Изворни код странице Јод

{{Infobox element
|number=53
|symbol=I
|name=јод
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[телур]]
|right=[[ксенон]]
|above=[[bromine|-{Br}-]]
|below=[[astatine|-{At}-]]
|category comment=
|group=17
|period=5
|block=p
|image name=Sample of iodine.jpg
|скуп=диатомски неметал
|appearance=сјајно метално сив, љубичаст као гас
|electrons per shell=2, 8, 18, 18, 7
|phase=
|density gpcm3nrt=4,933
|melting point K=386,85
|melting point C=113,7
|melting point F=236,66
|boiling point K=457,4
|boiling point C=184,3
|boiling point F=363,7
|triple point K=386,65
|triple point kPa=12,1
|critical point K=819
|critical point MPa=11,7
|heat fusion= (-{I}-<sub>2</sub>) 15,52
|heat vaporization=(-{I}-<sub>2</sub>) 41,57
|heat capacity= (-{I}-<sub>2</sub>) 54,44
|vapor pressure 1=260
|vapor pressure 10=282
|vapor pressure 100=309
|vapor pressure 1 k=342
|vapor pressure 10 k=381
|vapor pressure 100 k=457
|vapor pressure comment=(ромбичан)
|crystal structure=orthorhombic
|electronegativity=2,66
|number of ionization energies=3
|ionization energy 1=1008,4
|ionization energy 2=1845,9
|ionization energy 3=3180
|atomic radius=140
|covalent radius=139±3
|Van der Waals radius=198
|magnetic ordering=[[Дијамагнетизам|дијамагнетичан]]
|magnetic ordering ref=<ref>[http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds] {{Wayback|url=http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf |date=20040324080747 }}. {{cite book|author= |title=Handbook of Chemistry and Physics |edition=81st|location= |publisher=CRC Press |year=}}</ref>
|electrical resistivity at 0=1,3×10<sup>7</sup>
|thermal conductivity=0,449
|Bulk modulus=7,7
|CAS number=7553-56-2
|magnetic susceptibility= −88,7·10<sup>−6</sup>
|magnetic susceptibility ref= &#x20;(298&nbsp;-{K}-)<ref>{{Cite book|title=[[Handbook of Chemistry and Physics]]|last=Weast|first=Robert|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|pages=E110|quote=}}</ref>
|isotopes=
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-123| mn=123 | sym=I
|na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=13&nbsp;h
|dm=[[electron capture|ε]], [[gamma decay|γ]] | de=0,16 | link1=tellurium-123 | pn=123 | ps=Te}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=124 | sym=I
|na=syn | hl=4,176&nbsp;d
|dm=ε | de=– | link1=tellurium-124 | pn=124 | ps=Te}}
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-125 | mn=125 | sym=I
|na=syn | hl=59,40&nbsp;d
|dm=ε | de=– | link1=tellurium-125 | pn=125 | ps=Te}}
{{infobox element/isotopes stable | mn=127 | sym=I | na=100% | n=74 |firstlinks=yes}}
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-129 | mn=129 | sym=I
|na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=1,57×10<sup>7</sup>&nbsp;y
|dm=[[beta emission|β<sup>−</sup>]] | de=0,194 | link1=xenon-129 | pn=129 | ps=Xe}}
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-131 | mn=131 | sym=I
|na=syn | hl=8,02070&nbsp;d
|dm=β<sup>−</sup>, γ | de=0.971 | link1=xenon-131 | pn=131 | ps=Xe}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=135 | sym=I
|na=syn | hl=6,57&nbsp;h
|dm=β<sup>−</sup> | de=– | link1=xenon-135 | pn=135 | ps=Xe}}
|isotopes comment=
|discovery and first isolation by=[[Bernard Courtois|Бернар Куртоа]]
|discovery date=1811
|QID=Q1103
}}

'''Јод''' ('''-{I}-''', {{јез-лат|iodum}}) [[диатомски неметал|диатомски]] је [[неметал]]. Пре увођења међународних симбола елемената био је '''J'''. [[атомски број|Атомски број]] овог елемента је 53. Он се у [[периодни систем елемената|периодном систему]] налази се у 7. главној групи (17. група) те стога спада у [[халогени елементи|халогене елементе]]. Име је добио по [[грчки језик|грчкој]] речи ''-{ioeides}-'' — љубичасти,<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> јер при његовом загрејавању ослобађају се паре карактеристичне љубичасте боје.

На собној температури, јод је у чврстом стању, врло слабо се раствара у [[вода|води]], али се добро раствара у воденом раствору [[калијум јодид]]а, те још боље у [[етанол]]у и другим органским растварачима. У многим приликама, често се ствара забуна код симбола овог хемијског елемента. Тако неке енциклопедије, бројни школски уџбеници,<ref name="gutman" /> многи медији и часописи погрешно наводе симбол -{''J''}- за јод,<ref name="prolexis" /><ref name="klajn" /> што је заправо ознака за међународну мерну јединицу за енергију - [[џул]].

Јод се јавља у многим оксидационим стањима, укључујући [[iodide|јодид]] (-{I}-<sup>−</sup>), [[iodate|јодат]] ({{chem|IO|3|-}}), и разне [[periodate|перјодатне]] анјоне. Он је најмање изобилан од стабилних [[халоген]]а, као је шездесет први елемент по заступљености. Јод је најтежи есенцијални [[Dijetetski mineral|минерални нутријент]]. Он је неопходан у синтези [[Tiroidni hormon|тироидних хормона]].<ref name="lpi">{{cite web|url=http://lpi.oregonstate.edu/mic/minerals/iodine|title=Iodine|publisher=Micronutrient Information Center, [[Linus Pauling Institute]], [[Oregon State University]], Corvallis|date=2015|accessdate=20. 11. 2017}}</ref> [[Iodine deficiency|Недостатак јода]] погађа око две милијарде људи и водећи је спречиви узрок [[Ментална заосталост|интелектуалних потешкоћа]].

Јод је незамењиви и саставни део животињских и људских организама, а у тело се уноси храном. Највећа концентрација јода код [[човек]]а присутна је у [[штитна жлезда|штитној жлезди]], и тамо се користи у [[хормон]]има [[тироксин]]у и [[тријодтиронин]]у као [[дијодотирозин]]у. Недостатак јода у води за пиће и храни по правилу је одговорно за настанак [[струма|струме]] (гушавости). Зате је, као спречавање настанка струме, препоручено најмање једном седмично укључивање морских риба и плодова у исхрану, као и употреба такозване јодиране [[со|кухињске соли]] (со са [[натријум јодат|натријум-]] или [[калијум јодат]]ом). Помоћу овакве индивидуалне профилаксе и јодирањем хране за стоку, у многим земљама света недостатак јода у тлу је делимично ублажен.

== Историја ==

[[Физиологија|Физиолошки]] значај препарата који садрже јод био је познат од [[антика|антике]]. Тако је већ 1.500 година п. н. е. болесницима који су боловали од струме саветовано да једу штитне жлезде [[овца|оваца]] (које садрже јод) или пепео морских сунђера.

Јод је открио париски произвођач [[шалитра|шалитре]] [[Bernard Courtois|Бернар Куртоа]] [[1811]]. године при производњи [[барут]]а и пепела морске траве. То су касније потврдили хемичари: [[Шарл Дезорм]] и [[Nicolas Clément|Николас Клеман]]. Особине јода је [[1813]]. године боље испитао [[француска|француски]] хемичар [[Жозеф Луј Ге-Лисак]], који је овом елементу и дао име.

== Особине ==

Јод спада у групу [[халогени елементи|халогених елемената]]<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Јод је чврста супстанца, тамносиве боје, металног сјаја. На собној температури јод се јавља у чврстом [[агрегатна стања|агрегатном стању]], као сјајна плавоцрна супстанца. При загревању јод сублимира, гради љубичасте паре карактеристичних мириса које се при хлађењу одмах кристалишу. Постоји само један постојан [[изотоп]] јода у природи. Радиоактивни изотопи су: -{<sup>123</sup>I,<sup>125</sup>I,<sup>127</sup>I<sup>129</sup>I,<sup>131</sup>I}-.

У чистом облику јод има отровно дејство. Јод је као, и сви [[халогени елементи]], веома реактиван. У [[вода|води]] се слабо раствара, али га зато органски растварачи одлично растварају. Јод је јако дезинфекционо средство, убија [[бактерија|бактерије]] и [[гљиве|гљивице]].

=== Хемијске ===
Јод са другим елементима попут [[фосфор]]а, [[алуминијум]]а, [[жељезо|жељеза]] и [[жива|живе]] реагује много мање бурно за разлику од [[хлор]]а и [[бром]]а. Са [[водоник]]ом јод реагује дајући [[јодоводоник]], који се чак и при најслабијем загрејавању поновно распада на елементе:

:<math>\mathrm{I_2 + H_2\, \overrightarrow{\leftarrow}\, 2\,HI}</math>
:<small>Јод и водоник стоје у равнотежи са јодоводиком. При повећању температуре ова равнотежа се помера улево.</small>

Са [[амонијак]]ом дешава се експлозивна реакција због знатног повећања запремине:

:<math>\mathrm{3\,I_2 + 2\,NH_3 \rightarrow 6\,HI + N_2}</math>
:<small>Три [[Мол (јединица)|мола]] јода и два мола амонијака реагују дајући шест мола јодоводика и један мол [[азот]]а.</small>

Са раствором амонијака јод гради [[азот јодид]] (-{NI}-<sub>3</sub>).

Занимљива особина јода је да он може да гради полијодидна једињења. Тако се растворени молекули -{I}-<sub>2</sub> спајају са једним [[јон|анјоном]] јодида у једноставни негативно наелектрисани анјон -{I}-<sub>3</sub><sup>−</sup>. Једна од особина овог полијодидног једињења је да се може складиштити у [[скроб]]ном хеликсу. Оваква једињења се боје у интензивну плаву боју већ при најмањим концентрацијама, што се користи као специфично и врло осетљиво доказивање скроба (погледајте: [[Луголов раствор]]).

=== Изотопи ===
До данас познато је 36 [[изотоп]]а јода и 10 његових [[нуклеарни изомер|нуклеарних изомера]]. Међу изотопима, само један је стабилан, тако да се природни јод састоји у потпуности од стабилног изотопа <sup>127</sup>-{I}-. Стога се за њега каже да је мононуклидни елемент. Међу нестабилним изотопима, изотоп <sup>129</sup>-{I}- који се распада емитујући [[бета-зраци|бета-зраке]] има [[време полураспада]] од 15,7 милиона година. Поред њега постоје још четири изотопа са временом полураспада дужим од једног дана: <sup>124</sup>-{I}- (4,2 дана), <sup>125</sup>-{I}- (59 дана), <sup>126</sup>-{I}- (13 дана) и <sup>131</sup>-{I}- (8,0 дана). Нестабилни изотопи јода настају нпр. при [[нуклеарна фисија|нуклеарној фисији]] и представљају опасност по здравље људи ако доспеју у [[ваздух]], јер се могу накупљати у штитним жлездама.

=== Кристална и молекулска структура ===
[[Datoteka:Iodine-unit-cell-3D-balls-B.png|right|thumb|3Д модел елементарне ћелије]]
Јод има [[Полупроводник|полупроводничке]] особине. Оне се објашњавају присуством слоја решетке у којем се поједини нивои састоје из молекула -{I}-<sub>2</sub> (дужина везе 271,5&nbsp;[[Pikometar|-{pm}-]]). Размак између нивоа у орторомпским слојевитим кристалима износи 441,2 -{pm}- и одговара Ван-дер-Валсовом размаку између два атома јода (430 -{pm}-). Резултат мерења најмањег размака између два [[молекул]]а јода са 349,2 -{pm}- показује да је далеко испод тога.

== Добијање јода ==
[[Лабораторија|Лабораторијски]] се апаратура за добијање јода склапа у [[Дигестор|капели]]. У чашу се стави добро измешана [[смеше|смеша]] [[калијум-јодид]]а и [[манган-диоксид]]а, претходно тако одмерених [[хемијска супстанца|супстанци]] да им [[маса|масе]] буду одговарајуће. Смеша се прелије концентрованом [[сумпорна киселина|сумпорном киселином]]. Друга посуда се напуни леденом водом и постави над отвором чаше, а сама [[чаша]] се [[загревање|загрева]] са доње стране. У идеалним условима, за дно горње посуде нахватаће се љубичасти игличасти [[кристал]]и јода. Тако добијен јод се пречишћава поновном [[сублимација (физика)|сублимацијом]]. При овом [[поступак|поступку]] дешава се следећа реакција:

:-{2KI + MnO<sub>2</sub> + 3H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> = 2KHSO<sub>4</sub> + MnSO<sub>4</sub> + 2H<sub>2</sub>O + I<sub>2</sub>}-

== Једињења јода ==
Јод гради бројна хемијска једињења у којима се јавља са [[оксидациони број|оксидационим бројем]] 1, 5 или 7. Особине јодових једињења су сличне аналогним једињењима [[бром]]а или [[хлор]]а. Најбоље реагује са [[метал]]има градећи јодиде.

Најважнија једињења јода су калијум-јодид, јодоформ и јодоводоник.

[[Флуор]], хлор и бром га истискују из једињења, што се користи за његово лабораторијско добијање:

:-{2KI + Br<sub>2</sub>= 2KBr + I<sub>2</sub>}-

== Јод у природи ==

Јод спада у елементе који су веома мало распрострањени у природи. Веће количине овог елемента се јављају у морској води, а такође и као нечистоћа у чилској шалитри. Јод се јавља у виду натријум-јодата, -{NaIO}-<sub>3</sub>. Јавља се и у многим намирницама које се свакодневно користе у исхрани (ако потичу са терена на којима се јод јавља на земљи и у води), али у количинама које покривају највише 1/3 дневних потреба за јодом:
* 1 -{[[килограм|-{kg}-]]}- поврћа садржи 20-30 -{μg}- јода,
* 1 [[литар]] [[млеко|млека]] — 35 -{μg}-,
* 1 -{[[килограм|kg]]}- — 100-200 -{μg}-

Пржење и печење узрокује губитак око 20% јода из намирница, а кување чак 58%!

== Примена јода ==

Јод се користи у производњи фарби и у фотографији. У медицини се користи за лечење обољења штитне жлезде, као и за дезинфекцију — нпр. јодна тинктура. Радиоактиван [[изотоп]] јода <sup>131</sup>-{I}- има битну улогу у откривању болести штитне жлезде. У медицини се јод користи као антисептик у виду [[Tincture of iodine|јодне тинктуре]].<ref>{{Cite journal|last=Stretton|first=J. Lionel|date=14. 8. 1909|title=The Sterilization of the Skin of Operation Areas|pmc=2320536|journal=British Medical Journal|volume=2|pages=368–369|pmid=20764617
|issue=2537 |doi=10.1136/bmj.2.2537.368-a}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Stretton|first=J. Lionel|date=22. 5. 1915|title=The Sterilisation of the Skin with Tincture of Iodine|pmc=2302255|journal=British Medical Journal|volume=1|pages=886–887|pmid=20767647|issue=2838 |doi=10.1136/bmj.1.2838.886}}</ref> Калијум-јодид се додаје [[кухињска со|кухињској соли]] ради спречавања гушавости.

== Биолошки значај ==

Јод је микроелемент који је неопходан за здравље људи. Он се уноси исхраном и водом. Земља и [[вода]] у близини мора су веома богате јодом, а са удаљавањем од мора количина јода се смањује.

У телу здравог човека налази се 30-50 мили[[грам]]а јода. Највеће количине се јављају у штитној жлезди, која има могућност складиштења јода. Без јода штитна жлезда не може да производи хормоне тироксин (T4) и хормон T3, неопходних за правилно функционисање свих [[Ћелија (биологија)|ћелија]] у људском организму.

Недостатак јода у исхрани и у води изазива болест гушавост. Ово обољење се углавном јавља у крајевима удаљеним од мора, тамо где се не додаје јод у кухињску со.

Недостатак јода код деце узрокује смањену могућност учења, памћења, успорава раст и физички развој.

Дневне потребе за јодом су веома мале и износе једва 200 микрограма, тако да у току живота човек унесе једва неколико грама јода. Требало би знати да неко поврће (углавном из породице [[купус]]а), садржи честице које могу погоршати ток болести штитне жлезде.
<div style="float:left">
{| class=wikitable style="margin-right:1em"
! colspan="2" | Количина јода у 100 грама продукта:
|- 
| кавијар
| align=center | 130
|- 
| неке рибе
| align=center | 190
|- 
| неке рибе
| align=center | 120
|- 
| сардине
| align=center | 99
|- 
| туњевина
| align=center | 53
|- 
| бело [[вино]]
| align=center | 70
|- 
| црно [[вино]] 
| align=center | 50
|- 
| сокови од воћа и поврћа
| align=center | 30-40
|- 
| [[млеко]]
| align=center | 6
|- 
| бели [[сир]]
| align=center | 40
|- 
| јаје
| align=center | 10
|- 
| шаргарепа
| align=center | 61
|}</div>
<div style="float:left">
{| class=wikitable
! colspan="2" | Потребе за јодом у различитим периодима живота:
|- 
| бебе до једне године живота
| align=center | 50 -{μg}-
|- 
| деца од 1 до 3 [[година]]
| align=center | 70 -{μg}-
|- 
| деца до 6 [[година]]
| align=center | 90 -{μg}-
|- 
| од 6 до 10 [[година]]
| align=center | 120 -{μg}-
|- 
| млади
| align=center | 150 -{μg}-
|- 
| одрасли
| align=center | око 200 -{μg}-
|- 
| трудне жене
| align=center | 230 -{μg}-
|- 
| жене које доје
| align=center | 260 -{μg}-
|}</div>{{clear}}

Од дванаесте недеље плод почиње да ствара своје [[хормони|хормоне]] из штитне жлезде. Јод потребан за тај процес узима од мајке, као и у време дојења, када је једини извор јода за дете мајчино [[млеко]]. Због тога је у тим периодима посебно важно уносити довољну количину јода.<ref>Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.</ref>

На [[Земља|Земљи]] око 1,5 милијарди људи живи у регионима који су погођени недостатком јода, а гушавост се јавља код 600 милиона људи.

== Види још ==
* [[Перјодат]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="gutman">Gutman Ivan, Šišović Dragica: ''[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0440-6826/2005/0440-68260501011G.pdf Hemijski simbol joda je I]'', Hemijski pregled, 2005, {{page2|date=|volume=46|issue=1|pages=}}, str. 11-13. {{Simboli jezika|sr|srpski}}</ref>
<ref name="prolexis">[http://proleksis.lzmk.hr/28613/ Prolexis], 2013. Leksikografski zavod Miroslav Krleža.</ref>
<ref name="klajn">Ivan Klajn, Milan Šipka: {{cite book|author= |title=Veliki rečnik stranih reči i izraza |location= |publisher= |year=2008|isbn=978-86-515-0219-7|pages=}}. Prometej Novi Sad. </ref>


}}

== Спољашње везе ==
{{wiktionary|јод}}
{{Commonscat|Iodine}}

{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења јода}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Јод| ]]
[[Категорија:Оксидационо средство]]
[[Категорија:Дијететски минерали]]