, направљен је први лет са новим софтвером, са дефинисаним стандардом за [[аутоматски пилот|аутопилота]] и за аутоматско управљање са потиском мотора. Средином 1999. године, испитивано је истовремено праћење четири циља са радаром. У фебруару 2000. године, извршени су завршни летови испитивања, а у мају 2001. године, завршена је интеграција ракета ''AMRAAM'' и ''AIM-9L''. До [[29. март]]а 2001. године, завршено је испитивање радара са различитим експериментима. Надоградња авионске опреме серијског стандарда завршена је у [[пролеће]] 2003. године, а први лет је направљен са активном напредном ракетом ''IRIS-T'', у мају 2004.<ref name="DA5 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/prototypen-da5.htm|title=DA5 (Werksbezeichnung)| quote =DA5 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Шпанија}}; ''DA6'', имао је намену развоја технике пилотирања, процедуре летења и побољшања структуре авиона. У [[Севиља|Севиљи]] је финализиран овај други двосед, са наменом истраживања повећања обима елемената летних могућности, климатизације и вентилације кабине, преноса података са [[Слој везе|слоја везе]] и приказивања података на визиру кациге пилота. Први лет је изведен [[31. август]]а 1996. године. Након тога, испитиван је прслук за хлађење пилота у условима повишених температура. Испитиван је и утицај климатских услова хангара, при високим температурама.<ref name="DA6 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/prototypen-da6.htm|title=DA6 (Werksbezeichnung)| quote =DA6 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Италија}}; ''DA7'', имао је намену развоја [[навигација|навигације]], авионске опреме и интеграције [[ракета]]. Финализирала га је италијанска фабрика Аленија, а први лет је извео [[27. јануар]]а 1997. године. Прво лансирање ракета кратког домета ''AIM-9L'', извршено је 15. децембра 1997. године, а прво лансирање ''AIM-120'', изведено је [[17. децембар|17. децембра]] 1997<br> Уследила су прва подвешавања резервоара за гориво од 1.000 литара, 17. јуна 1998. У периоду од априла 2001. године, лансиране су ракете ''AMRAAM'' и ''AIM-9L'' у јединици оперативног ваздухопловства. Касније су реализована испитивања сензора „пират“. Извршено је испитивање пуњења горива у лету, у јулу 2002. године. У марту 2004. године, испитане су ракете ''IRIS-T'' са спољашњих носача испод [[крило|крила]].<ref name="Eurofighter Typhoon (Taifun)"/><ref name="EUROFIGHTER DESCRIBED"/><ref name="DA7 (Werksbezeichnung) ">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/prototypen-da7.htm|title=DA7 (Werksbezeichnung) | quote =DA7 (Werksbezeichnung) |date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref><ref name="El único prototipo español del 'Eurofighter' se estrella en Toledo">{{cite web|url=http://www.elmundo.es/elmundo/2002/11/21/espana/1037883405.html|title=El único prototipo español del 'Eurofighter' se estrella en Toledo| quote =El único prototipo español del 'Eurofighter' se estrella en Toledo|date=21. 10. 2002| format = |publisher=elmundo| location = | language = {{Es}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>

==== Индустријализација производње (предсерија) ====
'''''IPA''''' је скраћеница од почетних слова од назива на енглеском ''Instrumented Production Aircraft'', за обележавање авиона предсерије, којима је исто дописиван редни број. Исто је наменски развијено седам таквих предсеријских авиона.
* {{Застава|Уједињено Краљевство}}; ''IPA1'' је дефинисан стандард за индустријску реализацију сегмента интеграције одбрандбеног система. У Вортону је ''BAE'' систем финално произвео авион двосед ''IPA1''. Овај авиона је направио први лет [[15. април]]а [[2002]]. године. То је први дефинисани стандард ''Тајфуна'', који је ушао серијску производњу. На њему је још стандардизована климатизација, горивни систен, млазнице мотора, испитан је инструментални лет и примена боје авиона. Примарно је коришћен за испитивање и стандардизацију одбрамбеног система. У лету је испитана прва верзија [[бомба|бомби]] ''Павивеј II'', [[29. јун]]а [[2006]]. године, а у [[јун]]у [[2009]]. године и ''Павивеј IV''.<ref name="IPA1 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ipa1.htm|title=IPA1 (Werksbezeichnung)| quote =IPA1 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Италија}}; ''IPA2'' је предсеријски авион на коме је разрешена индустријска интеграција оружја ваздух-земља. То је први италијански ''Тајфун'' двосед. Финално је склопљен у фабрици Аленија. Први лет је направио [[5. април]]а 2002. године. На њему је индустријализовано и коначно испитано наоружање ваздух-земља и фузија сигнала [[сензор]]а на показивачима у кабини пилота. Такође је [[2003]]. године, на њему испитивано и званично стандардизовано тактичко летење. Извршена је верификација поступка пуњења горива у току ноћног лета, [[19. новембар]] [[2004]]. године. Испитана је употреба убојног средства ''GBU-16'', [[2005]]. године. С њим је изведен први лет са моторима ''EJ200 Mk 101'', изведен је [[14. септембар|14. септембра]] [[2007]]. године. У току испитивања летео је и на надзвучним брзинама, када су и верификоване маневарске способности ''Тајфуна''. У процесу испитивања нових мотор, прво је само десни замењен са верзијом Mk 101, а у [[децембар|децембру]] је замењен и други леви. Тако, је компатибилност мотора испитана и стандардизована, у [[новембар|новембру]] [[2008]]. године.<ref name="IPA2 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ipa2.htm|title=IPA2 (Werksbezeichnung)| quote =IPA2 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref> 
* {{Застава|Немачка}}; ''IPA3'' је предсеријски авион на коме је извршена индустријска интеграција оружја ваздух-ваздух. Финално га је произвела немачка ваздухопловна индустрија. Овај двосед је направио први лет [[8. април]]а 2002. године. На њему је 2005. године, испитана чврстоћа структуре при ношењу спољних терета. Испитана је [[бомба]] ''Павивеј II'', [[21. фебруар]]а. Поред тога, вршена су и поједина [[Аеродинамика|аеродинамичка]] испитивања.<ref name="IPA3 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ipa3.htm|title=IPA3 (Werksbezeichnung)| quote =IPA3 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Шпанија}}; ''IPA4'' је предсеријски авион, на коме је извршена индустријска интеграција дела оружја ваздух-земља и развој стандарда очувања животне средине. У Шпанији је финализиран авион једносед ''IPA4'', који је полетео [[27. фебруар]]а 2004. године. У децембру 2004. године, уследила су летна испитивања ракетног наоружања, на полигону у [[Шведска|Шведској]], a завршена су [[8. март]]а 2005. године. На ову летелицу уграђен је систем „пират“. У 2006. години, испитиван је овај авион на електромагнетну компатибилност и карактеристике флатера структуре. У 2007. години, извршени су пробни летови при ношењу и употреби ракете ''MBDA метеор'', а [[31. март]]а 2009. године и лансирање ракете ''AMRAAM'', на летећу мету. Средином 2009. године, авион је надограђен на стандард партије 2. Са њим је детаљно испитана и стандардизована технологија вожње авиона по земљи (таксирање).<ref name="IPA4 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ipa4.htm|title=IPA4 (Werksbezeichnung)| quote =IPA4 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Уједињено Краљевство}}; ''IPA5'' је предсеријски авион на коме је извршена индустријска интеграција оружја ваздух-земља и ваздух-ваздух. Овај једносед је финално произвео ''BAE'' систем у Вортону, први лет је направио [[7. јун]]а 2004. године. На њему је реализована интеграција ракета ваздух-ваздух и укупног оружја ваздух-земља.<ref name="IPA5 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ipa5.htm|title=IPA5 (Werksbezeichnung)| quote =IPA5 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Уједињено Краљевство}}; ''IPA6'' је предсеријски авион на коме је реализована конверзија система опреме стандарда партије 2. Полетео је [[1. новембар|1. новембра]] 2007. године, припада партији 1, то је био први ''Тајфун'' са потпуним хардвером и софтвером партије 2. У [[октобар|октобру]] 2007. године, обављена су испитивања мотора. Од 2008. године, извршени су пробни летови са новом кацигом пилота, показивачким системом и системом ''FLIR''.<ref name="IPA6 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ipa6.htm|title=IPA6 (Werksbezeichnung)| quote =IPA6 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Немачка}}; ''IPA7'' је предсеријски авион на коме је исто реализована конверзија у стандард партије 2. Полетео је [[16. јануар]]а 2008. године, такође потпуним стандардом партије 2. Произведена су још два предсеријска авиона ''IPA7'', за ближе дефинисање и верификацију серијског стандарда. Они су били опремљени мањом количином мерне опреме у лету, те су били приближнији са масом серијском авиону, па и реалним перформансама.<ref name="IPA7 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ipa7.htm|title=IPA7 (Werksbezeichnung)| quote =IPA7 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Уједињено Краљевство}}; ''ISPA1'', овај двосед је финално произвео ''BAE систем'' у Вортону. Направио је први лет [[11. мај]]а 2004. године. Коришћен је за испитивање и индустријску стандардизацију и интеграцију нишанске кациге пилота и [[ласер]]ских контејнера за ласерско обележавање циљева.<ref name="ISPA1 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ispa1.htm|title=ISPA1 (Werksbezeichnung)| quote =ISPA1 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>
* {{Застава|Италија}}; ''ISPA2'', овај једносед је финално произвела италијанска фабрика Аленија. Са њим је први лет изведен [[9. јул]]а 2004. године. Пошто постоји само један од ових предсеријских ''Тајфуна'', претпоставља се да је касније ''ISPA2'' трансформисан у серијски стандард.<ref name="ISPA2 (Werksbezeichnung)">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/serie-ispa2.htm|title=ISPA2 (Werksbezeichnung)| quote =ISPA2 (Werksbezeichnung)|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=4. 10. 2015}}</ref>

=== Серијска производња авиона ===
==== Партија 1 ====
''Тајфуни'' партије 1, произвођени су од [[2003]]. године. Сматрају се [[Ловачки авион|ловци]], почетних могућности. Временом је тај стандард постепено усавршаван, а свака надоградња [[софтвер]]а и [[рачунарски хардвер|хардвера]] доводи до повећања његове могућности, што је препознатљиво означено новим бројем блока документације, односно новог стандарда. Са увођењем блока 5, ретроактивно су спроведене све претходно надограђене модификације пројекта, на свима авионима, из целог програма производње. То је стратегијски принцип ретроактивне надоградње свих авиона из програма ''Јурофајтер''.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Major Retrofit For Early Eurofighter Typhoon Aircraft Begins">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2006/11/major-retrofit-for-early-eurofighter-typhoon-aircraft-begins|title=Major Retrofit For Early Eurofighter Typhoon Aircraft Begins|quote=Major Retrofit For Early Eurofighter Typhoon Aircraft Begins|date=15. 11. 2006|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=5. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150905042709/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2006/11/major-retrofit-for-early-eurofighter-typhoon-aircraft-begins|archive-date=5. 9. 2015|url-status=dead}}</ref> 
; Блок 1: То је стандард авиона са почетним оперативним и основним ПВО способностима. Предузете су мере, код све четири државе кооперанта, да се ова решења надограде на авионима једноседима и двоседима, све до ''Тајфуна'' стандарда блока 5, у временском периоду до [[2012]]. године.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Major Retrofit For Early Eurofighter Typhoon Aircraft Begins"/> 
; Блок 2: То је стандард авиона са почетним способностима борбене намене ваздух-ваздух.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Major Retrofit For Early Eurofighter Typhoon Aircraft Begins"/> 
; Блок 2-{B}-: То је стандард авиона са пуном борбеном способности ваздух-ваздух. Добијен је са надоградњом решења блока 2.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Major Retrofit For Early Eurofighter Typhoon Aircraft Begins"/>
; Блок 5: То је стандард авиона са пуним оперативним капацитетом, са комбиновањем постојећих пуних борбених способности ваздух-ваздух и додатак са способностима из намене борбе ваздух-земља. До краја [[2007]]. године, почела је њихова испорука у комбинацији сасвим нових авиона стандарда блока 5 и добијених са надограђивањем из блока 2-{B}-. Са тиме је испуњена партнерска обавеза према ваздуховним снагама [[НАТО]]а.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Major Retrofit For Early Eurofighter Typhoon Aircraft Begins"/>

==== Партија 2 ====
Тренутно се производе авиони из партије 2. Уговор о њиховој производњи, потписан је [[14. децембар|14. децембра]] [[2004]]. године, а уједно и о њиховом извозу [[Аустрија|Аустрији]]. ''Јурофајтер корпорација'', обавезала се да испоручи наручиоцима 251 примерак авиона из партије 2, комплетно наоружаним. [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] испоручиће се 91 ''Тајфун'', [[Њемачка|Немачкој]] 79 (укључујући и 15 авиона првобитно уговорено за Аустрију), [[Италија|Италији]] 47 и [[Шпанија|Шпанији]] 34. Испоруке авиона ''Тајфуна'', из партије 2, за сва четири кооперанта почеле су у [[лето]] [[2008]]. године, а планирано је да трају све до [[2013]]. Значајне разлике, у односу на стандард партије 1, односе се и на промену и побољшање застареле технологије производње.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="First Tranche 2 Eurofighter Typhoon Has Flown">{{cite web|url=http://www.prnewswire.co.uk/news-releases/first-tranche-2-eurofighter-typhoon-has-flown-153010835.html|title=First Tranche 2 Eurofighter Typhoon Has Flown| quote =First Tranche 2 Eurofighter Typhoon Has Flown|date=| format = |publisher=prnewswire| location = | language = {{en}} |accessdate=5. 10. 2015}}</ref>
;Блок 8: Уграђен је [[рачунарски хардвер|хардвер]] новог [[стандард]]а у [[рачунар]] задатака и уведени су нови модови [[радар]]а ''CAPTOR-M''. Углавном је фокусирана пажња на нови рачунар задатака (мисија) који поседује боље перформансе обраде података, са већим капацитетом меморије потребне за интеграцију будуће надоградње савременог наоружања.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="First Tranche 2 Eurofighter Typhoon Has Flown"/>
;Блок 10: Ажуриран је [[софтвер]] за векторско мапирање, побољшана је опрема инфрацрвеног [[сензор]]а за режим извиђања и праћења. Интегрисано је ново оружје: ''AIM-120C-5'', ''AMRAAM'', дигитални ''IRIS-T'', ''GBU-24'', ''ALARM'', ''Павивеј III'' и ''IV''.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="First Tranche 2 Eurofighter Typhoon Has Flown"/>
;Блок 15: Реализација вишенаменске напредне ефикасности авиона ''Тајфун'' на ниво 2 са ракетама ваздух-ваздух [[MBDA метеор]] и оружјем ваздух-земља: ''TAURUS'', ''Сторм шедоу'' ({{јез-енг|Storm Shadow}}) и Сумпорном бомбом.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="First Tranche 2 Eurofighter Typhoon Has Flown"/>

==== Партија 3А ====
Стандард и опремање партије 3 авиона ''Тајфуна'' још увек је у разматрању. Усклађују се ставови кроз преговоре који су у току. Због буџетских проблема који произилазе из садашње економске светске кризе и због лакшег тренутног усаглашавања ставова, партија 3 је подељена на два дела: партија 3-{A}- и 3-{B}-. Авиони партије 3-{A}- ће имати отворен интерфејс за будућа унапређења, али ће се испоручити са могућностима око 2,82 од нивоа у односу на стандард партије 2. Партија 3-{B}- остаје да сачека повољније економске услове и тек ће бити усаглашавана.<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Eurofighter Typhoon, understanding the Tranches and Blocks">{{cite web|url=http://www.fast-air.co.uk/typhoon-block-tranche-summary/|title=Eurofighter Typhoon, understanding the Tranches and Blocks| quote =Eurofighter Typhoon, understanding the Tranches and Blocks|date=април 2013.| format = |publisher=fast-air.| location = | language = {{en}} |accessdate=6. 10. 2015}}</ref>

==== Партија 3-{B}- ====
За партију 3-{B}- планирана је и припремљена су решења за надоградњу:
* [[Радар]] са електронским скенирањем, ''CAPTOR-E''.
* Тродимензионалне млазнице за управљиве са потиском мотора.
* Софтвер и комплетан систем за управљање са вектором потиска.
* Савремена кацига развијена у ''BAE'', са визиром који има функцију нишанске главе у сегментима приказивања и управљања са оружјем.
* Спољни резервоар горива, приљубљен уз задњи део трупа авиона (''облаже'' контуру трупа).<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Eurofighter Typhoon, understanding the Tranches and Blocks"/>

==== Сумарни преглед трансформације стандарда авиона ====
''Јурофајтер тајфун'' је један од највећих међународних кооперантских програма у светској историји ваздухопловне индустрије. Са већим бројем држава које су укључене у пројекат теже се може договарати пошто се повећава број различитих интереса. Неопходно је доста компромиса да се дође до стабилних договора и решења. У програму ''Јурофајтер тајфуна'', било је одређеног неслагања, кашњења и много политике. У решавању превазилажења тих проблема, лакше је било програм изделити на етапе. Одлучено је да се производња одвија у три партије (''транше'').

Свака је партија усаглашена између коопераната и обавезујућа је са посебним уговором између партнера и ''Јурофајтер корпорације'', за утврђени број авиона. Ово је омогућило партнерима, кооперантима флексибилност да промени свој број авиона током периода производње, али уз надокнаду ''Јурофајтер корпорацији'', који гарантује фиксну јединичну цену авиона свима наручиоцима у тренутку уговарања, на бази броја примерака у почетном договору.

Ова флексибилна могућност је остварена у финансијској подели три партије производње, али је исто остављена за опционе измене спецификација авиона (стандарда) из оквира почетне дефиниције. Ово омогућава да се нове функције додају или одбаце по потреби, чак и на нивоу авиона за појединачну државу кооперанта.

Док је са партијама решавана међусобна финансијска подела, дотле је са блоковима решаван стандард техничке дефиниције и ниво способности авиона. Са сваким новим блоком уведене су нове могућности. Приступ међусобне диференцијације дефиниције стандарда са појмом ''блокова'', уобичајен је метод и користи за војне авионе за дефиницију надоградње хардвера, софтвера, уградњу новог наоружања и промене структуре авиона.

''Тајфун'' је првобитно био планиран да се у оквиру једне партије производње дефинишу три блока (сегмента), (партија 3 садржи блок 20, блок 25 и опције из других блокова). Сваки блок је планиран да се добија са доградњом претходних решења из партије 1, тако да је увек она основа свих решења. Значи, могућности ваздух-ваздух из партије 2 добијене су надоградњом решења стандарда партије 1. Предвиђено је да се у партији 3 уведе ново наоружање и системи кроз увођење нових блокова. То су ракете ''метеор'', радар са електронским скенирањем и управљање вектором потиска.<ref name="Eurofighter Typhoon, understanding the Tranches and Blocks"/>

{| border="2" style="margin:auto;"  cellpadding="2"
|- class="hintergrundfarbe5" style="background:skyBlue;"
! colspan="6" |'''<big>Табеларни преглед производње тајфуна у партијама, серијама и блоковима.</big>'''<ref name="Fertigung in Tranches, Batches und Block's"/><ref name="Eurofighter Typhoon, understanding the Tranches and Blocks"/>
|-
!Године
!Партија
!Серије
!Блокови
!Број<br> примерака
!Функционалности
|- 
|rowspan="2"|[[2003]]. — [[2004]].

предати су 
|rowspan="6"|'''Партија 1'''<br>„тајфуна“<br> 148<br>и 363<br>[[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]]<br> EJ.200<br>и 147<br>[[радар]]а<br>CAPTOR
|Серија IPA
|rowspan="2"|Блок 1 
|2 x ЈС ♥<br>3 x ДС ♥
|'''Хардвер''': стандардан серијски + опрема за испитивање у лету<br>(завршени и усвојени: 30. јуна 2003. године)
|-
|Серија 1
|31 x ДС
|'''Софтвер''': ''PSP 1'' (''IOC''; Почетне оперативне способности, Основни ПВО капацитет;<br> основна обука борбе у [[ваздух]]у)
|- 
|rowspan="2"|2004—2005.

предати су 
|rowspan="4"|Серија 2
|Блок 2 
|43 x ЈС<br>4 x ДС
|'''Софтвер''': ''PSP 2'' (Побољшане ПВО могућности, унапређена<br> способност борбе у ваздуху)<br>Функције: Фузија сигнала [[сензор]]а (радара, ''MIDS'' и ''IFF''), пасивна заштита,<br> „Пират“ ''FLIR'', управљање гласом, основе [[аутоматски пилот|аутопилота]].<br>'''Ракете ваздух-ваздух''': ''AIM-9L'', ''ASRAAM-дигитал'', ''AIM-120B AMRAAM'', [[топ]]
|- 
|Блок -{2B}-
|29 x ЈС<br>9 x ДС
|'''Софтвер''' ''PSP 3'' (Дуготрајна способност и превласт у ваздушном простору са<br>вишенаменским карактеристикама.)<br> ''Функције'': Кацига, са визиром који има функцију нишанске главе, пуна функција<br> [[Слој везе|слоја везе]], унапређени модови радара, пасивна заштита,<br> систем за упозоравање за судар са препрекама на земљи.<br>''Ракете ваздух-ваздух:'' ''IRIS-T'' аналогна<br>(Доступан софтвер за ''IPA'', подршку функције)
|- 
|rowspan="2"|[[2006]]-[[2007]].

предати су
|Block 5
|16 x ЈС<br>5 x ДС
|rowspan="2"|'''Софтвер''': ''PSP 4'' (више улога пуне способности)<br>''Функције'': Ноћно осматрање, опрема за пренос података преко кациге са<br>нишаном, ажуриране [[Систем команди лета авиона|команде лета]], системи оружја ваздух-земља, пуна<br> функција аутопилота, „Пират“ ''FLIR'', потпуна функција система за упозоравање<br>за судар са препрекама на земљи.<br>''Ваздух-земља'': ''GBU-10 павивеј II'', ''GBU-16 павивеј II'', топ.<br> (Софтвер се испитује)
|- 
|Block 5-{A}-
|5 x ЈС 
|-
|Уговорено<br>[[2008]].<br>(планирано<br>2006)
|rowspan="3"|'''Партија 2'''<br>''Тајфуна''<br> 254<br>и 558<br>мотора<br>и 254<br>радара<br>''CAPTOR''
|Серија 4
|Блок 8
|
|[[Рачунар]] задатка са новим хардвером и са новим стандардом.
|-
|Уговорено<br>2008—2009<br>(планирано<br>2007—2008)
|Серија 5
|Блок 10
|
|'''Софтвер''': ''EOC 1'' (вишенаменска напредна ефикасност, ниво 1)<br>''Функције'': векторске мапе, побољшан одбрамбени систем, ''IFF'' мод 5, праћење циља.<br>''Ракете ваздух-ваздух:'' ''AIM-120C-5 AMRAAM'', ''IRIS-T дигитална''<br>''Ваздух-земља'': ''GBU-10'', ''GPS''-усмерено оружје|'''Павивеј III''' и '''IV''':.<br>(софтвер у раду)
|-
|Уговорено<br>[[2010]]. — [[2011]].<br>(планирано<br>2009.—2010)
|Серија 6
|Блок 15
|
| (вишенаменска напредна ефикасност, ниво 2)<br>''Ракете ваздух-ваздух:'' ракета [[MBDA метеор]]<br>'''Ваздух-земља''': ''TAURUS'', ''Сторм шадов'', Сумпорна бомба<br> (опрема у преговорима)
|-
|Уговорено<br>2008<br>(планирано<br>2006)
|rowspan="3"|'''Партија 3'''<br>(план)<br>(236 „тајфуна“<br>и 500<br>мотора<br>и 236<br>радари)<br> + опције<br><br>'''Партија 3А'''<br>(уговорено)<br>112 ''Тајфуна''
|Серија 7
|Блок 20
|
|'''Софтвер''': ''EOC 3''<br>''Могућа побољшања'': управљање вектором потиска мотора, радар са електронским скенирањем, извиђање у реалном времену.<br>дигитална технологија, смањен инфрацрвени одраз …<br>(у току је конципирање решења)
|-
|Уговорено<br>2011—2014<br>(планирано<br>2010.—2013)
|Серија 8
|Блок 25
|
|'''Софтвер''': ''EOC 4''<br>''могуће побољшање'': смањење радарског одраза …<br>(у току је конципирање решења)
|-
|Уговорено<br>2014.—2015<br>(планирано<br>2013-2014)
|Серија 9
|Опције
|
|
|}
♥ '''Значење скраћеница: ЈС = једносед и ДС = двосед'''

''Тајфун'' је светски најнапреднији вишенаменски борбени авион нове генерације, који је доступан на тржишту и у оперативној је употреби у шест земаља (Немачка, Италија, Шпанија, Уједињено Краљевство, Аустрија и Краљевина Саудијска Арабија). Са предвиђеним бројем од 707 авиона, највећи је европски војни програм сарадње, пружа водећу високу технологију и јачање европске авио и укупне индустрије у глобалној конкуренцији. Запошљава више од 100.000 радних места, у 400 компанија, у водећим земљама Европе. ''Јурофајтер корпорација'' руководи програмом у име својих акционара водећих ваздухопловних фабрика земаља коопераната, са прометом од 60,7 милијарди евра (према сагледавању у 2006. години).<ref name="First Tranche 2 Eurofighter Typhoon Has Flown"/>

==== Морнаричка варијанта ====
У првобитним разматрањима, одбачена је опција употребе ''Тајфуна'' у британској морнарици због планираног коришћења америчког [[F-35 лајтнинг II|F-35]]. Поновљеним разматрањем плана стратегије одбране, октобра [[2010]]. године, констатована су кашњења и финансијска ограничења за ''F-35''. Поред тога, примена ''F-35'' захтева допунске радове и трошкове на носачима авиона на увођењу модификација са катапултом за убрзавање на електромагнетни принцип. Из тих разлога је враћена идеја на морнаричку верзију ''Јурофајтера'' и отказивање британског учешћа у програму ''F-35''. За сада је то још увек идеја, без званичне одлуке и уговора. У међувремену се заинтересовала и [[Индија]] за варијанту морнаричког ''Тајфуна''.<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="RAF chief predicts controversial takeover of Royal Naval air power">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/defence/5461255/RAF-chief-predicts-controversial-takeover-of-Royal-Naval-air-power.html|title=RAF chief predicts controversial takeover of Royal Naval air power| quote =RAF chief predicts controversial takeover of Royal Naval air power| author = Sean Rayment, Defence Correspondent |date=7. 1. 2009| format = |publisher=telegraph| location = | language = {{en}} |accessdate=6. 10. 2015}}</ref>

Ова варијанта би била подешена за кратко полетање, са катапултом на палуби [[брод]]а. При слетању би морнарички ''Тајфун'' класично слетао са „хватањем” са одговарајућом опремом за принудно заустављање (кука на авиону и еластично уже, попречно развучено на палуби брода).

У фебруару [[2011]]. године, ''BAE'' је промовисао [http://media.defenseindustrydaily.com/images/AIR_Eurofighter_Naval_Cutaway_New_lg.gif морнарички ''Тајфун''], као одговор на захтев [[Индија|Индије]]. Ова варијанта ''Тајфуна'' је веће масе за 500 -{kg}- и веома је конкурентан авион у односу на морнарички [[Рафал (авион)|Рафал]] и [[F/A-18E/F супер хорнет]].<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref>{{Cite web|url=http://www.naval-technology.com/projects/cvf/| title = Queen Elizabeth Class (CVF), United Kingdom| quote =Класа носача -{Queen Elizabeth}-| author = |date=| format = | publisher = Naval-technology | location = | language = {{En}} | accessdate=15. 11. 2011}}</ref><ref name="Further Memorandum from the Ministry of Defence">{{cite web|url=http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200506/cmselect/cmdfence/554/554we05.htm|title=Further Memorandum from the Ministry of Defence| quote =Further Memorandum from the Ministry of Defence|date=| format = |publisher=publications.parliament.| location = | language = {{en}} |accessdate=6. 10. 2015}}</ref>

== Корисници ==
{| border="2" style="margin:auto;"  cellpadding="2"
|- style="background:skyBlue;"
!colspan="4"|'''<big>Корисници авиона ''Јурофајтер тајфун''</big>'''<ref name="Oman Buys 12 Typhoon, 8 Hawk Aircraft From BAE, Cameron Says"/><ref name="Customers">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/customers|title=Customers| quote =Customers|date=| format = |publisher=eurofighter| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>
|-
!colspan="3"|'''<big>Подаци</big>'''!! rowspan="10" |

[[Датотека:Eurofighter operators.png|350п]]
|- 
!style="text-align:center"|Држава
!Уговорено<div style="text-align:center">N.º</div>
!У употреби<div style="text-align:center">N.º</div>
|-
|{{застава|Уједињено Краљевство}}
| style="text-align:center;"|160
| style="text-align:center;"|62
|-
|{{застава|Немачка}}
| style="text-align:center;"|125 
| style="text-align:center;"|55
|-
|{{застава|Шпанија}}
| style="text-align:center;"|73
| style="text-align:center;"|28
|-
|{{застава|Италија}}
| style="text-align:center;"|96
| style="text-align:center;"|42
|-
|{{застава|Аустрија}}
| style="text-align:center;"|15
| style="text-align:center;"|15
|-
|{{застава|Саудијска Арабија}}
| style="text-align:center;"|72
| style="text-align:center;"|6
|-
|{{застава|Кувајт}}
|28
|0
|-
|{{Застава|Катар}}
|?
|0
|-
|{{Застава|Оман}}
|12
|0
|-
|'''Укупно'''
| style="text-align:center;"|559
| style="text-align:center;"|208
|}

== Оперативна употреба ==
=== Борбена способност ===
{{Bar chart
| title       = Победе над Су-35, симулација<br><small>{{nobold|Бројна вредност процената значи број победа у току 100 борби.}}</small>
| float       = right
| label_type  = Авиони
| data_type   = Победе (%)
| bar_width   = 15
| width_units = em
| data_max    = 100
| label1   = [[F-22 раптор]]
| data1    = 91
| label2   = Јурофајтер тајфун
| data2    = 82
| label3   = [[Рафал (авион)|Рафал]]
| data3    = 50
| label4   = [[F-15 игл]]
| data4    = 43
| label5   = [[F-18+]]
| data5    = 25
| label6   = [[F/A-18 хорнет|F-18 хорнет]]
| data6    = 21
| label7   = [[F-16 фајтинг фалкон]]
| data7    = 21
}}

''Јурофајтер тајфун'' је у међународној конкуренцији предмет оперативног оцењивања, са неколико аспеката и критеријума. Као вишенаменски авион, најважнија и најзахтевнија му је намена превласт у ваздушном простору. Тај сегмент задатака је имао доминантан утицај на избор високе технологије, посебних конструктивних решења, што је довело до високих трошкова развоја и производње. Оцењивање борбених способности је разрађено по посебним максимално објективизираним критеријумима и методологији, врши се у односу на изабрани еталон авион, условно речено ''потенцијални противник''. У овом случају оцењивања, изабран је ''противник'' [[Сухој Су-35|Су-35]] који је настао од познатог [[Русија|руског]] авиона [[Сухој Су-27|Су-27]]. Ова конкретна оцењивања ''Тајфуна'', у оквиру групе [[ловачки авион|борбених авиона]] прве линије у свету, извршена је у специјализованој институцији изван ''Јурофајтер корпорације'' и без њеног утицаја.

Математичко моделирање понашања објеката па и авиона достигло је, у условима високе рачунарске технологије, веома висок ниво. Коришћени „модели“ у симулацији динамике објеката дају резултате, веома блиске реалним. У развојним ваздухопловним центрима изграђени су ''борбени симулатори'', у којима се врши симулација борбе авиона у ваздушном простору, користећи њихове математичке „моделе“, уз подршку моћних умрежених рачунарских ресурса. Борбу врше стварни борбени пилоти, а због објективности у току оцењивања мењају улоге (авионе) у симулацији борбе, тако да се максимално искључи утицај њихових карактеристика на добијени резултат.

У току ових истраживања, усвојене су најбоље перформансе по свим сегментима за оба супротстављена противника од опреме, структуре, перформанси мотора (укључујући коришћено гориво), система заштите и интерфејса човек-авион. У овим испитивањима француски [[Рафал (авион)|Рафал]] је користио своје ракете ваздух-ваздух ''Супер матра'' и ''MICA'' (што је примарно оружје француске авијације), док су остали ваздухоплови користили оружје ''AMRAAM''.
 
Према резултатима симулације закључује се да ''Јурофајтер'' има победнички рејтинг од 82% (од 100 борби авионом Су-35 био би победник 82 пута, а изгубио би битку само 18 пута). То је значајна предност за превласт у ваздушном простору над авионом ''Су-35''. Другим речима, статистички гледано један би ''Тајфун'' био изгубљен, наспрам 4,5 изгубљена ''Су-35'' у борби за превласт у ваздушном простору.

Произилази да су ''Су-35'' и ''Рафал'' потпуно равноправни (1:1). Разумљиво да је [[F-22 раптор]] најсупериорнији авион у односу на све остале разматране у симулацији борбе, пошто је представник пете генерације (види резултате симулације на слици десно, горе). Ово су ипак само резултати математичке симулација без физичког учешћа реалних авиона, њихових система и услова борбе, али се сматра као поуздана и прихватљива приближност за оцењивање способности.<ref name="Technical guide"/><ref name="Das Eurofighter Typhoon Konsortium">{{cite web|url=http://eurofighter.airpower.at/konsortium-kooperation.htm|title=Das Eurofighter Typhoon Konsortium| quote =Das Eurofighter Typhoon Konsortium|date=| format = |publisher=eurofighter.airpower.| location = | language = {{De}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

=== Увођење у употребу и примена ===
[[Датотека:Eurofighter-WestoverAFRB-2009.jpg|Ваздухопловство распоређује ''Тајфуна'', код Масачусетса у Америци.|десно|мини|250п]]
Испорука серијских авиона ''Тајфун'' и њихово увођење у оперативну употребу почело је [[4. август]]а [[2003]]. године. Тада је немачка индустрија испоручила прве авионе своме [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафеу]]. Исте године је и шпанска индустрија испоручила први серијски авион своме ваздухопловству. ''Тајфун'' је уведен у оперативну употребу у [[Италијанско ваздухопловство]] [[16. децембар|16. децембра]] [[2005]]. године. Одмах су ови авиони укључени у снаге за брзо деловање, на упозорења од опасности из ваздушног простора.<ref name="German Air Force: 10,000 Flying Hours with the Eurofighter"/><ref name="German Air Force take Delivery of First Series Production Eurofighter">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2003/08/german-air-force-take-delivery-of-first-series-production-eurofighter|title=German Air Force take Delivery of First Series Production Eurofighter|quote=German Air Force take Delivery of First Series Production Eurofighter| author = News |date=4. 8. 2003|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=7. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016225726/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2003/08/german-air-force-take-delivery-of-first-series-production-eurofighter|archive-date=16. 10. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="Spanish Air Force take Delivery of First Series Production Eurofighter">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2003/09/spanish-air-force-take-delivery-of-first-series-production-eurofighter|title=Spanish Air Force take Delivery of First Series Production Eurofighter|quote=Spanish Air Force take Delivery of First Series Production Eurofighter| author = News |date=5. 9. 2003|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=7. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150905042723/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2003/09/spanish-air-force-take-delivery-of-first-series-production-eurofighter|archive-date=5. 9. 2015|url-status=dead}}</ref><ref name="4° Stormo ">{{cite web|url=http://www.aeronautica.difesa.it/Organizzazione/Reparti/Repartivolo/Pagine/4%C2%B0Stormo.aspx|title=4° Stormo | quote =4° Stormo |date=| format = |publisher=aeronautica.difesa.| location = | language = {{it}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

Министарство одбране Велике Британије, саопштило је [[9. август]]а [[2007]]. године, да је 11. ескадрила [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]-а опремљена авионима ''Тајфун''. Преузели су прва два [[29. март]]а 2007. године (серијски број првога је био №ЗЈ931). ''Тајфуни'', из 11. ескадриле, послати су у пресретање [[Русија|руског]] [[Тупољев Ту-95|Ту-95]], који се приближавао британском ваздушном простору [[17. август]]а 2007. године. Званично су британски ''Тајфуни'' проглашени оперативним за борбу у опцији ваздух-земља до [[1. јул]]а [[2008]]. године, а за вишенаменску примену, за коју су и пројектовани, средином 2008. године. У оквиру своје намене, размештени су по ваздухопловним базама РАФ-а.<ref name="UK looks to extend Eurofighter Typhoon's fatigue life"/><ref name="11 Squadron">{{cite web|url=http://www.raf.mod.uk/organisation/11squadron.cfm| title =11 Squadron| quote =11 Squadron|date=| format =| publisher =raf.mod.| location =| language ={{en}}| accessdate=7. 10. 2015| archive-url =https://web.archive.org/web/20161006192251/http://www.raf.mod.uk/organisation/11squadron.cfm| archive-date=6. 10. 2016|url-status=dead| df =}}</ref><ref name="Dos cazas británicos interceptan a un bombardero ruso sobre el Atlántico">{{cite web|url=http://www.20minutos.es/noticia/268875/1/cazas/interceptan/rusos/|title=Dos cazas británicos interceptan a un bombardero ruso sobre el Atlántico| quote =Dos cazas británicos interceptan a un bombardero ruso sobre el Atlántico|date=| format = |publisher=| location = | language = {{es}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

Око [[25. април]]а 2008. године, један ''Тајфун'' из 17. ескадриле РАФ-а, летео је за потребе [[Америчка ратна морнарица|Америчке морнарице]] у опитном центру у [[Калифорнија|Калифорнији]] и претрпео је велика оштећења приликом слетања. Тада није била, на одговарајући начин, подешена његова брзина слетања. Прави разлог за [[удес ваздухоплова|удес]] није утврђен, а спекулисало се да је то била грешка пилота.<ref name="RAF Eurofighter damaged in US landing incident">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/raf-eurofighter-damaged-in-us-landing-incident-223336/|title=RAF Eurofighter damaged in US landing incident| quote =RAF Eurofighter damaged in US landing incident|last=Hoyle|first=Craig|date=28. 4. 2008| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref> Током овог боравка 17. ескадриле РАФ-а, један је ''Тајфун'' слетео на „стомак“. Претпоставља се да је пилот заборавио извући ноге [[Стајни трап ваздухоплова|стајног трапа]], што се понекад дешава у ваздухопловству. Авион није уништен и [[пилот]] није повређен.<ref name="RAF fighter jet lands without wheels">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/1916854/RAF-fighter-jet-lands-without-wheels.html|title=RAF fighter jet lands without wheels| quote =RAF fighter jet lands without wheels|last=Adams|first=Stephen|date=1. 5. 2008| format = |publisher=telegraph| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

Британска државна ревизорска институција је закључила, у [[2011]]. години, да је било пропуста у дистрибуцији резервних делова у снабдевању ''Тајфуна'' за његово одржавање и поправке. У неколико земаља је дошло до њихове несташице и неки авиони су због тога били неисправни дужи временски период. Кршени су прописи, приступило се забрањеном методу, у [[ваздухопловство|ваздухопловству]], скидања делова са неког ''жртвованог'' и постављање на други авион као нови резервни део, у функцији његовог довођења у оперативну способност. То се у ваздухопловству зове „канибализам”, што је прописима забрањено.<ref name="Management of the Typhoon Project">{{cite web|url=http://www.nao.org.uk/report/management-of-the-typhoon-project/|title=Management of the Typhoon Project| quote =Management of the Typhoon Project|date=1. 11. 2011| format = |publisher=nao.org.| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

''Тајфуни'' италијанског ваздухопловства распоређени су [[17. јул]]а [[2009]]. године, да штите ваздушни простор [[Албанија|Албаније]].<ref name="4° Stormo"/>

У [[септембар|септембру]] 2009. године, четири ''Тајфуна'' РАФ-а распоређени су у њихову ваздухопловну базу, као замена за [[Панавија торнадо]], на [[Фолкландска Острва|Фолкландским Острвима]]. Подразумева се да је уследио протест званичне власти [[Аргентина|Аргентине]].<ref name="Inglaterra envió cuatro aviones a las Malvinas y Argentina protestó ">{{cite web|url=http://www.lacapital.com.ar/contenidos/2009/09/23/noticia_0017.html|title=Inglaterra envió cuatro aviones a las Malvinas y Argentina protestó|quote=Inglaterra envió cuatro aviones a las Malvinas y Argentina protestó|date=23. 9. 2009|format=|publisher=lacapital|location=|language={{es}}|accessdate=7. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151007042403/http://www.lacapital.com.ar/contenidos/2009/09/23/noticia_0017.html|archive-date=7. 10. 2015|url-status=dead}}</ref>

''Тајфун'' је имао најтежи удес (катастрофу) [[24. август]]а [[2010]]. године, када се двосед у Шпанији срушио из непознатих разлога. Та катастрофа је описана у поглављу „несреће“. Стручњаци сумњају да је судар са [[птице|птицом]] уништио „кључне сензоре“. Та катастрофа је открила да има пропуста у конструкцији система за спашавање пилота, што је разјашњено и отклоњено.<ref name="Saudi pilot dies in Spanish military crash">{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2010/WORLD/europe/08/24/spain.saudi.military/|title=Saudi pilot dies in Spanish military crash|quote=Saudi pilot dies in Spanish military crash|author=the CNN Wire Staff|date=24. 8. 2010|format=|publisher=edition.cnn|location=|language={{en}}|accessdate=7. 10. 2015|archive-date=28. 04. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180428011738/http://edition.cnn.com/2010/WORLD/europe/08/24/spain.saudi.military/|url-status=}}</ref><ref name="Martin-Baker responds to Eurofighter seat reports">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/martin-baker-responds-to-eurofighter-seat-reports-347784/|title=Martin-Baker responds to Eurofighter seat reports| quote =Martin-Baker responds to Eurofighter seat reports|last=Hoyle|first=Craig|date=24. 9. 2010| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

До краја августа 2008. године, ''Тајфуни'' су већ имали укупни налет од 44.500 сати лета. Коментаришући овај успех, извршни директор програма ''Тајфуна'', Алојсијус Рајен ({{јез-енг|Aloysius Rauen}}) изјавио је: {{Цитат|Ово је најновији доказ за признање посвећености летачких посада и инжењера [[ваздухопловство|ваздухопловстава]] земаља учесница и положеном испиту индустрија и стручних тимова. То је такође доказ поузданости и расположивости ''Тајфуна'', као система оружја. Ова два елемента, професионализам и технолошка достигнућа, оно су што дефинише ''Тајфун'' као авион „светску батину“, који је данас у оперативној употреби са пуним капацитетом.}}

Тренутно, десет јединица у пет ваздухопловстава користе ''Тајфун''. Аустријске оружане снаге спроводиле су високи профил заштите ваздушног простора са летовима потпуно наоружаних ''Тајфуна'' током [[Европско првенство у фудбалу 2008.|европског првенства у фудбалу 2008. године]].<ref name="Eurofighter Typhoon Flight Milestone: 50,000 Hours and Climbing">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2008/09/eurofighter-typhoon-flight-milestone-50000-hours-and-climbing|title=Eurofighter Typhoon Flight Milestone: 50,000 Hours and Climbing|quote=Eurofighter Typhoon Flight Milestone: 50,000 Hours and Climbing| author = News |date=11. 9. 2008|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=7. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150905042714/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2008/09/eurofighter-typhoon-flight-milestone-50000-hours-and-climbing|archive-date=5. 9. 2015|url-status=dead}}</ref>

''Тајфун'' редовно учествује у међународним вежбама, ваздухопловним митинзима и изложбама. Током 2008. године, у Шпанији и на [[Сардинија|Сардинији]]. У Великој Британији у организацији РАФ-а, са доминантном улогом америчког ваздухопловства у вежби под називом „Западна зелена застава“, ''Тајфун'' се доказао у вишенаменској улози. То је и потврдио, у веома успешној примени у [[Невада|Невади]], са својим могућностима дејства ваздух-земља.

Представљен је и на аеро-митингу у [[Србија|Србији]] на [[Аеродром Батајница|аеродрому Батајница]], [[13. септембар|13. септембра]] 2009. године.

Са ''Тајфуна'', [[31. март]]а 2009. године, успешно је лансирана ракета ''AMRAAM'', док је пилот авиона држао свој [[радар]] у пасивном режиму. По први пут, потребне податке о циљу пројектил је узимао као радарски одраз изазван са осветљењем радара са другог авиона. Циљ испитивања је био да авион, са кога се лансира ракета -{AMRAAM}-, нема радарску емисију и противнички сензори немају информације о његовој присутности и намери. Неопходне податке о циљу, лансирана ракета, ''узимала'' је од радара другог ''Тајфуна'', а подаци су се преносили преко мултифункционалног информационог дистрибутивног система. Авиони ''Тајфун'', били су међусобно удаљени и на сасвим различитим растојањима од циља. Овај сценарио, посебно је тактички релевантан за ''Тајфуна'', у борби у ваздушном простору против високог нивоа претњи, укључујући авионе тешко уочљиве (са малим одразом за његове сензоре). Ово испитивање, изведено је са шпанским авионом ''Тајфун'' ''IPA4'' (носачем ракете) и британским ''IPA5'' (са укљученим радаром). Као циљ коришћена је летећа мета (''трут'').<ref name="Unique AMRAAM Firing with Eurofighter Typhoon ">{{cite web|url=https://www.eurofighter.com/news-and-events/2009/04/unique-amraam-firing-with-eurofighter-typhoon|title=Unique AMRAAM Firing with Eurofighter Typhoon|quote=Unique AMRAAM Firing with Eurofighter Typhoon| author = News |date=1. 4. 2009|format=|publisher=eurofighter|location=|language={{en}}|accessdate=7. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150905042717/https://www.eurofighter.com/news-and-events/2009/04/unique-amraam-firing-with-eurofighter-typhoon|archive-date=5. 9. 2015|url-status=dead}}</ref>

{|  style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|[[Датотека:Eurofighter Typhoon - Cockpit Front Left - Batajnica - 2009.jpg|180п]]||[[Датотека:Eurofighter Typhoon Batajnica 3.jpg|180п]]||[[Датотека:Eurofighter Typhoon - Front Right - Batajnica - 2009.jpg|195п]]||[[Датотека:Eurofighter Typhoon - Cockpit Left - Batajnica - 2009.jpg|160п]]
|}
<div style="text-align:center">Авиони ''Јурофајтер тајфун'', на аеро-митингу на [[Аеродром Батајница|Аеродрому Батајница]], 13. септембра 2009. године.</div>

Испоручена су 148 авиона ваздухопловствима пет земаља, из партије 1. Прве испоруке од партије 2 следе. У јануару 2011. године, сви ови авиони ''Тајфун'' из свих пет ваздухопловстава, имали су укупни налет од 100.000 сати.<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="BAE SYSTEMS delivers first Eurofighter Typhoon Ground Proximity Warning"/><ref name="UK looks to extend Eurofighter Typhoon's fatigue life"/><ref name="Management of the Typhoon Project"/>

Британски премијер [[Дејвид Камерон]] најавио је [[18. март]]а 2011. године, да ће Уједињено Краљевство разместити ''Тајфуне'', заједно са Панавија торнадом у [[Либија|Либију]], ради обезбеђења забране летења. РАФ-ових 10 ''Тајфуна'' је [[20. март]]а стигло у ваздухопловну базу у јужној [[Италија|Италији]]. Ови ''Тајфуни'' су прву своју мисију извели [[21. март]]а. Летели су са задатком патролирања у зони забране летења. Закључено је 29. марта да је потребно повећати број пилота у тим задацима, што је и учињено.
[[Датотека:Eurofighter typhoon 2.jpg|Британски ''Тајфун'', на Фарнбороу 2010.|десно|мини|250п]]

Мешовити пар авиона ''Тајфун'' и ''Торнадо'' су [[12. април]]а 2011. године бацили прецизно навођене бомбе на возила [[Муамер ел Гадафи|Гадафијевих]] снага, која су била паркирана у одређеном простору. Начелник штаба ваздухопловства је саопштио у току конференције Краљевског ваздухопловног друштва 2011. године у [[Лондон]]у, да је сваки авион „врло успешно и прецизно“ бацио по једну [[ласер]]ски вођену бомбу ''GBU-16 павивеј II'' од 454 -{kg}-, истакавши да „овај догађај представља доказ способности за извршавање вишенаменских задатака ''Тајфуна''“.

Тадашњи британски секретар одбране је признао [[14. април]]а да су британски авиони ''Тајфун'' прошле године оскудевали резервним деловима и упозорио је да ће се то вероватно наставити све до [[2015]]. године.<ref name="RAF Typhoons patrol Libyan no-fly zone">{{cite web|url=https://www.gov.uk/government/news/raf-typhoons-patrol-libyan-no-fly-zone|title=RAF Typhoons patrol Libyan no-fly zone| quote =RAF Typhoons patrol Libyan no-fly zone| author = Ministry of Defence |date=22. 3. 2011| format = |publisher=gov| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref><ref name="Shortage of RAF pilots for Libya as defence cuts bite">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/defence/8412467/Shortage-of-RAF-pilots-for-Libya-as-defence-cuts-bite.html|title=Shortage of RAF pilots for Libya as defence cuts bite| quote =Shortage of RAF pilots for Libya as defence cuts bite|last=Harding|first=Thomas|date=28. 3. 2011| format = |publisher=telegraph.co.| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref><ref name="Libya: RAF Typhoon fighters carry out first ever attack">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/africaandindianocean/libya/8448774/Libya-RAF-Typhoon-fighters-carry-out-first-ever-attack.html|title=Libya: RAF Typhoon fighters carry out first ever attack| quote =Libya: RAF Typhoon fighters carry out first ever attack|last=Harding|first=Thomas|date=14. 4. 2011| format = |publisher=telegraph.co.| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref><ref name="LIBYA: RAF Typhoon drops first bombs in combat">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/libya-raf-typhoons-drop-first-bombs-in-combat-355511/|title=LIBYA: RAF Typhoon drops first bombs in combat| quote =LIBYA: RAF Typhoon drops first bombs in combat|last=Hoyle|first=Craig|date=13. 4. 2011| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref><ref name="LIBYA: RAF Typhoon hits fresh target, with help from Tornado">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/libya-raf-typhoon-hits-fresh-target-with-help-from-355641/|title=LIBYA: RAF Typhoon hits fresh target, with help from Tornado| quote =LIBYA: RAF Typhoon hits fresh target, with help from Tornado|last=Hoyle|first=Craig|date=15. 4. 2011| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

До јула 2014. године, десетак авиона ''Тајфун'' ''РАФ''-а унапређено је у Партију 2 из Блока 1 и коришћени су у Либији. Оспособљени су да користе вођене бомбе ''Павивеј IV'' (у верзији Блока 1 је користио ''GBU-12 павивеј II''). ''Павивеј IV'' се може подесити да експлодира изнад или испод циља, при удару под одређеним углом. Британци планирају да унапреде своје ''Тајфуне'' да би могли да носе крстареће ракете ''TAURUS'', ''Сторм шадов'', Сумпорне бомбе и ракете ваздух-земља, до 2018. године, како би се осигурала замена авиона [[Панавија торнадо|Торнадо GR4]].<ref name="U.K. Gears Up For Typhoon Enhancements">{{cite web|url=http://aviationweek.com/farnborough-2014/uk-gears-typhoon-enhancements|title=U.K. Gears Up For Typhoon Enhancements| quote =U.K. Gears Up For Typhoon Enhancements|last=Osborne|first=Tony|date=7. 7. 2014| format = |publisher=Aviation Week & Space Technology | location = | language = {{en}} |accessdate=7. 10. 2015}}</ref>

== Извоз ==
Кашњење развоја [[радар]]а деградирало је квалитет ''Тајфуна'' у оквиру категорије [[Млазни ловац четврте генерације|четврте генерације]]. Конкурентски авиони су на светском тржишту [[Рафал (авион)|Рафал]], [[Сухој Су-27|Су-27]] и [[МиГ-29]], а они поседују савремене [[радар|доплер радаре]], са активним електронским скенирањем, што ће на ''Тајфуну'' тек бити остварено на основу накнадно склопљеног уговора, објављеног 19. новембра 2014. године. Чак је и британска влада је инсистирала на убрзању разрешења тог питања, у потреби повећања конкурентности ''Тајфуна'', посебно на [[Индија|индијском]] тржишту, пошто је у питању значајан уговор.<ref name="EUROFIGHTER AND NETMA SIGN ONE BILLION EURO RADAR CONTRACT"/>
=== Аустрија ===
[[Датотека:Eurofighter Typhoon AUT.jpg|Први аустријски ''Јурофајтер тајфун''.|десно|мини|250п]]
[[Аустрија|Аустријско]] ратно ваздухопловство је било опремљено [[Шведска|шведским]] ловцима [[Саб 35 дракен]] (енг Saab 35 Draken), који су уведени у оперативну употребу још давне [[1963]]. године. Стога је аустријска влада [[2. јул]]а [[2002]]. године најавила одлуку о куповини новог авиона за противваздухопловну одбрану. Одлука о куповини 18 ''Тајфуна'' донета је [[1. јул]]а [[2003]]. године. Подразумевало се да уговор обухвата обуку и комплетну логистику, одржавање и симулатор лета. Министар одбране Аустрије кориговао је ову одлуку [[26. јун]]а [[2007]]. године и смањио је поруџбину са 18 на 15 примерака. Први ''Тајфун'' је испоручен Аустрији [[12. јул]]а 2007. године и тада је званично увођење овог типа авиона у оперативну употребу у аустријско ратно ваздухопловство. Свих 15 авиона су из партије 1, с тим што је девет нових, а шест већ коришћених. На овај начин је учињена уштеда у новцу, са 1,959 на 1,589 милијарди евра (око 19%).<ref name="In Deutschland arbeiten?"/><ref name="Eurofighter’s Rough Ride in Austria Continues">{{cite web|url=http://www.defenseindustrydaily.com/eurofighter-set-for-rough-ride-in-austria-updated-02701/|title=Eurofighter’s Rough Ride in Austria Continues| quote =Eurofighter’s Rough Ride in Austria Continues| author = Defense Industry Daily staff |date=24. 6. 2014| format = |publisher=defenseindustrydaily| location = | language = {{en}} |accessdate=19. 9. 2015}}</ref><ref name="Austria, Eurofighter agree jet order cut -ministry">{{cite web|url=http://www.reuters.com/article/2007/06/26/idUSL2675028220070626|title=Austria, Eurofighter agree jet order cut -ministry|quote=Austria, Eurofighter agree jet order cut -ministry|last=Heinrich|first=Mark|date=26. 6. 2007|format=|publisher=reuters|location=|language={{en}}|accessdate=19. 9. 2015|archive-date=24. 09. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150924121201/http://www.reuters.com/article/2007/06/26/idUSL2675028220070626|url-status=dead}}</ref>
[[Датотека:Saudi eurofighter.jpg|''Јурофајтер тајфун'' Саудијске Арабије.|десно|мини|250п]]

=== Саудијска Арабија ===
Након неуспешних преговора са [[Јужна Кореја|Јужном Корејом]] и [[Сингапур]]ом, које су се на крају одлучиле за куповину [[F-15 игл|F-15Е]], успешно су приведени преговори са [[Саудијска Арабија|Саудијском Арабијом]]. Вест о томе да је Саудијска Арабија донела одлуку да купи 72 ''Тајфуна'' објављена је [[18. август]]а [[2006]]. године. Ову вест пратили су извештаји о корупцији саудијских званичника у оквиру реализације уговора за куповину авиона, међутим, ова афера је била заташкана због заштите британских националних интереса и међународне безбедности. ''РАФ'' је чак пристао да преусмери део својих испорука Саудијској Арабији у циљу поспешења и убрзања сарадње на извозу. Испоручена су 24 авиона из партије 2, од којих је први испоручен [[2008]]. године, а такође је била уговорена и опција да исти буду касније унапређени у партију 3.<ref name="Grand Salaam! Eurofighter Flies Off With Saudi Contract"/>

До 2011. године, 24 ''Тајфуна'' (Партија 2) је испоручено Саудијској Арабији. Од којих су 18 једноседа и 6 двоседа. Након тога, отпочели су разговори о конфигурацији и цени остатку плана испорука од 72 примерка. Испоруке су настављене почетком 2013. године, са усаглашавањем за четири тренера и још два ''Тајфуна'' једноседа. Још два примерка једноседа су испоручена у октобру 2013. До краја 2013. године, Саудијској Арабији су испоручена укупно 34 примерка авиона ''Тајфун''.<ref name="PICTURE: Saudi Arabia receives more Typhoons">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/picture-saudi-arabia-receives-more-typhoons-392126/|title=PICTURE: Saudi Arabia receives more TyphoonsPICTURE: Saudi Arabia receives more Typhoons| quote =|last=Hoyle|first=Craig|date=25. 10. 2013| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=8. 10. 2015}}</ref>

''BAE'' је објавио 19. фебруара 2014. године да су се Саудијци сложили око повећања цене у постојећем уговору.<ref name="BAE agrees pricing on Typhoon deal with Saudi Arabia">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/finance/newsbysector/epic/badot/10648144/BAE-agrees-pricing-on-Typhoon-deal-with-Saudi-Arabia.html|title=BAE agrees pricing on Typhoon deal with Saudi Arabia| quote =BAE agrees pricing on Typhoon deal with Saudi Arabia|last=Tovey|first=Alan|date=19. 2. 2014| format = |publisher=telegraph| location = | language = {{en}} |accessdate=8. 10. 2015}}</ref>

У фебруару 2015. године, саудијски ''Тајфуни'', напали су циљеве снага Исламске државе, преко Сирије, први пут користећи бомбе ''Павивеј IV''.<ref name="Saudi Typhoons Use Paveway IV Bombs on ISIS">{{cite web|url=http://www.defensenews.com/story/defense/show-daily/idex/2015/02/25/saudi-typhoons-use-paveway-bombs-on-isis/23982221/|title=Saudi Typhoons Use Paveway IV Bombs on ISIS|quote=Saudi Typhoons Use Paveway IV Bombs on ISIS|last=Chuter|first=Andrew|date=25. 2. 2015|format=|publisher=defensenews|location=|language={{en}}|accessdate=8. 10. 2015}}{{Мртва веза}}</ref>

=== Оман ===
Током 2008. године, на аеромитингу у Фарнбороу, саопштено је да је [[Оман]] у „поодмаклој фази“ разговора за куповину ''Тајфуна'', као замену за своје авионе типа[[Јагуар (авион)|Јагуар]]. Од 2010. године Оман је заинтересован за куповину ''Тајфуна'', иако су такође разматрали евентуално решење са [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипен]].

У априлу 2010. године, Оман је открио да преговарају о поруџбини 18 примерака [[F-16 фајтинг фалкон|F-16 Фајтинг Фалкон]], с тим што би наставили ту сарадњу са додатном поруџбином од додатних 12 примерака F-16C/D, из производње 50. блока, што је објављено у децембру 2011.

Оманско Ратно ваздухопловство је саопштило да су 21. децембра 2012. године, постали седми власници авиона ''Тајфун'' када је уговорено 12 примерака да уђу у њихову оперативну употребу, 2017. године.<ref name="Oman Buys 12 Typhoon, 8 Hawk Aircraft From BAE, Cameron Says"/>
[[Датотека:A Typhoon F2 fighter ignites its afterburners whilst taking off from RAF Coningsby MOD 45147957.jpg|''Тајфун'' F2, ловац 29. ескадриле ''[[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]''-а укључио је своје коморе накнадног сагоревања, при полетању.|десно|мини|250п]]

=== Кувајт ===
Кувајт је у јуну 2015. године, објављено да је био у преговорима са италијанским ваздухопловством и фирмом Алениом о потенцијалној куповини до 28 примерака ''Тајфуна'' за попуну две ескадриле. ''Јурофајтер корпорација'' је потврдила да је 11. септембра 2015. године, постигнут договор за испоруку Кувајту 28 авиона типа ''Тајфун''.<ref name="Eurofighter welcomes the agreement between Italy and Kuwait for the supply of 28 Eurofighter Typhoons"/><ref name="Kuwait Opts For Eurofighter Typhoon">{{cite web|url=http://aviationweek.com/defense/kuwait-opts-eurofighter-typhoon|title=Kuwait Opts For Eurofighter Typhoon| quote =Kuwait Opts For Eurofighter Typhoon|last=Osborne|first=Tony|date=11. 9. 2015| format = |publisher=aviationweek| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

=== Потенцијални купци ===

==== Бахреин ====
Дана 8. августа [[2013]]. године, BAE су коментарисали званичници у циљу да испитају могућност куповине ''Јурофајтер тајфуна'' за бахреинско Краљевско ваздухопловство. Ову опцију су разматрали заједно са конкуренцијом [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипен]], [[Рафал (авион)|Рафал]], и [[F-35 лајтнинг II]], за будуће бахреинске војне потребе.<ref name="Bahraini Air Force Typhoon Order In Prospect">{{cite web|url=http://www.copybook.com/military/news/bahraini-air-force-typhoon-order-in-prospect|title=Bahraini Air Force Typhoon Order In Prospect|quote=Bahraini Air Force Typhoon Order In Prospect|last=Fiddian|first=Paul|date=8. 8. 2013|format=|publisher=copybook|location=|language={{en}}|accessdate=8. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150902011524/http://www.copybook.com/military/news/bahraini-air-force-typhoon-order-in-prospect|archive-date=2. 9. 2015|url-status=dead}}</ref>
==== Канада ====
У [[2012]]. години, канадска влада је закључила да су трошкови за [[F-35 лајтнинг II]] знатно порасли у односу на планиране, а самим тим је интерес за ''Јурофајтер тајфун'' порастао, као и за друге конкурентске борбене авионе, у настојању замене својих старијих [[F/A-18 хорнет|CF-18]].<ref name="What It Really Means If Canada Ditches America's F-35">{{cite web|url=http://www.businessinsider.com/canadas-f-35-decision-rafale-typhoon-super-hornet-gripen2012-12?op=1|title=What It Really Means If Canada Ditches America's F-35| quote =What It Really Means If Canada Ditches America's F-35|last=Johnson|first=Robert|last2=Kelley|first2=Michael B|lastauthoramp=yes |date=10. 12. 2012| format = |publisher=businessinsider| location = | language = {{en}} |accessdate=8. 10. 2015}}</ref> Мало је вероватно да ће се одлука донети пре следећих савезних избора у октобру 2015. године.

==== Малезија ====
У децембру 2009. године, [[BAE]] систем је најавио могућност да ''Јурофајтер тајфун'' замени ''МиГ-29'', у Краљевском ваздухопловству Малезије. Према речима регионалног директора за пословни развој Даве Потер, ''Тајфунове'' вишенаменске могућности дозвољавају да та замена буде успешна. Као и на другим местима, конкуренција је ''Тајфуну'' и овде [[F/A-18E/F супер хорнет]], [[F-15 игл]], [[Рафал (авион)|Рафал]], ЈАС-39 грипен НГ, [[Сухој Су-35|Су-35]], и [[F-16 фајтинг фалкон|F-16C / D]] (блок 52).<ref name="
BAE to propose that Typhoon replace RMAF's MIG-29N">{{cite web|url=http://www.thestar.com.my/story/?file=%2f2009%2f12%2f2%2fbusiness%2f20091202120857&sec=business|title=BAE to propose that Typhoon replace RMAF's MIG-29N| quote =BAE to propose that Typhoon replace RMAF's MIG-29N|date=2. 12. 2009| format = |publisher=thestar.com.| location = | language = {{en}} |accessdate=8. 10. 2015}}</ref>

==== Перу ====
Шпанија је објавила 4. фебруара 2013. године, потенцијалну продају ваздухопловству [[Перу]]а 18 авиона ''Јурофајтер тајфун'', из партије 1. по јединичној цени од 45 милиона € (61 милиона $. Намера је да им се пренесу авиони који се тренутно у шпанској оперативној употреби, у року од годину дана, од потписивања уговора. Разговори су трајали од новембра 2012. године, а предлог је званично упућен средином јануара 2013.<ref name="Spain offers Eurofighters to Peru">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/spain-offers-eurofighters-to-peru-381843/|title=Spain offers Eurofighters to Peru| quote =Spain offers Eurofighters to Peru|date=4. 2. 2013| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Катар ====
Катарско ваздухопловство је, од јануара 2011. године, разматрало набавку ''Јурофајтер тајфуна'', у конкуренцији са ''F-35 лајтнинг II'', ''F/A-18E/F супер хорнетом'', ''F-15 иглом'' и ''Рафалом'', у циљу замене тренутно расположивих [[Мираж 2000|Миража 2000-5]]. Планирана је милијарда америчких долара, за набавку нових авиона.<ref name="Qatar targets multibillion-dollar fighter jet deal">{{cite web|url=http://www.thenational.ae/business/aviation/qatar-targets-multibillion-dollar-fighter-jet-deal|title=Qatar targets multibillion-dollar fighter jet deal| quote =Qatar targets multibillion-dollar fighter jet deal|last=Gale|first=Ivan|date=6. 1. 2011| format = |publisher=thenational| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Емирати ====
У новембру 2012. године, Влада Велике Британије је најавила формирање формалног индустријског партнерства у одбрамбеним технологијама са [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињеним Арапским Емиратима]], чиме је отворен пут за потенцијалну продају ''Тајфуна'', кроз сарадњу ''BAE система'', са овом земљом.<ref name="Britain and UAE agree partnership in boost for Typhoon jet">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/finance/newsbysector/industry/defence/9659408/Britain-and-UAE-agree-partnership-in-boost-for-Typhoon-jet.html|title=Britain and UAE agree partnership in boost for Typhoon jet| quote =Britain and UAE agree partnership in boost for Typhoon jet|last=Monaghan|first=Angela|date=6. 11. 2012| format = |publisher=telegraph| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Остали ====
Други потенцијални купци ''Јурофајтера'' су [[Данска]] и [[Румунија]].<ref name="Nothing but Netz: Used F-16s for Romania">{{cite web|url=http://www.defenseindustrydaily.com/nothing-but-netz-will-romanias-new-fighters-come-from-israel-01499/|title=Nothing but Netz: Used F-16s for Romania| quote =Nothing but Netz: Used F-16s for Romania| author = Defense Industry Daily staff |date=11. 11. 2013| format = |publisher=defenseindustrydaily| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref><ref name="Four rivals to enter Danish dogfight">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/four-rivals-to-enter-danish-dogfight-383554/|title=Four rivals to enter Danish dogfight| quote =Four rivals to enter Danish dogfight|last=Hoyle|first=Craig|date=18. 3. 2013| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

=== Неуспеле понуде ===

==== Индија ====
[[Датотека:Eurofighter Typhoon Taxies to the runway at the 8th edition of Aero India (Aero India 2011).jpg|Јурофајтер тајфун ''таксира'', [[2011]]. године, у индијској ваздухопловној бази у [[Бангалор]]у.|десно|мини|250п]]
''Јурофајтер тајфун'' је био један од кандидата за опремање индијског ваздухопловства са 126 вишенаменских борбених авиона. Остали конкуренти су били [[F/A-18 хорнет|F/A-18 Хорнет]], [[Рафал (авион)|Рафал]], [[JAS 39 Грипен]], [[МиG-35]] и [[F-16 фајтинг фалкон]]. [[Индија|Индији]] је понуђено партнерство у производњи ''Тајфуна'', што би донело позамашан број радних места у Индији и у Европи.

У [[јул]]у [[2007]]. године, индијско ратно ваздухопловство организовало је маневар на коме су учествовали руски [[Сухој Су-30|Су-30]] и ''Тајфуни'', што је била њихова својеврсна такмичарска промоција.

У јануару [[2010]]. године, индијски амбасадор је у Италији изјавио да је ''Тајфун'' први на списку за индијски избор будућег вишенаменског ловца. Како је званично изјавило Министарство одбране Индије [[27. април]]а [[2011]]. године, ''Јурофајтер тајфун'' и ''Рафал'' су два ловца у ужем избору за набавку 126 планираних авиона.

Индија се на крају одлучила за ''Рафала''. Та одлука је објављена 31. јануара [[2012]]. године.<ref name="Dassault confirms selection for Indian MMRCA deal">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/dassault-confirms-selection-for-indian-mmrca-deal-367594/|title=Dassault confirms selection for Indian MMRCA deal| quote =Dassault confirms selection for Indian MMRCA deal|last=Hoyle|first=Craig|date=31. 1. 2012| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref> Одлучено да се уговоре 36 примерака авиона ''Рафал''.<ref name="India to announce its intention to acquire 36 Rafale aircraft rapidly">{{cite web|url=http://www.dassault-aviation.com/en/dassault-aviation/press/press-kits/india-to-announce-its-intention-to-acquire-36-rafale-aircraft-rapidly/|title=India to announce its intention to acquire 36 Rafale aircraft rapidly|quote=India to announce its intention to acquire 36 Rafale aircraft rapidly|date=15. 4. 2010|format=|publisher=dassault-aviation.|location=|language={{en}}|accessdate=9. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150414003934/http://www.dassault-aviation.com/en/dassault-aviation/press/press-kits/india-to-announce-its-intention-to-acquire-36-rafale-aircraft-rapidly/|archive-date=14. 4. 2015|url-status=dead}}</ref> Пресудна чињеница је била да је ''Рафал'' јефтинији.<ref name=" Schlappe für Eurofighter: Franzosen schnappen EADS Milliardenauftrag weg">{{cite web|url=http://www.spiegel.de/wirtschaft/unternehmen/schlappe-fuer-eurofighter-franzosen-schnappen-eads-milliardenauftrag-weg-a-812543.html|title= Schlappe für Eurofighter: Franzosen schnappen EADS Milliardenauftrag weg| quote = Schlappe für Eurofighter: Franzosen schnappen EADS Milliardenauftrag weg|date=| format = |publisher=spiegel| location = | language = {{de}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Јапан ====
У марту [[2007]]. године објављено је да је ''Тајфун'' на првом месту за избор авиона следеће генерације у [[Јапан]]у. Главни конкуренти су му били [[F/A-18E/F супер хорнет]] и [[F-15 игл|F-15E]].<ref name="U.K. pitch: free trade, Eurofighter and Hague">{{cite web|url=http://www.japantimes.co.jp/news/2011/03/02/news/u-k-pitch-free-trade-eurofighter-and-hague/#.VhfTQ25GS0-|title=U.K. pitch: free trade, Eurofighter and Hague|quote=U.K. pitch: free trade, Eurofighter and Hague|last=Ito|first=Masami|date=2. 3. 2011|format=|publisher=japantimes|location=|language={{en}}|accessdate=9. 10. 2015|archive-date=16. 04. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160416203525/http://www.japantimes.co.jp/news/2011/03/02/news/u-k-pitch-free-trade-eurofighter-and-hague/#.VhfTQ25GS0-|url-status=}}</ref> Јапански министар одбране је потврдио 17. октобра 2007. године да ће Јапан вероватно купити ''Тајфун''. При томе је изразио дивљење према америчком [[F-22 раптор|F-22 Раптору]], иако је додао да он Јапану није неопходан, поготово што извоз није дозвољен, те је због тога ''Тајфун'' био за Јапан најбоља алтернатива.<ref name="Eurofighter faces tough dogfight with U.S.">{{cite web|url=http://www.japantimes.co.jp/news/2011/09/29/news/eurofighter-faces-tough-dogfight-with-u-s/#.VhfRXm5GS0-|title=Eurofighter faces tough dogfight with U.S.|quote=Eurofighter faces tough dogfight with U.S.|last=Hollingworth|first=William|date=29. 9. 2011|format=|publisher=japantimes|location=|language={{en}}|accessdate=9. 10. 2015|archive-date=16. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016225723/http://www.japantimes.co.jp/news/2011/09/29/news/eurofighter-faces-tough-dogfight-with-u-s/#.VhfRXm5GS0-|url-status=}}</ref>

У априлу [[2011]]. године, достављена је понуда јапанском ваздухопловству за конкуренцију замене њихових ''Фантома'' авионом -{F-35}-. У децембру се јапанско министарство одбране определило за -{F-35А}-. Одлучили су да им се 42 авиона испоруче од [[2016]]. године. Уговор је вредан осам милијарди америчких долара. Прва четири примерка су већ доступна за јапанску фискалну [[2012]]. годину (која код њих почиње [[1. април]]а).<ref name="F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II">{{cite web|url=http://www.globalsecurity.org/military/systems/aircraft/f-35-int.htm|title=F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II| quote =F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II|date=| format = |publisher=globalsecurity| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Србија ====
У [[2010]]. години [[Србија]] је показала начелан интерес за ''Тајфун''.<ref name="ILA: Eurofighter submits Tranche 3B offer, as Serbia shows interest">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/ila-eurofighter-submits-tranche-3b-offer-as-serbia-shows-343013/|title=ILA: Eurofighter submits Tranche 3B offer, as Serbia shows interest| quote =ILA: Eurofighter submits Tranche 3B offer, as Serbia shows interest|last=Hoyle|first=Craig|date=10. 6. 2010| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref> Међутим, Србија се касније изјашњавала за набавку 14 руских ловаца [[МиГ-29|МиГ-29М2]].<ref name="Serbia nears new order for MiG-29s">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/serbia-nears-new-order-for-mig-29s-385318/|title=Serbia nears new order for MiG-29s| quote =Serbia nears new order for MiG-29s|last=Salinger|first=Igor|date=30. 4. 2013| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Грчка ====
Грчка влада је планирала, 1999. године, да обезбеди 60 ''Тајфуна'', како би заменили своје постојеће авионе [[Млазни ловац друге генерације|2. генерације]], али је то одложено због буџетских ограничења, који су последица лоше економске ситуације у држави. У децембру 2011. године, одлучено је да се затвори канцеларија ''Еурофигхтер конзорцијум'' у Грчкој, јер [[Грчка]] није у позицији да поручи нове авионе, пре 2018.<ref name="Eurofighter consortium leaves Greece">{{cite web|url=http://www.ekathimerini.com/137918/article/ekathimerini/news/eurofighter-consortium-leaves-greece|title =Eurofighter consortium leaves Greece| quote =Eurofighter consortium leaves Greece| author = NEWS |date=22. 12. 2011| format = |publisher=ekathimerini| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref><ref name="More arms spending">{{cite web|url=http://www.ekathimerini.com/41368/article/ekathimerini/news/more-arms-spending|title=More arms spending| quote =More arms spending| author = NEWS |date=26. 6. 2006| format = |publisher=ekathimerini| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Сингапур ====
У 2005. години, ''Јурофајтер тајфун'' је био кандидат за избор [[Сингапур]]а за нови ловачки авион у конкуренцији са [[F-15 игл|F-15T]] и [[Рафал (авион)|Рафалом]]. ''Јурофајтер'' је елиминисан из такмичења у јуну 2005. године, а ''F-15T'' је изабран у септембру 2005.<ref name="Typhoon hit by Singapore">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/typhoon-hit-by-singapore-199178/|title=Typhoon hit by Singapore| quote =Typhoon hit by Singapore|date=13. 6. 2005| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref><ref name="Singapore finally opts for F-15T">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/singapore-finally-opts-for-f-15t-201504/|title=Singapore finally opts for F-15T| quote =Singapore finally opts for F-15T|date=13. 9. 2005| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Јужна Кореја ====
У 2002. години, ваздухопловство Републике Кореје се одлучило за 40 примерака авиона [[F-15 игл|F-15K]], у оштрој конкуренцији са ''Рафалом'', ''Тајфуном'' и [[Сухој Су-35|Су-35]].<ref name="Boeing Delivers 3 More F-15K Slam Eagles To Republic Of Korea">{{cite web|url=http://avstop.com/news_december_2010/boeing_delivers_3_more_f15k_slam_eagles_to_republic_of_korea.htm|title=Boeing Delivers 3 More F-15K Slam Eagles To Republic Of Korea|quote=Boeing Delivers 3 More F-15K Slam Eagles To Republic Of Korea|last=Douglas|first=Jim|date=12. 12. 2010|format=|publisher=avstop|location=|language={{en}}|accessdate=9. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304065535/http://avstop.com/news_december_2010/boeing_delivers_3_more_f15k_slam_eagles_to_republic_of_korea.htm|archive-date=04. 03. 2016|url-status=dead}}</ref>

==== Швајцарска ====
У фебруару 2007. године, објављено је да Швајцарска разматра куповину авиона у избору између Еурофигхтера, [[Рафал (авион)|Рафала]] и [[JAS 39 Грипен|JAS 39 грипена]], за наоружање свога ваздухопловства, уместо застарелог [[Нортроп F-5|Нортроп F-5 тигар II]].<ref>''Le Temps'', 13 February 2007</ref> У тој функцији је реализовано око 30 демонстрационих летова.<ref>''Neue Zuercher Zeitung'', 9 October 2008.</ref> Дана 30. новембра 2011. године, швајцарски Савет федерације је саопштио да планира да купи 22 примерка ''JAS 39 грипена'', због своје мање набавне цене и мањих трошкова одржавања.<ref name="Switzerland, Armasuisse officialy ranks the Rafale first">{{cite web|url=http://rafalenews.blogspot.rs/2011/11/switzerland-armasuisewiss-ranked-rafale.html|title=Switzerland, Armasuisse officialy ranks the Rafale first| quote =Switzerland, Armasuisse officialy ranks the Rafale first|date=30. 10. 2011| format = |publisher=rafalenews.blogspot.| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 9. 2016}}</ref> Французи су били спремни да снизе цену ''Рафалу'', да би били конкурентни у односу на ''Грипена'' и да тако победе конкуренцију на основу техничких предности. Међутим, пресудили су нижи трошкови набавке и одржавања ''Грипена''.<ref name="Rafale Blowing Hot Again In Switzerland, U.A.E.?">{{cite web|url=http://www.ainonline.com/aviation-news/2012-02-14/rafale-blowing-hot-again-switzerland-uae|title=Rafale Blowing Hot Again In Switzerland, U.A.E.?| quote =Rafale Blowing Hot Again In Switzerland, U.A.E.?|last=Pocock|first=Chris|date=14. 2. 2012| format = |publisher=ainonline| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

==== Турска ====
Турска је разматрала куповину ''Јурофајтера'', али у 2009 су одлучили да купе већи број авиона [[F-35 лајтнинг II]]. Након тога су изјавили „да нису заинтересовани за ''Јурофајтер''“.<ref name="Turkey to build 'national, original' fighter aircraft">{{cite web|url=http://www.hurriyetdailynews.com/default.aspx?pageid=438&n=turkey-to-build-8216national-original8217-fighter-aircraft-2010-12-16| title =Turkey to build 'national, original' fighter aircraft| quote =Turkey to build 'national, original' fighter aircraft| author = News |date=| format =| publisher =hurriyetdailynews| location =| language ={{en}}| accessdate=9. 10. 2015| archive-url =https://web.archive.org/web/20151016225724/http://www.hurriyetdailynews.com/default.aspx?pageid=438&n=turkey-to-build-8216national-original8217-fighter-aircraft-2010-12-16| archive-date=16. 10. 2015|url-status=dead| df =}}</ref><ref name="Turkey to Order Four More F-35 Fighter Jets">{{cite web|url=https://www.f35.com/news/detail/turkey-to-order-four-more-f-35-fighter-jets|title=Turkey to Order Four More F-35 Fighter Jets|quote=Turkey to Order Four More F-35 Fighter Jets|date=7. 1. 2015|format=|publisher=f35|location=|language={{en}}|accessdate=9. 10. 2015|archive-date=21. 11. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191121124549/https://www.f35.com/news/detail/turkey-to-order-four-more-f-35-fighter-jets|url-status=dead}}</ref>

==== Норвешка ====
Норвешка је разматрала куповину ''Тајфуна''<ref name="EADS reveals details of Eurofighter Typhoon offer to Norway to replace JSF order">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/eads-reveals-details-of-eurofighter-typhoon-offer-to-norway-to-replace-jsf-205853/|title=EADS reveals details of Eurofighter Typhoon offer to Norway to replace JSF order| quote =EADS reveals details of Eurofighter Typhoon offer to Norway to replace JSF order|date=6. 4. 2006| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>, али у 2012. години је потписала највећи уговор за јавну набавку у историји земље (у вредности од 10 милијарди $) за набавку [[F-35 лајтнинг II]].<ref name="Norway orders F-35A JSF worth $10bn">{{cite web|url=http://www.airforce-technology.com/news/newsnorway-orders-f-35a|title=Norway orders F-35A JSF worth $10bn| quote =Norway orders F-35A JSF worth $10bn|date=8. 6. 2012| format = |publisher=airforce-technology.| location = | language = {{en}} |accessdate=9. 10. 2015}}</ref>

== Несреће ==
* Шпански [[прототип]] двосед ''DA-6'', срушио се [[21. новембар|21. новембра]] [[2002]]. године, због избијања [[пожар]]а на оба [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]]. Оба члана посаде су остали неповређени после катапултирања. Ова несрећа се десила при испитивању мотора у лету, око 100 километара јужно од [[Мадрид]]а. У тренутку несреће, [[брзина]] авиона је била еквивалента [[Махов број|Маховом броју]] од 0,77 на надморској висини од 15 километара и под углом пењања од 10°. Непосредно пред несрећу на моторима је истовремено укључено допунско сагоревање при чему покретачи нису потпуно отворили издувне млазнице. Последица тога кашњења је нагомилавање гасова и смеше горива, у комори за сагоревање, због чега је дошло до такозване „буктиње“ и хаварије мотора. Хаварија мотора и пожар (буктиња) су изазвали хаварију све три [[Хидраулички систем авиона|хидраулична система]]. Последично су потпуно отказале [[Систем команди лета авиона|команде лета]], те се авионом више није могло управљати и исти се срушио. При паду авион је потпуно уништен.<ref name="Eurofighter atribuye el accidente del prototipo español a los motores">{{cite web|url=http://elpais.com/diario/2002/12/13/espana/1039734029_850215.html|title=Eurofighter atribuye el accidente del prototipo español a los motores| quote =Eurofighter atribuye el accidente del prototipo español a los motores|last=González|first=Miguel|date=13. 12. 2002| format = |publisher=elpais| location = | language = {{es}} |accessdate=10. 10. 2015}}</ref><ref name="Engine surges caused DA6 crash">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/engine-surges-caused-da6-crash-159126/|title=Engine surges caused DA6 crash| quote =Engine surges caused DA6 crash|date=10. 12. 2002| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2015}}</ref> 
* У Шпанији при полетању за рутински тренажни лет, срушио се ''Јурофајтер'' двосед [[24. август]]а [[2010]]. године. [[Пилот]] [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] је погинуо, а шпански пилот инструктор летења се спасао са катапултирањем. Верује се да је до неуспеха избацивања [[Избациво седиште|седишта]] арабијског пилота дошло због техничке грешке у његовој конструкцији. Због оваквог закључка о евентуалној техничкој грешци у систему избацивања седишта, немачко ваздухопловство забранило је летење својим ''Тајфунима'', [[15. септембар|15. септембра]] 2010. године. [[Аустрија]] је такође предузела ту безбедност за своје авионе. После изведених модификација копчи на сигурносном појасу избацивог седишта, забрана летења је укинута [[30. септембар|30. септембра]] 2010.<ref name="Saudi pilot dies in Spanish military crash"/><ref name="Saudi pilot killed as Eurofighter crashes in Spain">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/saudi-pilot-killed-as-eurofighter-crashes-in-spain-346505/|title=Saudi pilot killed as Eurofighter crashes in Spain| quote =Saudi pilot killed as Eurofighter crashes in Spain|author =Niall O’Keeffe|date=24. 8. 2010| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2015}}</ref><ref name="Luftwaffe stoppt Eurofighter-Flüge">{{cite web|url=http://www.ftd.de/politik/deutschland/:wegen-sicherheitsbedenken-luftwaffe-stoppt-eurofighter-fluege/50170489.html|title=Luftwaffe stoppt Eurofighter-Flüge|quote=Luftwaffe stoppt Eurofighter-Flüge|date=16. 9. 2010|format=|publisher=archive|location=|language={{De}}|accessdate=10. 10. 2015|archive-date=01. 08. 2012|archive-url=https://archive.today/20120801091711/http://www.ftd.de/politik/deutschland/:wegen-sicherheitsbedenken-luftwaffe-stoppt-eurofighter-fluege/50170489.html|url-status=unfit}}</ref>
* Шпанско Министарство је објавило да се њихов ''Јурофајтер'' срушио при слетању, 9. јуна 2014. године, после рутинског тренажног лета. Једини пилот капетан шпанског ратног ваздухопловства Фернандо Царакос, који је имао преко 600 сати летења на ''Јурофајтеру'', погинуо је у тој несрећи. Авион је био један од 46 примерака ''Јурофајтера'', њиховог ваздухопловства. Узрок несреће није доказан.<ref name="Spanish pilot killed in Eurofighter crash">{{cite web|url=https://www.flightglobal.com/news/articles/spanish-pilot-killed-in-eurofighter-crash-400225/|title=Spanish pilot killed in Eurofighter crash| quote =Spanish pilot killed in Eurofighter crash|last=Hoyle|first=Craig|date=9. 6. 2014| format = |publisher=flightglobal| location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2015}}</ref><ref name="Eurofighter jet crashes at Spanish base, killing pilot">{{cite web|url=http://www.reuters.com/article/2014/06/09/us-spain-eurofighter-crash-idUSKBN0EK19320140609|title=Eurofighter jet crashes at Spanish base, killing pilot|quote=Eurofighter jet crashes at Spanish base, killing pilot|date=9. 6. 2014|format=|publisher=reuters|location=|language={{en}}|accessdate=10. 10. 2015|archive-date=16. 10. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151016225722/http://www.reuters.com/article/2014/06/09/us-spain-eurofighter-crash-idUSKBN0EK19320140609|url-status=dead}}</ref>
* ''Јурофајтер'' немачког ваздухопловства, претрпео је у ваздуху судар са ''Леарјетом 35А'', 23. јуна 2014. године, који се срушио. ''Јурофајтер'' је безбедно слетео на аеродром.<ref name="Lear Jet crashes after colliding mid-air with Typhoon combat plane over Germany">{{cite web|url=http://theaviationist.com/2014/06/23/gaf-typhoon-midair/|title=Lear Jet crashes after colliding mid-air with Typhoon combat plane over Germany| quote =Lear Jet crashes after colliding mid-air with Typhoon combat plane over Germany|date=23. 1. 2014| format = |publisher=theaviationist| location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2015}}</ref>
*2 Јурофајтера Немачког ваздухопловства сударила су се у ваздуху 24. јуна 2019. године, оба авиона су уништена, један пилот је погинуо, а други је безбедно извучен из крошње дрвета где је упао са падобраном након катапултирања.

== Хронологија важних догађања на програму ''Јурофајтер'' ==
* [[1972]]. година:
** [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]] је поставио тактичко-техничке захтеве (''AST-396'') за нови авион, који је био планиран да замени постојеће авионе — за кратко и вертикално полетање и слетање ({{јез-енг|short take off and vertical landing, STOVL}}) [[Харијер]] и за подршку, типа ''Јагуар''.
** Захтев је измењен у два одвојена:''AST-403'' за супериорног вишенаменског [[Ловачки авион|ловца]] и ''AST-409'', за авион са ''STOVL'' карактеристикама. Први захтев је предодредио развој авиона ''Јурофајтер тајфун'' а други [[Харијер II]].
* Половином 70-их година;
** [[Француска]], [[Њемачка|Немачка]] и [[Уједињено Краљевство]] покренули су заједнички програм за европски борбени авион ({{јез-енг|European Combat Aircraft, '''ECA'''}}).
* [[1979]]. година:
** Након различитих захтева (нарочито француског искључивог захтева за носиоца програма), Енглези и Немци су предложили „Европски борбени ловац“ ({{јез-енг|European Combat Fighter, ECF}}).
* [[1981]]. година:
** Развој различитих националних [[прототип]]ова и настављање разлика око спецификација, довело је до отказивања ''ECF''. Партнери Немачка, [[Италија]] и Уједињено Краљевство, покренули су ''Агилни борбени авион'' ({{јез-енг|Agile Combat Aircraft, ACA}}). Због недостатка финансија Немачке и Италије, Уједињено Краљевство је поднела све трошкове за прототип од 80 милиона фунти. Прототип је програмиран са називом „Европски авионски програм“ (''EAP'').
* [[1983]]. година:
** У мају је потписан уговор за развој и производњу прототипа ''EAP''.
** Уједињено Краљевство, Француска, Немачка, Италија и Шпанија покренули су програм будућег европског ловца ({{јез-енг|Future European Fighter Aircraft, F/EFA}}). Захтеви су били за кратко полетање и слетање авиона и могућност борбе изван визуелног опсега. 
* [[1984]]. година:
** Француска је поновила свој захтев за верзију способну да се користи са носача авиона и свој удео са 50% од укупног посла. Уједињено Краљевство, Немачка и Италија одлучили су да успоставе нови ''EFA''.
* [[1985]]. година;
** Француска је и званично напустила преговоре о програму, почели су рад на развоју свога самосталног ''ACX''.
** -{BAE}- је премијерно приказао у Вортону, [[27. октобар|27. октобра]], завршен прототип ''EAP''.
* [[1986]]. година:
** У [[јун]]у је основана [[Јурофајтер корпорација]].
** ''EAP'' је направио свој први лет, [[8. август]]а. Његова конфигурација је задржана као већи део каснијег пројекта ''Јурофајтер''.
** Фирме ''Ролс-Ројс'', ''MTU Аеро Енџис'', ''Авиофиат'' и ''Индустрија турбо пропулзије'' формирали су компанију [[Јуроџет турбо]], за развој мотора [[Јуроџет ЕЈ200]]. 
* [[1988]]. година:
** Потписани су уговори [[23. новембар|23. новембра]], за производњу демонстрационих [[Двопроточни турбомлазни мотор|мотора]].
* [[1990]]. година:
** Формирана је компанија [[Јурорадар]], за развој [[радар]]а [[ECR-90]] (касније је назван ''Јурорадар CAPTOR'').
* [[1991]]. година:
** Последњи лет је направио демонстратор ''EAP'', [[1. мај]]а.
* [[1992]]. година;
** Формирана је компанија ''Јуро DASS'' за развој одбрамбених система ''DASS''. У почетку су у томе учествовале само Уједињено Краљевство и Италија. [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]]-ови ''Тајфуни'' користили су резултате развоја и производње ''Јуро DASS''-а.
** У [[јул]]у месецу, Немачка је објавила своју намеру да напусти програм. Почели су преговори о смањењу трошкова. Као и о преласку на варијанту једномоторног авиона. Немачка се определила за јефтиније системе, попут радара са авиона [[F/A-18 хорнет|F/A-18 Хорнет]] ''APG-65'' уместо ''ECR-90'', а одложила је увођење овог другог савременијег за две године. Немачка је условила учешће у свим системима са тим захтевом.
** У [[децембар|децембру]] је авион преименован у ''Јурофајтер 2000''.
* [[1994]]. година:
** Направљен је први лет развојног прототипа ''DA1'', [[27. март]]а. ''DA1'' је финализиран у немачкој ваздухопловној индустрији, са моторима ''RB199''.
** Направљен је први лет британског развојног прототипа ''DA2'', [[6. април]]а, који је такође полетео са моторима ''RB199''.
* [[1995]]. година:
** Направљен је први лет италијанског развојног прототипа ''DA3'', [[4. јун]]а. То је био први лет ''Тајфуна'', са моторима ''EJ200''.
* [[1996]]. година:
** Направљен је први лет шпанског развојног прототипа, двоседа ''DA6'', [[31. август]]а.
* [[1997]]. година:
** Направљен је први лет италијанског развојног прототипа ''DA7'', [[27. јануар]]а.
** Направљен је први лет немачког развојног прототипа ''DA5'', [[24. фебруар]]а, који је био први опремљен радаром ''ECR-90''.
** Направљен је први лет британског развојног прототипа, двоседа ''DA4'', [[14. март]]а.
* [[1998]]. година:
** Извршено је прво пуњење [[гориво|горива]] у лету ''Тајфуна''. Испитивање је извршено у јануару, на прототипу ''DA2''.
** Потписан је уговор са ''Јурофајтер корпорацијом'' за производњу и подршку од 620 авиона, [[30. јануар]]а.
** У септембру су отклоњене све дилеме и коначно је одређено име авиону, ''Јурофајтер тајфун'' ({{јез-енг|Eurofighter Typhoon}}).
** Уговори су потписани по фазама (партијама) [[18. децембар|18. децембра]].
* [[1999]]. година:
** Прва најава [[Грчка|Грчке]] [[8. март]]а, да жели купити 60 авиона ''Тајфун''.
** Формирана је јединствена компанија за извоз ''Тајфуна'', под називом ''Интернационални Јурофајтер'' ({{јез-енг|Eurofighter International}}).
* [[2000]]. година:
** Уједињено Краљевство је поручила, [[16. мај]]а, [[ракета|ракету]] дугог домета ваздух–ваздух [[MBDA метеор]], што је значајно допринело погодностима за извоз ''Тајфуна''.
** Реактивиран је прототип ''DA2'' за испитивање и истраживање у лету, [[7. јул]]а.
* [[2002]]. година:
** Полетео је предсеријски италијански авион двосед ''IPA2'', [[5. април]]а.
** Полетео је предсеријски немачки авион ''IPA3'', [[11. април]]а.
** Полетео је предсеријски британски авион, [[15. април]]а.
** Аустрија је најавила [[2. јул]]а, куповину 24 ''Тајфуна''. Касније је смањена поруџбина на 15 примерака.
** Шпански ''Тајфун'' ''DA6'' доживео је [[Удес ваздухоплова|удес]], [[21. новембар|21. новембра]]. Проблем је приписан недостацима мотора ЕЈ200, у раној фази развоја.
** Настављено је испитивање мотора у лету, [[11. децембар|11. децембра]].
* [[2003]]. година:
** Испоручен је први серијски ''Тајфун'' немачком [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафе]], од укупно 180 наручених, [[13. фебруар]]а.
** Италијански и британски серијски авиони, направили су своје прве летове [[14. фебруар]]а.
** Шпански први серијски авион, полетео је [[17. фебруар]]а.
** Четири ''Тајфуна'' уведена су у оперативну употребу у немачко [[Луфтвафе (Бундесвер)|Луфтвафе]], 8. марта.
** Земље кооперанти потписале су формални споразум о испорукама склопова авиона осталим партнерима, [[30. јун]]а.
** У октобру је почела интеграција ракете ''Метеор''.
* [[2004]]. година:
** Испоручена су прва три шпанска ''Тајфуна''. Они су додељени 111тој ескадрили, 11тог пука, [[27. мај]]а.
** РАФ-ова два ''Тајфуна'' су пребачена у [[Сингапур]] на маркетиншки приказ, [[27. јун]]а.
** Уједињено Краљевство је потврдила поруџбину 89 авиона из друге серије, [[15. децембар|15. децембра]].
* [[2005]]. година:
** Италијанско ваздухопловство, прогласило је ''Тајфуна'' оперативним, [[16. децембар|16. децембра]].
** Саудијска Арабија је најавила куповину неодређеног броја „Тајфуна“, [[21. децембар|21. децембра]].
* [[2006]]. година:
** Успостављена је прва оперативна ескадрила ''Тајфуна'' у Италији, у јануару.
** Први оперативни задаци италијанских ''Тајфуна'', били су у фебруару, за заштиту ваздушног простора изнад [[Торино|Торина]], приликом одржавања зимске олимпијаде.
** У априлу је успостављена прва оперативна ескадрила РАФ-а.
** [[Саудијска Арабија]] је најавила потписивање уговора за 72 авиона, [[18. август]]а.
* [[2007]]. година:
** У септембру је Шпанија поседовала 19 ''Тајфуна''.
* [[2008]]. година:
** Саудијска Арабија је покренула [[11. август]]а преговоре са намером набавке 72 ''Тајфуна''.
** Уједињено Краљевство је добила прва два авиона из партије 2, [[21. октобар|21. октобра]].
* [[2010]]. година:
** Шпански ''Јурофајтер'' двосед срушио се [[24. август]]а. Пилот [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] је погинуо, а шпански пилот инструктор летења се спасао, са катапултирњем.<ref name="Eurofighter’s Future: Tranche 3, and Beyond"/><ref name="DA4 (Werksbezeichnung) "/><ref name="DA5 (Werksbezeichnung)"/><ref name="DA6 (Werksbezeichnung)"/><ref name="El único prototipo español del 'Eurofighter' se estrella en Toledo"/><ref name="Italian Eurofighter Typhoons Providing Air Cover for Turin Winter Olympics ">{{cite web|url=http://www.prnewswire.co.uk/news-releases/italian-eurofighter-typhoons-providing-air-cover-for-turin-winter-olympics-153467715.html|title=Italian Eurofighter Typhoons Providing Air Cover for Turin Winter Olympics | quote =Italian Eurofighter Typhoons Providing Air Cover for Turin Winter Olympics |date=| format = |publisher=prnewswire| location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2015}}</ref><ref name="Saudi Arabia buys 72 Eurofighters ">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/5262120.stm?ls|title=Saudi Arabia buys 72 Eurofighters | quote =Saudi Arabia buys 72 Eurofighters |date=18. 8. 2006| format = |publisher=news.bbc.co.| location = | language = {{en}} |accessdate=10. 10. 2015}}</ref>

== Напомене ==
{{напомене}}
{| border="2" style="margin:auto;"  cellpadding="2"
|+|<div class="NavHead" style=" text-align:left;font-size:100%"><div style="text-align:center">Резултати приближног прорачуна</div> 
|-
!Потисак -{kN}-
| style="text-align:center;"|60
| style="text-align:center;"|69
| style="text-align:center;"|46
| style="text-align:center;"|72
| style="text-align:center;"|75,5
| style="text-align:center;"|90 
| style="text-align:center;"|103  
|-
![[Махов број]]
| style="text-align:center;"|1,5
| style="text-align:center;"|1,8
| style="text-align:center;"|1,89
| style="text-align:center;"|1,99
| style="text-align:center;"|2,31 
| style="text-align:center;"|2,4 
| style="text-align:center;"|2,8 
|}

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last = Geer| first = Wayne |last2 = | first2 = | authorlink  = | title = High-Tech-Flugzeuge | url =| year = 1994 | publisher = Mittler| location = Berlin | language = {{de}}|isbn=3-8132-0452-9| chapter =|pages=}}

== Спољашње везе ==
* [http://www.eurofighter.com/ -{EUROFIGHTER WORLD}-]
* [http://www.doppeladler.com/oebh/luftfahrzeuge/eurofighter.htm -{Eurofighter Typhoon (Taifun)}-]
* [http://www.ausairpower.net/TE-EO-Systems.html -{ELECTRO-OPTICAL SYSTEMS}-]

{{подножје|Ваздухопловство|Војска}}
{{Сјајан чланак}}

[[Категорија:Војни авиони]]
[[Категорија:Ловачки авиони]]
[[Категорија:Немачки војни авиони]]
[[Категорија:Британски војни авиони]]
[[Категорија:Италијански војни авиони]]
[[Категорија:Шпански војни авиони]]