Изворни код странице Јединица атомске масе

{{Infobox unit
| bgcolour =
| name = Далтон<br />(Унификована јединица атомске масе)
| image =
| standard = [[Fizičke konstante|Физичка константа]]<br />([[Non-SI units mentioned in the SI|Прихваћено за употребу са СИ]])
| quantity = [[маса]]
| symbol = -{Da}- или -{u}-
| namedafter = [[Џон Далтон]]
| units1 = -{kg}-
| inunits1 =   1,66053906660(50) × 10<sup>−27</sup> 
| units2 = -{''m''<sub>u</sub>}-
| inunits2 = {{val|1}}
| units3 = -{''m''<sub>e</sub>}-
| inunits3 = 1822,888486209(53)
| units4 = -{MeV/''c''<sup>2</sup>}-
| inunits4 =  931,49410242(28)
}}

'''Унификована јединица атомске масе''' (-{'''u'''}-), или '''далтон''' ('''-{Da}-''') [[мерне јединице|јединица]] је за [[маса|масу]] која се користи да изрази [[атомска тежина|атомске]] и [[молекулска маса|молекулске]] масе. Дефинише се као 1/12 масе [[атом]]а [[угљеник|угљеника-12]].<ref name="bipm9th" /><ref name="goldbAtMaCo" /> Константа атомске масе, означена као ''m''<sub>u</sub>, дефинисана је идентично, дајући {{nowrap|1=''m''<sub>u</sub> = ''m''({{sup|12}}C)/12 = 1 Da}}.<ref>{{cite journal|author=Barry N Taylor|title=Molar mass and related quantities in the New SI|journal=Metrologia|date=2009|volume=46|issue=3|pages=L16–L19|url=https://tsapps.nist.gov/publication/get_pdf.cfm?pub_id=901156|doi=10.1088/0026-1394/46/3/L01}}</ref> Сходно томе,  1 u = 1/N<sub>A</sub> [[грам]]а = 1/(1000 N<sub>A</sub>) [[килограм|kg]] &nbsp;&nbsp;(где је N<sub>A</sub> [[Авогадров број]]), и 1 u &asymp; 1.66053886 x 10<sup>-27</sup> -{kg}-. Симбол ''-{amu}-'' за ''јединицу атомске масе'' ({{јез-ен|atomic mass unit}}) може још увек негде да се пронађе, нарочито у старим делима. Атомске масе се често пишу без икакве јединице, па се тада јединица атомске масе подразумева. 

Унификована јединица атомске масе није [[Међународни систем јединица|СИ]] јединица за масу, иако је (само под тим називом и симболом u) прихваћена за коришћење у оквиру СИ. Погледајте везу за СИ сајт доле. Јединица је подесна, јер један [[водоник|атом водоника]] има масу од отприлике 1 u, и генералније, [[атом]] или [[молекул]] који садржи ''n'' [[протон]]а и [[неутрон]]а има масу отприлике једнаку -{''n'' u}-. Маса је 'отприлике' јер је због [[nuklearna energija vezanja|дефекта масе]] маса сложених честица различита од збира маса њихових састојака. Други разлог зашто се ова јединица користи је да се експериментално много лакше и прецизније могу ''упоређивати'' масе атома и молекула (утврдити ''релативне'' масе) него мерити њихове ''апсолутне'' масе. Масе се пореде уз помоћ масеног спектрометра (погледајте испод). Авогадров број (-{N<sub>A</sub>}-) и [[мол (јединица)|мол]] се дефинишу тако да један мол супстанце са атомском или молекулском масом од 1 u има масу од тачно 1 [[грам]]а. На пример, молекулска маса [[вода|воде]] је 18,01508 u и ово значи да један мол воде има масу од 18,01508 грама и да 1 грам воде садржи N<sub>A</sub>/18.01508 &asymp; 3.3428 &times; 10<sup>22</sup> молекула.

Ова јединица се обично користи у [[физика|физици]] и [[хемија|хемији]] за изражавање масе објеката атомске скале, као што су [[атом]]и, [[молекул]]и и [[елементарна честица|елементарне честице]], како за дискретне случајеве, тако и за више типова просечних вредности ансамбла. На пример, атом [[helium-4|хелијума-4]] има масу од 4,0026 -{Da}-. Ово је суштинско својство изотопа и сви атоми хелијума-4 имају исту масу. [[aspirin|Ацетилсалицилна киселина]] (аспирин), {{chem|C|9|H|8|O|4}}, има просечну масу од приближно 180,157 -{Da}-. Међутим, нема молекула ацетилсалицилне киселине са овом масом. Две најчешће масе појединачних молекула ацетилсалицилне киселине су 180,0423 -{Da}-, који имају најчешће изотопе, и 181,0456 -{Da}-, у којима је присутан један угљеник-13.

У литератури из [[биохемија|биохемије]] и [[молекуларна биологија|молекулске биологије]] (нарочито у вези са [[протеин]]има), користи се термин далтон, са симболом „-{Da}-“. С обзиром да су [[протеин]]и велики молекули, о њима се обично говори у килодалтонима, или „-{kDa}-“, где је један килодалтон једнак 1000 далтона.<ref name="berg2007p35" /> [[Титин]], један од највећих познатих [[протеин]]а, има молекулску масу између 3 и 3,7 мегадалтона.<ref name="opitz2003" /> ДНК [[хромозом 1 (човек)|хромозома 1]] у [[хумани геном|људском геному]] има око 249 милиона [[bazni par|парова база]], сваки са просечном масом од око {{val|650|u=Da}}, или укупно {{val|156|u=GDa}}.<ref name="molfat" />

[[Мол (јединица)|Мол]] је јединица за [[količina supstance|количину супстанце]], која се широко користи у хемији и физици, а која је првобитно дефинисана тако да маса једног мола супстанце, мерена у грамима, буде бројчано једнака просечној маси једне од њених саставних честица, мерено у далтонима. То јест, [[моларна маса]] хемијског једињења је била нумерички једнака његовој просечној молекулској маси. На пример, просечна маса једног молекула [[вода|воде]] је око 18,0153 далтона, а један мол воде је око 18,0153 грама. Протеин чији молекул има просечну масу од {{val|64|u=kDa}} имао би моларну масу од {{val|64|u=kg/mol}}. Међутим, иако се ова једнакост може претпоставити за скоро све практичне сврхе, сада је само приближна, због начина на који је мол [[2019 redefinition of the SI base units|редефинисан]] 20. маја. 2019.<ref name="berg2007p35" /><ref name="bipm9th" />

Генерално, маса атома у далтонима је бројчано блиска, али није баш једнака [[масени број|броју нуклеона]] -{''A''}- садржаних у његовом [[атомско језгро|језгру]]. Из тога следи да је моларна маса једињења (грама по молу) нумерички близу просечном броју нуклеона садржаних у сваком молекулу. По дефиницији, маса атома [[carbon-12|угљеника-12]] је 12 далтона, што одговара броју нуклеона које има (6 [[протон]]а и 6 [[неутрон]]а). Међутим, на масу објекта атомске размере утиче [[energija vezanja|енергија везивања]] нуклеона у његовим атомским језгрима, као и маса и енергија везивања његових [[електрон]]а. Дакле, ова једнакост важи само за атом угљеника-12 у наведеним условима, а варираће и за друге супстанце. На пример, маса једног невезаног атома уобичајеног [[изотоп]]а [[водоник]]а ([[изотопи водоника|водоник-1]], протијум) је 1,007825032241(94) -{Da}-, маса једног слободног неутрона је 1,00866491595(49) -{Da}-,<ref name="physconst-mnDa">{{cite web |url=http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?mnu |title=2018 CODATA Value: neutron mass in u |date=20 May 2019 |work=The NIST Reference on Constants, Units, and Uncertainty |publisher=[[Nacionalni institut za standarde i tehnologiju|NIST]] |access-date=2020-06-24}}</ref> маса атома [[деутеријум|водоника-2]] (деутеријума) је 2,014101778114(122) -{Da}-.<ref name="wang2017ii"/> Генерално, разлика ([[nuklearna energija vezanja|дефект масе]]) је мања од 0,1%; изузеци су водоник-1 (око 0,8%), [[helium-3|хелијум-3]] (0,5%), [[литијум]] (0,25%) и [[берилијум]] (0,15%).

Унификовану јединицу атомске масе и далтон не треба мешати са јединицом масе у [[atomic units system|атомским системима јединица]], што је уместо тога [[masa elektrona u mirovanju|маса мировања електрона]] (-{''m''<sub>e</sub>}-).

== Енергетски еквиваленти ==

Константа атомске масе се такође може изразити као њен [[mass–energy equivalence|енергетски еквивалент]], ''m''{{sub|u}}''c''{{sup|2}}. Препоручене вредности према CODATA за 2018. су:

{{block indent|{{physconst|muc2|symbol=yes}} {{=}} {{physconst|muc2_MeV}}}}
Еквивалент масе [[electronvolt|мегаелектронволта]] (MeV/''c''{{sup|2}}) се обично користи као јединица масе у [[particle physics|физици честица]], а ове вредности су такође важне за практично одређивање релативних атомских маса.

== Историја ==

=== Порекло концепта ===
[[File:Jean Perrin 1926.jpg|right|thumb|Жан Перин 1926. године]]

Тумачење [[Закон сталних односа маса|закона сталним пропорција]] у смислу [[atomic theory of matter|атомске теорије материје]] подразумевало је да масе атома различитих елемената имају одређене односе који зависе од елемената. Док су стварне масе биле непознате, релативне масе су се могле закључити из тог закона. Године 1803, [[John Dalton|Џон Далтон]] је предложио да се (још увек непозната) атомска маса најлакшег атома, водоника, користи као природна јединица атомске масе. Ово је била основа [[standard atomic weight|скале атомске тежине]].<ref name=petley1989/>

Из техничких разлога, 1898. хемичар [[Wilhelm Ostwald|Вилхелм Оствалд]] и други су предложили да се редефинише јединица атомске масе као {{sfrac|1|16}} масе атома кисеоника.<ref name=hold2004/> Тај предлог је званично усвојио [[Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights|Међународни комитет за атомске тежине]] (ICAW) 1903. То је била отприлике маса једног атома водоника, али кисеоник је био подложнији експерименталном одређивању. Овај предлог је изнет пре открића [[изотоп]]а 1912. године.<ref name=petley1989/> Физичар [[Jean Baptiste Perrin|Жан Перин]] је усвојио исту дефиницију 1909. током својих експеримената за одређивање атомских маса и [[Avogadro constant|Авогадрове константе]].<ref name=perrin1909/> Ова дефиниција је остала непромењена до 1961. године.<ref name=chang2005/><ref name=kelt2008/> Перин је такође дефинисао „мол” као количину једињења која садржи онолико молекула колико и 32 грама кисеоника ({{chem|O|2}}). Тај број је назвао [[Avogadro number|Авогадровим бројем]] у част физичара [[Amedeo Avogadro|Амедеа Авогадра]].

=== Изотопска варијација ===

Откриће изотопа кисеоника 1929. године захтевало је прецизнију дефиницију јединице. Две различите дефиниције су ушле у употребу. Хемичари су изабрали да дефинишу AMU као {{sfrac|1|16}} просечне масе атома кисеоника који се налази у природи; односно просек маса познатих изотопа, пондерисан њиховим природним обиљем. Физичари су је, пак, дефинисали као {{sfrac|1|16}} масе атома изотопа кисеоника-16 (<sup>16</sup>O).<ref name=hold2004/>

=== Дефиниција по IUPAC-у ===

Постојање две различите јединице са истим именом било је збуњујуће, а разлика (око {{val|1,000282}} у релативном смислу) била је довољно велика да утиче на високо прецизна мерења. Штавише, откривено је да изотопи кисеоника имају различите природне количине у води и ваздуху. Из ових и других разлога, 1961. године [[International Union of Pure and Applied Chemistry|Међународна унија за чисту и примењену хемију]] (IUPAC), која је апсорбовала ICAW, усвојила је нову дефиницију јединице атомске масе за употребу у физици и у хемији; Наиме, {{sfrac|1|12}} масе атома угљеника-12. Ова нова вредност је била средња између две раније дефиниције, али ближа оној коју користе хемичари (на које би промена највише утицала).<ref name=petley1989/><ref name=hold2004/>

Нова јединица је названа „јединствена јединица атомске масе“ и добила је нови симбол „u“, да замени стари „amu“ који је коришћен за јединице засноване на кисеонику.<ref name=goldbUnAtMaUn/> Међутим, стари симбол „amu“ се понекад користио, и после 1961. године, за означавање нове јединице, посебно у лаичком и припремном контексту.

Са овом новом дефиницијом, [[standard atomic weight|стандардна атомска тежина]] [[угљеник]]а је око {{val|12,011|u=Da}}, а кисеоника око {{val|15,999|u=Da}}. Ове вредности, које се углавном користе у хемији, засноване су на просецима многих узорака из [[Earth's crust|Земљине коре]], њене [[atmosphere|атмосфере]] и [[organic materials|органских материјала]].

== Мерење релативних атомских маса ==

Релативна атомска маса се мери [[масени спектрометар|масеним спектрометром]]. У масеном спектрометру узорак се јонизује (бомбардовањем електронима, јонима или озрачивањем ласером) и пропушта кроз комбинацију електричног и магнетног поља где јони попримају различите путање зависно од специфичног наелектрисања. Тако се добија ''[[масени спектар]]'' који представља јонску струју у функцији специфичне масе. 

Овај спектар пружа:
# Релативне масе изотопа
# Заступљеност изотопа

=== Мерење масе електрона ===

У пракси, константа атомске масе се одређује из [[masa elektrona u mirovanju|масе мировања електрона]] -{''m''<sub>e</sub>}- и [[masa elektrona u mirovanju|релативне атомске масе електрона]] -{''A''<sub>r</sub>(e)}- (тј. масе електрона подељене са константом атомске масе).<ref>{{CODATA1998}}</ref> Релативна атомска маса електрона може се мерити у [[циклотрон]]ским експериментима, док се маса мировања електрона може извести из других физичких константи.
{{block indent|<math>m_{\rm u} = \frac{m_{\rm e}}{A_{\rm r}({\rm e})} = \frac{2R_\infty h}{A_{\rm r}({\rm e})c\alpha^2} ,</math>}}
{{block indent|<math>m_{\rm u} = \frac{M_{\rm u}}{N_{\rm A}} ,</math>}}
{{block indent|<math>N_{\rm A} = \frac{M_{\rm u} A_{\rm r}({\rm e})}{m_{\rm e}} = \frac{M_{\rm u} A_{\rm r}({\rm e})c\alpha^2}{2R_\infty h}</math>}}

где је -{''c''}- [[брзина светлости]], -{''h''}- је [[Планкова константа]], ''α'' је [[константа фине структуре]], а -{''R''}-<sub>∞</sub> је [[Ридбергова константа]].

Као што се може приметити из старих вредности (2014 CODATA) у табели испод, главни ограничавајући фактор у прецизности Авогадрове константе била је несигурност у вредности [[Планкова константа|Планкове константе]], јер су све остале константе које доприносе прорачуну биле прецизније познате.

{| class="wikitable"
!Константа
!Симбол
!2014 [[Committee on Data for Science and Technology|-{CODATA}-]] вредности
!Релативна стандардна несигурност 
!Коефицијент корелације са -{''N''{{sub|A}}}-
|-
|[[Proton-to-electron mass ratio|Однос масе протон-електрон]]
| align="center" | -{''m''{{sub|p}}/''m''{{sub|e}}}-
| 1836,15267389(17)
| align="center" |9,5{{e|–11}}
|{{val|−0,0003}}
|-
|[[Molar mass constant|Константа моларне масе ]]
| align="center" | -{''M''{{sub|u}}}-
|0,001&nbsp;-{kg/mol = 1 g/mol}-
| align="center" |0 (дефинисана)
|&nbsp;—
|-
|[[Ридбергова константа]]
| align="center" | -{''R''}-{{sub|∞}}
| 10 973 731,568508(65) -{m}-<sup>−1</sup>
| align="center" |{{val|5,9|e=-12}}
|−0,0002
|-
|[[Планкова константа]]
| align="center" | -{''h''}-
| 6,626070040(81) × 10<sup>−34</sup> -{J s}-
| align="center" |1,2{{e|–8}}
| −0,9993
|-
|[[Брзина светлости]]
| align="center" | -{''c''}-
| 299 792 458 -{m/s}-
| align="center" |0 (дефинисана)
| &nbsp;—
|-
|[[Константа фине структуре]]
| align="center" |''α''
| 7,2973525664(17) × 10<sup>−3</sup>
| align="center" |{{val|2,3|e=-10}}
| 0,0193
|-
|'''[[Авогадров број]]'''
| align="center" | -{''N''{{sub|A}}}-
| 6,022140857(74) × 10<sup>23</sup> -{mol}-<sup>−1</sup>
| align="center" |{{val|1,2|e=-8}}
| 1
|}

Моћ тренутно дефинисаних вредности [[Universal constant|универзалних константи]] може се разумети из табеле испод (2018 CODATA).
{| class="wikitable"
|-
! Константа
! Симбол
!2018 [[Committee on Data for Science and Technology|CODATA]] вредности<ref>{{Cite web|url=https://physics.nist.gov/cuu/Constants/bibliography.html|title=Constants bibliography, source of the CODATA internationally recommended values|website=The NIST Reference on Constants, Units, and Uncertainty|access-date=4 August 2021}}</ref>
!Релативна стандардна несигурност 
!Коефицијент корелације са -{''N''{{sub|A}}}-
|-
|[[Proton–electron mass ratio|Однос масе протон-електрон]]
| align="center" | -{''m''{{sub|p}}/''m''{{sub|e}}}-
| 1836,15267343(11)
| align="center" |{{val|6,0|e=-11}}
| &nbsp;—
|-
|[[Molar mass constant|Константа моларне масе]]
| align="center" | -{''M''{{sub|u}}}-
| 0,99999999965(30) × 10<sup>−3</sup> -{kg/mol}-
| align="center" |{{val|3,0|e=-10}}
| &nbsp;—
|-
|[[Ридбергова константа]]
| align="center" | -{''R''}-{{sub|∞}}
| 10973731,568160(21) -{m}-<sup>−1</sup> 
| align="center" |{{val|1,9|e=-12}}
| &nbsp;—
|-
|[[Планкова константа]]
| align="center" | -{''h''}-
| 6.62607015 × 10<sup>−34</sup> -{J s}-
| align="center" |0 (дефинисана)
| &nbsp;—
|-
|[[Брзина светлости]]
| align="center" | -{''c''}-
| 299 792 458 -{m/s}-
| align="center" |0 (дефинисана)
| &nbsp;—
|-
|[[Константа фине структуре]]
| align="center" |''α''
| 7,2973525693(11) × 10<sup>−3</sup>
| align="center" |{{val|1,5|e=-10}}
| &nbsp;—
|-
|'''[[Авогадров број]]'''
| align="center" | -{''N''{{sub|A}}}-
| 6,02214076 × 10<sup>23</sup> -{mol}-<sup>−1</sup>
| align="center" |0 (дефинисана)
| &nbsp;—
|-
|}

=== Методе кристалне густине рендгенских зрака ===
[[Image:Silicon-unit-cell-labelled-3D-balls.png|thumb|right|250px|[[Ball-and-stick model|Модел кугле и штапа]] [[unit cell|јединичне ћелије]] од [[силицијум]]а. Дифракција рендгенских зрака мери параметар ћелије, -{''a''}-, који се користи за израчунавање вредности Авогадрове константе. ]]

[[Силицијум]]ски монокристали се данас могу производити у комерцијалним објектима са изузетно високом чистоћом и са мало грешака у решетки. Ова метода је дефинисала Авогадрову константу као однос [[моларна запремина|моларне запремине]], -{''V''{{sub|m}}}-, и атомске запремине -{''V''{{sub|atom}}}-:

{{block indent|<math>N_{\rm A}  =  \frac{V_{\rm m}}{V_{\rm atom}}</math>,}}
где је
* <math>V_{\rm atom}  =  \frac{V_{\rm cell}}{n}</math>, и
* -{''n''}- је број атома по јединичној ћелији запремине -{''V''<sub>cell</sub>}-.

Јединична ћелија силицијума има кубни распоред паковања од 8 атома, а запремина јединичне ћелије се може мерити одређивањем параметра јединичне ћелије, дужине -{''a''}- једне од страница коцке.<ref>{{cite web|url=http://webmineral.com/help/CellDimensions.shtml|title=Unit Cell Formula|work=Mineralogy Database|date=2000–2005|access-date=2007-12-09}}</ref> Вредност према -{CODATA}- 2018. за силицијум је 5,431020511(89) × 10<sup>−10</sup> -{m}-.<ref>{{cite web |url=http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?asil |title=2018 CODATA Value: lattice parameter of silicon |date=20 May 2019 |work=The NIST Reference on Constants, Units, and Uncertainty |publisher=[[Nacionalni institut za standarde i tehnologiju|NIST]] |access-date=2019-08-23}}</ref>

У пракси, мерења се врше на растојању познатом као -{''d''{{sub|220}}(Si)}-, што је растојање између равни означено [[Милерови индекси|Милеровим индексима]] {220}, и једнако је -{''a''}-/{{radic|8}}.

[[Изотоп]]ски пропорционални састав коришћеног узорка мора бити измерен и узет у обзир. Силицијум се јавља у три стабилна изотопа (-{<sup>28</sup>Si, <sup>29</sup>Si, <sup>30</sup>Si}-), а природна варијација у њиховим пропорцијама је већа од других несигурности у мерењима. [[Атомска тежина]] -{''A''{{sub|r}}}- за узорак кристала може се израчунати, пошто су [[standard atomic weight|стандардне атомске тежине]] три [[nuklid|нуклида]] познате са великом тачношћу. Ово, заједно са измереном [[густина|густином]] ''ρ'' узорка, омогућава да се одреди моларна запремина -{''V''{{sub|m}}}-:

{{block indent|<math>V_{\rm m} = \frac{A_{\rm r}M_{\rm u}}{\rho}</math>}}

где је -{''M''{{sub|u}}}- константа моларне масе. Вредност по подацима -{CODATA}- за 2018. за моларну запремину силицијума је 1.205883199(60)×10<sup>−5</sup> -{m³⋅mol<sup>−1</sup>}-, са релативном стандардном несигурношћу од {{val|4,9|e=-8}}.<ref>{{cite web |url=http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?mvolsil |title=2018 CODATA Value: molar volume of silicon |date=20 May 2019 |work=The NIST Reference on Constants, Units, and Uncertainty |publisher=[[Nacionalni institut za standarde i tehnologiju|NIST]] |access-date=2019-08-23}}</ref>

== Историја ==

[[Хемија|Хемичар]] [[Џон Далтон]] је први предложио да маса једног атома [[водоник]]а буде јединица атомске масе. [[Франсис Вилијам Астон|Франсис Астон]], проналазач масеног спектрометра је касније користио 1/16 масе атома [[кисеоник]]а-16 као своју јединицу.

Пре [[1961]], ''физичка јединица атомске масе'' је дефинисана као 1/16 масе једног атома кисеоника-16, док је ''хемијска јединица атомске масе'' дефинисана као 1/16 просечне масе кисеониковог атома (рачунајући природно изобиље различитих кисеоникових [[изотоп]]а). Обе јединице су незнатно мање од унификоване јединице, која је усвојена од стране [[Међународна унија за чисту и примењену физику|Међународне уније за чисту и примењену физику]] (-{IUPAP}-) 1960. године и од стране [[Међународна унија за чисту и примењену хемију|Међународне уније за чисту и примењену хемију]] (-{IUPAC}-) 1961. године.

== Види још ==
* [[Однос масе и набоја]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name="bipm9th">Bureau International des Poids et Mesures (2019): ''[https://www.bipm.org/utils/common/pdf/si-brochure/SI-Brochure-9-EN.pdf The International System of Units (SI)]'', 9th edition, English version, page 146. Available at the [https://www.bipm.org/en/publications/si-brochure/ BIPM website].</ref>

<ref name="goldbAtMaCo">{{GoldBookRef | title = atomic mass constant | file = A00497}}</ref>

<ref name="berg2007p35">{{cite book|last1=Berg|first1=Jeremy M.|last2=Tymoczko|first2=John L. | last3=Stryer| first3=Lubert | year = 2007 | title = Biochemistry |url=https://archive.org/details/biochemistrythed00berg|url-access=limited| edition = 6th | isbn = 978-0-7167-8724-2 | chapter = 2 | page = [https://archive.org/details/biochemistrythed00berg/page/n72 35]}}</ref>

<ref name="opitz2003">{{cite journal |vauthors=Opitz CA, Kulke M, Leake MC, Neagoe C, Hinssen H, Hajjar RJ, Linke WA | title = Damped elastic recoil of the titin spring in myofibrils of human myocardium | journal = Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. | volume = 100 | issue = 22 | pages = 12688–93 |date=October 2003 | pmid = 14563922 | pmc = 240679 | doi = 10.1073/pnas.2133733100 |bibcode = 2003PNAS..10012688O | doi-access = free }}</ref>

<ref name="molfat">Integrated DNA Technologies (2011): "[https://sfvideo.blob.core.windows.net/sitefinity/docs/default-source/biotech-basics/molecular-facts-and-figures.pdf?sfvrsn=4563407_4 Molecular Facts and Figures] {{Wayback|url=https://sfvideo.blob.core.windows.net/sitefinity/docs/default-source/biotech-basics/molecular-facts-and-figures.pdf?sfvrsn=4563407_4 |date=20200418202241 }}". Article on the [https://www.idtdna.com/pages/education/biotech-basics IDT website, Support & Education section] {{Wayback|url=https://www.idtdna.com/pages/education/biotech-basics |date=20210119024825 }}, accessed on 2019-07-08.</ref>

<ref name="wang2017ii">{{cite journal|author=Meng Wang, G. Audi, F.G. Kondev, W.J. Huang, S |title=Naimi, and Xing Xu  |journal= Chinese Physics C|date= 2017|volume=41|issue=3|pages=1-441}}, article 030003,. {{cite journal|author= |title= |journal= The Ame2016 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references |date= |volume=|issue=|pages=|doi=10.1088/1674-1137/41/3/030003}}</ref>

<ref name=petley1989>{{cite journal | last = Petley | first = B. W. | title = The atomic mass unit | journal = IEEE Trans. Instrum. Meas. | volume = 38 | issue = 2 | pages = 175–179 | doi = 10.1109/19.192268 |date= 1989 | bibcode = 1989ITIM...38..175P | url = https://zenodo.org/record/1260639}}</ref>

<ref name=hold2004>{{cite journal | last = Holden | first = Norman E. | title = Atomic Weights and the International Committee—A Historical Review | journal = Chemistry International |date= 2004 |volume = 26 | issue = 1 | pages = 4–7 | url = https://www.iupac.org/publications/ci/2004/2601/1_holden.html}}</ref>

<ref name=perrin1909>{{cite journal | first = Jean | last = Perrin | author-link = Jean Baptiste Perrin | title = Mouvement brownien et réalité moléculaire | journal = [[Annales de Chimie et de Physique]] | series = 8<sup>e</sup> Série | volume = 18 | pages = 1–114 |date= 1909}} [https://web.lemoyne.edu/~giunta/perrin.html Extract in English, translation by Frederick Soddy].</ref>

<ref name=chang2005>{{cite book | last = Chang | first = Raymond | date = 2005 | title = Physical Chemistry for the Biosciences | isbn = 978-1-891389-33-7 | page = 5 | publisher = University Science Books | url = https://books.google.com/books?id=PNH1fHj5Tw0C&pg=PA5
}}</ref>

<ref name=kelt2008>{{cite book|last1=Kelter|first1=Paul B.|last2=Mosher|first2=Michael D.|last3=Scott|first3=Andrew | date = 2008 | title = Chemistry: The Practical Science | isbn = 978-0-547-05393-6 | volume = 10 | page = 60 |publisher=Cengage Learning | url = https://books.google.com/books?id=VfcKIManfkUC&pg=PA60}}</ref>

<ref name=goldbUnAtMaUn>{{GoldBookRef | title = unified atomic mass unit | file = U06554 | accessdate = 2010-07-16}}</ref>

}}

== Спољашње везе ==
{{Commons category|Dalton (unit)}}
* [https://web.archive.org/web/20041204045317/http://www1.bipm.org/en/si/si_brochure/chapter4/table7.html СИ сајт о прихватљивим не-СИ јединицама]
* [http://physics.nist.gov/cgi-bin/cuu/Value?ukg Прихваћена вредност од 1 u од 2002.]
* [http://physics.nist.gov/PhysRefData/Compositions/ Atomic weights and isotopic compositions]
* [https://web.archive.org/web/20080115211624/http://www.sizes.com/units/atomic_mass_unit.htm atomic mass unit] at sizes.com

{{СИ јединице}}
{{Нормативна контрола}}

[[Категорија:Нуклеарна хемија]]
[[Категорија:Јединице за масу]]